Православље на Сејшелима

[Guest]

Православни хришћани прославили рођење Христово на Сејшелима

18. Јануар 2012 - 16:30

Православни верници на Сејшелима прославили су на Светој Литургији Рођење Христово у суботу, 7. јануара, на којој је било присутно око 70 верника. Божићну Свету Литургију служио је отац Сергиос (Јаношевић) из Патријаршије Александрије и целе Африке, на енглеском језику због мешовите православне заједнице на Сејшелима коју чине: Руси, Украјинци, Срби, Грци, Бугари и Еритрејци и египатски Копти. Литургији су присуствовали амбасадор Руске Федерације на Сејшелима, г. Михаил Калинин, као и председник Сејшелско-руског друштва пријатеља, пуковник Андре Сизо.

Петочлани женски хор појао је на црквенословенском језику српског напева, на богослужењу које је служено у Берџаја Бо Валон Беј хотелу, где су се руски, румунски и кипарски грчки туристи придружили прослави празника над празницима.

У току службе прочитана је Божићна посланица Патријарха александријског и целе Африке Теодора II, у којој између осталог пише је да је Христовим рођењем у Витлејему материнство добило ново значење - то је освештала Богородица, у скромној штали у Витлејему.

“Богородичин’ став је дао значај мајчинској љубави као незаменљивој капији људског живота. Њен став је истакао принципе благости, понизности и солидарности. Осим тога, слика мајчинског заклона и заштите, каји се огледа у малој штали у Витлејему, постаће вечни стандард за све жене света. Склониште храбрости сваки пут када се последње резерве снаге истроше, ” написао је у посланици Патријарх Теодор II.

Патријархова порука је подсетила на ужасно понашање према мајкама у супсахарској Африци, и то посебно жена које су жртве трговине људима, насиље, злостављања, болести и незапослености.

“Свет без мајки би био свет без љубави и свет без поштовања за жене као изворима живота; то би био свет без хуманости. Стога немојмо дозволити да криза нашег времена крши поштовање према правима жена. Права не познају ни пол, ни границе. Покажимо неопходно поштовање за личност, посао, напор, потребе и жеље мајке, супруге, сестре и ћерке ,” поручио је Патријарх.

После Литургије верници су се окупили на трпези љубави на којој је послужена традиционална балканска храна и освежавајући напици.

отац Сергиос Јаношевић

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Nicholas]

Божићну Свету Литургију служио је отац Сергиос (Јаношевић) из Патријаршије Александрије и целе Африке, на енглеском језику због мешовите православне заједнице на Сејшелима коју чине: Руси, Украјинци, Срби, Грци, Бугари и Еритрејци и египатски Копти.

likefaceeeeeeee

[Guest]

Православље на Сејшелима

Датум: 26/02/2012 15:06

Дипломирао је хемију, радио у Јату и за сејшелску авиокомпанију, након чега се посветио духовном животу, па је у 62. Години рукоположен у Солуну и сада мисионари међу локалним становништвом.

Рођени Београђанин Сергиос (Срђан) Јаношевић, живећи деценијама у Сарајеву, није сањао да ће у седмој деценији живота постати свештеник на Сејшелима, у делу света где су златне пешчане плаже, топла мора, и где је током године сунчано свих 365 дана. У овоземаљском рају, по многима, најлепшем архипелагу на свету према коме је Бог био веома издашан, у западном делу Индијског океана, отац Сергиос је први православни свештеник и у црквено - организационом смислу припада Александријској (грчкој) патријаршији са севера Африке.

Уочи Великог васкршњег поста приповедао је за "Вести" о свом животном путу. И сам је, како каже, с радошћу освежио сећања, јер фотографија из младости више нема. Све му је остало у Сарајеву и нестало током грађанског рата у тој бившој југословенској републици.

Живот на Башчаршији

- Рођен сам у Београду 1947. године, мајка ми је била домаћица, а отац официр и борац у Другом светском рату. Неколико година касније преселили смо се у Сарајево, где сам одрастао и завршио школе.Студирао сам хемијску технологију на Природно - математичком факултету. Међутим, добио сам позив да се запослим у Јату у Сарајеву и тако сам са 24 године започео каријеру у авиокомпанији. Хемијом се никада нисам бавио. Радећи на сарајевском аеродрому, у Јатовој служби прихвата и отпреме путника, био сам одушевљен авионима, волео сам атмосферу на аеродрому, узбуђење путника, приче људи који се враћају са путовања, па сам пожелео да и ја видим друге земље.

- Први пут преко океана летео сам 1972. У Монтреал преко Лондона, летом Бритиш ервејза, који је био рекламиран као идеална могућност да се види потпуно помрачење сунца изнад провинције Квебек. У Јату у Сарајеву радио сам 15 година и за то време сам био на разним одговорним местима. Посебно задовољство ми је било то што сам имао могућност да често помажем људима, било да је реч о слању хитне пошиљке лекова или крви која је некоме потребна или ако је требало да се обезбеди место у авиону некоме ко мора хитно на пут. Рад у авиокомпанији омогућио ми је да видим Хонгконг, Рио де Жанеиро, Барбадос, Гвадалупе, Сингапур, Бејрут, Њујорк, Хонолулу, Сиднеј, Бали и Сејшеле.

- Оженио сам се Весном 1979. И ћерка Срђана се родила 1980. Живели смо у срцу Сарајева, близу Башчаршије, чијим смо уличицама све до Корза радо шетали са нашом кћерком. Моја супруга је рођена у Сарајеву, где је студирала филологију. Иако дипломирани професор, рано је почела да се бави писањем за новине, а већ у 21. Години је направила први ауторски филм. На РТВ Сарајево се запослила 1974. Весна је такође путовала много по свету пре него што смо се срели, а онда смо наставили да путујемо заједно. Наша ћерка Срђана је имала седам година када смо се доселили на Сејшеле. Школовала се на Сејшелима и у Енглеској, радила је као новинар на сејшелској телевизији, а већ три године ради као портпарол председника Сејшела.

Рат помрсио планове

- Сада већ далеке 1974 посетио сам први пут Сејшеле и одушевио се лепотом ове земље. Био сам у малој групи јатоваца, били смо међу првим туристима из тадашње Југославије који су након отварања аеродрома стигли на ова далека острва у Индијском океану. Поново сам дошао на Сејшеле 1981, овог пута са супругом и са кћерком. Сејшеле смо опет посетили четири године касније, када нам је сејшелска влада понудила да дођемо и радимо за њих, свако у својој професији. То се и остварило 1987. Године. Потписали смо уговоре на две године, ја за Аир Сеџцхеллес, а моја супруга за њихову радио - телевизију. Дошли смо у оквиру техничке помоћи југословенске владе. Боравак на Сејшелима нам се веома допао, посебно због пријатне климе, чистог ваздуха и здраве хране, тако да смо планирали да останемо још четири године, до јула 1993. Међутим, рат у Босни је почео у априлу 1992. То је изменило наше планове и живот у потпуности. Све што смо имали у Сарајеву смо изгубили, нисмо имали где да се вратимо...

- Живећи далеко од своје земље, фамилије, пријатеља и свега што смо волели, ослонац смо нашли у православној вери. Почели смо да се молимо Богу више, да читамо Свето писмо. У томе нам је помогао наш отац Радомир Аћимовић, први парох храма Светог Саве у Лондону, свештеник који нас је венчао и крстио нашу кћерку. Давао нам је савете, слао нам књиге, међу којима је нама најдрагоценија "Охридски пролог" светог владике Николаја Велимировића. Посебно нам је помогла мати Михаила Влачић из манастира Ваведење у Београду, која нам је постала и духовна мајка, пријатељ и учитељ. Чим стигнемо у Београд, прво идемо код ње у посету.

Припрема на Родосу

- Овде није постојала православна црква и о православљу се није знало готово ништа, осим нешто мало о архиепископу Макариосу кога су на Сејшеле прогнали Британци 1956. На годину дана, због политичке борбе за независност Кипра. Како је време пролазило све више смо осећали недостатак православне цркве овде. Пошто сам 2008. Престао да радим након 20 година рада у њиховој авиокомпанији, потпуно сам се посветио духовном животу. Крајем исте године је овде основана и Православна хришћанска заједница, сачињена од енглеских, руских, украјинских, српских, грчких и кипарских верника. Дознавши да Сејшели, као део Африке, припадају Александријској патријаршији Грчке цркве, обратили смо се Његовој светости патријарху александријском Теодору Другом да благослови стварање православне цркве на Сејшелима. Давши благослов патријарх нас је упутио на митрополита Димитриоса Захаренгаса, чије је седиште у Дар Ес Саламу и који је на челу Митрополије Иринополиса коју чине Танзанија и Сејшели.

- У мају 2009. На позив православне заједнице, митрополит Танзаније и Сејшела, господин Димитриос, дошао је на Сејшеле. У недељу, 10. Маја служио је свету архијерејску литургију и тиме је настала прва православна парохија на Сејшелима. Пре поласка ми је понудио да ја будем тај свештеник који ће водити парохију на Сејшелима. Без двоумљења сам прихватио. Ни у сну не бих могао помислити да је то могуће, посебно да у својој 62. Започнем тако узвишен позив. Осећао сам дубоко да је то воља божја. Од тог момента све је било лако.

- У октобру исте године, митрополит ме је позвао у Дар Ес Салам и рукоположио за ђакона у Саборној цркви посвећеној Светој Петки. Тада ми је по обичају грчке цркве дао име Сергиос по светом Сергиос, што је уједно и грчки превод мог имена Срђан. Већ у првој недељи новембра митрополит ме је послао на острво Родос, у манастир Тари да се припремим за свештенички позив.

Руси најбројнији

- Митрополит Димитриос рукоположио ме је за свештеника 13. Децембра 2009. У Солуну, у цркви Пресвете Богородице Животворни извор, чему су присуствовали моја супруга са кћерком. А пошто су духовна деца митрополита Димитриоса у Грчкој као једна велика фамилија, када их је позвао на моје рукоположење, стигли су аутобусима из целе Грчке и у цркви је било око 1. 000 људи. Након кратког боравка у Солуну вратио сам се у манастир Тари и одслужио 40 литургија, што је обавеза свих новорукоположених свештеника. Вратио сам се на Сејшеле да бих већ 4. Априла служио прву православну васкршњу литургију.. - Моја основна мисија овде на Сејшелским острвима је да ширим православље међу локалним становништвом. То је можда и велики изазов јер смо стигли овде тек у 21. Веку. Богу хвала, постоји велико интересовање за православље, Сејшелци почињу да постављају питања, присуствују нашој светој литургији, али са крштењима чекам, док видим да су стварно чврсти у својој намери, а у међувремену треба да се привикну на пост који овде није традиција.

- Свету литургију служим на енглеском језику да би сви разумели, са деловима на грчком, хор одговара на црквено - словенском језику. Хоровођа је моја кћерка, а и супруга ми много помаже у свему што је жени дозвољено у цркви. Велика већина верника наше парохије су Руси, а затим следе Украјинци, Срби, Грци, Кипрани, Белоруси, Румуни, Бугари, Молдавци. Људи долазе и одлазе по завршетку уговора. Већина људи који су основали православну заједницу су отишли из Сејшела, а придружили су се нови.

Одмор на родној груди

- Зидану цркву још немамо. Надамо се да ћемо ускоро од владе добити земљу за градњу прве православне цркве на Сејшелским острвима. За сада недељне литургије редовно служим у малој капели за коју смо одвојили један део наше породичне куће и може да прими до 30 људи, а за велике празнике када дођу сви верници којих, засад, има око 80, изнајмљујемо конференцијску салу у хотелу у којем је митрополит одржао прву свету архијерејску литургију. Наша капела је посвећена светом Димитрију Солунском, а то је и моја крсна слава, тако да што сам рукоположен у Солуну, граду светог Димитрија, за мене има посебан значај.

- Тренутно овде живи десетак Срба. Наши људи, као и већина странаца који дођу овде да раде, обично су високо образовани и веома успешни. Једва чекамо годишњи одмор или неку другу прилику па да дођемо до Србије. У овом моменту поред моје породице, овде су двојица стоматолога и један архитекта, који су ожењени Сејшелкама и имају децу. Ту је још један српски брачни пар, он је архитекта, а она је начелник фармацеутске службе у болници. Друга Српкиња је финансијски директор једног од најуспешнијих хотела, а наш човек је и дугогодишњи власник врло популарног пансиона у непосредној близини једне од најлепших плажа на Сејшелима, такође је ожењен Сејшелком, и има децу.

- Што време странствовања више одмиче, чежња за нашом земљом је све већа. Прошле године сам био у родном граду, па сам први пут саборно служио свету литургију у Србији. И то још у цркви Светог Саве на празник Мале Госпојине, а у Храму светог Саве на Крстовдан. Носталгија коју повремено и снажно осећамо веже нас са свим нашим људима у расејању још више. Ми који живимо изван своје домовине треба да се, када нам је потребна утеха, сетимо да је сва земља божја, и да на сваком месту можемо чинити добро, тако да нас се други сећају по нашим добрим делима.

Обреновчанин у грчком манастиру

- Манастир Тари је посвећен светом Архангелу Михаилу, више од хиљаду година је стар, то је сада мисионарски манастир и у њега долазе клирици из целог света да се оспособе за мисионарски рад и потом одлазе где су потребни. Ту у манастиру ме је дочекао Србин из Обреновца, свештеник, отац Елефтериос Кремић који се ту и замонашио и тамо је већ 17 година. Без њега и његове пожртвованости не бих тако лако и релативно брзо могао да научим основно што је свештенику потребно. Са њим и уз стрпљивог оца Козму из Венецуеле, те неуморног монаха Михаила из Америке, све је било лако и богоугодно

Вечито лето

- Сејшели имају око 80. 000 становника, од којих већина живи на три од стотину мањих острва. Имамо вечито лето. Насељавање је почело пре око 300 година. У већини су Креолци, мешавина Африканаца са људима других раса. Овде живе и Европљани, Индијци и Кинези, који су развили трговину. Становници Сејшела, било које расе или религије, живе хармонично. Имају три службена језика, креолски, енглески, француски. Као познаници или пријатељи су врло ненаметљиви. Поштују породицу, помажу једни другима, упадљиво је колико воде бригу о деци и старима.

Добротворни рад

На Сејшелима, за разлику од Танзаније где митрополит Димитриос зида болнице, школе, обданишта, бунаре за питку воду, брине за сиромашне и болесне, потребе су другачије.

- Земља је више развијена, стандард живота је много бољи, али народ се још суочава са одређеним здравственим и друштвеним проблемима. У том погледу наш циљ би овде био да радимо на развијању добротворних пројеката, помажемо у здравству и образовању и да у правом православном духу допринесемо духовном добру сејшелског народа - каже отац Сергиос.

Извор : Vesti online

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Safetovic]

BAto Bozic proso kasno obavestavas,da je pocetak posta u pitanju onda i da razmislim.

[Guest]

BAto Bozic proso kasno obavestavas,da je pocetak posta u pitanju onda i da razmislim.

хехехехехе очито не читаш када је шта објављено

[Safetovic]

хехехехехе очито не читаш када је шта објављено

i ti si nepismen pocinjes recenicu malim slovom. :P

[Guest]

i ti si nepismen pocinjes recenicu malim slovom. :P

thank_you777

вест о Божићу је прва вест ове теме која је постављена поприлично одавно - ниси погледао датум ,

а сада сам поставио другу вест те ти се учинило нешто друго victory78