Парастос за 305 погинулих српских цивила и војника у Скеланима код Сребренице

[Михајло]

ПАРАСТОС ЗА 305 СРПСКИХ ЖРТАВА У СКЕЛАНИМА

СРЕБРЕНИЦА - Код централног споменика за 305 погинулих српских цивила и војника у Скеланима код Сребренице данас ће бити служен парастос и обиљежено 19 година од страдања 69 мјештана убијених 16. јануара 1993. године.

Парастос за свих 305 жртава из овог краја погинулих у току рата биће служен у 12.00 часова и том приликом биће прислужене свијеће и положено цвијеће код спомен-обиљежја.

Тог јануарског јутра 1993. године јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су ријетко насељена српска села око Скелана и упале у ово мјесто на обали Дрине.

Напад је почео у зору када су муслиманске јединице упале у села убијајући, пљачкајући и уништавајући све што су стигле. Убијено је чак 69 становника овог краја, а двије трећине настрадалих били су цивили међу којима и неколико дјеце.

Рањено је 165 мјештана, а од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким казаматима а њих четворо још се води као нестало.

Бјежећи од потпуног уништења, становништво је тражило спас у повлачењу према граничном мосту ка Бајиној Башти у Србији, док су неки покушали спасити животе препливавањем ледене Дрине.

Мост је био под сталном митраљеском ватром па је, у покушају бјекства, највише цивила настрадало баш на мосту и у његовој близини, као и у таласима Дрине.

Најмлађа жртва био је петогодишњи Александар Димитријевић, а његов брат Радислав имао је 11 година. Са мајком Милицом покушали су побјећи у Бајину Башту, али су код граничног моста погођени куршумима.

Малољетни Цветко Ристић из Кушића остао је без комплетне породице, куће и имовине. Убијени су му родитељи, сестра и брат који још није пронађен. Тек након 16 година обновљена му је кућа захвљаујући донацијама добрих људи, а добио је и запослење у "Електродистрибуцији" у Скеланима.

Милени Миловановић погинули су муж Миленко, братић Томислав Богдановић и још неколико рођака и даљих сродника. Каже да су цијели дан провели под мостом јер се од пуцњаве није могло прећи, а Дрина је била дубока и под сталном ватром.

Кћерка Остоје Тодоровића, Гордана Секулић убијена је на мосту, а двојица њених синова живе у Сребреници са оцем Мирком.

Настојећи да затру све што је српско на овом подручју муслиманске снаге су тог дана опљачкале и спалиле српска села Ћосићи, Костоломци, Клековићи, Божићи, Блажијевићи, Колари, Зечевићи, Кушићи, Стајшићи, Малташи, Стублови, Араповићи, Бујаковићи, Лијешће, дио српских Скелана и још неколико села, а нису стигли до Црвице, Жабоквице и Петриче и то су једина српска села у сребреничкој општини која нису спаљена у протеклом рату.

Прије служења парастоса у Скеланима, цвијеће ће бити положено на спомен-обиљежја настрадалим Србима у Ћосићима и Калиманићима.

За злочине над скеланским Србима, као и за све остале злочине које су починиле муслиманске снаге у средњем Подрињу, ни након 19 година нико није одговарао.

Извор: СРНА

16.01.2012.

[Михајло]

Масакр на Божић 7. јануара 1993.

Брутално масовно убиство,- коришћењем тестера, ножева, секира, гвоздених шипки, горионика и експлозива- српских цивила, људи, жена и мале деце у и око града Сребренице и околним селима( Братунац,Скелани, Кравица,Милићи и дрг),као и града Горажде.

Други по реду покољ у Кравици се десио на Божић 7. јануара 1993. у српском селу Кравица надомак Братунца , када су муслиманске снаге тадашње војске БиХ, од око 3000 војника, предвођене Насером Орићем напале село .

Током напада снага Насера Орића у борби штитећи одступницу око 1000 избеглица из Кравице, али и становника околних села Шиљковићи, Јежештица, Бањевићи, погинуло је 49 људи (по неким подацима 46), док је неколико села спаљено до темеља .

Убијени су били становници села, од којих су неки управо напуштали цркву после божићне службе.

Жртве масакра су били и деца и старци.

Најмлађа жртва, Владимир Гајић, је имао само четири године а Новица Богићевић четрнаест, док су међу жртвама и Владимир Стојановић од 78, Ристо Поповић 73, а најстарија жртва Мара Божић је имала 84 године.

Рањених је било 82 док је током целог рата Кравица изгубила 158 мештана.

Спаљено је 690 кућа и помоћних објеката, црква је сравњена са земљом а гробља су уништена и гробови прекопани.

Пре паљевине је извршена општа пљачка од стране више хиљада цивила који су заједно са војницима војске БиХ учествовали у нападу .

Избеглице су по највећој зими и дубоком снегу прегазиле реку Дрину и прешле у Србију.

У марту 1993. војска Републике Српске је започела контраофанзиву и након 70 дана поново заузела Кравицу.

Тек тада су мештани села Кравице на братуначком гробљу могли да сахране своје мртве.

Између маја 1992. и јануара 1994, 192 српска села и засеока у ширем региону Сребренице су опљачкана и спаљена, убијено је 1500 сељана, а много више је побегло.

Током 1994. и 1995, командант Сребренице Насер Орић је позивао стране репортере у свој стан да би им показивао видео касете које су приказивале одсечене главе Срба, куће у пламену, и гомиле лешева.[???]

Западни медији су скоро у потпуности игнорисали масакр у Кравици у време када се десио...

Детаље напада на Кравицу су планирали Хамед Салиховић и Рамиз Бећировић.

Напад су извеле јединице армије Босне и Херцеговине са подручја Сребренице и околних села.

До сада је за учествовање у овом масакру суђено Насеру Орићу, али не за масакр становника Кравице, пошто је тужилаштво сматрало да за то нема основа јер су у Кравици погинули углавном војници а не цивили.

Насер Орић је био командант јединица Армије Босне и Херцеговине на територији Сребренице током рата у Босни и Херцеговини и по сопственом признању датом током каснијег суђења пред Хашким трибуналом, учествовао је у нападу на Кравицу.

Он је 28. марта 2003. оптужен од стране тужиоца Хашког трибунала, Карле дел Понте по више основа укључујући и прекомерно уништавање имовине у власништву становника села (међу којима је и Кравица) углавном насељених Србима.

Припадници СФОР-а су га ухапсили 10. априла 2003. године.

Орић је 30. јуна 2006. осуђен на две године затвора и пуштен на слободу, пошто је у притвору већ био провео преко три године.

Није проглашен кривим за уништавање имовине у Кравици већ је осуђен по основу командне одговорности, зато што није предузео одговарајуће кораке да спречи убиства и окрутно поступање својих потчињених према затвореницима српске националности у полицијској станици у Сребреници 1992-93.

Судско веће Хашког трибунала је у пресуди констатовало да је у Кравици али и у оближњим селима Јежестица и Шиљковићи уништен и спаљен велики број кућа и осталих грађевинских објеката али на основу пружених доказа није могло да закључи да се сва ова уништавања могу приписати искључиво босанским муслиманима.

Судско веће је констатовало је да је огроман број цивила муслимана (углавном избеглица) био присутан пре, током и после напада на Кравицу и да није било могуће контролисати их и спречити да изврше уништавање имовине становника села Кравица и Јежестица.

Насер Орић је 3. јула 2008. године, после жалбе, правоснажно ослобођен кривице по свим тачкама оптужнице.

Објавио "Дан Ветерана - Видовдан" у 15.15