Лик светог Василија Великог

[Предање]

Преп. Јустин Ћелијски

ЖИТИЈЕ СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ

архиепископа Кесарије Кападокијске

Извор: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Zitija/SvVasilije.htm

Међу јерарсима изврсном, међу учитељима премудром, и међу свима светима великом угоднику Божјем Василију отаџбина беше Кападокија; отац му се зваше Василије, а мајка Емелија. Роди се око 330. године, у време Константина Великог при крају владавине његове. V седмој години родитељи га дадоше да учи школу, и у њој показа убрзо успех. Јер због бистрине ума он у току пет година изучи философију. Онда остави отаџбину, отиде у Атину, која у то време бејаше мајка целокупне мудрости јелинске. Ту изабра себи за учитеља славнога Евула; поред њега и друге учитеље: Химерија и Проересија. А као ученик беше такав, да се у мудрости такмичио са својим учитељима, па их чак и превазилазио. И дивљаху се учитељи његовом разуму и ревности, целомудрености и чистоти живота. Ту му школски другови беху: Григорије, који касније би епископ у Назијанзу, па патријарх у Цариграду, а назван је Богослов; и Јулијан, који затим постаде цар римски и грчки, и отпадник од Бога; и Ливаније софист. Ва-силије и Григорије живљаху у великој и неразлучној љубави, јер и један и други беху благе нарави, кротки и целомудрени. И њихова је међусобна љубав била таква, као да им једна душа беше у два тела. Василије се много труђаше да сазна тајне божанске мудрости. И овај дивни младић одлучи у срцу свом да не окуси хлеба или вина док му Вишњи Промисао не подари разумевање непознатих ствари. И провевши по школама петнаест година, изучи сву јелинску мудрост: граматику, реторику, астрономију, философију, физику, медицину и природне науке. Али још не постиже ону истинску мудрост, помоћу које би познао мудријега од свих: Творца истинитог Бога.

Једне ноћи док је он бдио и о коначној мудрости размишљао, нека божанска светлост му изненада обасја срце и распали у њему жељу за изучавањем Светога Писма. Стога остави Атину и свога друга Григорија, кога Атињани беху убедили да треба да учи реторику, отиде у Египат, и дошавши једноме архимандриту, по имену Порфирију, измоли у њега свете књиге, из којих би могао упознати божанске догмате. И проведе тамо једну годину, наслађујући се поукама божанских речи, а хранећи се поврћем и воћем. И разгледавши Свето Писмо, позна веру истиниту. Онда измоли благослов, и отиде у Јерусалим да види света места и чудеса што се тамо дешавају. Отуда опет дође у Атину, и препираше се о вери са многим философима, и привођаше Јелине Богу показујући им пут спасења. А жељаше да и учитеља свог Евула приведе беспрекорној вери, хотећи да му таквим даром узврати за његов труд. И обишавши све школе, нађе га у предграђу где са другам философима разговара о философији. Јер у њих беше такав обичај, да што ново или казују или слушају. А кад се Евул расправљаше са философима о неком питању, дође Василије, и одмах даде решење по том питању. Присутни упиташе: Ко је ово што тако одврати философу? Евул одговори: Или бог, или Василије. И познавши Василија, Евул отпусти пријатеље и ученике своје а сам седе с Василијем, и проведоше три дана у разговору, не једући, него расправљајући философска питања. Упита дакле Евул Василија: "Шта је суштина философије?" А он одговори: "Суштина философије је сећање на смрт". Затим говораше о свету, како су световне речи слатке, али је веома горак свет ономе који га се сладострасно држи; како је једно слава телесна а друго слава бестелесне природе, и како је немогуће да се неко уједно наслађује и једном и другом славом. Јер нико не може два господара служити (Мт. 6,24). Но колико сила врлине наређује, ми гладнима удељујемо хлеб знања, а који се због покварености своје лишише заштите врлине, ми и њих уводимо под кров добрих дела, жалећи их као што жалимо на улици нагог човека. Јер кога видимо нага, одевамо га; нити презиремо тело своје.

Онда поче Евулу помоћу поређења излагати Спаситељеву доброту и човекољубље према онима који се кају. Нека ум замисли три табле у предворју мисли. Једну изнад двери, на којој су насликане врлине: храброст, мудрост, правда и целомудреност. Другу на левој страни, на којој су насликане прелести: неуздржање, блуд, пијанство, бестидност, леност, свађа, језичност, ласкање, и мноштво других зала. А с десне стране таблу, на којој је насликано покајање како скромно стоји, без страха, тихо се осмехује, противницима прети а своје људе теши. Поред пак покајања насликани су: уздржање, кротост, чистота, стидљивост, страх, милосрђе, и ликови многих врлина. И рече: Постоје у нас, Евуле, не слике, нити загонетке, него сама Истина која нас јасно води спасењу. Јер сви ћемо васкрснути, једни за живот вечни, а други за муку и срам вечни. И предстаћемо Суду Христовом, као што уче громовити пророци: Исаија, и Јеремија, и Данило, и Давид, и божанствени апостол Павле; са њима и сам давалац покајања и наградитељ Господ, који овцу изгубљену тражи, и блудног сина, који се с покајањем враћа, грли и с љубављу целива, и хаљином светлом и прстеном украшава и угошћује. Он исти даје подједнаку награду онима који су у једанаести сат дошли, као и онима који су се читав дан мучили и знојили (Мт. 20,9.12). Он нама који се кајемо и рађамо водом и Духом даје оно што око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, а што уготови Бог онима који га љубе (1 Кор. 2,9).

Када ово Василије изговори, Евул кликну: "О Василије који небо јављаш, преко тебе верујем у једног Бога Оца Сведржитеља, Творца свега, и чекам васкрсење мртвих и живот будућега века, амин. А ево ти и доказа моје вере у Бога: све што имам, предајем у твоје руке, а остало време живота свог провешћу с тобом; и желим рођење водом и Духом". А Василије рече: "Благословен од сада и до века Бог наш, који светлошћу,истине озари ум твој, Евуле, и од велике заблуде приведе те у познање милосрђа свог. А ако желиш, као што кажеш, да самном останеш, рећи ћу ти на који ћемо се начин трудити око спасења нашег, избављајући се од замки садашњег живота: продајмо све што имамо, и раздајмо сиромасима, а сами пођимо у Свети Град да видимо тамошња чудеса, и да тамо стекнемо слободу према Богу".

И пошто све тако раздадоше сиротињи, и купише беле хаљине, потребне за крштење, отпутоваше за Јерусалим, и на путу многе обратише истинитој вери, А кад дођоше у Антиохију, уђоше у неку гостионицу. Син пак гостионичарев Филоксен сеђаше пред вратима у великој тузи: бејаше ученик Ливанија софиста, који му беше Дао неке Хомерове стихове да их преради у реторску беседу, па није могао да то учини, због чега је био на муци и у великој тузи. Видећи га тужна, Василије га упита: Младићу, због чега си тужан? Филоксен рече: Ако ти и кажем разлог своје туге, шта ми ти ту можеш помоћи? А Василије настојаваше, и обећаваше, да му неће бити узалуд ако му каже. Онда му момче каза да су софист и стихови разлог његовој тузи, јер не уме да стихове јасно преради. Василије узе стихове, и поче да их објашњава, прерађујући их у обичну говорну реч. Удиви се младић и обрадова, и замоли га да му то напише. Василије написа казивање Хомерових стихова у својој преради. Младић то узе радујући се, и сутрадан отиде своме учитељу Ливанију и предаде му прерађене стихове. А он прочитавши удиви се и рече: Тако ми божанског промисла, од овдашњих мудраца нема ниједнога који би овако тумачење дао! Ко ти онда написа ово Филоксене? Младић му каза да се у његовом дому налази странац неки, који брзо и без муке написа то тумачење. Ливаније одмах похита у гостионицу да види тог странца. А кад угледа Василија и Евула зачуди се њиховом неочекиваном доласку и обрадова им се. И замоли их да пођу његовом дому и буду његови гости. А кад дођоше, он им предложи богату трпезу. Они пак по своме обичају узеше само хлеба мало и воде, и захвалише Богу, даваоцу свих добара. Онда Аиваније поче да им поставља софистичка питања, а они му противстављаху реч вере. Осетивши силу њихових речи, Ливаније им рече да за њега још није време да то прими; ако пак промисао Божји буде хтео, ко се онда може противити? Много ћеш ме обдарити, Василије, ако не одбијеш да о овим стварима говориш мојим ученицима.

Пошто се Ливанијеви ученици скупише брзо, поче их Василије учити како треба да имају чистоту душевну, бестрашће телесно, ход кротак, глас умерен, реч учтиву, храну просту и пиће; да пред старима ћуте, да мудре слушају, да се старешинама покоравају, да према себи равнима и мањима имају нелицемерну љубав, да се клоне од рђавих и страсних и радозналих људи, да мало говоре а више размишљају, да не буду лакомислени у разговору, да не причају много, да се не подсмевају, да се стидљи-вошћу украшавају, да са поквареним женама не разговарају, да очима гледају доле а душом горе, да избегавају препирке, да не траже положаје, да славу овога света сматрају ништавном; када добро чине другима, да очекују плату од Бога и вечну награду од Христа Исуса Господа нашег. Пошто Василије тако поучи Ливанијеве ученике, који га са дивљењем слушаху, крену са Евулом на пут.

Када стигоше у Јерусалим, они са вером и љубављу обиђоше сва света места, и на свима се поклонише свевишњем Богу. Затим се јавише месном епископу, Максиму ( Максим III - патријарх јерусалимски од 333. до 348. год.) , и молише га да их крсти у Јордану. А он, видећи их да су пуни вере, изађе им у сусрет молби: узевши свој клир, отиде с Василијем и Евулом на Јордан. Када дођоше на обалу, паде Василије на земљу, и помоли се Богу са сузама и плачем да се покаже неки знак вери његовој. Потом устаде дршћући, свуче хаљине своје, а са њима скину и старога човека, и ушавши у воду мољаше се. А када епископ приђе да га крсти, гле, муња огњена сиђе на њих, и из муње излете голуб, сиђе у Јордан, узмути воду, и узлете на небо. Они пак што стајаху на обали, видећи то, поплашише се, и прославише Бога. Пошто се крсти, Василије изађе из воде; и епископ, дивећи се његовој љубави према Богу, обуче га у одећу Христова васкрсења, молећи се. А крсти и Евула и помаза их миром, и причести светим тај-нама.

Пошто се вратише у свети град, проведоше у њему годину дана. Затим отпутоваше у Антиохију, где архиепископ Мелетије произведе Василија за ђакона, и где Василије написа тумачење Прича. Ускоро крену са Евулом у своју домовину Кападокију, и приближаваху се граду. А архиепископу кесариском Леонтију би откривено у ноћном виђењу да они долазе, и да ће у своје време Василије бити архиепископ тога града. Ујутру архи-епископ зовну свога архиђакона и неколико чесних клирика, и посла их ка источној капији града са наређењем да, када сретну два странца, доведу их чесно њему. Они отидоше, и сретоше Василија и Евула при уласку у град, и одведоше их архиепископу. А када их он угледа, удиви се, јер их такве беше видео и у виђењу; и прослави Бога. Тада их упита архиепископ, откуда долазе и како се зову. Пошто му казаше, он нареди да их одведу у трпеза-рију и угосте. Сам пак сазва свој клир и истакнуте грађане, и исприча им све што му би од Бога јављено у виђењу за Василија. А клир једногласно изјави: Пошто ти Бог због чесног живота твог откри наследника твог престола, поступи са њим по своме нахођењу, јер је достојан човек на кога промисао Божји указује. - Архиепископ дозва Василија и Евула и поче с њима расправљати о Светом Писму, желећи да испита њихово знање. И пошто то учини, удиви се огромној мудрости коју нађе у њих; и задржа их код себе, почитујући их како треба.

Наставајући у Кесарији, Василије вођаше онакав живот какав је раније видео код многих подвижника када је обилазио Египат, Палестину, Сирију и Месопотамију, посматрајући у тим земљама оце подвижнике. И подражаваше их животом монахујући добро. И архиепископ кесариски Ермоген, који дође после Леонтија, рукоположи га за презвитера. И беше наставник монасима у Кесарији. А када се архиепископ Ермрген престави Богу, тражаху за престо светог Василија као достојног и од Бога предуказаног. Али он, избегавајући положај, сакри се. И заархиепи-скопа би поставллн Јевсевије, човек уистини врлинаст, но мало учен и у књижној мудрости невичан. Видећи да сви веома поштују и хвале Василија као врло мудрог философа, и по животу светог, он се, као слаб човек, поче подавати зависти, и беше ненаклоњен Василију. Када то дознаде свети Василије, даде места гневу, јер, не желећи да буде одговоран за завист, удаљи се у пустињу у Понт, куда писмима пуним љубави привуче и друга свог светог Григорија Назијанзина. Ту заједнички сабраше мноштво монаха и, научени од Светога Духа, написаше уставе монашког живота, и вођаху анђелски живот на земљи. V таквом их животу помагаше и блажена Емелија, мајка Василијева, која недалеко од њих с друге стране реке живљаше и о храни се њиховој стараше. Као удовица, бринула је само једно: да угоди Богу.

Али наступи време када су потребе свете Цркве, коју су јеретици узнемиравали, побудиле обојицу, и Василија и Григорија, да оставе пустињу. Григорија узе себи за помоћника у граду Назијанзу његов отац Григорије, који, стар, није већ имао снаге да се јуначки бори са вуцима. А архиепископ кесаријски Јевсевије умоли Василија, коме се беше обратио писмом помирења, да се врати к њему и помогне Цркви против које су војевали аријанци ( Јеретици аријанци су учили да је Христос саздано биће које није вечно и није исте природе са Богом Оцем.Ова јерес добила је име од свога оснивача,презвитера Александријске цркве Арија,који је ово своје наопако учење почео проповедати 319. године ). Видећи такву невољу свете Цркве, и претпостављајући општу потребу и корист пустињачком животу, блажени Василије напусти усамљеништво, и дође у Кесарију. Ту се много потруди, и речима и списима очишћавајући правоверје од јереси.

Онда се престави Богу архиепископ Јевсевије, на рукама Василијевим предавши дух свој Богу. А после њега, дејством Светога Ауха, Василије Велики, иако није хтео, би изабран и посвећен за архиепископа од многих епископа, међу којима беше и стари Григорије, отац Григорија Назијанзина. Мада слаб и изнурен старошћу, он дође у Кесарију да би наговорио Василија да се прими архиепископства, да не би аријанци на неки начин свога човека поставили на то место.

Василије управљаше добро Христовом Црквом. Свога рођеног брата Петра посвети за презвитера, да му помаже у црквеним пословима. Касније пак овај би постављен за епископа у граду Севастији. У то време и њихова мајка, блажена Емелија, отиде Господу, а беше јој преко деведесет година. Она имађаше и другога сина, Григорија епископа Нискога, и Петра кога споменусмо, и првенче своје - кћер Макрину, и другу децу, сву васпитану у великим врлинама.

После извесног времена блажени Василије мољаше Бога да му подари благодати, мудрости и разума, како би својим властитим речима могао вршити бескрвну службу, и да сиђе на њега Дух Свети. А после шест дана би као изван себе; у седми дан сиђе на њега Свети ДУХ и он поче литургисати, и приношаше сваки дан бескрвну жртву. После неког времена он поче с вером и многом молитвом писати својом руком тајне свете службе. И те ноћи јави му се у виђењу сам Господ са Апостолима, творећи предложење хлеба и чаше на светом жртвенику; и подигавши Василија рече му: "По молби твојој нека се уста твоја испуне хвале, да би својим властитим речима приносио бескрвну жртву." - А он уста дршћући, и не беше у стању да очима гледа у пресветлу појаву Господњу.

После тог виђења он отиде у храм, и пришавши светом олтару, поче уједно и говорити и писати грчки на хартији ово: "Нека се испуне уста моја хвале, да бих певао славу твоју"; "Господе Боже наш, Ти си нас створио и увео у овај живот", - и остале молитве свете литургије. По завршетку молитве подиже хлеб, молећи се усрдно и говорећи: "Чуј, Господе Исусе Христе Боже наш, из светог станишта свог и са престола славе царства свог, и дођи да нас осветиш Ти, који са Оцем седиш горе, и који си овде не-видљиво с нама; и удостоји нас да нам својом моћном руком предаш пречисто тело своје и пречасну крв, а преко нас и свима људима".

Док је светитељ ово вршио, Евул и најстарији клирици видеше где велика небеска светлост обасјава олтар и светитеља, и како неки пресветли људи у белим хаљинама окружавају великог архијереја. Видевши то, запрепастише се, и падоше лицем на земљу ронећи сузе и хвалећи Бога.

У те дане Василије Велики дозва златара и наручи му да од чистога злата направи голуба, као ознаку голуба што се јавио на Јордану, за чување Божанских Тајни. И намести га над светим престолом.

Једном када је светитељ служио свету литургију, неки Јеврејин, желећи да дозна шта су то свете тајне хришћанске, придружи се вернима и уђе у цркву. И виде светог Василија где у својим рукама држи детенце, и реже га. А када верни примаху Причешће из светитељевих руку, приступи и Јеврејин, и светитељ му као и осталим хришћанима даде частицу светих Дарова. Примивши частицу, Јеврејин виде у руди да је истинско тело. Затим приступивши Чаши, он виде да у њој беше истинита крв. И он сачува остатке светог Причешћа, и дошавши дома показа их својој жени. И исприча јој све што очима виде. И верова да је уистину страшна и преславна хришћанска Тајна. И сутрадан оде блаженом Василију, молећи га да га удостоји светог крштења. А Василије, заблагодаривши Богу, одмах крсти Јеврејина и сав дом његов.

Једном пак када је светитељ ишао некуда, жена једна убога, којој је кнез учинио био неправду, припаде на путу к ногама блаженога, молећи га да за њу напише кнезу као човек који има велики утицај на овога. Светитељ узе хартију и написа кне-зу ово; "Ова убога жена приђе ми говорећи да моје писмо може много учинити код тебе. Ако је дакле тако, покажи ми то на делу, и покажи милост према овој жени". - Написавши то, светитељ даде писамце убогој жени. Она га однесе и предаде кнезу. Овај га прочита, и овако отписа светоме: Хтео бих, свети оче, да према твоме писму поступим и покажем милост према овој убогој жени, али не могу, јер дугује народну порезу. - Светитељ му опет написа: Ако си хтео, али ниси могао, добро. А ако си могао, али ниси хтео, онда ће те Бог уврстити у оне што моле, да када будеш хтео, не узмогнеш. - Тако и би. Не прође много времена, цар се разгневи на овога кнеза, јер чу за њега да многе неправде чини. И баци га у тамницу с тим да врати онима које је занео. А кнез из тамнице написа молбу светом Василију, да се смилује на њега, и да својим заузимањем умилостиви цара према њему. Василије похита, умоли за њега цара, и после шест дана стиже наређење да се кнез пусти испод суђења. Видевши милосрђе светитељево према њему, кнез дотрча к њему одајући му благодарност, а оној убогој жени двоструко узврати од свога имања.

У време када је овај угодник Божји Василије Велики у Кесарији Кападокиској јуначки штитио поштовање Небеског Цара, цар Јулијан Отступник ( Јулијан Отступник царовао од 361. до 363. године.Поставши цар,он отступи од хришћанске вере и постави себи за задатак да васпостави многобожачку веру; зато се и назива Отступник ), богохулник и свиреп гонитељ, пође на Персијанце, и хваљаше се да ће истребити хришћане. Свети Василије се у цркви мољаше пред иконом Пресвете Богородице, поред које беше и икона светог великомученика Меркурија, као војника са копљем ( Свети Меркурије, војник пострадао мученичком смрћу у Кесарији Кападокијској.Празнује се 24. новембра ). Светитељ се мољаше да се злочестиви цар Јулијан, уништитељ хришћана, не врати жив из рата. И виде светитељ како се икона светог Меркурија измени, и лик Мученика постаде невидљив за неко време. А после мало времена појави се Мученик са окрвављеним копљем. Јер у то баш време Јулијан би у борби прободен од светог Мученика Меркурија, кога Пречиста Дјева Вогородица беше послала да погуби непријатеља Божјег.

Свети Василије Велики имађаше и ову благодат: када је за време свете литургије уздизао свете Дарове, распознавао је благодат Светога Духа где долази по овоме знамењу: златни голуб, који је са Божанским Даровима висио над светим престолом, покретан Божјом силом три пута се затресао. А када је једном блажени служио и узносио свете Дарове, уобичајеног знамења на голубу не би да својим трикратним тресењем означи силазак Светога Духа. Помисливши шта би то могло бити, Василије виде једнога од ђакона који држаху рипиде где намигује на неку жену која је стајала пред олтаром. Он нареди ђакону том да се удаљи од светога престола, и наложи му седмодневну епитимију: да пости и да се моли, и да без спавања проводи у молитви читаве ноћи, и да од онога што има дели сиромасима. - И од тога времена нареди свети Василије да завесе буду пред олтаром и преграда због жена, да се не би која дрзнула ући у олтар за време свете службе. А дрзне ли се која, да се отера из цркве и да се одлучи од светог Причешћа.

У то време цар Валент ( Валент је царовао од 364. до 378. године ), заслепљен аријанском јереси, смућиваше Цркву. Он многе правоверне епископе прогна са њихових престола, и на њихова места постави своје аријанце. Неке пак малодушне и плашљиве примора да пристану на његову јерес. А беше пун гнева и једва видећи светога Василија како неустрашиво архијерејствује, као стуб непоколебљив у вери својој, и друге крепи и саветује да презиру аријанство као богомрску гадост. Обилазећи своју царевину, и свуда много зло-стављајући православне, цар, на путу за Антиохију, дође и у Кесарију Кападокиску. Ту се свим силама стараше да Василија привуче на аријанску страну. А потстаче своје кнезове и велможе и саветнике да молбама и обећањима и претњама придобију Василија за аријанство. И досаћиваху светитељу много цареви једномишљеници. А усто и жене високог рода и у милости код цара, слаху своје евнухе светитељу саветујући му и убеђујући га да пристане уз царево мишљење. Али нимало не успеше, јер беху наишле не на слабића него на јунака. Затим епарх Модест ( овај епарх био је управитељ целог Истока и у исто време старешина цареве гарде - преторијанаца ) много му досади. Он дозва к себи светитеља, и пошто га ласкама не могаде склонити на царску јеретичку веру, поче му разјарено претити. На његове претње светитељ смело одговори: Да ли ћеш ми узети имање? Тиме нећеш себе обогатити, а мене нећеш осиромашити. Мислим да ти нису потребне ове моје вете хаљине и нешто књига, које сачињавају све моје богатство. Прогонства се не плашим, јер је сва земља, на којој боравим, моја, или боље, Божја. На муке и не гледам, јер ће ме одвести жељеном крају, и тиме ћеш ми добро учинити, јер ћеш ме брже послати Богу моме. - Модест рече: Нико ми тако смело није говорио. - А светитељ одговори: Јер ти се није десило да разговараш с епископом: ми у свему осталоме понашамо се смирено и кротко, али када неко хоће да нам узме Бога и правду његову, ми тада не гледамо ни на кога. - Најзад Модест рече: Размисли до сутра, јер ћу те предати на погубљење. - А он одговори: Ја ћу и сутра бити исти, но желим да и ти останеш при својој речи.

Модест извести цара о смелим речима светога Василија. Цар нареди да оставе Василија на миру. А када наста празник Богојављења Господњег, цар, желећи да на неки начин угоди Василију, уђе у његову цркву. И посматрајући благољепије и поредак црквени, и слушајући певање и молитву верних, испуни се дивљењем, јер у аријанским црквама никада није видео такав поредак и благољепије. Свети Василије приступи цару, и у разговору говораше му речи Божје а не људске, што све чу Григорије Назијанзин, који се тада деси тамо, и који то и описа. Од тога времена цар се поче боље односити према Василију. Али, отишавши у Антиохију, наговорен од пакосних људи, опет се разљути на Василија. Пошто подлеже клеветама њиховим, осуди Василија на прогонство. И када хтеде да потпише ту одлуку, затресе се престо на коме је седео и сломи му се перо у руци. Он узе друго перо, али се и оно сломи; тако исто и треће. Онда му задрхта рука и страх га спопаде. Познавши у томе силу Божју, он поцепа одлуку. Али, непријатељи побожности, аријанци, и даље наваљиваху на цара тужбама против Василија. Жеља им беше да га цар казни. И посла цар неког достојанственика Анастаса да доведе Василија у Антиохију. Када овај стиже у Кесарију и испоручи Ва-силију цареву наредбу, светитељ одговори: Ја, чедо, пре кратког времена дознадох да је цар, изишавши у сусрет савету неразумних људи, сломио три пера када је хтео да потпише одлуку о моме заточењу и да помрачи истину. Неосетљива пера задржаше његову незадржљиву жељу, и волеше се сломити него послужити "његовој неправедној одлуци.

Доведен у Антиохију, Василије претстаде епарховом суду. И упитан, зашто се не држи цареве вере, он одговори: Не дај Боже, да скренем од праве хришћанске вере, и пођем за безбожним аријанским учењем, јер сам од Отаца примио да држим и славим веру у једносушност. - Судија му прећаше смрћу. А он одговори: Дао Бог да за истину пострадам, и да се од окова тела разрешим, јер то одавно желим, само се ви не одреците свога обећања.

Епарх извести цара о томе, говорећи му да се Василије не плаши никаквих претњи, да је његово мишљење неизменљиво и "његово срце несаломљиво и несавитљиво. Цар се испуни гњева, и размишљаше како да погуби Василија. У то време разболе се изненада царев син Галатије; лекари беху беспомоћни, и он беше на самрти. Мајка пак његова дође цару и свађаше се с њим, говорећи му да син њихов умире зато што он неблагочестиво верује у Бога и злоставља архијереја Божјег. Чувши то, Валент дозва Василија, и рече му: Ако су догмати твоје вере по вољи Богу, учини молитвама својим да син мој оздрави. - Све-титељ одговори: Царе, ако приђеш вери православној, и ако црквама подариш мир, онда ће син твој бити жив. - Пошто цар обећа да ће то учинити, свети Василије се помоли Богу за здравље његовог сина, и он оздрави. И отпуштен би Василије са чашћу, и врати се на свој архијерејски престо.

Аријанци то чуше и видеше, и срца им се кидаху од зависти и злобе. И говораху цару: И ми смо могли учинити то. И опет обмануше цара, те им допусти да му и сина крсте. Али кад аријанци узеше да крсте царевог сина, он умре у рукама њиховим. То виде својим очима гореспоменути Анастас, и исприча цару Валентинијану ( Валентијан је царовао од 364. до 376. године ) који је царовао на Западу, док је брат његов Валент царовао на Истоку. Он се удиви таквом чуду, и даде славу Богу. А светом Василију посла много блага преко Анастаса. Од тога блага Василије сагради болнице по градовима у својој епар-хији, и мноштво убогих и немоћних збрину.

Блажени Григорије Назијанзин спомиње да је свети Василије и епарха Модеста, који онако суров беше према светитељу, исцелио молитвом када овај беше тешко болестан, и за време болести своје смерно потражи помоћи од његових светих моли-тава.

Пошто прође доста времена, после Модеста би постављен у оној покрајини други епарх, по имену Јевсевије, рођак царев. За време његово у Кесарији живљаше нека млада удовица, богата и веома лепа, по имену Вестијана, кћи Аракса, који беше сенатор Великог Савета. Епарх Јевсевије жељаше да ту удовицу на силу уда за неког достојанственика. Али она, целомудрена, и желећи да чистоту свога удовиштва сачува беспрекорном у славу Бога, није хтела да се удаје. А када сазнаде да хоће да је силом ухвате и на брак приморају, она побеже у цркву, и притече архијереју Божјем, светом Василију ( Црквама је у старини,од времена Константина Великог,било дато такозвано право уточишта;невино гоњени скривали су се у црквама,и власт је имала времена да се убеди у њихову невиност). Он је узе под своју заштиту, и не хтеде је из цркве дати људима који беху дошли по њу. Затим је тајно посла у девојачки манастир својој сестри, преподобној Макрини. Епарх се наљути на блаженог Василија, и посла своје војнике да удовицу силом доведу из цркве. Али је тамо не нађоше. Епарх нареди да је потраже у спаваоници светитељевој, где анђели борављаху. Јер, сам нечист, епарх мишљаше да ју је Василије греха ради задржао код себе, и скрива је у својој спаваоници. А пошто је нигде не нађоше, епарх дозва к себи Василија. И сав бесан од љутине, грђаше га, и хтеде да га преда на мучење да би му пронашао удовицу. А свети Василије, готов на све муке, говораше: Ако наредиш да тело моје гребенима стружу, исцелићеш стомак мој, јер видиш да сам болестан (Свети Василије је био веома болешљив.Једном је овако писао о себи: " Непрекидне и силне грознице толико су изнуриле моје тело,да се ја не разликујем од паучине.Сваки пут за мене је непролазан,свако дување ветра опасније него бура за морепловце...Код мене се болест смењује болешћу ".) - Кад грађани дознаше шта се догађа, полетеше сви, не само људи него и жене, са оружјем и моткама у двор епархов, и хтедоше да убију епарха због светог оца и пастира свог. И да свети Василије нс умири народ, убили би епарха, који, видећи такву побуну народну, препаде се, пусти светитеља читава на слободу.

Еладије, келејник светог Василија Великог и очевидац чудеса његових, човек врлинаст и свет, који га по престављењу и наследи на архијерејском престолу, исприча ову истиниту ствар. Сенатор неки правоверни, по имену Протерије, обилазећи света места, намисли да своју кћер да у неки манастир на службу Богу. Али ђаво, који одискони ненавиди добро, потстаче једног Проте-ријевог слугу на пожуду према кћери његовог господара. Видећи да је то незгодна ствар, и знајући да је недостојан, слуга никоме не рече ни речи о томе, него отиде једноме врачару који је живео у том граду. Исприча врачару жељу своју, и обећа му много злата ако враџбинама учини да он узме за жену кћер свога господара. Врачар се у почетку нећкаше но напослетку рече: Послаћу те своме господару, ђаволу; он ће ти у овоме помоћи, ако и ти испуниш његову вољу. - А несрећни онај слуга рече: Обећавам да ћу учинити све што ми нареди. - Врачар рече: Хоћеш ли се одрепи Христа свога, и дати написмено о томе? - А он одговори: Готов сам, само да добијем оно што желим. - Врачар рече: Пошто дајеш такво обећање, онда ћу ти и ја помоћи. - И узевши хартију, написа ђаволу ово: Пошто ми је дужност да се трудим, Господару мој, да од хришћанске вере одвраћам и под твоју власт приводим на славу твоју, ево, шаљем ти сада доносиоца овог мог писма, младића, распаљеног похотом према девојци, и молим те да му помогнеш да оствари своју жељу, како би се и ја тиме прославио, и са већом ревношћу придобијао многе који би ти били по вољи.

Пошто написа овакво писмо ђаволу, даде га ономе младићу, и посла га, рекавши му: Отиди ноћас на гробље јелинско, стани и подигни ово писмо увис, и теби ће прићи они који ће те одвести ђаволу. - И он, несрећник, хитно отиде, стаде на гробљу и поче призивати демоне у помоћ. И одмах изађоше пред њега зли дуси, и с радошћу одведоше прелашћенога своме кнезу. Младић виде Кнеза где седи на високом престолу, окружен од безброј злих духова, приступи му и даде му писмо врачарево. И ђаво упита младића: Верујеш ли у мене? Он одговори: Верујем. - Рече му ђаво: Одричеш ли се Христа свог? Он несрећник одговори: Одричем се. - Рече му Сатана: Много пута ме обмањујете ви хришћани. Када вам је потребна моја помоћ, ви долазите к мени. А чим вам се оствари жеља, ви се одвраћате од мене, и враћате Христу своме. Он пак, благ и човекољубив, прима вас. Но ти, дај ми својеручно написмено, да се добровољно одричеш Христа и крштења, и обећаваш да ћеш вавек бити мој, и да ћеш на дан Суда заједно са мном примити вечну муку. И онда ћу ти одмах испунити жељу. - Младић узе и написа што је ђаво желео. Тада душегубни змај посла демоне прељубе, и они толико распалише девојку ненаситном љубављу према младићу да она, понесена неподношљивом телесном страшћу, паде на земљу и поче преклињати оца свог: Смилуј се на мене, смилуј се на кћер своју, и дај ме за жену овом слузи нашем кога заволех силно. Ако то не учиниш мени, јединици својој, брзо ћу умрети страш-ном смрћу, и ти ћеш одговарати за мене на дан Суда. - Кад то чу, отац се запрепасти, и ридаше говорећи: Тешко мени грешноме, што то би са мојом ћерком? ко упропасти моје благо? ко преласти моје чедо? ко помрачи светлост очију мојих? Ја сам желео, кћери моја, да те заручим Небеском Женику, да будеш сажитељка Анђелима, и да свагда прослављаш Бога у псалмима и песмама духовним, еда бих и ја због тебе спасен био. А ти бестидно говориш о браку! Не бацај ме са тугом у ад, чедо! не посрами благородство своје, удајући се за слугу. - А она, не рачунајући ни у шта очеве речи, говораше само ово: Ако ми не учиниш по жељи, онда ћу се сама убити. - У недоумици шта да ради, отац, на наваљивање сродника и пријатеља, попусти њеној жељи, да је не би видео где пагубном смрћу убија себе. Дозва свога слугу, даде му за жену кђер своју и много имања, и рече кћери: Иди, несрећна и страсна ћерко, за мужа, а ја држим да ћеш се касније много кајати, али од тога нећеш имати никакве користи.

И би закључен неправедни брак, по дејству ђавола. После неког времена приметише неки људи и добро уочише да слуга онај не одлази у цркву ,и не причешћује се светим Тајнама. И обавештена би о томе јадна жена његова. Не знаш ли, рекоше јој, да муж твој, кога си изабрала, није хришћанин, него је туђ Христовој вери? А кад она то чу, ожалости се веома, и баци се на земљу, и поче ноктима гребати своје лице, и немилосрдно се уда-рати у груди, и кукати, говорећи: Нико се никада није спасао ко није послушао своје родитеље. Ко ће оцу моме саопштити срамоту моју? Тешко мени кукавној! У какву пропаст упадох данас? Што се родих? а кад се родих, што не цркох?

Док је она тако кукала, чу њен муж и дотрча, и упита је што кука. А кад сазнаде разлог, он је поче тешити говорећи да није тачно то што је о њему чула, и убеђиваше је да је хришћанин. И пошто је његове речи мало утешише, она му рече: Ако хоћеш да ми то докажеш, и душу моју несрећну обрадујеш, хајде сутра са мном у цркву, и у мом присуству се причести светим Тајнама, па ћу ти онда поверовати. - А јадни муж њен видећи да не може сакрити оно што је урадио, признаде јој све, како себе ђаволу даде. Она пак прикупи сву своју снагу, и донесе добру одлуку: отрча светом Василију, и завапи: Смилуј се на ме, учениче Христов,,смилуј се на ону која није послушала оца свог и потчинила се демонском савету! - И исприча му све подробно о своме мужу. Светитељ дозва њеног мужа и упита га да ли је тако као што његова жена прича о њему. А он са сузама рече: Да, свече Божји тако је. Јер ако прећутим, дела ће моја повикати. - И исповеди све по реду како даде себе демонима. А светитељ му рече: Хоћеш ли да се опет обратиш Господу нашем Исусу Христу? Младић одговори: Да, хоћу, али не могу. - Рече му Василије: Зашто? - Он одговори: Јер се написмено одрекох Христа, и ђаволу предадох себе. - Рече му Василије: Не тугуј због тога, јер је Бог човекољубив и прима покајнике. - Жена пак припаде к ногама светитељевим и мољаше га говорећи: Учениче Христов колико можеш помози нам. Светитељ рече младићу: Верујеш ли да ћеш се спасти? - А он рече: Верујем, Господе, помози моме неверју! - Светитељ га онда узе за руку, учини на њему крсни знак, и затвори га у једном месту у кругу црквене порте, и нареди му да се непрестано моли Богу. А и сам проведе на молитви три дана. Затим га посети и упита: Како си, чедо? - Младић одговори: У великој сам невољи, владико, не могу да подносим демонску вику, и застрашивања, и стреле, и каменовање. Јер држећи моје написмено, грде ме говорећи: Ти си дошао к нама, а не ми к теби. - А светитељ рече: Не бој се, чедо, само веруј. - И поштго му даде мало хране, осени га крсним знаком, и опет га затвори. А после неколико дана опет га посети, и рече: Како си, чедо? Младић одговори: Чујем њихове претње и вику издалека, али њих саме не видим. - Пошто му даде мало да једе, и пошто се помоли за њега, затвори га опет, и откде. Затим у четрдесети дан дође к њему и упита га: Како си, чедо? А он рече: Већ сам добро, свети оче, јер те видех у сну где се бориш за мене, и како си савладао ђавола. - Пошто сатвори молитву, свети га изведе из затвора и одведе у своју ћелију.

(наставиће се...)

[Предање]

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ - ШЕСТОДНЕВ

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/SvetiVasilijeVelikiSestodnev/SvetiVasilijeVelikiSestodnev.htm

Стварање

I БЕСЕДА

II БЕСЕДА

III БЕСЕДА

IV БЕСЕДА

V БЕСЕДА

VI БЕСЕДА

VII БЕСЕДА

VIII БЕСЕДА

IX БЕСЕДА

[Предање]

(наставак житија)

Идућег јутра сазва светитељ сав клир црквени и монахе, и све христољубиве људе, и рече: "Прославимо, браћо, човекољупца Бога, јер ево Пастир добри хоће да узме на раме изгубљену овцу и да је донесе у цркву. Стога треба и ми да се ове ноћи помолимо његовој доброти, да победи и посрами непријатеља душа наших". И слегоше се људи у цркву, и сатворише свеноћне молитве за кајућег се младића, вапијући: Господе, помилуј! А кад свану, Василије узе младића за руку, и са целим народом уведе га у цркву, певајући псалме и песме. И гле, ђаво на невидљив начин дође бестидно са свом пагубном силом својом желећи да младића отме из руку светитељевих. И са таком дрскошћу и бестидношћу навали ђаво на младића да и светог Василија закачи вукући к себи младића. А блажени се окрену и рече ђаволу: Бестидни душеубицо, управитељу таме и погибли, није ли ти доста погибао у коју си бацио себе и оне што су с тобом? Не престајеш ли гонити створења Бога мога? -А ђаво повика к њему: Неправду ми чиниш, Василије! - Овај глас ђаволов многи чуше. И рече светитељ;: Нека ти запрети Господ, ђаволе. - А ђаво опет њему: Василије, неправду ми чиниш; јер нисам ја ишао к њему, него је он дошао к мени, и одрекао се Христа свог, и дао ми својеручно написмено, које имам у рукама, и које ћу на дан Суда показати општем Судији. - А Василије рече: Благословен Господ Бог мој, јер народ неће спустити руке своје молећи се док не вратиш то написмено. - И обративши се народу, светитељ рече: Подигните руке своје увис, и вапијте: Господе, помилуј! И народ, подигавши руке своје к небу, дуго вапијаше: Господе, помилуј! И гле, младићево написмено, ношено по ваздуху дође, а сви гледаху, и спусти се блаженом Василију у руке. А Василије блажени, узевши то написано, обрадова се, и принесе благодарност Богу. И пред свима рече младићу: Познајеш ли, брате, ово напи-смено? - Младић одговори: Да, свети оче, моје је, написах га својом властитом руком. - А Василије Велики одмах га пред свима исцепа на комаде. И уведе младића у цркву, причести га светим Тајнама, и народ угости како ваља. И пошто много чему поучи младића, и наложи му потребно правило, даде га жени његовој, неућутно славећи и благодарећи Бога.

[Предање]

БЕСЕДА О ВЕРИ - ПРВА

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ

1. За богољубиву душу је благочастиво да се стално сећа на Бога. Она таквим сећањем не може да се насити. Међутим, у сваком случају је смело речима описивати оно што се тиче Бога, с обзиром да разум далеко заостаје за достојанством теме, а реч, опет, нејасно изражава мислене [ствари]. Кад већ и наш разум заостаје за величином теме и кад су речи ниже и од самог разума, није ли неопходније ћутање, како се не би помислило да чудесности богословља прети опасност због низости речи? У сва словесна [бића] је по природи посејана жеља да прослављају Бога, премда су сва подједнако немоћна да долично о Њему говоре. Премда се ми разликујемо једни од других у ревновању за благочашће, ипак нико није толико помрачен самообманом да би сматрао да је достигао сам врх схватања. Напротив, очигледно је да уколико [човек] напредује у познању, утолико више осећа своју немоћ. Такав је био Авраам, такав је био и Мојсије. Нашавши се у могућности да виде Бога (по мери човека), они су се у највећој мери унизили: Авраам се назвао прахом и пепелом (Пост.18,27), а Мојсије је говорио да је слабог гласа и мутав (Изл.4,10), будући да је видео немоћ свог језика и неспособног да служи величини поиманог. Међутим, пошто је сада сваки слух отворен за слушање богословља и пошто га се Црква не може наситити, што потврђује проповедник, који каже да се ухо не може наслушати (Проп.1, 8), неопходно је да и ми говоримо сразмерно својим силама. Ми, међутим, нећемо рећи колико би могло да се каже о Богу, него колико је нама могуће. Иако погледом не можемо да обухватимо васцело пространство између неба и земље, ми не одустајемо да гледамо оно што можемо. И ми ћемо сада скромним речима испунити дужност према побожности, док ћемо величини природе препустити победу над сваком речју. Ни анђелскијезици (ма какви били), ни арханђелски језици, чак и кад би се сјединили са васцелом словесном природом, не могу да изразе ни најмањи део [величине о којој говоримо], а камоли да се упореде с целином. И ти, уколико хоћеш да говориш или да слушаш нешто о Богу, одвоји се од свога тела, ОДВОЈИ се од телесних чула, напусти земљу, напусти море, учини да ваздух буде испод тебе, занемари годишња доба, поредак времена и украсе земље, уздигни се изнад етера, прођи поред звезда, поред њихових чудеса, њихове красоте, величине и користи коју чине васељени, поред њиховог благоустројства, светлости, положаја, кретања, поред њихових узајамних веза и растојања. Прошавши све словом, узвиси се над небом. Уздигавши се над њим, ти самим разумом проматрај тамошње лепоте: наднебеске војске, хорове анђела, старешинство арханђела, славу господства, превасходство престола, сила, начала и власти (уп. Кол.1,16; Еф.1,2). Прошавши све, уздигни се својим помислима изнад васцеле творевине, узнеси свој ум изван њених граница и замисли постојану, непокретну, непромењиву, бестрасну, просту, несложену, нераздељиву Божанствену природу, неприступну светлост (1.Тим.б,16), неизрециву силу, безграничну величину, лучезарну славу, жељену благост, неупоредиву лепоту која снажно пробада рањену душу, али се не може долично изразити речима.

2. Тамо су Отац, Син и Свети Дух, нестворена природа, владичанско достојанство, природна благост. Отац је начело свега, узрок постојања бића, корен живих, из кога је проистекао извор живота, мудрост, сила, непромењиви образ невидљивог Бога (Кол.1,15), од Оца рођени Син, живо Слово, сушти Бог и сушти у Бога (уп. Јн.1,2), сушти, а не присаједињени, који постоји пре свих векова и који није касније створен, Син, а не твар, Створитељ, а не творевина, који јесте све што је и Отац. Син, рекох, и Отац. Сачувај лична својства. Будући да је сушти Син, Он јесте све што је и Отац, сагласно речима самог Господа: Све што има Отац моје је (Јн16,15). И заиста, Образу припада све што постоји у Праобразу. Видесмо славу Његову, славу као Јединороднога од Оца, каже јеванђелист (Јн.1,14). Другим речима, чуда Њему не беху дата по дару и благодати, него по природном учешћу Сина, који има достојанство Очевог Божанства. Примање је заједничко обележје творевине, док је поседовање природно својство Рођенога. Он, дакле, као Син, природно поседује оно што је Очево. Као Јединородни, Он у самом себи има све у свеукупности, ништа не делећи са другим. И самим називом „Син" ми се учимо да учествује у Очевој природи. Он није саздан заповешћу, него је нераздељиво засијао из суштине. Он је ванвремено сједињен са Оцем. Он му је једнак по благости и сили и има с Њим заједничку славу. Шта је Он друго, ако не печат и образ који у себи показује васцелог Оца? Нека ти, пак, оно што касније казује кроз телесно устројство, узевши га у домостроју људског спасења (које је извршио након што нам се телесно показао), тј. даје послат (Јн.5,36), да ништа не може да чини сам од себе (Јн.5,30), даје примио заповест (Јн.10,18), и слично, не буде разлог да унижаваш [Његово] Божанство као Јединородног. Јер, снисхођење твојој слабости не значи умањење достојанства Силнога. Напротив, природу схвати богодолично, а смирене речи прихвати домостројитељски. Међутим, кад бисмо желели да исцрпно о свему беседимо, предмет би нас неприметно увео у велико, па чак и небројено мноштво речи.

3. Међутим, вратимо се на предложену тему, тј. да разум који се очисти од вештаствених страсти и који напусти чак и сваку мислену твар (тј. који као риба из дубине изађе на горњу површину и доспе до [места које је] чисто и од твари), може да поред Сина и поред Оца угледа и Духа Светога, који суштински и по природи и сам има све, тј. и благост, и правост, и светињу и живот, с обзиром даје речено: Дух твој благи (Пс.142,10), и опет: Дух прав (Пс. 50,12) и опет: Духа Светога (Пс.50,13). И апостол говори: Закон Духа живота (Рим.8,2). Ништа од наведенога Он није задобио, нити је ишта касније проистекло. Од ватре се не може одвојити својство да греје, нити од светлости да светли. И од Духа је неодвојиво својство да освећује и оживотворује, те да је благост и правост. Дух, дакле, обитава у блаженој природи, не прибројавајући се мноштву, него  сагледавајући се у Тројици. Он се не садржи у мноштву, него се јединично обзнањује. Као што је Отац један и Син један, тако је један и Свети Дух. Духови за служење у сваком чину представљају мноштво, које се тешко може избројати. Услед тога, немој у творевини тражити Онога ко је изнад творевине. Немој спуштати Оног ко освећује до оних који се освећују. Дух испуњава анђеле, испуњава арханђеле, освећује силе, оживотворава васељену. Он се раздељује васцелој твари и свако му на различите начине бива причестан. Па ипак, Он се не умањује због мноштва причесника. Иако свима даје своју благодат, Он ништа не губи због оних који примају: и они се испуњавају и Он не бива осиромашен. Озарујући тела која му на различите начине бивају причесна, сунце се не умањује због њих. Ни Дух се не умањује и не раздељује, премда свима даје од своје благодати. Он свакога просвећује за схватање Бога, надахњује пророке, умудрује законодавце, усавршава свештенике, укрепљује цареве, ствара праведнике, велича целомудрене, пружа исцељење, оживљује мртве, ослобађа заточене, усиновљује отуђене. Наведено чини кроз горње рођење. Уколико узме верујућег цариника, Он га показује јеванђелистом. Уколико се настани у рибару, чини га богословом (Мт. 4,1819). Уколико нађе покајаног прогонитеља, сачиња га апостолом незнабожаца, проповедником вере и изабраним сасудом (Дап.9,15). Њиме слаби постају јаки, убоги богати, а неуки  мудрији од мудраца. Павле је био слаб, али су присуством Духа знојави убруси од његовог тела исцељивали оне који су их примали (Дап.19,12). И Петар је био обавијен слабим телом, алије благодат Духа, обитавајући у њему, чинила да сенка која је падала од  њега прогони болест од страдалника (Дап.5,15). Убоги су били и Петар и Јован, будући да нису имали „ни сребра ни злата" (Дап.3, 6). Па ипак, они су даривали здравље које је драгоценије од златника. Иако је од многих добијао златнике, хроми је и даље остајао сиромашан. Међутим, када је од Петра примио благодат, престао је да проси. Скачући као јелен, он је прославио Бога (Дап.5,68). Јован није познавао световну мудрост, али је силом Духа изговорио речи у које никаква мудрост не може да проникне. Дух пребива на небу, али и земљу испуњава. Он је свуда присутан, али се ничим не може обухватити. Он васцело обитава у свакоме и васцело пребива са Богом. Он не предаје дарове као слуга, него власно раздељује благодат, с обзиром да је речено: Делећи свакоме понаособ како хоће(1.Кор.12,11). Иако се шаље по домостроју, Он дејствује самовласно. Помолимо се да обитава у нашим душама и да нас никада не напусти, благодаћу Господа нашега Исуса Христа, коме нека је слава и сила у векове векова. Амин.

Извор: http://www.verujem.org/sveti_oci/vasilije_o_veri.html

[Предање]

БЕСЕДА О ВЕРИ - ДРУГА

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ

Пошто сам по благодати благог Бога сазнао за захтев ваше побожности, достојан љубави према Богу у Христу, којим тражите писмено исповедање благочастиве вере, ја сам најпре, свестан своје ништавности и немоћи, оклевао са одговором. Ипак, пошто сам се присетио апостола који каже: Подносећи један другога у љубави (Еф.4,2) и још: Јер се срцем верује за праведност, а устима се исповеда за спасење (Рим.10,10), сматрао сам да није без опасности ни да вас одбијем, нити да препустим ћутању спасоносно исповедање, имајући, као што је написано, поуздање у Бога кроз Христа, не да смо способни сами од себе што помислити, него је наша способност од Бога, који тада њих, а сада ради вас и нас учини способним да будемо служитељи Новога Завета, не слова него Духа (2.Кор.З,4-6).

Верном служитељу је, као што, без сумње, сами знате, својствено да све оно што му је благи Владика поверио ради добробити саслужитеља, сачува без преваре и лажи. Стога сам и ја, да бих угодио Богу, обавезан да вам оно што сам научио из богонадахнутог Писма предложим ради заједничке користи. Сам Господ, љубљени Очев (Мт.3,17), у коме су сакривена сва блага премудрости и знања (Кол.2,3), и који прими од Оца сву власт и сваки суд, говори: Он ми даде заповест шта да кажем и шта да говорим  и још: Што год, дакле, ја говорим, онако говорим како ми је рекао Отац (Јн.12,49-50). Ни Дух Свети не говори од себе, него... оно што чује од Њега (Јн.16,13). Утолико је за нас благочастиво, и истовремено безбедно да тако мислимо и чинимо у име Господа нашег Исуса Христа. Док је требало борити се са јересима, које су повремено настајале, ја сам, угледајући се на претходнике, сматрао приличним да, с обзиром на разноврсност нечастивости коју је сејао ђаво, заустављам или побијањима рушим хуле које су се шириле, користећи, већ како су захтевале потребе болесних, ове или оне изразе, чак и оне којих нема у Писму, који, уосталом, ни-су туђи благочастивом смислу Писма. Најзад, ни апостол се, ради сопственог циља, није либио да често користи и паганске изразе. Сада сам, пак: сматрао прикладним заједничком циљу да захтев ваше љубави у Христу испуним у простоти чисте вере, говорећи само оно чему сам научен богонадахнутим Писмом. [Овом приликом] сам се чувао како имена и израза који се не налазе дословно у Божанственом Писму (премда и чувају мисао која је садржана у Писму), тако и речи које се не употребљавају у Светом Писму (и уједно пружају и страну мисао). Пошто се оне не могу наћи ни у проповедима светитеља, ја сам их одбацио као потпуно стране и туђе благочастивој вери.

Вера је несумњива сагласност са оним што се чуло, уз осведочење у истинитост онога што се проповеда, по благодати Божијој. Такву веру је показао Авраам, о коме се сведочи да у обећање Божије не посумња се неверовањем, него ојача у вери и даде славу Богу, и беше потпуно уверен да оно што Бог обећа, кадар је и учинити (Рим.4,20-21). Уколико је веран Господ у свим речима својим (Пс.145,17), и уколико су верне све заповести Његове, утврђене за век века, и сачињене на истини и правди (Пс.111,7-8), одузимање нечег од написаног или додавање нечег ненаписаног представљало би очигледно отпадање од вере и разоткривање гордости. Јер, Господ наш Исус Христос је рекао: Овце моје слушају глас мој. И пре тога је рекао: А за туђином неће поћи, него ће побећи од њега, јер не познају глас туђинца (Јн.10,27; 5). И апостол строго забрањује да се било шта додаје или одузима богонадахнутим Писмима. Наводећи пример узет из људских обичаја, он каже: Нико потврђено завештање човеково не одбацује нити му што додаје (Гал.З, 15).

Стога сам одлучио, као и увек, да избегавам сваки израз и појам који је туђ учењу Господњем. Јер, као што сам раније приметио, циљ који сад стоји преда мном и пред вама у многоме је различит од предмета разматрања који су ме приморавали да пишем или говорим некад овако, а некад онако. Тада сам се занимао изобличавањем јереси и побијањем ђаволске лукавости, а сада износим исповедање и једноставно објашњење исправне вере. Због тога сада не приличи ранији начин говора. Човек не узима у руке једна иста оруђа када иде да ратује и када иде да обрађује земљу (будући да су једна оруђа код оних који у безбедности раде да би се прехранили, а друга код оних који се спремају за битку). Ни онај ко поучава исправном учењу не може да говори исто као онај ко изобличава противнике. Јер, другачији је вид говора [код оног] који изобличава, а другачији [код оногј који поучава. Другачија је једноставност оних који у миру исповедају благочашће, од напора оних који побијају приговоре назови-знања. На исти начин усклађујући говор са разматрањем, и ја ћу увек у складу са циљем употребљавати речи које служе за очување или назидање вере, понекад се одважно супротстављајући онима који ђаволском лукавошћу настоје да разоре веру, а понекад једноставније и непосредније излажући за оне који желе да се изграде у вери, не радећи ништа друго до оно што наводи апостол: Да знате како треба свакоме одговорити (Кол. 4,6).

Али, пре него што пређем на само исповедање вере, треба да приметимо и то да се узвишеност и слава Божија не могу ни речју обухватити, ни умом постићи, нити описати или представити једним изразом или појмом. Богонадахнуто Писмо их је једва, уз помоћ многих израза који се налазе у нашој употреби, приближило схватању људи чистог срца, представивши их као у огледалу. Јер, виђење лицем у лице и потпуно познање по обећању (1.Кор.13,12), биће дато достојнима у будућем веку. Сада, пак, [сваки човек], па макар био и Павле или Петар, види истински и не вара се и не машта, премда виђење ипак остаје као у огледалу, у загонетки. Он сада делимично прихвата са захвалношћу, радосно очекујући савршено познање у будућем веку. О томе сведочи апостол Павле, говорећи на следећи иачин: Када бих дете, које се једва научило првим почецима Речи Божијих, као дете говорих, као дете мишљах... а када сам постао човек, пожурио сам да достигнем меру раста пуноте Христове (Еф.4,13) и одбацио... што је детињско (1.Кор.13,1). У познању Божанског ја сам задобио такав успех и такав напредак да ми је познање у јудејском богословљу личило на покрете детињег ума, а знање које се стиче из Јеванђеља - на познање својствено човеку који је већ савршен у свему. Па ипак, у поређењу са знањем које ће се открити у будућем веку и оно што сада изгледа савршено, такође је кратко и тамно. Пред јасноћом знања будућег века оно има више недостатака, него виђење у огледалу, у загонетки, у односу на знање лицем у лице. Осим блажених Петра и Јована, то потврђују и други учениди Господњи. Ма колико да су непрестано узрастали и напредовали у овоме животу, они су били убеђени у превасходство знања које је остављено за будући век. Иако су се показали достојни изабраништва Господњег, сапребивања са Њим, Његовог апостолства, примања духовних дарова, иако су чули: Вама је дано да знате тајне Царства небескога (Мт.13,11), иако су стекли знање на основу тајни које су им откривене (и које за друге остадоше неизрециве), они ипак пред само страдање Господње коначно слушају: Још вам имам много говорити, али сада не можете носити (Јн.16,12). Из овога и сличнога сазнајемо да је богонадахнутом Писму позната како неограниченост познања, тако и непостижност Божанских тајни за људску природу у овоме животу. Иако свако, по мери свог успеха, непрестано задобија све више знања, ипак познање ни код кога никада неће достићи до савршенства, све док не дође савршено и док не престане оно што је делимично (1.Кор.13,1О). Према томе, само [једно] име је недовољно за исказивање свих савршенстава Божијих у целини. Исто тако, ни свако од имена не може без опасности да буде узето као опште. Јер, ако неко каже: „Бог", неће изразити појам: „Отац". У речи, опет: „Отац", недостаје појам о Творцу.

Тим појмовима треба још да се придодају појмови благости, премудрости, силе и осталога што се помиње у Светом Писму. И опет, ако реч „Отац" употребимо за Бога у општем, свакодневном значењу, упашћемо у нечастивост. Јер, њоме приписујемо страст, истечење, незнање, немоћ и све томе слично. Исто је и са речју „Творац". Јер, ми за њу везујемо време, вештаство, опрему, средства. Благочастиви, пак, појам о Богу треба очистити од свега тога, колико је човеку могуће. Наиме, појам који би био у потпуности Њега достојан, као што сам рекао, нико никада неће досегнути, па макар се сви умови сјединили ради истраживања и сви језици се стопили ради исказивања. Ту мисао нам јасно представља и премудри Соломон, говорећи: И рекох: „Умудрићу се", али се мудрост удаљи од мене још еише него што беше (Проп.7,23-24). Она се није сакрила, већ се онима којима се, по милости Божијој, дало преобиље познања, понајвише пројаснила њена недостижност. Дакле, богонадахнуто Писмо из неопходности употребљава многа имена и изразе ради делимичног и, притом, загонетног изображавања славе Божије. Међутим, ја немам ни снаге, ни довољно времена да сада, зарад ваше упорности, прикупим све оно што је у богонадахнутом Писму на различитим местима речено о Оцу и Сину и Светом Духу. Издвојивши из свега понешто, мислим да ће бити довољно да се ваша савест осведочи да се моје мишљење заснива на Писму. Тако ћете моћи да се уверите и ви, и они међу вама који желе. Јер, као што много тога код нас иска-зује исту побожну мисао, тако ће, чини ми се, онај ко је благородне мисли и из малога сазнати шта је благочастиво уопште. Према томе, верујемо и исповедамо да је само један истинити и благи Бог и Отац Сведржитељ из кога је све, Бог и Отац Господа нашег и Бога Исуса Христа, и да је један Јединородни Син Његов, Господ и Бог наш Исус Христос, јединствено истини-ти, кроз кога је све постало, видљиво и невидљиво, у коме све... постоји (Кол. 1,16-17), који у почетку... беше у Бога и беше Бог (Јн. 1,1), који се затим, према Писму, јави на земљи и поживе са људима (Вар.3,38), који будући у обличју Божијем, није сматрао за отимање то што је једнак са Богом, него је себе понизио и кроз рођење од Дјеве узео обличје слуге, те постао истоветан са људима, који је све што је написано Њега ради и о Њему извршио по заповести Оца, и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту (Фил.2,6-8), који је трећи дан, по Писму, устао из мртвих, јавивши се својим светим ученицима и осталима, као што је написано (1.Кор. 15,4-8), који се узнео на небеса и седи с десне стране Оца, одакле ће доћи при кончини века да васкрсне све и свакоме да по делима његовим, када ће праведни бити примљени у живот вечни, а грешни осуђени на вечне муке, где црв њихов неумире, и огањ се не гаси (Мр.9,44). Још [верујемо да] је само један Дух Свети Утешитељ, којим смо запечаћени за дан избављења (Еф.4,30), Дух истине, Дух усиновљења, којим вичемо: Ава, Оче (Рим.8,15), који дејствује и раздељује на корист дарове Божије свакоме понаособ како хоће (1.Кор.12,1-11), који учи свему и подсећа на све што чује од Сина (Јн.14,26), благи, који ће увести у сву истину (Јн.16,13), који све вернике учвршћује у истинском и тачном познању, у благочастивом служењу, у духовном поклоњењу и истинитом исповедању Бога Оца и Јединородног Сина Његовог, Господа и Бога нашег Исуса Христа и себе самог. Верујемо и исповедамо да свако име јасно за нас разликује својство Онога који је именован. О сваком од Именованих благочастиво се обавезно сагледавају особена својства: Отац са својством Оца, Син - са својством Сина, Свети Дух - са посебном својством. Свети Дух ништа не говори од себе, нити Син шта од себе чини. Отац шаље Сина, а Син шаље Светог Духа. Тако умујемо и тако крштавамо у једносушну Тројицу, по заловести самог Господа нашег Исуса Христа, који је рекао: Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио (Мт.28,19-20). Држећи се тога, ми доказујемо своју љубав према Њему и постајемо достојни, као што је написано (Јн.15,10), да пребивамо у њој. Уколико се, пак, не држимо тога, изобличавамо себе у супротном расположењу. Јер, ко мене не љуби, каже Господ, речи моје не држи, и још: Ко има заповести моје и држи их, тоје онај којиме љуби (Јн.14,24; 21).

Господ наш Исус Христос каже: Али се томе не радујте што еам се духови покоравају, него се радујте што су имена ваша написана на небесима (Лк.10,20), и још: По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом (Јн.13,35). И апостол, доказујући да је у свему неопходна љубав, сведочи говорећи: Ако језике човечије и анђелске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи. И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам и нешто касније: Док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати... и опет: А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав (1.Кор.13.1-2; 8; 13). И једноме се ја понајвише чудим. Иако су о томе и сличном Господ и апостол тако одређено рекли, људи ипак имају толико старање и знање о пролазном и краткотрајном, док о непролазном и понајпре о љубави, која понајвише и чини одликовну особину Хришћанина, уопште не брину, па се чак и онима који се старају супротстављају. Тим супротстављањем они испуњавају оно што је речено: Ви не улазите нити пуштате да уђу они који би хтели (Мт.23,13; Лк.11,52). Због тога молим и иштем да се, прекинувши знатижељно преиспитивање и недолично препирање, задовољимо оним што су рекли светитељи и сам Господ, да имамо мисли достојне небеског звања, да живимо достојно Христовог Јеванђеља у нади на живот вечни и Царство небеско, које је припремљено свима онима који чувају заповести Бога и Оца, дате нам у Јеванђељу блаженог Бога Исуса Христа, Господа нашег, у Духу Светом и истини.

На захтев ваше побожности, ја сам сматрао неопходним и потребним да вам најпосле, у име Господа нашег Исуса Христа, кажем и покажем своје мишљење, а преко вас и браћи у Христу. Тако се ум неких неће ни мало смућивати због различитости онога што сам некада излагао овако, а некада онако. Јер, ја сам увек био приморан да расуђујем о поводу који су давали противници истине. [Требало је да пазим] и да се неки не поколебају приговорима оних који желе да ми припишу нешто туђе, и да простодушне не заведу они који често своје сопствене заблуде лажно представљају као моје мишљење. Таквих људи и ви свакако треба да се чувате као туђих јеванђелској и апостолској вери и љубави, сећајући се речи апостола: Али ако вам и ми или анђео с неба проповеда Јеванђеље друкчије него што вам проповедасмо, анатема да буде (Гал.1,8). Тако ћемо се, негујући речено: Чуеајте се лажних пророка (Мт.7,15), и још: Клоните се од свакога брата који живи неуредно, а не по предању које примише од нас (2.Сол.З,6), саображавати са правилом светих и бити назидани на темељу апостола и пророка, где је угаони камен сам Господ наш Исус Христос, на коме сва грађевина, складно спојена, расте у храм свети у Господу (Еф.2,20-21). А сам Бог мира да вас посвети потпуно, и васцели дух ваш и душа и тело да се сачува без порока за долазак Господа нашега Исуса Хриапа. Веран је Бог који вас призива, који ће то и учинити (1.Сол.5,23-24), ако будемо поштовали заповести Његове по благодати Христовој у Духу Светом.

Сматрајући да је о исправној вери у ономе што је наведено за ову прилику довољно речено, сада ћу се, у име Господа нашег Исуса Христа, постарати да испуним своје обећање које се односи на наравствена правила. Због тога сам се потрудио да, колико је могуће, ради лакшег разумевања оних који имају жељу, саберем у скраћена правила оно што се на различитим местима Новога Завета одређује као забрањено или дозвољено. Ја сам сваком правилу додао и број у њему садржаних поглавља из Писма, тј. из Јеванђеља, или Апостола, или Дела апостолских. Тако онај који чита може да види навод првог или, можда, другог броја и, узевши само Писмо, да пронађе поглавље броја који је поменут, како би се осведочио [о начину] на који је сачињено правило. Најпре сам желео да тим правилима додам и оно што је у Старом Завету речено у складу са сваким местом из Новог Завета. Међутим, пошто је потреба захтевала [брзину], и пошто је братија у Христу са посебном ревношћу почела да тражи оно што је давно обећано, ја сам се сетио онога који је рекао: Дај мудроме повод, и биће још мудрији (Прич.9,9). Налазећи у местима која су понуђена довољну потпору, свако ко жели може да узме Стари Завет и само-стално уочи склад свих богонадахнутих Списа. Уосталом, за верне и оне који не сумњају у истину Речи Господњих, довољна је и једна изрека. Управо из тог разлога сам сматрао да је довољно да се и из Новог Завета не предложи све, него само понешто од свега.

Извор: http://www.verujem.org/sveti_oci/vasilije_veliki_o_veri.html

[Guest]

ЛИК СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ

Поводом 1/14. јануара, дана прослављања

Једна од несумњиво највећих личности у историји хришћанске Цркве јесте свети Василије Велики. Рођен 330. године у Кесарији Кападокијској (Мала Азија), Василије расте под утицајем своје честите и побожне сестре Макрине, али и под импресијом успомене на своје знамените претке који су мученички страдали за Христа за време Максиминовог и Ликинијевог гоњења. Друштвени положај његовог оца, кесаријског ретора, омогућава му да стекне највише образовање свога доба: школује се у Константинопољу и Атини. Атинска Академија, још паганска по свом саставу и духовној орјентацији, ипак не одводи Василија на странпутицу јаловог епигонског философирања. Под снажним утиском разбуђене хришћанске духовности у монашким заједницама Истока, лично упознат са подвизима светих аскета у Египту, Палестини, Сирији и Месопотамији, Василије запоставља привлачну друштвену и политичку каријеру ретора, и у двадесет шестој години живота оснива сопствено монашко братство у Понту на реци Ирис.

Начела на којима свети Василије заснива своје општежиће и која ће потом кодификовати у „Монашким правилима“, дају посебно обележје његовој личности. Није случајно што између анахоретског (пустињачког) и киновитског (општежитељног) вида монашке аскезе, свети Василије бира овај други вид. Тај избор је последица једне бескрајно важне мисли, основне у животу светог Василија, да је испуњавање јеванђелског закона љубави међу људима превасходни задатак историјског хришћанска. У општежићу, у организованој заједници која почива на међусобном служењу, тај задатак ће бити боље извршаван него у пустињачкој осамљености анахорета. Монах тако добија и једну друштвено-етичку функцију: у свеопштој преплављености Цркве и друштва паганским конформизмом и мекуштвом, требало је да монаси својом угледном заједницом постану пример како се и у социјалним оквирима, не само у унутрашњем животу појединаца, може остварити царство Божије. Схватајући монаха као новог исповедника и сведока Христове поуке, свети Василије га приближава свету, да би порука Христова постала за свет упечатљивија.

Мисао делотворне љубави, не мање од ревности за истину ортодоксије, враћа свети Василије у матицу црквеног живота. После видног учешћа у борби против аријанског унижавања велике тајне очовечења Божанског Логоса, свети Василије постаје архиепископ Кесарије Кападокијске, 370. године, и ту – кроз многе борбе и страдања – остаје све до смрти 1. јануара 379. године.

У томе кратком временском размаку од непуних десет година дошла је до изражаја сва величина овог светог оца. Често се смисао за црквену организацију и политику истиче као његова основна одлика. Међутим, оно што је организатора и политичара Василија начинило истински великим и бесмртним светим оцем, јесто то што је и тај смисао за организацију црквеног живота и тај свој политички таленат ставио у службу јеванђелске љубави. Надахнут не само плодовима општежитељног монаштва него и примером древних апостолских заједница где се у жудном ишчекивању милосрднога Сина Божијег живело милосрђем, свети Василије не жели да извршавање јеванђелске заповести препусти личноме нахођењу и мери појединца већ хоће да „царски закон“ љубави буде остварен и у ширим оквирима, да љубав постане темељ друштвених институција. Тако долази до његовог масовног и организованог доброчинства, до подизања склоништа и болница за сиромахе, првих установа те врсте у историји. Тиме је свети Василије и практично показао да се хришћански живот, живот Цркве, не може свести само на богослужење, на теолошки научни рад, па ни на лични аскетски напор за освајање спиритуалних вредности већ да је активно, организовано човекољубље нешто без чега Црква није Црква, као год што без љубави према људима, без стварног учешћа у животу својих ближњих, уопште и нема спасоносне љубави према Богу.

Василију Великом није недостајало дара за теолошки рад, за теорију хришћанске мисли. Његови значајни догматски и егзегетски списи најбоља су потврда његове мисаоности и његовог знања. Колико је пажње посвећивао богослужењу види се и из његовог значајног рада на исправљању и садржајном обогаћивању свете Литургије. Аскетски напор његов био је толики да је, кажу, већ у четрдесетој години изгледао као старац. Али је претварање хришћанске љубави у свудаприсутно надахнуће личног и социјалног живота његов највећи и најсветији подвиг, његова основна, апостолска врлина.

Димитрије Богдановић

УЧЕЊЕ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ О ДУХУ СВЕТОМ

Изузетног значаја је књига светог Василија „О Духу Светом“, упућена Амфилохију, епископу иконијском. У овој књизи свети Василије полемише са јеретицима који су негирали личну природу Светог Духа, а које он због нечега назива „топици“. Топици су Светог Духа дефинисали као богоприсутност, као дар благодати Божије, али не и као субјект, као Лице Свете Тројице којему се Црква моли и одаје славу. Осим очигледног разлаза са литургијском традицијом, ова јерес била је још једна форма субординатизма, јер је она заговарала неједнакост Лица Тројице. У књизи „О Духу Светом“ интересантна је форма у коју свети Василије заогрће своје побијање: премда из свега реченог јасно следи да је Дух Свети Бог, да он по својој суштини није ниже од Оца и Сина, то нигде директно није казано. То је сјајан пример „икономије“, црквеног домостроја, према чијим принципима се свети Василије пре свега старао о миру унутар Цркве. Будући деликатан дипломата и благоразумни пастир, свети Василије је био тврд у суштинским питањима, али је водио рачуна о формулацијама, не желећи никога да шокира или доведе у саблазан. Због тога га је често критиковао свети Григорије Богослов. Требало би имати на уму да је свети Василије одиграо важну улогу у разради Никеоцариградског Символа вере, и да, можда управо захваљујући њему, у том Символу Свети Дух такође није директно назван „Богом“: „... и у Духа Светога, Господа животворног, од Оца исходећег, поштованог и слављеног заједно са Оцем и Сином; који је говорио кроз пророке“.

У целини, притуп светог Василија проблему личног битија Духа веома је свеж, реалистичан и прожет библијском духовношћу. Све што говоримо о Духу непосредно се тиче наше вере, а вера је нераскидиво повезана са спасењем, које ми добијамо на крштењу. Све троје – вера, крштење и Божанска имена – нису магијске формуле и обреди, него жива реалност која нам доноси спасење:

„... ако је одвајање Духа од Оца и Сина на крштењу опасно по онога који крсти и некорисно ономе који се крсти, онда како некажњено можемо да откинемо Духа од Оца и Сина? Вера и крштење јесу два начина спасења, нераздељива и међусобно сродна. Јер вера се остварује крштењем, а крштење се утемељује вером, а и једно и друго испуњују се истим Именима. Онако како верујемо у Оца и Сина и Светог Духа, тако се и крстимо у име Оца и Сина и Светога Духа. И као што овоме претходи исповедање, које нас уводи у спасење, тако следи крштење, које запечаћује нашу сагласност са исповедањем.“

„О Духу Светом“, 12.

Веза између воде и Духа на крштењу објашњава се на следећи начин: у води се топи и умире стари човек, вода крштењске купељи јесте – оруђе за смрт свега греховног. Али ми устајемо из воде, васкрсавајући за нови живот, и то васкрсење остварује се стварним присуством Духа. Тврдећи да Дух има власт да нас васкрсне за нови живот, свети Василије на посредан начин доказује Његову Божанску природу:

„На тај начин постаје јасно... откуда заједно са Духом и вода. Будући да крштење претпоставља два циља, да уништи греховно тело, како оно више не би доносило плодове смрти и да га оживи Духом како би доносило плод у светињи, то онда вода изображава смрт, прихватајући у себе тело као у гроб, а Дух предаје животворну силу, обнављајући наше душе из греховног мртвила ка првобитном животу. Управо то и значи „родити се одозго водом и Духом“, зато што се наше умртвљење дешава водом, а живот у нама твори Дух... Зато, уколико постоји нека благодат у води, она не потиче од природе воде, него од присуства Духа... Духом Светим – дешава се наша обнова у рају, ступање у Царство Небеско, повратак у стање синовства, смелост да Оцем својим именујемо Бога, да постанемо заједничари благодати Христове, назовемо се децом света, прикључимо се вечној слави, једном речју, да задобијемо сву пуноту благослова и у овом и у будућем веку, када ћемо у себи, као у огледалу, одразити благодат оних добара која су нам предзначена по обећањима и којима се, кроз веру нашу, и сада наслађујемо као већ постојећим. Јер, ако је таква залога, какво ли је онда савршенство, ако је такав почетак, каква ли је пунота целине?“

„О Духу Светом“, 15.

Свети Атанасије Велики је говорио да, ако Христос није Бог, онда ми нисмо спасени (то јест нисмо обожени). На исти начин свети Василије расуђује о односу према Духу Светом. Будући да је „животодавац“, Свети Дух не може да не буде Бог, и још више – управо Њиме ми добијамо обожење:

„Духом бива – успињање срдаца, руковођење немоћних, усавршавање напредујућих. Дух, засијавши очишћенима од сваке скверне, кроз општење са Собом, чини их духовнима. И као код прозрачних и светлих тела, кад на њих падне луча светлости, тако и духоносне душе, будући озарене Духом, саме постају духовне и на друге изливају благодат. Отуда – предзнање будућности, разумевање тајинства, сазнање скривеног, давање дарова, небеско житељство, ликовање са ангелима, непрекидно весеље, пребивање у Богу, уподобљавање Богу и крајња граница свих жеља – обожење.“

„О Духу Светом“, 19.

Даље свети Василије показује на примерима како при пажљивом читању Светог Писма откривамо да, ма шта да чини Христос, Он то чини у Духу или Духом:

„Дух Свети у свему је потпуно неодељен и неодељив од Оца и Сина... Прво, Дух је присутан у самој плоти Господњој, поставши њеним помазањем и неразлучиво сапребивајући са њом према написаном: 'на коме видиш Духа силазећег и боравећег на Њему, тај је... ' Син мој љубљени (Јн. 1, 33), и 'Како је Бог Духом Светим и силом помазао Исуса из Назарета' (Дап. 10, 38). Након тога, свако дело бива учињено у присуству Духа. Дух је био присутан приликом кушања од стране ђавола. Јер је речено: 'Тада Исус би изведен Духом у пустињу, ради кушања од стране ђавола' (Лк. 4, 1-2). Дух није оставио ни васкрслог из мртвих. Јер, обнављајући човека и враћајући му ону благодат коју је удахнуо у њега Бог, а коју је човек изгубио, Господ је дунуо у лице ученицима, и шта им при том говори? 'Примите Духа Светога: коме опростите грехе, томе ће се опростити; на коме оставите, томе ће остати' (Јн. 20, 22-23). А управљање Црквом, не дешава ли се оно очигледно и непорециво Духом? Јер је речено: 'И једне постави Бог у Цркви прво апостоле, друго пророке, теће учитеље; а потом чудотворце, онда дарове исцељења, помагања, управљања, различите језике' (1Кор. 12, 28). Јер овај чин је установљен раздељивањем дарова Духа.“

„О Духу Светом“, 16.

Дакле, Дух је потпуно неодвојив од личности Христа, Његовог живота, Његових поступака, Дух очигледно следи Христа у основним догађајима Његовог живота: крштењу, искушавању, смрти на Крсту, у чину чуда, у утемељењу и управљању Црквом. Из овога следи да је основно „дело“ Духа – да знаменује присуство Христа, да јавља Христа – у људима, у природи, у Цркви. Треће Лице Свете Тројице не ваплоћује се, не постаје човек као друго. Стога Дух као да остаје у сенци, али свуда и увек јавља ваплоћеног Сина.

У књизи „О Духу Светом“ налазимо чувени текст о Предању. У њему се говори о важности обичаја и веровања – као што су осењивање крсним знамењем, обреди савршавања Евхаристије или крштења, који нам нису предати у Светом Писму, него су до нас дошли путем црквеног Предања, преносећи се са поколења на поколење. Описи светог Василија представљају најинтереснтнији извор сведочанстава о литургијском животу Цркве у четвртом веку:

„Из догмата и проповеди сачуваних у Цркви једне имамо дате у учењу у Писмима, а друге приспеле до нас из апостолског предања, примили смо тајно. Али и једни и други имају подједнаку важност за побожност. И нико не оспорава ове последње, ако је иоле искусан у црквеним установама. Јер, ако бисмо хтели да одбацимо обличје који нису наведени у Писму, као неважне, онда бисмо, неприметно и за нас саме, унаказили оно најглавније у Еванђељу, боље рећи, проповед бисмо претворили у празно име. На пример (најпре да напоменем оно прво и најопштије): ко је од оних који полажу наду у име Господње нашега Исуса Христа из Писма научио да себе осењује крсним знамењем? Које нас је Писмо научило да се у молитви окрећемо ка Истоку? Ко нам је од Светих оставио писане речи призива при показивању Хлеба благодарења и Чаше благослова? Јер ми се не задовољавамо оним речима које наводи Апостол или Еванђеље, него и пре и након њих произносимо друге, као речи које имају велику моћ у савршавању тајинства, примивши их (те речи) из учења незаписаног у Писму. А по каквим правилима из Писма благосиљамо и воду крштења и јелеј помазања, и чак самог крштаваног? Зар не по оним сачуваним у ћутању и тајинственом предању? И шта још? Да ли нас је самом помазању јелејем научила нека записана реч? Откуда трикратно погружење крштаваног у воду? Из којег списа је узето остало што се односи на крштење, - одрицање од Сатане и ангела његових? Зар није из оног необнародованог и сакривеног учења које су Оци наши сачували у скромном ћутању, веома добро схватајући да се важност тајинстава чува ћутањем?

Да ли би било долично јавно објављивати учење о ономе на што непосвећенима није дозвољено ни да погледају... Апостоли и Оци који су утемељили Цркву у почетку важност тајинстава сачували су скривањем и чувањем у ћутању. Јер, оно што се разглашава свему народу и свакоме кога сретнемо, то уопште више није тајинство.

То је разлог због кога нам је предато и оно друго ненаписано у Писму, да знате догмата које не потребује напора, по навици, не би постало за гомилу предметом презира. Јер једно је догмат, а друго је проповед.О догмату се ћути, а проповед се разглашава. Но, начин ћутања – и она нејасност којом се користи Писмо, чинећи смисао догмата на корист читалаца, тешки су за разумевање.“

„О Духу Светом“, 27.

Из овога текста можемо да стекнемо представу о хришћанском менталитету тога времена, толико различитом од нашег. Све што је било у вези са тајинствима, са литургијским животом Цркве, било је окружено тајном, припадало је „необјављеном тајном учењу“, о којем је требало ћутати, чувајући на тај начин тзв. „дисциплину тајне“. Свети Василије указује на разлику између „догме“ и „керигме“ (проповеди). Под „догмом“ он разуме литургијско предање о тајинствима, а под „керигмом“ – све што у нашем схватању стоји у вези са богословљем: учење о Светој Тројици, Христу, Светом Писму, моралности и томе слично. Разматрање литургијског живота Цркве светом Василију служи као контекст за објашњење значаја Светог Духа у хришћанском животу. Тај значај не следи из Светог Писма, но не важи ли то исто и у погледу других важних аспеката наше вере и обичаја повезаних са њом, о којим обичајима Свето Писмо не каже ништа и који се предају „у тајни поножности“?

„Па и само исповедање вере у Оца и Сина и Светога Духа, из којих је списа? Јер ако, сходно благочестију, на основама предања о крштењу, будући обавезни и да верујемо онако како смо се крстили, излажемо вероисповедање подобно крштењу, онда нека нам буде дозвољено, према том истом начину, да одајемо и славу подобну веровању... Када постоји много тога неизложеног у Светом Писму, и оно има такву силу у тајни благочестија, зашто нам се не дозвољава једна изрека, која је до нас дошла од Отаца, а коју смо нашли сачувану услед ненамерно сачуваног обичаја у Црквама, и која има веома важно утемељење, и предаје сили тајинства велико окрепљење?“

„О Духу Светом“, 27.

Интересантна су објашњења светог Василија појединих литургијских обичаја:

„Зато у време молитве сви гледамо на исток, али мало нас зна да притом тражимо древно отачаство, рај, које је 'Бог засадио на истоку' (Пост. 2, 8). У први дан седмице молимо се стојећи усправно (то јест без земних поклона и коленопреклињања), али не знамо сви узрок томе. Јер, не само као саваскрсли са Христом и у обавези да тражимо оно вишње, у недељни дан усправним положајем тела у време молитве подсећамо на дароване нам благодати, али то радимо и због тога што је тај дан, очигледно, као нека врста лика очекиваног будућег века. Зато, будући начелом дана, Мојсеј га не назива првим, него једним. Јер речено је: 'И би вече, и би јутро, дан један' (Пост. 1, 5), зато што се тај један те исти дан враћа многократно: Зато је истовремено први и осми дан, изображавајући... оно стање које ће уследити иза времена, онај незалазни, невечерњи, непролазни дан, неокончани нестарећи век. Зато Црква учи своје питомце да се у овај дан моле стојећи, да честим подсећањем на бесконачни живот не заборавимо да се снабдемо поуком у представи тога дана. Али и сва Педесетница је подсећање на васкрсење које нас очекује у вечности. Јер онај први и осми дан, седмоструко умножен до броја седам, заокружује седам седмица свете Педесетнице, зато што, почињући првим седмичним даном (недељом), њиме се и окончава, након педесетоструке промене између њих... Зато она (Педесетница) подржава будућем веку својим кругообразним кретањем, истим законом почињући и истим знаком завршавајући. У ту Педесетницу црквена правила су нас научила да тела држимо усправно на молитви, да би овим јасним подсећањем као преселили ум наш из овога у будући век. Истовремено, сваким коленопреклоњењем и устајањем са земље, на делу показујемо да смо грехом пали на земљу, а човекољубљем Творца позвани на небо.“

„О Духу Светом“, 26.

Мноштво различитих сведочанстава о литургијском животу Цркве расуто је по писмима светог Василија. У писму под бројем 93 говори о обичајима везаним за примање причешћа. Он препоручује свакодневно, или што је могуће чешће причешћивање:

„Ја сам причешћујем се четири пута у недељи: у дан Господњи (недељу), средом, петком и суботом, а такође и другим данима, ако се деси празник неког мученика.“

Јован Мајендорф (са руског превео Дејан Лучић)

КАПАДОКИЈЦИ

Током четвртог вијека хришћанске ере, провинција Кападокија под управитељством Рима у Малој Азији – налик Фиренци у петнаестом или колонијалној Вирџинији у осамнаестом – постала је сцена за изузетно бујање литерарних и философских генија, дајући своје име тројици истакнутих челника хришћанске мисли чија су теолошка достигнућа била, и још увијек јесу, класика одважне спекулације и поред тога што представљају златно доба јелинске хришћанске ортодоксије.

Сва тројица су рођена у Кападокији, неколико година након Сабора у Никеји 325. године на којем је званично објављено хришћанско учење о Светој Тројици. Иако је та доктрина дуговала свој официјални положај и у Цркви и у држави одлукама Сабора, она дугује свој интелектуални углед прије свега одбрани и излагању никејских одлука прво од стране Атанасија Александријског (око 296-373) а онда од стране тројице Кападокијаца. Као насљедници уједно јелинског учења и хришћанске вјере, они су унијели у своје излагање и одбрану теолошке и егзегетске увиде које су наслиједили од јелинске патристичке традиције као и аналитичке и реторичке вјештине које су до њих дошле од јелинске философске традиције. У вријеме као што је наше, вријеме које је склоно да игнорише реторичку вјештину, одбацујући је као „пуко реторство“ – и које је, самим тим, веома подложно њеним утицајима – можда је неопходно објаснити да је изучавање реторике, као и изучавање са којим је имало много везе, била припрема за многа подручја јавног службовања у држави и Цркви. Философске анализе Кападокијаца употребљавају категорије новоплатонизма за излагање хришћанског учења. Далеко од тога да представља пуку јелинизацију јеванђеља, овај спој традиција учинио је кападокијску мисао умственим испуњењем Исусовог казивања: „Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови!“ (Мт. 10, 16).

Василије Велики (око 330-379), епископ кесаријски, најшире је упамћен као оснивач јелинског општежитељног монаштва, чије је монашко „Правило“ утемељило начела и праксе аскетског живота у облику који је наставио да постоји у источним заједницама и који је значајно утицао и на развој монаштва и на самом Западу. Теолошки значај Василијевог „Правила“, постављеног насупрот јеретичким облицима аскетизма, налази се углавном у томе што успјешно повезује императив за одрицањем од себе и свијета са устрајним потврђивањем доброте творевине. То потврђивање је било дио Василијевог увида, изнесног у његовој утицајној образовној расправи „Поука младима како да се најбоље користе списима паганских аутора“, да су природни свијет и природни разум добар Божији дар и да треба да буду примљени са благодарењем. Начелно је, међутим, Василије заслужио своје мјесто у историји теологије својим главним дјелом „О Духу Светом“ („De Spirite Sancto“). Због посебних потешкоћа учења о Светом Духу, методи употребљавани за наставак догме у учењу о Светој Тројици нијесу сасвим уклопили учење о Светом Духу, и било је неопходно преиспитати технике и терминологију у артикулисању вјере Цркве с обзиром на Трећу Личност Свете Тројице. Василије је узео формулу крштења онако како је она изнесена у Мт. 28, 19-20 као основу за аргумент да су логика црквеног исповиједања која је тамо изнесена и логика црквених символа изнесених на Никејском сабору учинили обавезним изједначавање Светог Духа са Сином и Оцем у догми као и у lex orandi славословљења и крштењских обреда у црквеном богослужењу.

Његов млађи брат Григорије (око 330-око 395), који је четврт вијека био епископ Нисе и тако историји познат као Григорије Ниски, такође је био обучен у реторици и размишљао је о могућности да направи каријеру у њој. Али захваљујући вођству њихове старије сестре Макрине, Црква и теологија привукле су не само Василија него и Григорија, који ће постати најкреативнији реинтерпретатор Оригенове мисли, доводећи је у склад са теолошким закључцима до којих је отодоксија дошла од Оригенових пионирских истраживања. Као оригенист он је вриједан помена нарочито због покушаја – у погледу чијег успјеха је настављена контроверза – да формулише ортодоксну верзију учења о апокатастасису. Суптилност његове философске мисли омогућила му је да се изађе у сусрет изазовима и пагана и јеретика и то на њиховом терену, прије свега у расправи „Против Евномија“, у којој се наизглед понекад приближава томе да учини јединство Тројичности у Богу посебним и врховним примјером платоновског учења о универзалијама. Будући да је Евномијева (умро 394) јерес (судећи по његовим ортодоксним опонентима) такође била тврдња да он познаје суштину Божију онолико колико је познаје и сам Бог, Григоријево потврђивање трајне мистерије божанске природе чак и након откривења и оваплоћења стоји као главни документ у историји ортодоксне апофатичке теологије. У својим егзегетским радовима, Григорије је наставио и прочистио Оригенову херменеутику, а у коментарима као што је његово излагање „Пјесме над пјесмама“ он је доводио мистичку теологију до граница црквених учења, али не и преко њих.

Међутим, други Григорије (329-389), епископ Назијанза, а онда (за кратко) Цариграда, стекао је епитет „Богослов“ или „Божански“. Овај надимак, по којем је он препознат као тумач значења учења о Богу као Тројици, претходно је приписиван јеванђелисти Јовану, који је узет као аутор Јаванђеља које носи његово име (Јеванђеља које је обезбиједило најразрађенији доказ за Свету Тројицу) као и три „Посланице Јованове“ и „Књига Откривења“ (која је отуда позната као „Откривење светог Јована Богослова“). Григоријево право на овај назив проистиче углавном из његових пет „Теолошких бесједа“. Као и Василијев спис „О Духу Светом“, оне су биле испровоциране расправом о прикладности називања Светог Духа именом „Бог“ на исти начин као и Оца и Сина. Али, он је био много мање неодлучан него Василије у погледу употребе тог имена. „Теолошке бесједе“ су засновале учење о Светом Духу у исцрпном тумачењу односа Једног и Тројице, и еклисијално-спекулативно учење о Светој Тројици, у свом разликовању од Августинових светотројичних спекулација, дугује много овом излагању. Као што је то један научник истакао: „Валика Григоријева заслуга је то што је он по први пут дао јасну дефиницију особених својстава божанских личности“.

Велика је заслуга све тројице Кападокијаца заједно то што су дали исцрпну систематизацију јелинског разумевања Јеванђеља, не само као исказа учења о Светој Тројици, већ као читавог духовног и интелектуалног система. У разматрању таквих учења као што су гријех и искупљење, корпус духовних и теолошких радова који су изњедрили Кападокијци такође пројављује разматрање питања природе и благодати које они нијесу морали да ослањају на Августинове категорије. Кад год неко пита да ли постоји сажет или садржајан исказ тог духовног и интелектуалног становишта, са бар неким субјективним а ипак објективним мирисом Августинових „Исповести“, најприкладнији одговор је вјероватно „Житије Макринино“ Григорија Ниског. У њему се она појављује као одлучујућа сила у обликовању вјере двојице њене чувене браће, али такође и као истински теолог сама за себе. Њена предупокојна молитва која је тамо саопштена, као што је Харнак признао, „изражава наде и утјеху јелинског хришћанства на непревазиђен начин, и не допушта да се превиди особена радост осјећања које припада суштини тог хришћанства“. Сједињавање ових елемената у њиховој мисли помаже да се објасни утицај који су Кападокијци имали на тумачење и сљедбенике Православља од њиховог времена до данас.

Јарослав Пеликан

Превео с енглеског Микоња Кнежевић,

редакција превода Богдан М. Лубардић