Логомахија

[w.a.mozart]

овако је брат Андреј,во времја оно када је чешће боравио по форуму,описао логомахију или демонологију

‎...православна духовност с правом и разлогом избегава теоријско бављење "логомахијом" (израз "демонологија" треба избегавати како небисмо стављати реч логос у контекст демона, који су антилогосни - стога, израз "логомахија" боље претставља антилогосне ентитете).

Дакле, Господ није рекао Легиону да иде у крдо свиња, него им је указао самилост испунивши им молбу да им допусти да тамо оду, за разлику од већине других демона које је једноставно истерао из људи. У Писму и Светом Предању, знања о демнским силама се више имплицирају него што се експлицитно наводе. Свети Јустин философ и свети Антоније велики су ретки оци који дају неке директније референце о демонима и логомахији. А уколико желимо да разумемо ово место до краја онда нам је донекле потребно да знамо и како и под којим условима демони обитавају.

Крвне жртве (људске и животињске) које су кроз историју приношене идолима нису само "метафоре." Још у Старом Завету (али и многим другим сакралним текстовима) стоји податак да је "душа телу у крви." Зато је Израилцима била врло строго забрањена било каква "употреба" крви (што и данас злоупотребљавају секте попут Јеховиних сведока). Свако створење (људи и животиње) које има душу ("психе") може да постане запоседнуто. За разлику од животиња, људи имају и дух-"нус" који је Бог удахнуо човеку и који нас чини боголиким и претставља инхерентни људски потенцијал ка обожењу. Дух човека не може да буде "поседнут," за разлику од душе: он само може да буде "логосан" или "антилогосан." Зато крв живих бића, која садржи душу, представља својеврсни извор исхране за демонске ентитете. Једини приступ који демони могу да добију тим "храњивим материјама" је кроз слободну и вољну злоупотребу богомданог логоса у духу људи, којима је дата одговорност да владају светом - логосно (с љубављу) или антилогосно.

Када дакле људи антилогосно приносе крвне жртве идолима, они тиме "хране" и ојачавају демонске ентитете (из знања о овим стварима потичу сви митови о вампиризму - човек "демонизује" своју природу уколико уме да кроз прописани ритуал употребљава крв). Задатак "нижих" демонских хијерархија је да доносе храну вишима. Сваки пут када су демони избачени из поседнутог бића они се враћају "празних руку" и доживљавају одређене, за нас несхвативе муке и патње од својих "надређених." Син Божији је, наравно, знао неупоредиво више о овоме и смиловао се патњи тих бивших ангела, призваних да с радошћу певају у славу Бога Живог и Истинитог, те им је стога допустио да се врате у своју димензију носећи са собом крвну жртву крда свиња, како би избегли већу патњу.

Ово је дакле ретко (ако не и јединствено место) где је указано на могућност да Христос има самилост чак и према демонима. Да је то било више и јасније назначено, многи људи би се тиме вероватно саблазнили. Имало би о овоме још много тога да се каже, али у тајне логомахије не треба проницати без благослова озбиљног духовника и не бих више о овоме. Па ипак, ово место је заиста требало мало и појаснити.

[Милан Меденица :)]

[Иван ♪♫]

...

Када дакле људи антилогосно приносе крвне жртве идолима, они тиме "хране" и ојачавају демонске ентитете (из знања о овим стварима потичу сви митови о вампиризму - човек "демонизује" своју природу уколико уме да кроз прописани ритуал употребљава крв). Задатак "нижих" демонских хијерархија је да доносе храну вишима.

...

Јел' верујеш ти у ово? Озбиљно питам. Одакле ове тврдње потичу?

[w.a.mozart]

iskreno,nisam se toliko udubljivao ali mi je bilo zanimljivo... a imajući u vidu da je brat Andrej napisao,sigurno nije pisao paušalno

[DYNABLASTER]

nema tu sta da se veruje ne veruje, ako to tako radi za te sto prinose te zrtve onda radi, naravno njima, i krivi im realnost i udaljava od istine