Духовне песме - Ненада Дукића

[коЖељ њацИ]

15.01.2006.

Сад ме чека вијенац правде, који ће ми у онај Дан дати Господ, праведни Судија(2 Тим., 4,8)

Још једна је запаљена.

Моја колиба од прућа.

Сплетена у венац,

трошна и лака,

тег тешки

ја под њим

притиснут

јечим.

И зато

гори.

Њена буктиња

љуби

милује

небо.

А они

смеју се.

Гле, луде!

Мени

свака погрда

реп срамоте

што вуче се

мио је!

Јер сам црв.

Јер сам прах.

Јер сам трска.

Бојим се.

Треперим.

Нису сви

трулежи венци

спаљени.

Нисам

Нисам

Нисам

Светлости

Син

Иако

Каткад

Милошћу

Свемилосног

Засија

На азуру

Венац правде

Бљештав.

[коЖељ њацИ]

Naslednici života Vječnoga

Poslanica Titu 3,7

Vučji urlik želi nam dobrodošlicu.

Odjekuje gorama i dolinom senki.

Prašnjavim koracima dugim

odmčemo ranjavim petama.

Naš put je prav.

Uragan nevolja, muka

vitla nas,

levo, desno.

Mi ostajemo

na srednjem Gospodnjem drumu.

Trpeći udarce,

okrećući desni obraz,

Rajsku zvezdu

pratimo

daleko u noći.

[коЖељ њацИ]

Verujte mi!

Taj dan će doći.

Glasovi utihnuće

vatre zgasnuti,

mora zamreti.

Topla suza svakog,

grlati smeh sa usana,

beskrajni,

a obgrljeni

biće.

Verujte mi!

Skinite nevericu

sa naboranih lica.

Sa svog prestolja

Gospod se smeši

i pruža plave ruke.

[коЖељ њацИ]

Sveti Petar Avesalamit

Bez straha

Junoša Petar

Bodro

Na žrtvu

Telo svoje daje.

“ Želja

Jedina

Srca moga

Umreti

Za Boga moga” .

Reči plamene

Zrake sjajne

Nebom i zemljom

I danas

Nas

Traže

Čiste

[коЖељ њацИ]

Sneg

Moj prijatelj,

stari dobri sneg,

napada.

Grlim ga šakama,

vrelo bilo čežnje,

vatren smeh u čarnoj igri.

U jednom danu,

skriveni Bog

otresa bele trunke

sa azurnih očiju.

Snežni izvor

gde je?

Upućujem pogled

dalekom horizontu.

[коЖељ њацИ]

On

Ponekad

Tako sam

Ponekad

Tako grešan

Skrivam lice svoje

Da ne vidim

Dragulj-svet

A On

On me vidi

(Prelazi preko toga

što zakopah talant svoj

Duboko u zemlju

Prelazi preko toga

što ranjavam bližnje

Ranjavam daljnje

Poganim rečima

Poganim delima)

On me miluje

On me teši

On mi kazuje

Čudne reci

Reči svetla

Reči mira

Otkrivam svoje lice

Nisam sam

Večno društvo moje

Večna lepota moja,

GOSPOD MOJ I BOG MOJ!

[коЖељ њацИ]

1.01.2006 Они којих свет не бијаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и пештерама и по јамама земаљским( Јеврејима; 11,38)

Не могу да искажем

Нити да опишем

Куда сте све ходили

Свуда камење

Свуда огољена

Твар или фини

Ужарени песак

Гласова нигде

Само ударају

Сећања, мисли

Печате тешке

А ви недостојни

У грчу

У борби

У напрезању

Његово име

Призивајући

Воду вечног

Живота

Већ сада

Испијате

[коЖељ њацИ]

Nadam se

Napisati

Pesmu

Sazidati

Lestve-reči

Povesti ih

Put neba

Ali

Na blatu greha

Lestve se ne drže

Sa gorkih usana

Pesma krsta

Ne silazi

Ipak

Vidim

Krsti

Sa kupola

U mrkloj tmini

Svetionici

Kupim njihov sjaj

Nadam se

Svom brodu

Mirnu luku

Tražim

Nadam se

Dok ištem pesmu

Dok ištem reči

Nadam se

Nadam

[коЖељ њацИ]

Љубав што не тражи награде

Један пас

Црне њушке

Хитроног

Данима

Пут ми сече

Предамном

Чувар

Луталица

У оку његовом

Љубав нетражену

Пронађох

Неки пут

Бацим му

Гладном спринтеру

Парче или два

И тако

Немо

У ходу

Здружени

Безгласни

Он скаче

Игра се

Ја

Срца жедног

Пратим

Бога мог

Главе окренуте

Ка

Небу

Сивом

[коЖељ њацИ]

Из Египта дозвах сина свога (Матеј, 2,15) 08.01.2006.

Из Египта

мрачног

тавног

душе

моје

избави

ме

Оче!

Нека

свака

скврн

буде

спрана

кишом

љубави

Твоје

блато

греха

умиј!

Робу

нишчем

слабом

руку

пружи

крепку

прости

зла

чињења

нестална

ума

мњења.

Земљу

нову

чисту

подари

паломе

учини

кораке

блиским

Христу!

[коЖељ њацИ]

Vi ste hram Božiji

2. Poslanica Korincanima 6,16

Otvorena vrata

duše vaše.

Neslućeni gosti

Duha svetoga:

Vera, Ljubav, Nada.

Okupani ste:

voda nepomućenog mira

gasi zeđ,

zauvek.

Okrepljeni ste:

miris čisti

širite carstvom,

bezmirisnim.

Ozračeni ste:

zraci ljubavi Božije

reka nepresušna,

slivaju se

u vaše grudi.

Poput novorođenčeta čednog

širom otvorenih ruku,

uzdahom neizmernim,

nedohvatnom Gospodu

zahvaljujete.

[коЖељ њацИ]

Harfa

Naše duše

Strune su zategnute

Svesveti

Nevidni

Umetnik

Okida

Divotni tonovi

Odjekuju

U rukama njegovim

Treperimo

Drhturimo

Blaženi

Radosni

Jedna harfa

Jedan zvuk

[коЖељ њацИ]

Isus Hristos dođe u svijet da spase griješnike

od kojih sam prvih ja

1. Poslanica Timoteju 1,15

Pred belinom papira

osećam nelagodu.

Sve je tako

velicanstveno,

nadahnuto,

u prozirnom nebu,

strelama sunca,

zagasitim krošnjama,

koje nevidljivi vetar

obara ka zemlji

na poklonjenje

Gospodu,

Nepogrešnom,

Nedodirnom.

I ja grešni rab,

stihova talac,

upucujem ove

nedozrele reci

kao

nesavršenu himnu,

dok me truleznost

moje puti

baca na kolena.

I ja klečim.

Ja plačem.

[коЖељ њацИ]

Duh kao golub silazi na njega.

Jev. po Marku 1,19

Ne dozvoli,

golube beli,

da nebom

moje duše

crni oblaci plove.

Ne dozvoli,

čistoto sveta,

da ladje

srca moga

sive barjake nose.

Jer

vidim patnju drugih,

djavo me kuša:

Uzmi mač u svoje ruke,

presudi!

Ne dozvoli

zato

Gospodnje lice svetlo,

jednim korakom

u odsudnom času

ponor

zjapeći

greha

guta me.

[коЖељ њацИ]

Bog je kadar iz mrtvih vaskrsavati.

Poslanica Jevrejima 11,19

1. Bejah mrtav.

Ne fizički,

Ne telesno.

Već duša mi,

već misao mi

bejahu mrtvi.

U duši mi

buktaše strasti

ognjem silnim.

U umu mi

ležahu zmije

s otrovom jakim.

Bejah senka,

za svet

okovana.

Zasužnjena

sa osmehom

na usnama.

2.Posumnjah.

Postojim li

stvarno

ili me đavo

u to ubeđuje,

iznova

rečima slatkim?

3.Zagađenog,

okuženog,

nada me pohodi.

Okrepljujuca nadežda

Avramovska

Mojsijevska

i kaže:

Božije si čedo,

vrati se,

ispravi put svoj!

4. Sa odra

umrlog,

ustajem

i krećem.

Put je dug.

Božije oko

bdi,

Božije oko pazi.

Na svakoj stazi

na svakom raskrscu

rasut

njegov sjaj.