Бестијаријуми или чудновате „књиге о животињама“

[Guest]

Цртице из хришћанске старине

Бестијаријуми или чудновате „књиге о животињама“

Аутор: Ирина Радосављевић, Број 1072, Рубрика Црква и уметност Bestiarum vocabulum је књига о животињама, обично богато илустрована, која садржи сазнања и веровања свога времена о животињском свету, а која истовремено нуди алегоријско тумачење животиња које је имало за циљ моралну поуку и потврду јеванђељских учења.

У старозаветној Књизи о Јову наилазимо на помало необичне стихове: „Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти. Или се разговори са земљом, научиће те и рибе ће ти морске приповједити. Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила? Којему је у руци душа свега живога и дух свакога тијела човјечијега“ (Јов 12,7-10).

Овај и слични стихови допринели су су да се у средњем веку на хришћанском западу учврсти веровање да је читава природа, као Божија творевина, отворена књига у којој се могу пронаћи путокази и упутства човеку на његовом путу спасења Читав свет је Божија реч, и све што је створено постоји са посебним разлогом и сврхом. Пре свега, да поучи човека како да води исправан живот и да га подсети на јеванђељске истине. Тако сe, на пример, веровало да је пеликан који сопственом крвљу оживљава своје младе слика самог Христа који се жртвује за људски род и својом крвљу оживљава човека умртвљеног грехом, док је, рецимо, кит који гута бродове и морнаре, слика ђавола који гута и одводи у дубине пакла оне који су неутврђени у вери и који се предају земаљским страстима.

ФИЗИОЛОГ И ЊЕГОВ УТИЦАЈ

Први спис који се на тај начин бавио створеним светом био је Физиолог, збирка поучних прича о животињама. Написан у Александрији у другом или трећем веку на грчком језику, сажимао је древна знања о животињама која су се могла пронаћи у делима класичних писаца, као што су Аристотелова Historia Animalum или De rerum natura Плинија Старијег. Преведен је на велики број језика и врло брзо стекао популарност. Свака животиња је била укратко представљена, да би затим уследило њено алегоријско тумачење у контексту хришћанског учења. Физиолог је садржао описе нешто мање од педесет животиња, али се временом број животиња увећавао заједно са начинима тумачења. Негде око седмог века, Исидор Севиљски је написао дело Етимологија чија је дванаеста књига била посвећена животињама. Могло би се рећи да је бестијаријум настао као плод укрштања Физиолога, Етимологије и других сличних списа.

BESTIARUM VOCABULUM

Бестијаријум или Bestiarum vocabulum је, дакле, средњовековна књига о животињама која је садржала различита знања и веровања о животињском свету и која је свакој животињи придавала одређено морално и алегоријско значење. Бестијаријуми су обично били богато илустровани; међутим, они који су их илустровали многе од описаних животиња никада нису видели, већ су се служили датим описима и постојећим илустрацијама, тако да крокодил често личи на пса, змија има ноге или крила, а поједине животиње су толико необично представљене да су непрепознатљиве. Иако многе илустрације задивљују својом лепотом и маштовитошћу, треба напоменути да нису сви илустратори бестијаријума били подједнако даровити и успешни. Та врста слика је у средњем веку била широко распрострањена, не само по књигама о животињама, већ и по другим рукописима. У црквама и манастирима могле су се наћи представе животиња израђене у дрвету или камену, а било их је и на намештају, таписеријама, посуђу итд. Оне су биле својеврсни подсетник хришћанском свету на приче и беседе, које су кроз те животиње преносиле извесну моралну поуку, а коју су могли да чују на службама и у проповедима.

ФАНТАСТИЧНЕ ЖИВОТИЊЕ

Бестијаријуми су садржали и многе фантастичне животиње, као што су змај, једнорог, сирена или грифон. Оне су још више од обичних животиња биле погодне за разне поучне алегорије, а у њихово постојање се и веровало и сумњало. С обзиром да их спомињу као постојеће и Свето Писмо и стари писци попут Плинија и Аристотела, није необично што се веровало да и оне постоје „негде на Истоку“ или „у Етиопији“. Веома су занимљива њихова тумачења. За једнорога се веровало да је дивља животиња величине козе или коња коју може ухватити једино девица. Његов највећи непријатељ је слон, а његов рог стављен у затровано пиће може поништити дејство отрова. Што се тиче алегоријског тумачења, сматрало се да једнорог симболизује Христа, кога је успела да обухвати једино девичанска утроба Богородице Марије, док неухватљивост једнорога указује на немогућност Ада да задржи Христа у себи. Један рог указује на јединство са Богом Оцем.

ПОЈЕДИНИ ПРИМЕРИ

Лав као краљ животиња обично у бестијаријумима заузима прво место и најисцрпније се описује и тумачи. Наводе се три важне особине лава које су основа за алегоријско тумачење. Као прво, када је гоњен, веровало се да лав репом брише своје трагове што указује на то да је Христос сакрио своје божанство од очију света откривши га само најближим ученицима. Лав спава отворених очију што је симбол Христа који је након распећа телесно умро, али је био жив својом божанском природом. И треће, веровало се да се младунци лава рађају мртви и да након три дана оживљавају пошто мајка дува у њихово лице, а отац риче над њима. Тиме се указује на то да је Бог Отац васкрсао свога Сина из гроба три дана након Распећа. Једна од моралних поука коју можемо примити сагледавајући лава је, по бестијаријумима, рецимо, чињеница да лав не напада олако и неће напасти човека који лежи, чиме нас поучава да будемо спори на гнев и милостиви према слабима.

Лисица се сматрала лукавом и превртљивом животињом. Када жели да ухвати птицу, уваља се у блато и претвара да је мртва да би преварила птицу да слети, а онда је ухвати и поједе. Због тога се пореди са ђаволом који се претвара да не постоји и открива се тек када су људи дубоко огрезли у греху и налазе се у његовим канџама.

Гавран не храни своје птиће док им се не појаве црна пера јер је тек тада сигуран да су његови. Тако и добар учитељ не треба да открива ученицима тајне унутарњег света док не буду спремни и утврђени у покајању. Када једе стрвину, гавран прво извади очи да би могао да дође до мозга. Тако и ђаво најпре код човека уништава моћ расуђивања, остављајући његов ум отвореним за нападе.

* * *

Иако су имали намеру да изнесу постојећа сазнања о животињском свету (али и биљном и свету минерала), бестијаријуми су пуни фантастичних и необичних веровања у вези са животом и особинама појединих животиња, која су у то време сматрана сасвим поузданим. Управо због тога су веома интересантни јер нас уводе у начин на који је средњовековни човек (запада) посматрао створени свет. Бестијаријуми узбуђују својом маштовитошћу, необичношћу, асоцијацијама и прожетошћу моралним поукама. Њихов мистични, чак и магијски призвук био је веома привлачан средњовековном човеку, те није чудно што се сматра да су бестијаријуми у то време на Западу били распрострањени у истој мери као и Свето Писмо.

Извор : Православље