Патријарх Кирил: Милиони људи који су се поклонили појасу Пресвете Богородице доказали су силу свете Русије

[мирођија]

Фотожурналисты и видеоператоры приходят со стремянками, чтобы можно было снимать над толпой

В храме перед прибытием Пояса торжественно и напряженно

Чтобы попасть на службу, люди пришли стоять в очереди за сутки

http://www.pravmir.ru/poyas-presvyatoj-bogorodicy-v-moskve-80-foto-video/

[мирођија]

Патриарх вносит в храм Пояс пресвятой Богородицы. Фото Патриархия.ру

[Млађони]

A sta je tacno to cemu su se poklanjalI? Ja ne znam koja je to stvar i koje je njeno znacenje i poreklo, zato pitam.

[мирођија]

Пояс Богородицы принесен в храм. Фото Патриархия.ру

[мирођија]

[мирођија]

[мирођија]

<a name="content"> Часни појас Пресвете Богородице

Највећа драгоценост Свете Горе која се чува у манастиру Ватопед. Појас Богородице је данас подељен у три дела и представља једину драгоценост до данас сачувану из Богородичиног земаљског живота. Према предању, појас је од камиље длаке начинила сама Богородица. После њеног упокојења, током њеног вазнесења, појас је предат апостолу Томи. У првим вековима хришћанства појас је чуван у Јерусалиму а током четвртог века у Кападокији. У истом веку М.Теодосије је повратио појас у Јерусалим одакле га је његов син Аркадије пренео у Константинопољ. Тамо је у почетку био у храму Халкопратион (бакарни храм) да би касније доспео у цркву Влахернон од стране цара Леонта. У току владавине Леондија Софуа (886-912) пренет је у палату где исцељује болесну жену владареву по имену Зои. Зои је у знак захвалности Пресветој Богородици златним концем извезла цео појас који је тако добио свој данашњи изглед.

У дванаестом веку у годинама Мануила Првог Комнина (1143-1180) званично је установљен празник (слава) Светог појаса (31 август) док је раније слављен заједно са Покровом (1 јули). Свети појас је био у Константинопољу до 12 века када је у поразу Исаковом од бугарског цара Асама (1185) украден и пренесен у Бугарску. Касније је доспео у руке Срба, кнез Лазар српски (1342-1389) га је поклонио манастиру Ватопед заједно са великим комадом Часног Крста. Од тада се чува у олтару Саборног храма овог манастира.

У годинама турске владавине, манастирско братство је кренуло на путовања по Криту, Македонији, Тракији, у Константинопољ и Малу Азију да би посветили и подржали грчки народ и спасили га од зараза које су харале. Носећи са собом Свети појас дешавала су се многа чудеса и исцелења. Од мноштва се издвајају следећа:

Братија манастира Ватопед гостовала су у кући једног свештеника у Аину. Жена свештеникова кришом је том приликом узела један део појаса. Када су се оци укрцали на брод иако је море било мирно нису могли да исплове. Чудећи се овоме, попадија је осетила да је то због њеног сагрешења и вратила је оцима део Светог појаса. Пошто је то учинила, брод је могао да исплови. После овог догађаја је направљена друга кутија у којој се чува део који је попадија желела да узме за себе.

За време револуције 1821, после молбе Крићана, оци су пренели на Крит појас као помоћ народу. Међутим када док су се свештеници спремали за повратак ухапсили су их Турци и повели на погубљење. Свети појас је тада откупљен од стране енглеског конзула Доменика Сантонија. Са крита је свети појас премештен у Санторини у нову конзулову кућу. Вест се пронела по острву а епископ је обавестио братство Ватопеда. Конзул је тражио велику суму новца а народ је иако напаћен успео да сакупи тражени новац и тако је појас враћен у Ватопед. Међутим оно што се десило у Аиноу са женом свештеника поновило се и конзуловој жени. Она је тајно од мужа одсекла један део Светог појаса што је учинило да је конзул ускоро изненада умро а мајка и сестра су јој тешко оболели. Због тога је она 1839 године молила манастир да пошаљу представника и преузму део Светог појаса који је остао код ње.

1864 године је Свети појас пренесен у Константинопољ због колере која је косила становништво. Када се брод приближио луци колера је престала а већ оболели су оздравили. Ово чудо је изазвало знатижељу султана па је пожелео да и сам целива Свети појас.

У периоду док је Свети појас био у Константинопољу један грчки становник из Галата затражио је да се пренесе у његову кућу јер му је син био тешко болестан. Када је појас стигао у његову кућу болесник је већ умро. Свештеници се нису препустили очају. Затражили су да виде мртваца а када су на њега ставили свети појас он је оживео.

1894 је Свети појас позван у место Мадито у Малој Азији због најезде скакаваца који су уништили шуме и пољане. Када је брод на коме је био Свети појас стигао у луку небо је прекрио облак скакаваца који су почели да падају у море па је брод једва усидрен. Становништво је гледајући ово чудо одушевљено појало "Господе помилуј".

До наших дана Свети појас чини чуда, посебно код нероткиња. Њима се даје део освештане траке на Светом појасу и оне уз помоћ вере и молитве добијају милост од господа и пород.

[мирођија]

Архимандрит Јефрем, игуман Ватопедског манастира.

[мирођија]

Стрпљиво погледајте овај филм...На руском је, али све се разуме...

[мирођија]

iurisprudentia, чекам коментар... :rolleyes:

[мирођија]

[Оља]

.hvala. bliss jeeee brokoli

[Оља]

Појас Богородице у Русији сведочи о снази и истрајности православне вере

28.11.2011, 13:53

Photo: RIA Novosti

Догађај без преседана у историји Руске православне цркве је доношење Појаса Богородице у Русију. Светиња се први пут нашла на руској земљи. Последњих 200 година није напуштала пределе Грчке. Према предању Појас је Света Дева Марија исплела од камиље длаке, носила га је за време трудноће. Сматра се да светиња помаже бесплодним женама. Светогорска реликвија је више од месец дана путовала по руским градовима и поклонило јој се око три милиона људи. Ујутро 28. новембра напустила је пределе Русије и вратила се на Свету Гору, у Ватопедски манастир, у којем се чува од средине 14.века.

Санкт Петербур, Калињинград, Владивосток и још десетине градова на југу, северу, западу и истоку земље – такво је путовање Појаса Богородице кроз Русију. Последње пребивалиште је била Москва. Прво се планирало да ће у главном граду Појас бити четири дана. Затим је одлучено да се рок продужи на још три дана, па на још један дан. Али се свеједно огроман број московљана није поклонио светињи.

Улице Москве око храма Христа Спаса су биле паралисане због неколико хиљада ходочасника који су стајали у редовима. Власти града су чиниле све што је у њиховој могућности да услови стајања у реду буду колико је то могуће удобнији. По дужини целог реда од неколико километара су даноноћно дежурала кола хитне помоћи, аутобуси у којима су људи могли да се угреју, пољске кухиње које су бесплатно делиле храну и чај.

Појас Богородице у Русији је показао не само истрајност и снагу православе вере, већ и снагу свете Русије, убеђен је патријарх Кирил:

„Изазови двадесетог века су нас лишили великог дела оног што је представљало снагу и славу нашег народа. Вера је ослабила, деградирале су неке области нашег друштва, таленат руског народа се постепено гасио. Многима се учинило да нећемо моћи да изађемо из тог стања које су изазвале страшне трагедије двадесетог века. Доношење Појаса Пресвете Богородице нам је одједном дало могућност да видимо можда најјаче и највеће што је у нашем народу – јаку, искрену веру људи. И док је та вера жива, живеће и света православна Русија.“

Истина, има оних који са иронијом и скепсом оцењују размере пажње која је посвећена светињи. У социјалним мрежама неки тврде да реликвија довезена са Свете Горе није никако повезана са Богородицом. Други су објављивали фотографије на којима ВИП персоне, представници власти, наводно без реда у било које време дана и ноћи посећују храм. Свештеник Андреј Курајев је убеђен да и огромни редови, и скепса у односу на веру, све то говори о проблемима духовног живота Русије:

„Али тај догађај је такође показао да РПЦ данас мора наставити са духовном просветом. Мало је вероватно да су сви они који су стајали у реду имали јасну хришћанску представу о томе где, зашто и ради чега стоје. Осим тога престој Појаса у Русији је показао дефицит толеранције у нашем друштву.“

Свештеник сматра да је главни резултат путовања светиње кроз Русију повећање интереса за духовни живот земље. А ако томе додамо још и религиозну просвету народа, ускоро се православље и вера неће доживљавати као нешто необично, и постаће свакодневна реалија живота у земљи.

[Млађони]

iurisprudentia, чекам коментар... :rolleyes:

he he pa nema komentara zanimalo me samo sta je, ti si odgovorila i to je to.

Sta ja ima da komentarisem vama - vase svetinje.

[dragisa]

raduje me brojnost ljudi koji su otisli da se poklone pojasu Presvete Bogorodice. mozda i nije mesto da postavim link, a mozda i jeste.

na ime ova terminologija "sveta Rusija" koju je Patrijarh upotrebio (koja moze i ne mora imati veze sa ovim), me je podsetila na jedan audio zapis koji me je blago reci zapanjio. rec je o tzv. careboshcima i njihovoj kampanji koja je koliko sam razumeo izuzetno jaka zadnjih 15-20 godina. da stvar bude gora, onoliko koliko sam uspeo da pronadjem informacija o toj temi, oni izgleda u RPC skoro pa otvoreno ili uz neka blaga osudjivanja sire svoju propagandu. dakle ako sam dobro razumeo oni nisu klasicna sekta koja se izdvojila iz RPC vec egzistiraju u okviru RPC, pa sam se zapitao koliko je moguce da je ovde rec o nekom blagom koketiranju sa njima. na ime oni ni manje ni vise smatraju da je ustvari Rusija sam Pokrov Presvete Bogorodice i spominju nekakvu Svetu Rusiju kao novi Jerusalim. evo linka:

http://vkontakte.ru/video_ext.php?oid=97278413&id=161019369&hash=5e334edf562eb049&sd

zanima me da li se RPC jasno i glasno ogradila od ovakvih tumacenja, nesto sam pronasao da je o njima pisao Danilo Sisojev i Nikolaj Kaverin

http://na-putu-za-emaus.blogspot.com/2008/12/blog-post_671.html

http://na-putu-za-emaus.blogspot.com/2008/12/blog-post_26.html