EKONOMSKE VESTI

[firius]

Jelašić: Otpuštanja nedovoljna

Guverner Narodne banke Srbije je objasnio da bi u narednoj godini budžetski deficit trebalo da bude za oko 40 milijardi dinara manji nego ove godine, što znači ili da bi trebalo napraviti tolike uštede ili za toliko povećati prihode ili napraviti kompromis između jedne i druge stvari.

"To znači da za dodatnu sumu novca treba da se postignu dodatne uštede ili da se još jednom pogleda šta je sa prihodnom stranom, a šta će od toga biti država će odlučiti", rekao je Jelašić u izjavi novinarima na Institutu ekonomskih nauka.

Guverner je rekao da očekuje da će Vlada Srbije već imati neke konkretne predloge za pregovore sa Međunarodnim monetarnim fondom, pre odlaska u Istanbul, u kome se 6. i 7. oktobra održava ovogodišnja Skupština MMF-a i Svetske banke.

"Sigurno da će već tamo početi pregovori da bi se ustanovilo da li smo na dobrom putu vezano za pregovore koji će se posle toga održati u drugoj polovini oktobra u Beogradu", istakao je Jelašić.

Jako je važno da i jedna i druga strana znaju šta se realno može očekivati i ponuditi na predstojećim pregovorima, naglasio je on i dodao da je "donošenje zakona jedno, a drugo je da imamo konkretne planove, dogovore sa sindikatima, razumevanje svih ministara, politički konsenzus vezano za to koliki broj zaposlenih će biti smanjen i u kojim ministarstvima".

On se nada da će konkretni predlozi veoma brzo biti poznati, ističući da je važno da se što pre definiše ko će biti otpušten i pod kojim uslovima da građani ne bi bili u neizvesnosti.

Izvor: Tanjug

[firius]

Potrebno hiljadu malih investicija

Pad stranih investicija problem je koji muči ceo region jugoistočne Evrope, pa i Srbiju, u koju će se 2009. sliti gotovo četvrtina sredstava manje nego lane.

Dosadašnji model rasta koji se uglavnom zasnivao na prilivu stranog kapitala sada je sve teže održiv, a ekonomski stručnjaci predlažu promenu koja podrazumeva i novu strategiju u privlačenju stranih investicija.

“Iscrpljene su mogućnosti da kroz privatizaciju stiže veći priliv stranog kapitala, što je do sada bio slučaj. Uz to, Srbija ne može da računa stalno na velike investicije poput Fijata, već mora da se okrene i privlačenju brojnih manjih grinfild investicija“, kaže za Novac Stojan Stamenković, urednik MAT-a i jedan od autora tek predstavljene studije „Model ravnoteže mora da se menja“.

Stamenković smatra da u narednim godinama moramo da podignemo udeo investicija u bruto domaćem proizvodu na 25-30 odsto (na kraju ove godine biće 18-19 odsto), što znači da investicije iz godine u godinu moraju da imaju dvocifrenu stopu rasta.

„To će biti jako težak zadatak i za to nam trebaju mnogobrojne male investicije. Međutim, velike su muke malih investitora u Srbiji. Nije problem 'Filip Morisu' i Fijatu da dođu kad se dogovore sa državom i onda se sve podredi tome, ali mali investitor koji treba da zaposli 50-100 radnika ima mnogo problema. Od dobijanja dozvola, brojnih nepotrebnih procedura koje dugo traju itd.“, kaže Stamenković.

Upravo su komplikovane procedure ono zbog čega je Srbija na začelju svih lista u koje investitori gledaju. Boris Begović, predsednik Centra za liberalno demokratske studije i profesor ekonomije na Pravnom fakultetu u Beogradu, ističe da smo po kvalitetu poslovnog okruženja na samom začelju zemalja u tranziciji u koje, prema kriterijumima Svetske banke, spada 26 zemalja Istočne Evrope i Centralne Azije.

“Svetski ekonomski forum svake godine pravi skalu konkurentnosti, po kojoj mi stalno proklizavamo, pa smo sa 85. pali na 93. mesto. Drugi pokazatelj je analiza Svetske banke, gde smo mi kao malo napredovali - sa 90. na 88. mesto - ali je to katastrofalno loše. Ako smo sistematski ispod 90. mesta, to znači da nešto krupno nije u redu. Kad uzmemo samo tih 26 zemalja u tranziciji, onda vidite da je Srbija na 19. mestu. Kuku lele. Ispred nas je Kazahstan, da ne govorimo o Bugarskoj, Rumuniji i okruženju, a iza nas su samo Uzbekistan, Bosna i najnovija zemlja članica Svetske banke - Kosovo. Nama više Bugarska i Rumunija nisu konkurenti, oni su nas davno pretekli. Nama su konkurenti Bangladeš i slične zemlje. Upravo na primerima ovih reformi pokazuje se koliko domaća politička elita nema hrabrosti da se uhvati u koštac sa teškim pitanjima, već ih stalno stavlja pod tepih“, ističe Begović.

Izvor: Blic