Старохришћанске манастирске библиотеке на Западу

[Guest]

Из историје црквеног библиотекарства

Старохришћанске манастирске библиотеке на Западу

Аутор: ђакон мр Ненад Идризовић, Број 1070, Рубрика Историја Манастири су на Западу у средњем веку били културно-просветитељски и економско-друштвени центри. Представљали су посреднике између високе књижевне културе и друштва – место где се није само упражњавала молитва, него место где се чувало и стицало знање; тако је настала максима: „Манастир без библиотеке је као војни камп без оружија“.

Почетком VI века на Западу су почеле да се оснивају при манастирима библиотеке и преписивачке радионице (скрипторијуми). Манастири су на Западу (у средњем веку), били културно-просветитељски и економско-друштвени, организаторски центри. Први манастири на Западу били су устројени као градови. На свом имању имали су библиотеку, болницу, сиротиште, школу и преписивачку радионицу. Монаси су поред својих духовних обавеза обрађивали земљу, гајили стоку, радили занатске послове и бавили се науком. У том периоду (VI век), манастири су представљали посреднике између високе књижевне културе и друштва – место где се није само упражњавала молитва, него место где се чувало и стицало знање; тако је настала максима: „Манастир без библиотеке је као војни камп без оружија“. Преписивачи су били врло поштовани и њихов рад у скрипторијуму се поредио са радом у пољу. Манастирски скрипторијум се налазио у великој осветљеној просторији са столом на средини, за којим су седели монаси преписивачи, а редактори, преводиоци и рецензенти су седели у другим просторијама. На столу је био уредно положен алат за рад: перо, дрвени лењир, оловка, шестар, пловућац (камен) за брисање грешака и шкољка за исправљање страница. Монаси су у скрипторијуму имали различита послушања: једни су преписивали Свето Писмо, други су преводили дела грчких црквених писаца, а трећи су писали летопис.

БИБЛИОТЕКА MАНАСТИРА ВИВАРИЈУМ

Велику улогу у ширењу књиге и науке на друштвеном пољу на Западу имао је римски сенатор Флавије Магно Аурелије Касидор (око 485-580. г.). Једно време био је саветник краља Теодорика Великог (454-526. г.), код кога је писао службена писма, указе и различите државне акте. Он је 555. године (у неким изворима 546. године) основао у Сквилицији, некадашњем Скилетиону (Калабрија) Манастир Виваријум, са циљем да он представља научну установу са библиотеком истраживачког карактера. У њеном фонду су се налазиле књиге из медицине, географије, пољопривреде, хришћанске историје, дела старих грчких и латинских писаца и неколико примерка Светог Писма. Ова библиотека је у средњовековној Европи представљала образац каква треба да буде манастирска библиотека, која није била направљена само за потребе манастирског братства, него за јавно-друштвену употребу. После Касидорове смрти Виваријум није опстао а његов библиотечки фонд био је пренет у Ватиканску библиотеку.

Библиотека у Виваријуму позната је још по томе што се у њеном фонду налазила прва, латинска, обједињена верзија Светог Писма – Codex grandior. Раније је требало консултовати различите томове за сваку књигу Светог Писма. У библиотеци су се налазила три примерка Светог Писма која нису сачувана. Први се састојао од девет томова издељених на седамдесет једну књигу; други са текстом Јеронима Стридонског на 636 листова; и трећи већ поменути Codex grandior, чији је превод начињен према Септуагинти у седамдесет књига и 760 листова, који је поправио Јероним Стридонски. Рукопис Codex grandior послужио је као узор за Codex Amiatinus, који је преписан у Риму у VI веку. Један бенедиктански монах из Манастира Вермут-Џероу (Енглеска), по имену Цеолфрид, упутио се 716. године у Рим да поклони овај рукопис. У току путовања он се упокојио али рукопис је ипак стигао да римског папе Гргура II.

У организацији скрипторијума Манастира Виваријум, реорганизован је текст Светог Писма – подељен је на нумерисана поглавља (capitula). Овакав систем поделе важиће све до париске прераде у XIII веку.

БИБЛИОТЕКА МАНАСТИРА МОНТЕ КАСИНО

Свети Бенедикт Нурсијски (око 480-547. г.) основао је Манастир Монте Касино у Кампањи на југу Италије 529. године, где је по угледу на Правила источних отаца Св. Василија Великог и Св. Пахомија, написао своја чувена Монашка правила. Због тога што је саставио ова Монашка правила, постао је духовни отац монаштва на Западу. Вероватно под организационим утицајем Манастира Виваријум, у оквиру манастира основао је школу, библиотеку и скрипторијум. Највише времена после молитвеног правила, Свети Бенедикт Нурсијски и његово братство посвећивали су читању књига; братство је у слободно време читало књиге, а два најстарија монаха међу њима, надгледали су остало братство, да ли своје слободно време проводе читајући књиге. За читање књига било је предвиђено време од четири сата дневно. Најчешће се читало Свето Писмо са коментарима светих отаца, Житија светаца и Правила Св. Василија Великог. Манастир Монте Касино био је уништен од стране Сарацена 883. године. Обновљен је у X веку и постаје веома значајан духовни и интелектуални центар, када су његова три монаха изабрана за папу – Стефан IX (око 1020-1058. г.), Виктор III (око 1026-1087. г.) и Геласије II (око 1064-1119. г.).

Без обзира што је Свети Бенедикт Нурсијски, придавао већу важност духовном усавршавању наспрам интелектуалног образовања, ипак је у свим бенедиктанским манастирима који су се оснивали у Европи (у другој половини VI века) много више времена уложено на изучавање и преписивање књига, међу којима је поред дела црквених отаца, био и велики број дела класичних писаца. Познавање грчког и латинског језика било је неопходно за читање црквених књига. Како би што боље савладали ове језике, монаси су углавном стицали вештину читајући дела класичних писаца. Ови бенедиктански монаси створили су међународну књижевну културу, која је најпре била хришћанског карактера, али која је у себи ипак очувала везу са интелектуалним наслеђем класичне антике.

Из полупорушеног Манастира Монте Касино 673. године, Егулф преноси мошти Св. Бенедикта Нурсијског у галски Манастир Флери сир Лоар (централна Француска). Од тада, Монашка правила Светог Бенедикта Нурсијског почињу да буду нарочито практикована у Галији, што је утицало да преписи рукописа познатих црквених и класичних писца, постају све приступачнији за читалачку публику.

ОСНИВАЊЕ МАНАСТИРСКИХ БИБЛИОТЕКА ШИРОМ ЕВРОПЕ

Ирски монаси су лутали по Европи, где су оснивали своје манастире. Тако је на пример Колумбан (540-613), који је стекао своје духовно и интелектуално образовање у Манастиру Бангору у Ирској, основао прво Манастир Јона (на Хебридима), а потом Манастир Ликсеј у Француској и Манастир Бобио у Италији. У фонду библиотеке Манастира Бобио (који је основан 613. године), налазила су се дела ирских црквених писаца, Касидорова Сабрана дела, као и дела Аристотела, Демостена, Цицерона, Хорација и Вергилија. Ирски монаси су преписивали рукописе у скрипторијуму најчешће на палимпсесту; текст који је првобитно био написан на пергаменту (углавном грчких и латинских философа) био је брисан и преко њега је исписиван нови текст. Многи рукописи су сачувани захваљујући палимпсесту, јер је са флоресцентним фотографисањем омогућено да се открије садржај избрисаног текста. Трудом ирских монаха, старохришћанско и класично књижевно наслеђе, постали су доступни другим европским народима.

У Француској је око 657. до 661. године основан Манастир Корби, (као испостава Манастира Ликсеја), који је имао библиотеку и добро организован скрипторијум. По послушању игумана постављен је један од братије за управника скрипторијума, који је руководио пословима у радионици – од набављања књига, њиховог преписивања, украшавања, повезивања до одлучивања колико је примерка потребно, јер поред тога што су преписивали књиге за попуњавање манастирског фонда, неке књиге су рађене по поруџбини за новчану надокнаду. За библиотекара постављен је по послушању један монах, који није само чувао библиотечки фонд, него је имао и обавезу да састави каталог књига.

Ширењем хришћанства ка северу Европе (Германији, Скандинавији и Балтику), оснивају се нови манастири. Они постају чувари писане културе и античке традиције. Скору у сваком новом манастиру оснива се библиотека и скрипторијум. У Манастирским правилима, почели су да се појављују одељци о дужностима монаха који по послушању раде у библиотеци. Манастирска правила предвиђају да део дана буде посвећен преписивању књига у скрипторијуму, како би се хришћанство путем писане речи ширило све брже и брже.

Православље

[marko_13]

138999

[Zawisza]

Mozda je interesantno da klastor Monte Kasino, koji se nalazio na "Liniji Gustawa", Nemci nisu hteli da pretvore u fortifikaciju jer izmedju ostalog marsal Albert Kesselring je bio katolik i nije zeleo da se unisti neprocenjivo blago manastira. Ali Amerikanci su ga sravnili sa zemljom iako nije bilo ni jednog Nemca u njemu. Tri dana posle bombardovanja Nemci su zaposeli rusevine da bi u bitkama koje su nastale zivotom platili 30 000 vojnika.

[Zayron]

Ovo su slike tog mog prijatelja Srbina, za kojeg sam vam pričao da je Srbin katolik, on je baš ljetos bio u Monte Cassinu i tamo snimio ove fotografije. Kako vidite Srbi su svuda po svijetu, hahahaha, nema ni jednog mjesta na kugli zemaljskoj a da tamo nije već bio neki Srbin:

[Zayron]

Evo još dvije, slika vanjske strane manastirske zgrade i "chiostra", to je to unutrašnje manastirsko dvorište: