„Бог не жели наивне као Адам“...Немир као изазов мира...

[w.a.mozart]

kažem ja jednom prijatelju- jesi znao da je Njegoš pisao Gorski vijenac u vreme velikog posta...

a on meni - a zato se tamo tolko pominju orasi...

[Зорица екс Милева]

greengrin :cheesy: :bla: 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

Prijatelj ti je pravi lik  prstgore

[Никола Ђоловић]

Мир је она радост за којом чезне сваки дух усред метежности живота. Међутим, влада погрешно мишљење да се мир поистовећује са монотонијом. Треба рећи да то није мир јер мир никада не подразумева одсуство садржаја. Чамотиња има само формално гледиште мира али су разлози понајмање мирољубиви: лењост, досада, безвоља, летаргија, униније, итд.

Мир се познаје по осећању радости коју човек има и коју еманира другоме. Изван такве димензије, сваки други мир рефлектује директно или индиректно немир. Свако, дакле, треба да нађе квалитетан садржај који ће да обрађује и којим ће да радује себе а кроз то и другог. Тако се стиче мир – након напора своје воље. Без напора нема ни мира.

Постоји чувена поука једног светитеља којег када су питали зашто сваки дан на своје раме пакује џак пун камења, каже: „Мучим онога који мене мучи!“.

Одсуство садржаја значи прекид сваког делања, а самим тим прекид радости и мира за себе и другог. Но, важно је напоменути да свако тумачи мир, радост и садржај према свом лику. То отвара поље етике и онтологије. Јер нису за сваког све ствари исте и немају све исту вредност – човек бира својом слободом шта му је нешто већи приоритет а шта није, макар у томе био трагично субјективан. Али, ако дође до изврнутих вредности, онда за неког оно што представља извор мира за другог може да представља извор немира. Исто тако за радост и садржај. То није неко песимистичко становиште јер истина се увек показује објективна у односу према онима који бирају шта је за њих доминантан фактор. И истину не интересује да ли се то некоме допада или не јер неко мерило треба да постоји. Без мерила све је подложно хаотичности – одсуству мира.

Опет, неко може да изгледа смирен а да се заправо изједа од немира изнутра, док неко други може да изгледа неспокојан а да се заправо топи од мира изнутра. „Чула варају!“, каже древна философска мисао. Није све „црно-бело“ рекли би данас. Ако погледамо изнад себе видећемо Свемир. Његова тишина грми страшним присуством мира. Сама реч „свемир“ указује на „све – мир“, дакле на „свеукупан мир“, на „све-неизрецив-мир“, на „сваку врсту мира“ који није од овога света а који по укусу тог мира може само да посведочи отисак свог Творца. Дефинитивно, то није мали човек, тај велики „све-немир“.

Човек је динамичко биће и циљ његовог мира не треба да буде „нирвана“, која је утрнуће не само за метеж већ и за сам мир, него треба да буде устројство свих кретајућих сила у њему на труд зарад мира и на принос Богу који још увек говори сваком немирном: „Дођите ка Мени и Ја ћу вас одморити!“.

[Никола Ђоловић]

Животна позорница је једна велика бујица чијој струји је веома тешко одолети а да се не заборавиш „ко си“ или се изгубиш „где си“. Свет има јак темпо, и његова струја је неумољива. Таласи не питају да ли је неко праведан или грешан. Бачен си међу пиране центрифугално. У том мору је подвиг постати и остати човек као икона Божија. Сви трче и условљавају те да трчиш, иако нико не говори шта је циљ трчања. У кориговању себе или других тешко је да не постанеш поводљив за оним шта ти се учини корисно, и да објект корисности не поставиш у рогобатне оквире на уштрб личности. Али, зато када се Бога сетиш, време се зауставља и ти налазиш своје спасење у владању сопством пред неминовним приликама. Не сам већ са Црквом.

И невоље не престају споља да продиру али се због њих не савија устоличени човек изнутра. Има то своје. Јер Бог не би имао љубави према нама када би нас држао даље од зла, баш као што би погрешила посесивна мајка мазећи своје дете и кријући га од зла па би га учинила раслабљеним за сваку добродетељ. Зло треба да нас искуша како бисмо ојачали за оно што је Једино Добро, а не да бисмо се претворили у саму злобу при сусрету са злим. Има једна поука која каже да Бог не жели наивне као Адам већ оне који побеђују зло.

Можеш да прихватиш да падаш сваки дан и до 7 пута 77 али не можеш да прихватиш помирење са сваким палим стањем толико пута, или да се поистоветиш са оним што не волиш да би на крају такво стање још и заволео. Не. Ако немаш снагу врлине, имаш слободу избора: Христос у вјеки вјеков!!! Јер кад знаш у Кога си положио своје биће, оно што ти недостаје – придодаће се.

[Зорица екс Милева]

Zaista mi je radost pročitati tvoje tekstove, samo tako nastavi. Ne znam šta da ti drugo kažem ili prokomentarišem. Pravo u centar.

[Зосима]

...већ мудре, као Ева" 1312_womens