Након дванаест година Богословија у Призрену поново започела са радом

[Владан]

У Призрен је данас званично враћена и, после дванаест година избеглиштва, почела са радом Богословија “Свети Кирило и Методије“.

Уписом прве генерације будућих богослова, коме су присуствовали Епископ призренски Теодосије, професори богословије, ђаци и њихови родитељи свечано је обновиљен рад једне од најпознатијих српских просветних установа СПЦ. Иако привремено измештена Призренска богословија у Нишу наставља са радом, у току наредних година радиће се на потпуном повратку ове школе у Призрен.

Владика Теодосије, који је од Св. Архијерејског Синода СПЦ постављен за вршиоца дужности Ректора богословије, истакао је да је повратак Богословије један од најважнијих догађаја у последње време и да ће у том смислу почетак рада школе утицати на већи повратак расељених. „Обнова Богословије и почетак рада је велико охрабрење за српски народ који тренутно живи у Призрену, на Косову и Метохији и за све оне који су избегли, а желе да се врате. Призренска Богословија је у својој историји била једна од темља нашег постојања и она ће имати ту улогу и убудуће. Било је времена када је школа прекидала своја рад али ово је најдужи период и нешто што смо чекали 12 година“, казао је Владика Теодосије.

Владика је истакао да процес обнове није био лак и да овиме он није завршен, већ да ће бити потребно још пуно времена и рада за потпуну обнову. „Почетак рада ове Богосовије је велики успех за нашу цркву и народ, а рекао бих и за град Призрен, јер ће добити једну од својих одлика и сви грађани Призрена, без обзира које су нације и вере, треба да буду срећни јер је ова школа увек имала своје место у овом граду“, рекао је Теодосије.

У обновљеном и реконструисаном старом делу комплекса Богословије који је задужбина Симе Андрејевића Игуманова биће смештени ђаци и професори и за њих су у потпуности обезбеђени сви услови за рад и смештај. Прву годину уписало је укупно 9 ученика (већином из Епархије Рашко-призренске). Наставу ће поред Владике Теодосија водити г. Дејан Ристић дипломирани богослов који спрема докторат на Теолошком факултету у Солуну, јерођакон Силуан, досадашњи сабрат светогорског манастира Григоријата који је дошао да помогне у раду Богословије и јеромонах Андреј Сајц из манастира Високи Дечани. С постепеном обновом осталих оштећених зграда Богословије, повећаваће се број ученика и наставног кадра ове установе.

Богослов Саша Ристић из Крушевца данас је уписао први разред Богословије. “Пресрећан сам, ово је моја животна шанса. То је моја жеља још од петог разреда и надам се да ћу школовање завршити успешно”, рекао је Саша. Јелена Шабић мајка ученика Николе из Косова Поља каже да су јој осећања помешана, да је истовремено срећна, али и забринута за безбедност свога сина. “Није ми свеједно, али то је његова жеља и ми смо га подржали. Срећна сам и забринута, не знам каква је безбедност, овде Срба нема, али Бог ће их ваљда чувати. Добили смо уверавања од владике Теодосија да не треба да бринемо и да ће их овде чувати”, казала је Јелена.

Некада ученик призренске Богословије а сада професор Дејан Крстић сматра да поновно отварање има велики значај за православни српски народ, посебно због чињенице да су из ове школе потекли бројни епископи и патријарси. “Са радом је почео први разред који ће бројати 10 ученика, а којима ће наставу држати четири професора. Надамо се да ће ако Бог да следеће године овде доћи друге генерације како би се формирала Богословија у пуном смислу, односно свих пет разреда”, рекао је Крстић.

Богословија „Свети Кирило и Методије“ престала је да са радом у јуну 1999. одмах након досласка снага КФОР-а на Косово и Метохију. Тада су у њене просторије ушли призренски Срби истерани из својих домова. У мартовском погрому 2004. комлекс зграда је запаљен и уништен. Богословија у Призрену основана је 1871. завршиле су је, или су били њени професори, готово све најважније личности српског црквеног живота и новије историје, а међу њима: патријарси Варнава, Гаврило Дожић, патријарх Павле и садашњи српски патријарх Иринеј.

извор: поуке.орг

[Guest - . . .-]

Дај Боже да са децом која су отишла у Призрен на школовање да све буде добро. Заиста је то велиа жртва и то су храбра деца и ако Бог да храбри будући пастири стада Христовог.