Јован Корнаракис - поглед из пустиње

[Sasa Kolbas]

Да највећи део људи наше епохе негује дух скрушености са свесним , борбеним и непрестаним бунтом против личне кривице , најосновнији проблем човеков био би како да „присвоји“ највећи део кривице свога брата. И љубав и мир били би тада пројаве аутентичне духовности.

[Sasa Kolbas]

Пре свега , аскетска мисао сматра презирање одмора основном врлином. „ Пре свих врлина је пренебрегавање починка“... „Нада на овај живот отупљује разум“. Онај који заснива своје амбиције на удобности и уживањима овога живота отупљује до парализе.

[Лазар Нешић]

Ово ми је једна од омиљених књига!

А Корнаракис један од омиљених хришћана.

[Лазар]

Има ли негдје линк за ову књигу ?

[DYNABLASTER]

ju koji tekstovi slikanje pecanje

[Sasa Kolbas]

Има ли негдје линк за ову књигу ?

ne znam za link , kupi knjigu vredi

[Sasa Kolbas]

Светост не може да сапостоји заједно са еластичном савешћу која трпи компромисе тамо где њима места нема.

[Лазар]

ne znam za link , kupi knjigu vredi

Па да, а и уз то, далеко љепше је читати књигу са папира него са рачунара

[Sasa Kolbas]

„Држање језика не само отрежњава ум ка Богу,него и делима која се обављају телом тајанствено даје велику снагу за њихово окончање...како рекоше Оци, јер држање уста буди савест према Богу...“

У праву је зато Киркегор када констатује да је „права немота не када ко ћути , него када говори“ (Ками). Човек говорљив, екстравертован и штедар у манифестацијама показује потресну унутрашњу тишину, јер он управо нема шта да каже...

[Sasa Kolbas]

…онај који је прогутан од немани... самог себе, јер је свесно одбио да испуни свој људски задатак, може да завапи „Ономе који може да га спаси од смрти“! И онај ће га чути! Јер ухо Божје не чује само анђеоске мелодије на небу, херувимске химне и арханђелска сагласја! Окренуто најпре ка дну људског безнађа, тренутно хвата драматичне тонове сваког људског вапаја. Истина је да је дно људског безнађа веома удаљено од Бога! Али је Бог незамисливо близу тог дна! Управо зато врхунац људског вапаја не означава пут тог вапаја ка неприступачним , за разум, висинама божанског срца! Значи, углавном један откуцај људског срца који преко и невезано за временске и просторне раздаљине може да каже: „Ава , Оче“ (Рим.8,15)

Тако врхунац људског вапаја није вапај разумског, већ срца. И срце се не боји дна и безнађа, безизлаза и размишљања. Уз снагу коју му даје Дух Божји у стању је да завапи, као што је пророк Јона...!