Тумачење Молитве Господње- свети Кипријан Картагински

[Guest - . . .-]

За Кипријана молитва није расипање беспотребних речи. Бог не слуша глас већ срце, зато наводи молитву Господњу и објашњава је.

Оче наш који си на небесима – наша молитва је јавна и заједничка, зато не говоримо Оче мој или хлеб мој. Појединац као индивидуа се не спасава сам, него увек у заједници. Зато се појединац, молећи се за себе, моли за другог. Бог мира и Учитељ слоге учи нас да и молитва треба да буде једнодушна. (Пример из Старог Завета – три младића у огњеној пећи) Тако су се и апостоли после Вазнесења молили. Нови човек је препорођен и благодаћу Божијом, Њему је враћен; зове Бога Оцем свако ко у Христа верује. Христос омогућава да кроз њега синови људски постану синови Божији. „Наш“ – ословљавати Бога са Оче наш, скандал је за Јевреје. Јеврејима због лицемерја Бог одузима то право. Христос их посрамљује говорећи да су рођени од ђавола.

Да се свети име Твоје – људи су као храмови Божији. Требају себе да очисте од греха да би Бог пребивао у њима. Зато од Бога молимо да се његово име посвети у нама. Бог је једини свет, и људи треба такви да буду. Бити свет значи учествовати у Божијој светости. Кипријан каже: уколико сваки дан грешимо потребно нам је посвећење и оправдање именом Божијим.

Да дође Царство Твоје – када се Његово име настани у нама, молимо се да се Царство Божије настани у нама. По Кипријану Царство нам је обећано од Христа и оно је успостављено Христовим страдањем и Његовом крвљу. Ми који смо у свету служили, у њему ћемо господарити. Кипријан у Христовој личности види Царство Божије. Он га јасно разликује од сваког земаљског царства; оно је небеско.

Да буде воља Твоја и на земљи као и на небу – ми чинимо оно што Бог хоће, као што Христос чини вољу Бога Оца. Ако је то чинио Син Божији који је Господар толико више то мора чинити слуга.

На земљи као и на небу – и небо и земља представљају целину и огледају се у човеку, тело је од земље, дух је са неба. И један и други елеменат захтевају спасење, то је целовитост спасења. Воља Божија треба да буде и у једноме и у другоме (души и телу). Због греха тело и душа се не слажу.

Хлеб наш насушни дај нам данас – Христос је хлеб живота, Он је наш, као што кажемо Оче наш тако и хлеб наш Христос.

И опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим – Христос грехе назива дуговима. Боримо се за вечни живот, у који се долази када се греси опросте. Треба бити свестан својих грехова, покренути савест. Сматрати себе безбрижним проузрокује гордост и још већи пад. По Кипријану на Судњем дану нема извињења. Судићемо себи по сопственој пресуди. Шта будемо чинили сами ћемо доживети. Потребно је измирење са браћом, јер Бог не прима расколничку жртву.