Јудеохришћански карактер Климентове Прве посланице ....

[Guest - . . .-]

...и њен однос према новозаветним списима

По мишљењу неких Прва Климентова посланица је документ прве хришћанске старине који можемо датирати са највећом сигурношћу. Значајна новина овога текста је то што се позитивно наводе пагански узори (примери) и стављају се као подстицај пред хришћане. Климент парадигматски искоришћава уређење римске војске о којој говори као о нечему нашем. Климент посеже за митолошким мотивом о птици Фениксу. У посланици се могу открити многи хеленистички утицаји, посебно стојички и питагорејски, нарочито у реторичком стилском излагању. Ипак не може бити сумње да Климента треба сместити међу јудеохришћанске писце. И сам наслов одаје јудеохришћански карактер, а може се запазити и сличност са кумранским списима. Климентова посланица везује се уз побудну литературу палестинског јеврејста у којој преовладава морална тенденција.

На Климентову посланицу посебног утицаја је имала јеврејска апокрифна литература, тако је Јаков у књизи Јубилеја средишња личност, а Јуда и Левије су носиоци Савеза и благослова, при чему се даје предност Левију. Реч је о двоструком месијанизму, свештеничком (Левије) и царском (Јуда) на шта алудира Климент када говори о двоструком пореклу Исуса Христа од Јуде и Левија.

Значајна је одсутност Мелхиседека из Климентове посланице, на кога се позива посланица Јеврејима говорећи о свештенству Христовом, а коју повезују са Климентовом посланицом.

У 1Клим 40-41 се повезује ред који мора владати у хришћанској заједници и поредак који је владао у храмовним церемонијама, што говори о јудеохришћанском утицају.  

Први пут у хришћанској литератури Климент уноси идеал војничке подложности у слици поретка Цркве, али иако се добија утисак да мисли на римску војску, и ово је имало претпоставке у јеврејској литератури, јер у римској војсци нису постојали педесетници, који постоје у јудејској литератури.

Климент не познаје неки утврђени новозаветни библијски канон. Он наводи Исусове изреке, али се не чини да их је преузео из неког нама познатог јеванђеља, него из неке збирке логија, било да је реч о усменој предаји, или можда и писменој.

Постоје нека мишљења да је Климент највероватније познавао данашњег Матеја, а можда и Марка и Луку. У Климентовој посланици могу се открити и неке сродности са јовановским списима, али су те сродности индиректне. Чини се да је Климент познавао и Прву Петрову, на шта упућу неке заједничке теме, али и веома сличне формуле.

Од Павловског корпуса Климет изричито спомиње Прву Коринћанима која је написана под дејством Духа  Светога (1Клим 47, 1-4). Није сасвим сигурно да ли је пред очима имао Другу Коринћанима, али се претпоставља да је имао при руци посланице Галатима, Римљанима, Филипљанима, а сродност са посланицом Јеврејима била је позната још у старини.