12 минута

[Solomon Kane]

12 минута

август 18, 2011 ат 23:36

Пише Александар Ђаја

Нису ли нас наши властодршци до пре неки дан убеђивали како смо, заправо, Прву светску економску кризу пребродили на ногама. Кад оно, после само 12 минута, наиђе Друга светска економска криза и „Јово, наново“!

Саветница председника Привредне коморе Србије Радмила Миливојевић изјавила је да не треба очекивати да ће други талас светске кризе заобићи Србију, а највише би могао да буде погођен извоз. „Србија неће бити земља која ће избећи талас утицаја евентуалне нове светске економске кризе“, теши нас гувернер „Народне банке“ Дејан Шошкић, док нас економиста Владимир Глигоров баца у дубоки очај: „Србија ове године неће урадити ништа на ублажавању последица кризе, а имајући у виду предстојеће изборе биће изгубљена и наредна година.“ Министар економије Небојша Ћирић, пак, улива наду лаковернима: „Нови талас економске кризе који се шири Европом није стигао у Србију, а проблеми које има домаћа економија последица су ранијих криза.“

У ЗЕМЉИ НЕДОЂИЈИ

Којих „ранијих криза“, брате? Оних под Тадићем, Коштуницом, Ђинђићем, Милошевићем, другом Титом… или царом Душаном? И како то да су се сви „таласи“ економских криза који су погодили неку богату земљу, од 5. октобра 2000. године до данас обавезно „преливали“ и на наше обале, док су нас њихови „таласи благостања“ заобилазили у широком луку? Као што су се и вагони са шест милијарди марака, који су стајали на семафору у Раковици тог истог 5. октобра, чекајући „зелени сигнал“ да је Милошевић пао, па да уђу у Србију, вратили у „Земљу Недођију“, из које су, по свему судећи, и кренули! Да ли је ту био проблем у неисправној скретници, пијаном скретничару, лажљивим „револуционарима“ или Србија, чак и данас, под Тадићевим најкооперативнијим режимом у историји политичке понизности, који на сваки звиждук са Запада реагује усхићеним керећим махањем репа – још увек није уцртана у „светске економске карте“?

Међутим, наш премијер Борис Цветковић, пардон, Мирко Тадић, опростите, Мирко

Цветковић и његови министри, вративши се са годишњих одмора и брчкања по грчким, турским, египатским, или неким удаљенијим егзотичним дестинацијама, одмах су изјавили како су одлучни да и овај „други талас светске економске кризе“ спремно дочекају као и онај први… Те „спремности“ се највише и плашим. Јер, ако и ову другу кризу „пребродимо“ као ону прву – плашим се да у Србији нико жив неће остати да уз гусле будућим поколењима пренесе јуначке подвиге режима Бориса Тадића, у борби против Прве и Друге светске економске кризе!

Међутим, појава Друге светске економске кризе за српске властодршце био је уистину најлепши дар са неба који их је могао сачекати на повратку са годишњих одмора! Таман су у очајању мозгали какве нове лажи после „победе“ над Првом светском економском кризом да пусте у промет, не би ли развукли своју мизерну власт до тог фамозног пролећа 2012. године – кад оно, Америка хоће да банкротира! И, ето олакшања: криза са Вол стрита муњевитом брзином се „прелила“ у Немањину 11, а да на Вол стриту практично још није ни започела! Наша се Влада одмах престројила у ходу према тој надолазећој опасности, збила у редове и најавила – најновије мере заштите стандарда и егзистенције својих грађана! Једна од њих, чији је принцип „заштити ме до голе коже!“, посебно ме је импресионирала…

ХЛЕБА, ГОСПОДАРУ!

У Србији ће, веровали или не, почети да раде приватни судски извршиоци који ће имати право да отварају станове, пописују и плене имовину, у чему ће им помагати полиција. Ово су најновије одредбе Закона о извршењу и обештећењу, који ступа на снагу 1. септембра.

Како ће то изгледати у пракси када због дуга за „Инфостан“ неко провали у стан и почне да износи ствари уз асистенцију полиције, може већ сад да се претпостави, ако се зна каква искуства су до сада имали судски извршиоци на терену. Претње самоубиством, скоком са терасе или дизањем стана у ваздух, пуцњаве и физички обрачуни, само су неке од редовних сцена на које су наилазили.

Али, такав је живот под влашћу ДС-а ових година у Србији: данас топло, сутра хладно, данас сунце, сутра киша, данас те има, сутра те нема, данас шаљеш у Хаг и последњег Србина за одстрел, сутра немаш ни Косово, данас имаш стан, сутра немаш ни стан, ни главу! Али си мерама Владе Србије „до бола“ заштићен од негативних ефеката Светске економске кризе!…

Једна жена у Русији умрла је од срчаног удара када се пробудила на сопственој сахрани. Наиме, Фаџили Мукхамецијанов се пробудила и видела како њени рођаци плачу и моле се око њеног отвореног сандука. Згрожена 49-годишња жена почела је да вришти када је схватила да се спремају да је закопају. „Њене очи су се отвориле и ми смо је брзо вратили у болницу“, рекао је Фаџилин муж. „Али она је живела још само 12 минута на интензивној нези, пре него што је поново умрла, овога пута стварно. Веома сам љут и хоћу одговоре. Није била мртва када су рекли да јесте!“

Нису ли нас наши властодршци до пре неки дан убеђивали како смо, заправо, Прву светску економску кризу пребродили на ногама, да је наша економија изашла из стања „клиничке смрти“ и кренула узлазном путањом, да је заустављен раст незапослености и пад животног стандарда, да све наше наде и вера у бољу будућност нису „живе закопане“, него су се пробудиле, отвориле очи и повикале: „Хлеба, господару!“ – кад оно, после само 12 минута, наиђе Друга светска економска криза и „Јово, наново“! Само што ће нас режим Мирка Тадића… пардон, Бориса Цветковића… извините, Бориса Тадића, овога пута – дефинитивно закопати!