савремени иконопис

[Тавита]

[Тавита]

Више од седамдесет савремених икона, дела двадесет српских, црногорских, румунских, бугарских и грчких уметника, изложено је ових дана у Кембриџу (Енглеска) у оквиру изложбе Из славе у славу: наивне, модерне и неовизантијске савремене иконе из пет земаља Балкана, која ће трајати до 31. маја. Посетиоци изложбе изненађени су чињеницом да иконографија није само музејска вредност већ да и даље постоји и развија се, да није увек иста и заснована на крутим правилима. Иконе Балкана представљене су на две престижне локације у центру универзитетског града Кембриџа – у бившој англиканској цркви која је претворена у културни центар (Michaelhouse) и у активној цркви из 13. века (Great St. Mary). Реч је о два централна места у граду која дневно приме око 500 посетилаца.

  Изложба је претходно била приказана у црквама, галеријама и музејима Норвешке, Финске, Шпаније, Исланда и Енглеске (у Лондону). Лазар Предраг Марковић, историчар уметности и независни кустос, организатор изложбе у сарадњи са Универзитетом из Кембриџа, каже за Европу да су те иконе први пут представљене јуна 2003. године у Трондхајму, и то захваљујући позиву норвешке Цркве поводом Генералне скупштине Конференције европских цркава, која сваких шест година окупља више стотина представника православних и протестантских цркава Европе.

[Тавита]

Од 20 аутора чије су иконе представљене у Кембриџу, десеторо је из Србије. Сви имају дипломе уметничких академија и долазе из урбаних средина, мада изложба представља и радове такође академски образованих монахиња, од којих је већина из манастира Градац. Аутор седам икона је Тодор Митровић, млади професор иконописа на Академији СПЦ, који је својом магистарском изложбом први успео да унесе иконе у простор галерије Факултета ликовних уметности. Његовим залагањем савременом иконопису признат је потенцијал да (поново) буде уметност, а не само копија или сувенир.

  – Сматрам да је иконографија одувек била у развоју и да настављање традиције никада није било доживљавано као копирање предложака из ранијих периода, о чему сведочи ликовно и стилско богатство старих икона и фресака. Постоји мит о веома строгим иконографским канонима који, наводно, до најситнијих детаља детерминишу сваку икону. То није тачно, јер канони говоре о технологији, о поступку сликања есхатолошком светлошћу, описују ликове светитеља, а не стил. Иконе транспонују богословље у визуелну форму, и упознавање теолошке основе црквене уметности, што је уз таленат и ликовно образовање уметника веома битно за будућност нашег иконописа – каже Марковић.

[Тавита]

Још један учесник изложбе, грчки теоретичар иконе и сликар отац Стаматис Склирис је, уз епископа Игнатија (Мидића) и још неколико овдашњих теолога, потпомогао развој модерне црквене уметности у Србији, објавивши велики број текстова на српском језику. Свети Деспот Стефан Високи приноси град Београд Пресветој Богородици (Тодор Митровић)Прошле године његово дело представљено је сјајном монографијом од 500 радова у издању Богословског факултета Универзитета у Београду.

  Српски уметници су у самом врху православног иконописа уопште, јер су, како објашњава саговорник Европе, створили зрела и креативна остварења која нису само копије старих ремек-дела.

  – Тежиште ове изложбе је на стилској групи таквих модерних икона, које доносе оригиналност и нове ликовне вредности у контрасту с радовима који суштински остају у домену реплике. Нова ликовна решења не утичу негативно на православност богословске поруке коју те иконе преносе. Напротив, чине је савременом, динамичном и аутентичном јер сами уметници, поред академског ликовног образовања, опитно познају и литургијско-евхаристијски живот, суштински елемент православне духовности

– истиче саговорник Европе.

[Ванда]

На изложби се иконе гледају пре свега као умјетничка дјела, а код куће се пред њима Богу молимо, ја бих ипак радије неку икону која није у духу савремена кад се Богу молим, можда је то само навика, не знам.... хвала јер заиста људи лијепо сликају....