У спору Ватикана и Хрватске пала прва жртва

[ристМико]

У спору Ватикана и Хрватске пала прва жртва

После одлуке министра правде да се спорни манастир Дајла и земљиште око њега врати у посед државе и реаговања Ватикана у коме се након изненађења одлуком тражи њено разјашњење, пала је и прва жртва сукоба. Бискуп поречко-пулски Иван Милован сменио је канцелара своје бискупије Илију Јаковљевића.

Иако нема службених вести о јучерањој смени, „Глас Истре” који се позива на незванични, али поуздан извор, истиче да је бискуп који то једини може учинити, на то био принуђен. Јаковљевића је дошла главе недавна пазинска одлука целокупног истарског свештенства да сву земљу коју је та бискупија поседовала у Дајли, а након што су је тражили бенедиктинци из манастира Праље у Италији, врати Хрватској. Из високих црквеним структура Јаковљевићу су замерене и оштре изјаве за медије, у којима није никога штедео, па ни кругове око папе Бенедикта XВИ.

Јаковљевић, иначе најмлађи хрватски канцелар, већ је други канцелар кога је бискуп Милован сменио. Први је био Лино Зохил, некадашњи главни економ Поречкп-пулске бискупије, који се такође повезује са случајем Дајла, јер је наводно и он учествовао у процесу повраћаја те имовине цркви крајем 90-их година, као и у даљњој продаји тог земљишта разним физичким и правним лицима.

Лист подсећа да се бискуп недавно, након оштре реакције Папе на бунт бискупије због бенедиктинских претензија на Дајлу оградио од Јаковљевићевих изјава, како је тада рекао, „ако су негде увредљиве за Свету Столицу”.

Министар правде Дражен Бошњаковић последњих дана је више пута поновио да није било основа да се покрене управни поступак враћања имовине у Дајли јер је оно регулисано Римским и Осимским споразумима.

Враћање имовине жупе Дајла држави по управном поступку, како је то било учињено током четири године у другој половини 90-их година прошлог века, није правно ваљано јер је требало поћи од тога да су бивши власници били бенедиктинци из Италије. Њих се с аспекта бивших власника којима су југословенске власти 1947. године конфисцирале сву имовину није могло обештетити тако да Хрватска изврши повраћај него их треба одштетити Италија и то према Осимским споразумима.

У спор око зграде манастира и више стотина хектара земљишта које је било предмет расправе између поречког бискупа Ивана Милована и бенедиктинаца укључио се и папа Бенедикт XVI у име кога је комисија у којој је био и загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић одредила да се бенедиктинцима врати та имовина. То је била прилика да се огласи и хрватски државни врх који је дао подршку бискупу и заједно с политичарима и руководством жупаније оценио да се ради о кршењу Осимских споразума, а спор око земљишта узроковао је и негодовање истарских свештеника.

Танјуг

објављено: 12/08/2011 10:55