Симпосион о женском монаштву у манастиру Жича

[Guest]

ПЕТАК, 2. СЕПТЕМБАР

Игуман Манастира Симонопетре на Светој Гори

Архимандрит Јелисеј

Првим поподневним заседањем председавао је професор Георгије Манзаридис, а своје радове саопштили су Његово преосвештенство епископ рашко-призренски Теодосије, игуман светогорског манастира Симонопетре архимандрит Јелисеј, професор Теолошког факултета у Солуну Теодор Јангу и професор трачког Правног факултета Константин Пицакис.

Епископ Теодосије је изразио дивљење женском монаштву које је на Косову и у овим тешким временима показало особиту верност Христу, Цркви и светињама у којима живи и рекао да су ове монахиње налик Богородици и женама мироносницама које су пратиле Христа. Његово преосвештенство је подсетило да се љубав према творцу најбоље пројављује у страдању и да су наше монахиње најближе и најверније Христу и пример нама да будемо верни.

Игуман светогорског манастира Симонопетре архимандрит Јелисеј говорио је о монашком искуству Старца Јеронима и Старца Емилијана и њиховом односу према женском монаштву. Издвајајући четири стуба монаштва, архимандрит Јелисеј је истакао да је један од њих личност игуманије која се мора лично потчињавати старцу да би могла да управља душама поверених јој монахиња.

Теодор Јангу, професор Теолошког факултета у Солуну, говорио је о женском монаштву у канонском предању и напоменуо да канонски елементи женског монаштва нису ограничени апостолским правилима, те да је потребна теолошка контрола псеудоканонског предања.

Константин Пицакис, професор Правног факултета у Тракији, говорио о женском монаштву у византијском државном законодавству.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

ПЕТАК, 2. СЕПТЕМБАР

Другим послеподневним заседањем председавао је Митрополит Мисогеје и лавриотике господин Николај, а своје радове саопштили су Његово преосвештенство Митрополит Лемесоса господин Атанасије, архимандрит Илија Раго (Француска) и мати Павла, игуманија Манастира Петропавлово у Херцеговини.

Митрополит Атанасије је рекао да је монаштво трпело велике губитке и да се чак проглашавала смрт монаштва на Светој Гори, али да су монаси увек били на стражи и да је њихов живот променио то стање – монашки живот донео је нова чеда и нове плодове цркви Христовој.

Архимандрит Илија Раго, духовник женског Манастира Преображења Господњег у Француској (метох Манастира Симонопетре) говорио је о положају духовника и свештенослужитеља у женским манастирима и нагласио да чак и ако монахиње успевају да пројаве апсолутну послушност и то ону херојску, што се не да тако често уочити међу монасима, није мање истина и то да се по својој природној обдарености мушкарац углавном показује као добар катализатор који помаже сестринству да очува подвижнички дух, као и исправну, здраву и нормалну повученост у односу на свет и „људе из света”; или и као онај који подсећа на борбу која данас више и није толико у моди, а која се састоју у одрицању од „самовоље” и у прихватању другог онаквим какав јесте.

Игуманија Павла говорила је о унутрашњем животу монахиња у манастиру и подсетила да је Монашки живот конкретни живот, јер ни позив Божији упућен монахињи није неки апстрактни позив, већ конкретни позив на ступање у односе са Христом и улажење у однос с Богом и другима. „Ако желимо да тај живот буде истинит и стваран, он треба бити руковођен и инспирисан Св. Духом, тј од Бога духовном стварношћу која је изаткана од подвига и благодати, а на делу се појављује као стални двиг, покрет, подвиг, устремљен ка Богу, хођење за Христом.”

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

СУБОТА, 3. СЕПТЕМБАР

Старац Мојсије Светогорац

Први међународни симпосион о женском монаштву наставио је са радом трећи дан. Првом преподневном заседању председавала је проф. др Ксенија Кончаревић, а своја излагања саопштили су игуман светогорског манастира Ватопеда архимандрит Јефрем, старац Мојсије Светогорац.

Указујући на јаке везе Манастира Ватопеда и Манастира Хиландара, као и Србије уопште, архимандрит Јефрем је изнео уверење да Свети Сава и Свети Симеон могу да буду истакнути и данас, у времену негирања свега, презирања институција, рушења етоса, духовног пада човека, као примери истинског живота у Христу. Архимандрит Јефрем је у закључку свог излагања рекао да Манастри Ватопед може у господу да се похвали, јер су у његова красна чеда убројани Свети Сава и Свети Симеон, који су постали виновници нераскдивог односа Манастира Ватопеда и српског народа.

Старац Мојсије Светогорац је својим систематичним и фактографски исцрпним текстом провео присутне кроз историју светогорских стараца као утемељивача женског монаштва. Посебну вредност његовом излагању дао је духовни и пастирски осврт на учење и поуке светогорских стараца монахињама.

Марина Маријантеос-Куфопуло, архитекта из Атине, стручњак за сакралну архитектуру међународног угледа, говорила је о специфичностима манастирске архитектуре, а њено излагање пратила је и богата видео презентација.

Др Сара пено, научни сарадник Музиколошког института САНУ, говорила је о српском црквеним појању у контексту појачке традиције на Балкану. Она је закључила да о вековном очувању музичког предања као саставног дела црквеног Предања, у једној православној цркви којој припадамо, било са ког поднебља да потичемо, сведоче управо појане химне које се могу чути у жичкој обитељи, али и у другим српски манастирима, нарочито женским, будућима да се управо у њима на посебан начин негује појачко благољепије. „Појући молитве једним устима и једним срцем, разумећемо једни други, макар их произносили различитим језицима, све до онога незалазног дана када ће сви који се удостоје заједно певати песму нову”.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

СУБОТА, 3. СЕПТЕМБАР

Митрополит Николај и Архимандрит Илија Раго

Овом сесијом председавао је архимандрит Јефем Ватопедски, а своје радове саопштили су Митрополит Павле (Антиохијска патријаршија), Митрополит Андреј (Грузијска патријаршија), Митрополит Николај (Грчка Црква) и Мати Методија, игуманија Манастира Часнога Крста на Коринту.

Говорећи о историји сиријског монаштва некад и сад, Митрополит Павле је истакао да је постојећа обнова претпоставка даљег ширења монаштва и да је савремено сиријско монаштво природан наставак богатог антиохијског монашког наслеђа.

Митрополит Андреј је присутне упознао са историјом Грузијске цркве и посебно истакао чињеницу да је грузијско монаштво увек било у чврстој вези са својим богољубивим народом, „јер је од давнина на плећа сваког Грузинца – и монаха и мирјанина, падала одговорност за заштиту Православља од иноверних, који прете читавом западном хришћанском свету, јер је мала Грузија стајала на путу агресорима и прва је претрпела ударац исламских освајача са Истока. Целокупна историја Грузије јесте једна крвава борба за Православље, јер су целим њеним током у суровим борбама са непријатељем учествовали раме уз раме и мирјанин и монах ”.

Митрополит Николај је напоменуо да је његово излагање пре замишљено као промишљање него као саопштење и изразио уверење да главни допринос ових сусрета, када на њима приде имамо и представнике из целе васељене, није у ономе што ће говорници изложити – што такође има своју вредност – него у заједници у Духу Светоме која се јавља кроз разговоре, познанства, осведочења заједничке вере, осећај братства.

Завршавајући своје излагање, Митрополит Николај је рекао да је даншњем свету „потребна гола истина да би унутар њега била уверљива. Због тога ће се свет силом прилика окренути манастирима. Том последњем уточишту. ”

Maти Методија са Пелопонеза говорила је о коренима девственичког подвизавања на просторима Грчке од најранијих времена, спомињући изворе из прва четири века, до данас. Игуманија Павла се посебно зауставила на оном делу историје који је испуњен страдањем монаха, посебно монахиња, у време Турака и западних окупатора и нагласила да су освајачи знали да треба најпре ранити монаштво да би се победио један народ.

ФОТОГРАФИЈА

[Guest]

СУБОТА, 3. СЕПТЕМБАР

Вечерас је дискусијом, коју је водио владика Порфирије, завршен радни део Симпозијума о женском монаштву.

На бројна питања заинтересованих монахиња епископи, старци, игуманије одговарали су скоро два сата. У дискусији су се чула питања која се тичу односа монахиња према духовнику, затим умножавања братства, односа према свакодневном служењу Литургије, односа монахиња према игуманији, генерацијским разликама унутар сестринства (братства), затим оних које психички проблеми нису заобишли у манастиру...

Затварајући дискусију епископ Порфирије је рекао да што се више ближимо крају Симпосиона, то се више отварају монашке душе. Он је изразио уверење да је ово био један духовн и научно успео Симпосион и да су се излагачи у многим закључцима сложили: јасно је да нема разлике у достојанству између мушкарца и жене у цркви, нема суштинске разлике у природи мушког и женског монаштва; игуманија је духовна мајка монахиња; духовника не треба схватити као други ауторитет (поред игуманије) у женском манастиру, он је више сарадник игуманије, неко ко треба да јој помаже...

Владика Порфирије се захвалио епископу Хризостому што је препознао значај овог Симпосиона и што је благословио да се одржи у Жичи, као и игуманији Јелени и жичким сестрама на напору уложеном у организовање оваквог скупа. Епископ Јегарски се захвалио и свим предавачима и гостима, који су се одазвали позиву и дали свој допринос раду овог Симпосиона. Он је истакао и осећај саборности који је ових дана прожео све присутне и захвалност Господу што нас је све окупио.

Сутра ујутру ће у Манастиру Жичи бити служена Света Литургија којом ће Симпосион свечано бити завршен.

извор: Манастир Жича

[Guest]

ИЗВОР

[Guest]

Видео

Симпосион о женском монаштву у манастиру Жича

[Mironosica]

.hvala.

[Guest]

1000000001010

[Зорица екс Милева]

Mnogo lijepa tema i mnogo lijepe fotografije. Hvala za ovo i za uloženi trud Marti algabacaju

[Guest]

Да смо живи и здрави па до године , надам се да ће бити другог Симпосиона по реду те ће ова тема поново да заживи ...

[Guest]

Манастир Жича

Симпосион о женском монаштву

Број 1068, Рубрика Догађај Настављајући духовним путем Светог Саве и следећи његову мисао да духовно учење није игра ни безумље људских мисли већ проповедана света вера Божја, сестринство Mанастира Жиче на научно-духовном Симпосиону посвећеном женском монаштву, одржаном од 1. до 4. септембра 2011, по благослову Епископа жичког Хризостома, окупило је најважније теологе и духовнике Православља данас.

Све присутне на Симпосиону, око три стотине гостију из Русије, Грчке, са Кипра, из Француске, Румуније, Сирије, Грузије, и православних епархија наше Цркве из отаџбине и расејања, најпре је поздравио председник организационог одбора Симпосиона, викарни Епископ јегарски Порфирије, а потом и Патријарх српски Господин Иринеј, који је благосиљајући све учеснике, истакао да је одлазак у манастир и прихватање монашког живота највећа човекова победа, победа над самим собом и изразио уверење да ће и наше доба изнедрити велике духовнике, и марљиве Христоносце који ће моћи непоколебљиво да ходе путевима свеспасоносних завета монашких.

Затим су се окупљенима обратили и домаћин овог скупа игуманија жичка мати Јелена, председник САНУ Никола Хајдин, председник Матице српске Чедомир Попов и државни секретар Министарства вера и дијаспоре Предраг Тојић. Затварајући церемонијални део, госте је поздравио и надлежни Епископ жички Господин Хризостом.

Обраћајући се окупљеним гостима игуманија жичка мати Јелена је подсетила да Света Жича вековима оличава хармонију и јединство духовне и световне власти и истакла допринос српског женског монаштва неговању и очувању државотворне традиције српског народа. Игуманија је подсетила да се удовице наших жупана и краљева по правилу нису поново удавале, већ су се монашиле, а у најтежим тренуцима српске историје нашле и на челу српске државе.

Рад скупа отпочео је предавањем Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија „Женско монаштво данас у Србији“.

Наредних дана за говорницом смењивали су се епископи, архимандрити, игуманије, старци, универзитетски професори, истраживачи...

Епископ далматински Господин Фотије говорио је на тему „Библијско полазиште и претпоставке за настанак женског монаштва“, Епископ бачки Господин Иринеј на тему „Богословско утемељење монаштва“, професор Теолошког факултета у Солуну Георгије Манзаридис „Претпоставке светотајинског живота по Светом Григорију Палами“, а Његово Преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки господин Атанасије на тему „Духовни утицаји Светог Николаја Жичког и Охридског и Преподобног Јустина Ћелијског на монаштво наше Цркве“. Проф. др Ксенија Кончаревић обрадила је тему „Женско монаштво 3-4. века после Христа до иконоборства“, др Евгенија Жукова „Женско монаштво према житијима Свете Меланије и Макрине“, а др Нона Пападимитрију говорила је на тему „Царска порфира и монашка раса: Византијска племкиња као монахиња“. Игуманија ставропигијалног Манастира Богородице Хрисопиги на Криту мати Теоксенија обрадила је тему „Игуманија као духовна мајка“, а Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Теодосије на тему: „Претпоставке богослужбеног живота у женском монаштву“. Игуман светогорског Манастира Симонопетре Архимандрит Јелисеј говорио је на тему „Духовни темељи за оснивање и устројавање женских манастира по духовном завештању симонопетритских стараца Јеронима и Емилијана“, професор Теолошког факултета у Солуну Теодор Јангу на тему „Женско монаштво у канонском предању“ а професор трачког Правног факултета Константин Пицакис на тему „Женско монаштво у Византијском државном законодавству“. Његово Преосвештенство Митрополит Лемесоса Господин Атанасије расветлио је односе и завете послушности темом „Епископ и женско монаштво“, Архимандрит Илија Раго (Француска) темом „Положај духовника и свештенослужитеља у женским манастирима“, а мати Павла, Игуманија Манастира Петропавлово у Херцеговини, темом „Унутрашњи живот монахиња: искушеништво, постриг, послушања, лична имовина, образовање, односи“.

Игуман ватопедски, Архимандрит Јефрем, указујући на јаке везе Манастира Ватопеда и Манастира Хиландара, као и Србије уопште, у свом обраћању на тему „Свети Сава и Свети Симеон Немања у Манастиру Ватопеду“ је нагласио да Свети Сава и Свети Симеон могу да буду истакнути и данас, у времену негирања свега, презирања институција, рушења етоса, духовног пада човека, као примери истинског живота у Христу.

Старац Мојсије Светогорац говорио је на тему „Светогорски старци као утемељивачи женског монаштва“, а Марина Маријантеос-Куфопуло, архитекта из Атине, стручњак за сакралну архитектуру међународног угледа разрадила је тему „Распоред зграда у женским манастирима“. Др Сара Пено, научни сарадник Музиколошког института САНУ, обратила се темом о „Српском црквеним појању у контексту појачке традиције на Балкану“.

На овом великом скупу који је покушао да осветли нека од карактеристичних својстава женског монаштва, његовог библијског, историјског и светоотачког утемељeњa, као и постојеће стање у женском монаштву и специфичности његовог унутрашњег устројства говорили су и Митрополит Павле (Антиохијска Патријаршија): „Женско монаштво у Антиохијској Патријаршији: постојеће стање и могућности за обнову“, Митрополит Андреј (Грузијска Патријаршија), на исту тему – о стању женског монаштва у Грузијској Цркви, а мати Методија, игуманија Манастира Часнога Крста на Коринту на тему „Женско монаштво у Грчкој јуче и данас“.

Његово Високопреосвештенство Митрополит Мисогеје и Лавриотике Г. Николај обрадио је тему „Допринос женског монаштва у пастирској служби Цркве“.

Свако од излагача дао је немерљив допринос раду Симпосиона, а њихова саопштења ће својом особеношћу и специфичном духовном или научном вредношћу учинити да Зборник, који ће бити објављен, буде незаобилазно штиво свих које интересује не само историја, већ и актуелна обележја православног женског монаштва, али и Православља уопште.

Верујемо да ће Зборник потврдити мишљење свих присутних да је ово био један духовно и научно успео Симпосион.

Затварајући рад овога скупа, Владика Порфирије је подвукао да су се излагачи у многим закључцима сложили: јасно је да нема разлике у достојанству између мушкарца и жене у Цркви, нема суштинске разлике у природи мушког и женског монаштва; игуманија је духовна мајка монахиња; духовника не треба схватити као други ауторитет (поред игуманије) у женском манастиру, он је више сарадник игуманије, неко ко треба да јој помаже...

Владика Порфирије се захвалио Епископу Хризостому што је препознао значај овог Симпосиона и што је благословио да се одржи у Жичи, као и игуманији Јелени и жичким сестрама на великом напору уложеном у одлично организовање овако великог скупа. Епископ Јегарски се захвалио и свим предавачима и гостима, који су се одазвали позиву и дали свој допринос раду овог Симпосиона. Истакао је и осећај саборности који је ових дана прожео све присутне и захвалност Господу што нас је све окупио.

Светом Литургијом која је у недељу ујутру служена у Манастиру Жичи, Симпосион је и свечано завршен.

извор : Православље