Понављање истих одломака

[Оља]

Зашто се више пута Годишње у току Свете Литургије обичним данима понављају исти одломци Апостола и светог Јеванђеља, док се други, подједнако важни одломци уопште не читају?

Систем одломака који се на Светој Литургији читају као Апостол и Јеванђеље има у својој основи један литургијски етос. Дакле, оци који су направили редослед читања из Светог Писма су покушали да одломке разделе тако да се у току годишњег круга на светим богослужењима прочита цели Нови Завет (осим Откривења). То је учињено помоћу система узастопног читања Светог Писма који полази од Васкршње недеље, читањем Јеванђеља по Јовану и Дела Алостолских, и током целе године се наставља читањем осталих Јеванђелиста (Матеја, Лука и Марка), Посланица Апостола Павла и Саборних Посланица.

У првом делу читања из светог Јеванђеља и Дела Апостолских, дакле из литургијских књига «Јеванђелистар» и «Апостол», може се видети како су састављачи система одломака осмислили и остварили ту замисао. Подвлачимо оно што смо навише рекли: да је њихов циљ било читање целог Новог Завета. Неопходно је дa се за време црквених сабрања чује целокупна реч Божија коју Нови Завет садржи те да он буде предмет који ће одговорни учитељи Цркве тумачити и којем ће учити народ Божији.

Али, подела тог материјала на онолико одељака колико је и дана у години у којима се служи Света Литургија претпоставља или монашке, или парохијске заједнице, које свакодневно долазе у храм зарад учестововањау Тајни Свете Евхаристије и у са њом повезаном слушању свештених чтенија. У манастирима пак и даље бива тако. Међутим, у парохијским храмовима се хришћани из разних разлога сабирају у цркву само недељом и ο великим празницима. Али, тако нису у прилици да чују читање и тумачење целокупног Новог Завета, него само његовог малог дела, тј. 52 одељка која се читају недељом и мали број других, дакле нити једну шестину целог свештеног текста. Ти нови услови су Римокатоличку Цркву која је имала сличан систем одељака, такође ораганизован на годишњој основи, који је из тог разлога имао исте недостатке - навели да након другог Ватиканског Концила само на основу недеља и празника направи нови, трогодишњи систем.

Ово пишемо као увод, како би се показала тешкоћа коју сво ово питање изазива. Пре свега, дакле, док одељци за сваки дан представљају неодвојив елмент целог програма Цркве у вези са читањем Светог Писма, и док предност има циљ Цркве да се прочита целокупан Нови Завет, у пракси се тај циљ остварује само у манастирима јер тамо постоје за то неопходни предуслови. И опет се показало да нам разговор ο одељцима за сваки дан веома мало може користити у пракси, будући да ће народ чути само недељне одељке и одељке великих празника. Али, ова тема је теоретски, историјски и суштински веома занимљива.

Међутим, у сваком случају, колико год да читања за сваки дан у парохијама имају ограничену практично-пастирску вредност, не треба да престанемо да се бавимо њима, као што то питање правилно поставља.

Понављање истих одељака не потиче од система узастопног читања Светог Писама, који смо на почетку одговора видели. По том систему се не понављају исти одељци, него се читају сви паралелени одељци. Нека приповест, или неко учење, које је сачувано од стране три сажета Јеванђеља, или и од стране Јована, се чита у своје све три или четири верзије, када по редоследу читања светог Јеванђеља на њу дође ред. То је поготово приметно у Ве- ликој Седмици, или уочи Божића и Богојављења, и на јутрењима или Светим Литургијама ο Господњим празницима, када се упоредо читају одељци из више Јеванђеља, који се односе на свештене догађаје који се прослављају.

Понављање истих одељака из светог Јеванђеља или Алостола на Литургијама обичним данима потиче од система читања светог Јеванђеља по избору који следи ток календарске године од 1. септембра до 31. августа. За Господње, Богородичине и празнике Светих овог годишњег круга су по могућности одабрана и одговарајућа читања. Један критериј за њихово одабирање је била нека од особина Светих, Апостола, Пророка, Мученика, Јерарха, Преподобног, итд. Тако се за исте групе Светих обично понављају исти одељци.

Наравно, Типиком је постављена једна граница, којом се читање посебних читања за Свете ограничава само на Свете «који се празнују», дакле на оне за које је на јутрењу предвиђено појање великог славословља. Али, та граница се лако помера. И у литургијским књигама видимо, а и у пракси се осведочујемо да неки Свети веома лако од Светих «који се не празнује» постаје Свети «који се празнује». У Минејима се обично додаје уредба типика: «Ако се пак Светитељ празнује» или «Ако се намерава певати велико славословље». Пре су за време јутрења за много мањи број Светих певани отпуститељни тропари и за много мањи број Светих је за време отпуста спомињан њихов спомен. Неки имендан, или икона, или делић светих мошти претварају службу неког Светог у празничну службу. Уосталом, у парохијским храмовима, колико ја знам, налазе да је, можда и због уштеде на времену, практичније и лакше да отпевају «Хвалите», по потреби и уз вечерње стихире, и велико славословље, те да одатле, изоставивши прозбене јектеније, стиховне стихире, Трисвето и остатак јутрења, пређу на божанствену Литургију. Али, тако се умножавају случајеви у којима се читају читања Светих, а сходно томе и понављања истих одељака.

Да бисмо показали размере које је та пракса заузела, направили смо једно мало статистичко истраживање у важећем Типику, узевши као пример за истраживање један период од сто дана у 1983. години. Ослонили смо се на «Календар-Типик» Цркве у Грчкој за ту годину. Као узорак узимамо временски период од 19. септембра (Понедељак, 1. седмица по Луци) до 27. децембра. Од тих сто дана одузимамо 14 недеља, те нам остаје 86 обичних дана. У тих 86 дана, у којима је предвиђено 85 Литургија (23. децембра се не служи због великих Часова Божића), са истим бројем читања из Апостола и Јеванђеља, само је 15 Апостола дана, дакле Апостола из узастопног читања Посланица, док је 75 читања празника или празнованих Светих. С друге стране, одељци из Јеванђеља су отприлике пола-пола: 41 пут из сталног читања и 44 пута одељци празника или празнованих Светих. Сада, међу тим читањима Апостола празнованих Светих се један Апостол (Еф. 6, 10-17) у истом периоду чита девет пута, чак и узастопним данима (20., 27. септембар; 12., 13., 14. октобар, 15. новембар, 10., 13. и 14. децембар), два по пет пута (1. Кор. 4, 9-16: 6. октобар; 10., 14., 16. и 30. новембар. Јевр. 11, 33-12, 2: 7., 17., 24. октобар; 7. новембар, 17. децембар), један четири пута (2. Тим. 1, 8-18: 22. септембар, 15. октобар, 28. новембар, 15. децембар), четири по три пута (2. Кор. 4,6-15:28. септембар; 11., 26. новембар. 2. Кор. 8, 6-11: 21. октобар; 4. и 12. новембар. Гал. 5, 22-6, 2: 29. септембар; 20. октобар; 5. децембар. 2. Тим. 2, 1-10: 20. и 26. октобар; 18. новембар), седам по два пута (Гал. 3, 23- 4,5: 5. новембар и 22. децембар. Гал. 4, 22-27: 23. септембар и 9. децембар. Еф. 5, 8-19: 8. октобар и 12. децембар. 2. Сол. 2, 13-3, 5: 7. и 8. децембар. Јевр. 7, 26-8, 2: 4. и 22. октобар. Јевр. 10, 32-38: 5. и 9. новембар. Јевр. 13, 7-16: 23. новембар и 17. децембар.). Штавише, два од ових читања из Апостола се понављају и недељом у истом периоду (Гал. 3, 23-4, 5: 4. дедембра. Јевр. 7, 26 -8, 2: 13. новембар.) Забележимо и да су бар 27 између ових читања из Апостола понављања недељних читања годишњег циклуса.

Међу одељцима из Јеванђеља пак који се читају у овом периоду један се чита пет пута (Јн. 10, 9-16: 4. октобар, 9. новембар, 12., 16. и 17. децембар), три по три пута (Лк. 6, 17-23: 28. септембар, 21. октобар, 6. Децембар Лк. 10, 38-42-11, 27-28: 24. септембар, 28. октобар, 21. Новембар Лк. 21, 12-19: 20. септембар, 12. октобар, 2. новембар) и пет по два пута (Мт. 10, 1, 5-8: 1. и 17. новембар Мт. 11, 27-30: 20. октобар, 5. децембар - Лк. 10, 16-21: 1. октобар, 8. Новембар Лк. 12,2-12:25. октобар, 3. Новембар Јн. 15, 17-16, 2: 26. октобар и 24. новембар).

И у другим периодима 1983. године и свих година је приметна слична учесталост изостављања одељака узастопног читања и понављања истих или других одељака по читању по избору. Нека се забележи да је за време стотину дана, које смо узели за пример, по систему узастопног читања требало да буде прочитано скоро целих осам Посалнца Павлових (13-27 седмица: 2. Коринћанима, Галатима, Ефесцима, Филипљанима, Колошанима, 1. и 2. Солуњанима, 1. Тимотеју) и велики део Јеванђеља по Луци (гл. 3-19) и Јеванђеља по Марку (гл. 8-10). Од овога је од одељака Апостола, заједно са одељцима недеља прочитано само 18, уместо 99 одељака, а од одељака из Јеванђеља скоро половина, а уместо њих су у великој већини понављани исти, једнообразни одељци. Зло је, дакле, двоструко: са једне стране изостављање читања светог Јеванђеља у наставцима, а са друге понављање истих читања, једно стање вољног сиромаштва посред неописивог библијског богатства.

Не желимо да кажемо да су криви Календар-Типик. Напротив, они који су се побринули за његово састављање су са тачношћу применили уредбе Типика. У другоме је проблем. Дакле, у томе како те уредбе треба протумачити када се ради ο Светима "који се празнују". Зато што се за велике Господње и Богородичине празнике и спомене званичних Светих (Јована Богослова, Архангела, Светог Димитрија, Андреја, Николаја, итд., који спадају у овај период) ни не поставља никакво питање. Али, исто се не би могло рећи за Свете као што су Григорије Јерменски, Ананије, Јеротеј, Проб, Карп, Арет, Маркијан, Акепсима, Гурије и многи други, за које не знам да ли се игде празнују или да ли у нашим храмовима бар постоје њихове иконе. Да ли је, због тога што се задесило да они у Минејима имају једну хвалитну стихиру или славословље на јутрењу, то довољно да их окарактеришемо као Свете који се празнују и да уместо читања тог дана преовладају њихова читања? Ако постоји неки храм који носи њихово име, или ако се негде њихов спомен особито поштује, ту би њихова читаша могла да се прочитају. У противном предност имају читања тог дана по систему узастопног читања Апостола и Јеванђеља.

Мислим да је то дух уредаба типика које се односе на читање Светог Писма. Предност се даје узастопном читању и то веома исправно. То се види из свог са тим повезаног предања, из стављања узастопних читања испред читања Светих у нашим литургијским књигама и из правила која одређују изабирање читања из Јеванђеља недељом. Да се читају двострука читања, као што је у древној пракси било и као што је на Светој Гори и данас, не би постојао проблем. Тако би се увек читали Апостол и Јеванђеље седмице, па након тога Светог, ако би то били Свети који се прослављају. Али, будући да је тај систем у парохијама на несрећу, као што мислим, укинут (вероватно од Константиновог Типика), мишљења сам да би једино данас могуће решење те ствари могло да буде да се одељци дана увек наводе у Типику те да они при читању имају предност. Требало би да се и одељци Светих такође наводе и да се и они читају, ако се и у местима где се Свети прославља. Тако се не би реметило стално читање из Светог Писма, што се у суштини данас дешава, а и нестало бих понављања истих одељака или би она бар била ређа.

Питање читања за време Свете Литургије је веома сложено. Из овога што смо написали се показао само један део проблема који су у вези са њима, потреба за решавањем тих проблема, потешкоће које су са њима повезане, али и велики практични значај читања из Светог Писма у животу Цркве. Наша Црква је већ одавно назначила потребу за проучавање тог питања и проналажењем исправних решења за поновну расподелу система одељака. Из тог разлога је то питање уврштено у низ питања за Свети и Велики Сабор који треба да буде сазван.

                                                                                                                  Јован  Фундулис