Свете лавре православне Русије

[Оља]

КОЛЕВКА РУСИЈЕ: СВЕТО-ТРОИЦКА СЕРГИЈЕВА ЛАВРА

Пре 665 година у шумском честару северно од Москве синови ростовског бојарина, Стефан и Варфоломеј, истесали су келију-брвнару и „црквицу малу“, посвећену Светој Тројици. Тако је утемељена Светотроицка Сергијева Лавра, која је, као и све велико, почела од малог и неприметног дела.Тешко да би неки савременик, нашавши се на том месту, могао наслутити да се иза тесарског труда браће крију силуете будућег манастира, једне од главних светиња Православног света!

Страшне, непроходне шуме окруживале су тада Москву. Једино су ветар и каткада дивље звери, парали ваздух хуком и завијањем, које се пробијало између густих стабала. И нису случајно ростовска браћа изабрала то место на брежуљку Маковец...

Слично томе како је Господа и претечу његовог Јована у различито време Дух сместио у пустињу, где су постили трпећи ђаволска искушења, тако је, несумњиво, и Стефана са Варфоломејем водио Свети Дух, показавши им место на коме се „...древни виђаху (...) и пре него се светлост, већ ини огањ и ини благоугодни мирис осећао“.

Није каменита пустиња Јудејска, већ непригодни за живот шумски честар, постао уточиште двојици пустињака, који су свесно тражили неблагодатну земљу како би у условима, у којима је најтеже опстајати, победили искушења сталним напрезањем свих физичких и духовних снага. Није прошло тако много времена и брат је, не издржавши одрицања, оставио брата, отишавши у Москву, у Богојављенски манастир. А Варфоломеј је одлучио да се замонаши, што је ускоро и учинио под именом Сергиј.

„Радоњешким чудотворцем“, „Игуманом земље руске“ називају оснивача Свето-Троицке Сергијеве Лавре, повезујући са његовим именом наде у заузимање и молитву пред Богом. И не пресахњују чудеса, која твори Преподобни Сергиј. И до данас исцелења и утеху добијају припадајући му по вери. Још за живота Сергијевог његовим трудом и молитвом стварано је нешто што се и дан-данас тиче сваког ко живи у Русији, независно од тога ком племену и којој вери припада. Преподобни Сергиј, инспиратор уједињења разбијених у XIV веку руских земаља око Москве, благословио је, подржао и указао на прави пут кнезу Дмитрију Ивановичу уочи Куликовске битке, која је почела двобојем Троицког монаха Александра Пересвета са татарским витезом Темир-Мурзом. Уместо позлаћеног шлема Пересвет је био обучен у испосничку кукуљицу са крстом на врху, који му је био и једина заштита. „Брате мој, Андреј Ослајаба, моли Бога за мене!“ – обратио се он другу, који је дошао са њим из Троицког манастира, и кренуо усусрет страшном Татарину. Они су се сударили укрстивши копља свом снагом, и пали мртви на земљу.

Победом руске војске завршена је битка на Куликовом пољу. „Народ, навикнут да дрхти и при самом помену имена Татарина, - пише В.О.Кључевски, - устао је на поробљиваче, (...) насрнуо на непријатеље несаломивим бедемом, сахранивши их под својим вишехиљадитим костима...“

Минули су векови. И поново се на преломној етапи историје манастир нашао у центру догађаја. Када је почетком XVII века Лажни Дмитриј Други био на прилазима Москве, када је даље постојање руске државе, захваћене метежом, изнурене непријатељем и поривима ка власти бојара, доведена у озбиљно искушење, Троицки монаси и становници околних села и насеља, који су се склонили иза манастирских утврђења, шеснаест месеци су одолевали одредима Сапеге и Лисовског, који су до тада већ разорили Переслављ и Суздаљ, Јарослављ и Ростов Велики. Непрекидна ватра и јуриши, сплетке и уходе, који су слати да сеју издају, лишавање дотока воде опкољенима, глад и епидемије – ма шта се догађало и ма шта не предузимали Пољаци, манастир се чврсто држао све дотле, док из Нижњег Новгорода није пристигла помоћ од војводе Скопина-Шујског. Иако, како је истицао Троицки самостански економ Аврамиј Палицин, који је детаљно описао опсаду, браниоци тврђаве „нису били начисто шта им је чинити: или мртве саахрањивати, или зидине градске бранити“. Али су се сетили завета Преподобног Сергија, Пересвета и Ослјабе: „Будите храбри, као војници Христови! Дошло је време за ваше искупљење!“ – монаси XVII века.

Са мачевима назубчаним,

У светој одежди ђакона,

Са панцирима поцепаним,

Са шлемовима, и капицама

Сву ноћ мразовиту су они

Све до зоре ране

У руци претећој држали

Крстове или секире

(А.К.Толстој „Ноћ уочи јуриша“)

А скоро сто година касније управо је из манастира Преподобног Сергија прве своје кораке начинила петровска Русија. Два пута су Троицке зидине скривале млађаног владара од побуњених стрелаца. Овде, у манастиру, Петар је потом судио присталицама принцезе Софије, која је желела да самостално управља земљом и предузела неуспешни покушај освајања власти. А испред манастирских врата извршена је казна над осуђеним.

Може се рећи да је овде, у манастиру Преподобног Сергија, Петар поставио један од првих камена у темеље нове државе. Овде је Петар, после гушења првог Стрелецког бунта и заточења Софије у Новодевичјем манастиру, постао једини владар, свестан да од тог тренутка једино на њему и његовим плећима лежи бреме влсти и одговорности за земљу.

Када су у XX веку по целој Русији порушени храмови и манастири, Свето-Троицка Сергијева Лавра не само да је одолела, него се временом и пролепшала. Рестаурираним храмовима враћен је првобитни облик, порушене су касније доградње уз старинска здања. Није страдао Троицки манастир ни у годинама Великог отаџбинског рата. У Великом Новгороду сачувано је предање: када са крста сабора Свете Софије нестане голуб, пашће и Новгород. Тако се и десило: фашистичким пројектилом погођена је птица, и Немци су убрзо град сравнили са земљом.

«Бео као голуб» - каже о Троицком манастиру сиријски путописац из XVII века Павел Алепски. Управо као голуб на крсту, подигнутим над Русијом, - тако је тесно повезана судбина манастира са судбином руске државе, настале уз учешће Преподобног Сергија. И не једном, када се решавала судбина земље, када се одживело старо спремало да замени наилазећим новим, његова обитељ налазила се у епицентру догађаја, не просто као посматрач са стране, већ активни учесник, који утиче на ток догађаја. И ко зна, може се десити да ишчезне Лавра, а онда ће ишчезнути и Русија, чувана молитвом и заузимањем Преподобног Сергија, брижљиви чувар јединства руских земаља, снаге и независности руског народа. Надаћемо се да тај белоснежни голуб, кога је над Светом Русијом подигао Преподобни Сергиј, неће напустити своје место.

Светлана Замљелова је члан Савеза писаца Русије, дописни члан Петровске академије наука и уметности

Rusija.rs

[Оља]

Мошти Светог Сергија Радонешког

[Оља]

[Оља]

Хор Свято-Троицкой Сергиевой Лавры 4

[Оља]

[Оља]

Свято-Троицкая Сергиева Лавра

Свято-Троицкая Сергиева Лавра (ТК Радость моя)(ТК Союз 2008-11-07) — на Яндекс.Видео

[Оља]

Свято-Троицкая Сергиева Лавра (еще один фильм) — на Яндекс.Видео

[Guest]

Виртуальный тур по Троице-Сергиевой Лавре

[Оља]

Српски монаси у највећем руском манастиру

Архиепископ Теогност, старешина Тројице-Сергијеве лавре

„Видите ову реку ходочасника. Овде се вековима ништа не мења. И у совјетско време било је исто овако, само се о томе није говорило јавно“, каже архиепископ Теогност, старешина Тројице-Сергијеве лавре, једне од најдрагоценијих светиња Руске православне цркве и највећег мушког манастира, удаљеног стотинак километара од Москве. Овде има око 300 монаха, школа иконописа, Духовна академију на којој су и осморица Срба. „То је стара традиција сарадње међу нашим сестринским црквама“, објашњава владика и присећа се како се априла 1999. у Београду молио заједно с патријархом руским Алексијем ИИ и патријархом српским Павлом за мир. „Био је то велелепан призор.“

Упитан колико верника годишње овде дође да се помоли и поклони моштима светог Сергија Радоњешког, оснивача манастира с почетка XИВ века, он одмахује руком. „Вера се не може изразити статистиком“, кратко примећује владика који је на чело братства лавре дошао 1988. са свега 28 година као најмлађи старешина у њеној историји. Са терасе резиденције се отвара поглед на модроплаве куполе Успенског сабора, подигнутог у XВИ веку по узору на истоимени у московском Кремљу. А статистика каже да лавру годишње посети око милион људи или трећина од укупно три милиона верника колико их походи руске светиње. Осим што овде траже утеху и храну за душу, верници у лаври, која је од XВИИ века потчињена непосредно руском патријарху, имају шта и да виде. Ансамбл манастира обухвата преко 50 здања различите намене. Најстарији, Троицки сабор, направљен је од белог камена почетком XВ века на месту раније дрвене цркве, а велики допринос његовој изградњи дали су српски монаси са Косова, који су нашли уточиште у манастиру после битке на Косову пољу. Иконостас су осликавали чувени иконописци Андреј Рубљов и Данил Чорни. За тај иконостас Рубљов је насликао икону „Свете тројице“ која се данас налази у Третјаковској галерији у Москви, а манастир се нада да ће у догледној будућности она бити враћена где јој је место. После кратког упознавања са светињама лавре, монаси доносе чај и мед у саћу.

Кабинет архиепископа је велика просторија са масивним столом у дуборезу, сликама патријарха и претходних старешина манастира, а на истакнутом месту је слика духовног учитеља архиепископа, 90-годишњег архимандрита Кирила, једног од најугледнијих стараца Руске цркве. Ту је и компјутер, телевизор и ДВД уређај. Савремена достигнућа нису заобишла лавру, која има одличан сајт с исцрпним информацијама на свим важнијим европским језицима о историји, архитектури манастира. На сајту је и већина важнијих дела из богате манастирске библиотеке у којој се налазе руски летописи, рукописне књиге из XВ до XВИИ века, антикварне штампане књиге, историјски документи. Завојитим дрвеним степеницама одлазимо на кулу са које се види лавра као на длану, градић Сергијев Посад у којем се налази, неколико оближњих манастира и цркава и непрегледна руска равница.

Манастирски звоник је висок 88 метара

Монаси су за то време поставили ручак. Како је био петак, трпеза је посна. За предјело неколико врста димљене рибе, уз обавезни лосос и кавијар, салате од плодова мора, свеже поврће и крупне маслинке - са Свете горе. Пило се црно и бело вино, из манастирског винограда, које нам је наливао домаћин лично. Затим је послужен шчи, лака руска чорба од купуса, а као главно јело понуђено је неколико врста најквалитетније рибе, припремљене тако укусно као у елитним светским ресторанима. Али прилог је био типично руски: хељдина каша преливена маслиновим уљем. А феномен хељдине каше, незаобилазне у руској кухињи, архиепископ нам је објаснио вицем који се деценијама препричава широм Русије: Шта су јели руски војници који су поразили Наполеона? Хељдину кашу. Шта су јели руски војници који су поразили Хитлера? Хељдину кашу. А шта су јели руски војници који су изгубили руско-јапански рат 1904-1905? Пиринач!

Тања трикић | 05. 08. 2009.

[Оља]

Свете лавре православне Русије

18.07.2011,

Необична литија која ће проћи по свим лаврама које се налазе на канонској територији РПЦ стартовала је данас, 18. јула. Организатори се надају да ће поворка ходочасника још више објединити културне и духовне везе братских словенских народа – Руса, Украјинаца и Белоруса.

Москва – Сергијев Посад – Санкт-Петербург – Минск – Почаев – Кијев – Свјатогорск или једноставније: Русија-Белорусија-Украјина, таква је маршрута литије. Идеја да се она организује појавила се 2009. године и подржала ју је јавност све три постсовјетске републике, говори један од главних иницијатора акције, директор некомерцијалног партнерства Међународни центар за развој социјално значајних пројката Свете лавре православне Русије Владимир Березовски.

Смисао нашег пројекта је посета пет лаври. Од њих се три налазе на територији Украјине – Почајевска, Кијевска и Свјатогорска, и две у Русији – Александро-невска у Санкт-Петербургу и Свјато-Тројицка у Сергијевом Посаду. Ове лавре су увек биле упоришта православља. А како би се привукла пажња великог броја људи и омладине, смислили смо у оквиру литије прелетање ваздушним балонима. Уз помоћ таквих летова могу се одржавати округи столови, приређивати стваралачке вечери. Све то пружа могућност нашим народима да комуницирају. Ти пре што можемо да покажемо историјску лепоту оних места на којима се налазе све те лавре.

Још један задатак ходочашћа је покушај да се превлада унутарцрквени раскол у Украјини. Литија полази уочи посете патријарха Кирила републици, која је планирана од 26. до 28. јула.

Последњих година Московска Патријаршија уложила је много напора како би спречила раскол, који су иницирали антируски расположени политичари бивше републике. Сада у Украјини постоје три православне организације, од којих само једна, Украјинска православна црква Московске патријаршије представља канонски признату цркву од стране свих православних цркава света. Не тако давно у земљи је одржан Украјински црквени сабор. Многи су се плашили да сабор архијереја УПЦ МП може да доведе до аутокефалности Православне цркве Украјине. Ипак Сабор је потврдио своје јединство са Московском патријаршијом и почео је да ради на хармонизацији докумената заједничких са РПЦ. Акутална литија може да постане још један корак на јачању не само православног јединства земаља, већ и јачању моралних основа у друштву, уверен је представник Московске патријаршије ђакон Роман Богдасаров.

Сабор који је протекао у Украјини потврдио је да се Украјина и Украјинска православа црква налазе у молитвеном јединству са руским православљем, показао да само наши братски народи заједничким напорима могу да задају духовне смернице и решавају духовне проблеме. Надам се да ће после нашег похода и у Русији, и у Украјини, и у Белорусији бити мање људске равнодушности и непажљивости за потребе ближњих.

Планира се да ће актуално ходочашће означити и почетак сталне маршруте не само за грађане три републике, већ и за вернике читавог православног света.

Глас Русије