Eпархија новограчинчка-средњезападноамеричка

[Guest]

Објава из Епархијске канцеларије

Српска Православна Епархија Новограчаничко-средњезападноамеричка

“Како је лепо и красно кад сва браћа живе заједно” (Пс. 133)

Прошло је већ двадесет година откако су Његова Светост, блажене успомене, Патријарх Павле и Његово Високопреосвештенство, блажене успомене, Митрополит Иринеј отслужили Свету Литургију у Београду на празник Сретења, 15. фебруара 1992. године, и тиме окончали подвојеност у Српској православној цркви у Северној и Јужној Америци, Аустралији и Западној Европи. Кроз Свету Тајну животодавног и спасавајућег Причешћа, сви српски православни Архијереји, свештенство, верни народ, епархије, манастири, парохије, школе и разне друге институције у Дијаспори, поново су били уједињени. И сви су, заједно са Псалмопевцем, и тада и сада, узвикнули: “Како је лепо и красно кад сва браћа живе заједно!”

Последњих двадесет година, сви Српски православни Архијереји у Дијаспори били су активни чланови Светог архијерејског сабора, највишег црквено-административног и законодавног тела Српске православне цркве. У складу са прописаном црквено-административном надлежношћу, Свети архијерејски сабор донео је одлуке у вези са структуром и руковођењем српских православних епархија у Дијаспори. Прва арондација после уједињења од 1992. године, десила се 1994. године у Западној Европи, где тренутно постоје четири епархије: Британско-скандинавска, Западноевропска, Средњеевропска и Аустријско.швајцарско-италијанска. Следећа арондација десила се 2009. године у Северној и Јужној Америци, где тренутно постоје следеће епархије: Новограчаничко-средњезападноамеричка, Источноамеричка, Западноамеричка, Канадска и Јужноамеричка. Најновија арондација десила се у Аустралији и Новом Зеланду, где тренутно постоји једна Епархија под називом: Митрополија аустралијско-новозеландска. Одлука Светог архијерејског сабора о арондацији, или реорганизацији горе поменутих епархија, у многоме је унапредила црквени живот у Дијаспори и има апсолутну подршку од стране епископа, свештенства и скоро свих верника.

Нажалост, десет погрешно руковођених људи у Сједињеним Америчким Државама, један из државе Илиној и девет из државе Охајо, игнорисало је болне лекције и сећања из шесдесетих и седамдесетих година, одлучивши да покрену судски поступак, у локалном суду у држави Илиној, против Његовог Преосвештенства Епископа Лонгина, са очигледном намером да суд нареди Епископу Лонгину да не испоштује одлуке Светог архијерејског сабора у вези са арондацијом епархија из 2009. године, у Севрној и Јужној Америци. Није потребно ни наглашавати да је Епископ Лонгин, имајући апсолутну подршку свештенства, свих црквено-административних тела (Епархијске скупштине, Епархијског савета, Епархијског управног одбора, парохија, црквено-школских општина) његове Богом-чуване епархије Новограчаничко-средњезападниоамеричке, бранио на суду одлуке Светог архијерејског сабора и у том смислу поднео захтев да се ова оптужба одбаци као неоснована и то на основу доктрине о црквеној ексклузивности, која не дозвољава америчким цивилним судовима да се мешају у одређене унутрашње ствари хијерархијских цркава. У четвртак 5. јула 2012. године судија локалног суда одбацио је оптужбу против Владике Лонгина и то без могућности да се о овој ствари даље расправља у дотичном суду.

На последњој Епархијској скупштини, Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке, одржане марта 2012. године, а у вези са овом проблематиком, усвојена је следећа резолуција:

“Веома смо ожалошћени чињеницом да једна мала група српско-првославних хришћана упорно инсистира на подвојености, супростављајући се одлукама Светог архијерејског сабора и пуноћи Српске православне цркве, покрећући тужбу против Епархијског Архијереја, Преосвећеног Владике Лонгина. Надамо се и молимо да Свемогући Бог осветли њихов разум и омекша срца тако да би и они могли осетити радост јединства”.

Поново позивамо нашу сестру и браћу “да осете радост јединства”. Молимо вас да преусмерите своју енергију и добра на решење демографске кризе која је обухватила мношто наших парохија и црквено-школских општина, у којима је у опасности ова генерација Српско-православне деце, пошто наша Црква је натерана да троши паре на адвокате а не на образовне програме за омладину! Нама је основни циљ данас у Америци да наша деца остану православни хришћани, у друштву које није расположено према религији, а нарочито не према православном хришћанству. Ми не смемо да дозволимо да изгубимо још једну генерацију деце, која напуштају нашу Цркву због деструктивних судских спорова, који не могу да буду добијени.

Шта више, ми позивамо сестру и браћу који су из државе Охајо, са канонског простора Источноамеричке епархије, да престану обструирати Црквено-школску општину Св. Саве из Бродвју Хајтса (Волингса) и Св. Димитрија из Акрона (Риџвуда) да постану пуноправне црквено-школске општине у Источноамеричкој епархији. Источноамеричка епархија треба ове две црквене општине, исто као што оне требају ову Епархију, да би испунили мисију спасавања душа њихових парохијана и очувања наше Српске православне вере и културе у Северном Охају.

Из канцеларије Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке

August 1st, 2012 | Category: Вести

[Guest]

Српски Патријарх у Либертивилу

У суботу 11. августа 2012. године, на дан јубилеја седамдесетогодишњице дечијег кампа ”Свети Сава”, у препуној цркви ставропигијалног Манастира Светог Саве у Либертивилу САД, Његова Светост Патријарх српски Господин ИРИНЕЈ началствовао је Светом Архијерејском Литургијом, уз саслуживање Његовог Преосвештенства Епископа новограчаничко-средњезападноамеричког Господина ЛОНГИНА и Његовог Преосвештенства Епископа кливлендског и администратора чикашког Господина ПЕТРА, као и више свештеника и ђакона. На крају Свете Литургије Његово Преосвештенство Господин Лонгин се надахнуто и срдачно обратио Његовој Светости, пожелевши му добродошлицу у Чикаго. Владика [...даље]

August 13th, 2012 | Category: Вести

[Guest]

Српски Патријарх у Новој Грачаници

У недељу 12. августа 2012. године, Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру ”Нова Грачаница”, САД, уз саслуживање Преосвећеног Епископа новограчаничко-средњезападноамеричког Господина Лонгина и више свештеника и ђакона. На крају Свете Литургије Његово Преосвештенство Епископ Господин Лонгин се топлим речима обратио Његовој Светости, пожелевши му добродошлицу у Манастир ”Нова Грачаница” и у епархију новограчаничку-средњезападноамеричку, изразивши велику радост што је Његова Светост, први пут по устоличењу у трон Патријараха српских, служио Свету Архијерејску Литургију у [...даље]

August 13th, 2012 | Category: Вести

[Guest]

Одржана Редовна Годишња Скупштина Епархије Новограчаничко-Средњезападноамеричке

У петак и суботу, 19. и 20. априла, текуће године, одржана је редовна Епархијска скупштина, Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке, у манастиру Нова Грачаница, Треће Језеро, држава Илиној, САД. Овом значајном заседању претходио је семинар свештеника поменуте Епархије.

На заседању Скупштине узели су учешћа свештеници, монаси и мирјани из 46 парохија и манастира. Поред редовних питања, која се тичу духовно – финансијско – материјалног стања Епархије, добар део времена посвећен је васпитању и образовању омладине, окупљене у парохијским недељним школама. Скупштина је почела надахнутим поздравним говором Његовог Преосвештенства Г. Лонгина и завршена његовом духовном и садржајном поруком као и позивом свима на наставак рада на духовном узрастању. Скупштина је усвојила и резолуцију у виду пастирске поруке.

 

Из Епархијске канцеларије

 

 

 

 

 

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА НОВОГРАЧАНИЧКО-СРЕДЊЕЗАПАДНОАМЕРИЧКА

РЕЗОЛУЦИЈА ГОДИШЊЕ СКУПШТИНЕ

Манастир Нова Грачаница, 19. и 20. април 2013.

 

Ми, свештеници, свештеномонаси и мирјани – представници свих парохија и црквено-школских општина подручне нам Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке, сабрани на Годишњој скупштини у манастиру Пресвете Богородице – Новој Грачаници у Трећем Језеру, Илиној, под омофором надлежног нам архијереја, Његовог Преосвештенства Г. Г. Лонгина, доносимо ову

Р Е З О Л У Ц И Ј У

Упућујемо наше поздраве и изразе синовске оданости, љубави и поштовања Његовој Светости Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Г. Г. Иринеју и свим отачаственим архијерејима Српске православне цркве у отачаству и расејању.

И овом приликом изражавамо своју оданост пуноћи и јединству наше Мајке Цркве, свесни тога да свако од нас са Богом му повереног места, овде и сада, доприноси лепоти заједништва само ако смо у нади радосни, у невољи трпељиви, у молитви постојани (Римљанима 12:12).

С вазда будним осећањима љубави и одговорности, упућујемо и наше братске и сестринске поздраве свим Србима православне вере на просторима Богом спасаване епархије наше, који својом вером, надом и љубављу искупљују време не на нашој, него на Божијој земљи. У духу Великог поста који нас припрема за незалазну васкршњу радост, желимо да са овог светог места умолимо све наше православне сународнике да Цркви прилазе, да Цркву доживљавају и да се према Цркви опходе као према Телу Христовом, а не као према једној од безбројних овоземаљских организација. Јесте да и Црква има своје законе и прописе, неопходне за Њено деловање у свету и међу људима, али превасходни закон Цркве увек је био, јесте и биће закон љубави. Једино нас у Цркви може озарити та љубав, љубав Христова која превазилази разум, да бисте се испунили сваком пуноћом Божијом (Ефесцима 3:19).Нема бољег и делотворнијег места за умножавање истинске љубави него што је Црква, нити бољег начина да се та љубав доживи него што је Свето причешће. Причешћем потврђујемо нашу љубав према Христу Господу, који је нас и нашега спасења ради оваплоћена, распета и васкрсла Љубав, Љубав која је и нас запечатила даром Духа Светога, који од Оца исходи, онога дана када смо крштени и миропомазани. И зато, Бога ради и спасења ради, немојмо изостајати са скупова наших, као што неки имају обичај, него се узајамно бодримо, и утолико више колико видите да се приближује Дан онај (Јеврејима 10:25). Не запостављајмо браћо и сестре ни Пост, ту мајку свих врлина и радост светих, како о Посту пева Триод.

Држимо се молитве да би и она нас одржала на мору овог све узбурканијег живота. Не занемарујмо Свету тајну покајања и исповести, добро знајући да постоји само један грех који Бог не може да опрости, а то је непокајани грех, а по речима св. Симеона Логотета нема тог греха који побеђује човекољубље Твоје Господе. Али после молитве, а пре Исповести и Причешћа, опростимо једни другима! Опраштајмо, а не замерајмо! Опраштајмо, а не гневимо се! Опраштајмо, а не осуђујмо! Опраштајмо и помажимо! Помажимо једни другима, али помажимо и Цркви за коју смо сви одговорни, е да би Црква могла да врши своју мисију. Не тражимо да Црква буде оно што Она по својој природи никада не може да буде. Црква није место ни за политику, ни за неодговоран осећај етничке припадности, а најмање је Црква место за забаву! Црква је место на коме се животом у врлинама тражи и налази спасење. Све остало може и овај свет да нам да, али спасење овај свет може само да уклони од нас, ако нас исувише привуче својим обманама, а никако и да нам га да , јер Спасење је у Богу нашему који седи на престолу (Откровење 7:10).

Са дубоким осећањем хришћанске љубави, али и не малог дивљења, посебно данас поздрављамо наше Србе и Српкиње и српску децу у Старој Србији – на Косову и Метохији, који непристајањем на људску неправду, а поуздањем у Божију правду, истрајавају на своме путу који је свакодневна Голгота. Зна овај свет, чак и када неће и не сме да призна, да је Косово и данас Србија, јер по речима песника: ако је њихово, зашто од нас траже да им га дамо? Јединствени смо у подршци Српском патријарху да се Косово и Метохија никада и ни под каквим условима не могу и не смеју добровољно дати.

Идуће године ће, ако Господ хтедне, наш српски народ обележити стогодишњицу ослобођења Старе Србије. Зар да у освит тог јубилеја будемо сведоци немог поклањања онога што је наше? Живот сваког Србина, Српкиње и Српчета на Косову и Метохији је данас налик воштаници која светлошћу Христовом светли. Оном истом светлошћу која је поставила темеље, а обасјава куполе Пећаршије, Грачанице, Дечана, Девича и свих српских манастира на земљи коју су свети преци наши молитвом и покајничким сузама од неба примили. О тој светлости сведоче и подвизи храбрих наших монаха и монахиња на косово-метохијској постојбини нашој.

Ако ми Срби из Америке мислимо и осећамо да не можемо више за њих да учинимо, немојмо бар рану већом стварати тако што ћемо о Косову само певати. Певајмо, још како, али и пођимо у сусрет сведоцима вере и имена српског. Кренимо им у загрљај да им се тамо, на земљи Божијој, а онда и њиховој и нашој, захвалимо што чувају оно што није тек само најскупља српска реч, него и жива рана на страдајућем телу и данас распетог Спаситеља. Пођимо на ходочашће својим коренима, на које смо тако поносни. Нико оданде не тражи ништа што је наше, али траже нас. Желе, још како желе, да им и одавде неко као род рођеном дође. Однесимо им барем уздах и стисак руке, а они ће нас почастити сунцем које се у свакој сузи српског детета на Косову и Метохији бруси у драги камен, богатећи још више ризницу народа светосавског и лазаревског. И тек када се оданде вратимо, имаћемо права да нешто о Косову и Метохији и кажемо. А до тада- молимо се. Молимо се да нас Господ Речју и Љубављу Својом, а молитвама свих светих рода нашега, очисти заблуделе, сабере расточене, разбистри помућене, пронађе изгубљене, оживи обамрле.

Као житељи ове земље Америке, упућујемо наше молитве Свемилостивом Богу, да утеши све оне које је болом и ранама походила злоимена трагедија у Бостону, као и она у Весту у Тексасу. Молимо се за покој душа свих који су изгубили своје животе у тим великим несрећама које задесише ову земљу током седмице која је на измаку.

Благодарни смо Творцу и Сведржитељу нашем на свим добрима којима нас је походио у протеклој години Милости Његове, молећи му се да нас и у овој години не заборави, и да нам подари снаге да Га на сваком кораку сведочимо и да се Њега и Његових угодника и Његове најмање браће никада не постидимо у вреви овога света која нас све више узима под своје, јер је мудрост овога света лудост пред Богом (Прва Коринћанима 3:19). Наше је да се трудимо, да верујемо и да се надамо и да тако са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносећи један другога у љубави. Старајући се да чувате јединство Духа свезом мира (Ефесцима 4:2-3).

[Срђан Ранђеловић]

promašio si temu

 

sad ću da prebacim i zapadnoameričku, jer je ovo novogračanička-bivša mitropolija

 

 

ахаххахахахаха :0104cheesy: малопре сам устао, не замери :0104cheesy: шлогиран сам :0104cheesy:

[Guest]

no frkenzi hehehe, pa onda Dobro ti jutro

[Срђан Ранђеловић]

Хвала :0104cheesy:

[Guest]

Пола века Црквено-школске општине у Финиксу

6. Фебруар 2014 - 9:56

 

 

 

 

Црквено школска општина Светог Николе у Финиксу (Аризона) прославила педестогодишњицу постојања

 

”Свечано и торжествено” су можда најприкладније ријечи које могу да опишу како је у суботу и недељу било међу Србима из Финикса и околине. Прославу заиста великог јубилеја својим присуством су увеличали су Преосвећени Епсикопи западноамерички г. Максим, домаћин, новограчаничко-средњезападноамерички г. Лонгин и захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије. За ову прилику гости су стигли са разних страна - из Херцеговинe, Чикага, Калифорније, са Хаваја...

Прослава је почела празничним вечерњем које је служио игуман манастира Тврдошa јеромонах Сава уз присуство поменутих владика и приличног броја вјерника. Послије вечерње услиједила је трпеза љубави, која је прерасла у праву духовну гозбу када се развио дијалог између присутних вјерника и владика. Желећи да искористе јединствену прилику која им се указала вјерници су поставили мноштво питања. На сва горућа питања владике су одговарале веома надахнуто.

У недељу, на дан Светог Јефтмија Великог, Божанственом Литургијом је началствовао епископ Лонгин. Саслуживали су епископи Григорије и Максим, игуман манастира Тврдоша Сава, свештеници Никола Чеко из Лос Анђелеса, Драгомир Туба и домаћин Станислав Дурић, као и ђакони Николај Костур из Чикага и Озрен Тодоровић из Лас Вегаса. Епископ Максим је надахнуто бесједио на Јеванђеље о Закхеју. У току Литургије јереј Станислав Дурић је узведен у чин протопрезвитера. Епископ Лонгин је лијепо нагласило заслуге оца Станислава, које су, ако посјетите ову парохију, свима видљиве; предивно уређена и фрескописана црква са лијепо уређеном портом представљају духову оазу у овом дијелу Финикса. Не треба ни занемарити ни духовни живот који се осјећа како плусира, како је нагласио епископ Лонгин.

 

Славље је настављено у парохијској сали, гдје је послужен славски ручак. У току ручка се бесједило и наздрављало, како доличи једном оваквом дану и јубилеју. А посебно пажњу је изазвао веома емотивни говор епископа Григорија, на који нико у сали није остао равнодушан. На крају говора сви у сали су устали и аплаудирали драгом госту.

 

Прослава је завршена игром и пјесмом, тачније богатим културно умјетничким програмом који су припремиле фолклорне групе ²Србија² и ²Гаврило Принцип², као и пјевачка етно група ²Брезе². Дјеца разних узраста у предивним народним ношњама су више него успјешно дочарала богаство наше културе.

 

И шта на крају рећи него заблагодарити нашем Богу у Тројици Слављеноме, Оцу, Сину и Духу Светом, Који нас је овако лијепо сабрао за ову посебну прилику. Велику захвалност изражавамо и нашем домаћину оцу Станиславу Дурићу, пресједнику Црквено школске општине Ђорђе Ристић и свима онима који су допринијели овако успјешној прослави великог јубилеја.

 

 

Извор: Епархија западноамеричка

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]