Eпархија новограчинчка-средњезападноамеричка

[Guest]

Освећење Новограчаничке Тројеручице

Својом лепотом, градитељским неимарством, а посебно украшена живописом  еванђелског и црквено-предањског домостроја, црква манастира Нова Грачаница сија сведочећи неизказану красоту светосавља – православља српског стила и искуства, на простору американског континента.

На светог мученика Бонафатија ( 19. дец. 2010 ) 1. јан. 2011. године манастир Нова Грачаница је удомио чудотворну икону Пресвете Богородице – Тројеручицу Хиландарску.  Од овог чудесног дана наш манастир, посвећен Покрову Пресвете Богородице, биће сталнo  обитавалиште ове велике светиње, која је израђена по лику и подобију Њеном. Као што је животопис ове чудотворне Иконе препун чуда и изцељења, која су се пред Њеним ликом дешавала, тако би се могло рећи и овог пута да је ова светиња учинила чудо сабирајући верни народ под Своје многомилостиво окриље.

Живећи у времену обремењеном свакојаким пошастима и пороцима које робује овоземаљским светковинама, славећи календарску нову годину по којој се рачуна животна колотечина, ипак првог јануара у раним сатима манастирски храм се пунио верним народом. Милост и велика благодат ове Светиње дотакла је срца многих те велики манастирски храм постао је претесан да прими све који су долши да се поклоне и затраже помоћ од Пресвете Мајке, која учини чудо великом светитељу Јовану Дамаскину излечивши му руку пред Њеном иконом, која тако би прозвана Тројеручица.

Свету Архијерејску литургију су служили Њихова Преосвештенства владика новограчаничко-средњезападноамерицки Г.Г. Лонгин и владика кливландски  Г.Г. Петар, Руске Заграничне Цркве и архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара, уз саслужење свих свештеника чикашког базена и осам ђакона.

По завршетку свете Литургије освећена је Икона Тројеручица а потом је владика Лонгин одржао Слово у заиста посебном молитвеном надахнућу.

Трпеза љубави и свечани пригодни програм одржан је у великој сали где су појањем о мученичком Косову учешће узели и деца фолклорне групе Грачаница.

На свечаном банкету поред представника свих црквеношколских општина, представника свих националних и културних организација, представника медија и јавног информисања био је присутан и Генерални конзул Републике Србије, који се обратио бираним речима о овом великом догађају за наш верни народ у Расејању.

Игуман Хиландара архимандрит Методије је први хиландарски игуман који је посетио Америку. Високопреподобни Архимандрит у свом обраћању није крио одушвљење због обостраног значаја ове посете, како за Хиландар тако иза нашу Светосавску Цркву на овим просторима.

У току банкета примани су добровољни прилози за обнову Царске Лавре Хиландарске која  je страдала у великом пожару. Срби су показали велико милосрђе и овом приликом а једни од највећих приложника били су господин Зоран Берић и господин Драган Ковачевић са својим породицама.

Нека Пресвета Богородица Својим заступништвом код Сина Њеног узврати свима приложницима, закриљујући све Cвојим Покровом и милосрђем, које сведочи и Њена изображена Трећа Рука на прекрасној Икони у нашем Манастиру.

фотографије и видео снимак:

http://www.newgracanica.com/novosti/?p=267

[Guest]

Српски Патријарх Г. Иринеј у Чикагу

У среду 16. фебруара 2011. године, Његова Светост Патријарх Српски Г. Иринеј, стигао је у Чикаго у вечерњим сатима. Његову Светост сачекали су на аеродрому Његово Преосвештенство Г. Лонгин, Епископ новограчаничко-средњезападноамерички, Генерални Конзул Србије, Г. Деско Никитовић, свештенство Митрополије либертивилско-чикашке и Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке и сестринство ставропигијалног манастира Рођења Пресвете Богородице из Њу Карлајла, Индијана.

После сусрета на чикашком Међународном аеродрому, пошло се у катедрални храм Светог Васкрсења, који се налази на Српској улици, удаљен само неколико миља од Аеродрома, где је служена доксологија у част високог госта. Доксологији је присуствовао и Његово Преосвештенство Г. Петар, Епископ Руске заграничне цркве у Чикагу.

На крају доксологије Његово Преосвештенство Г. Лонгин поздравио је Патријарха у име свих присутних, пожелевши му добродошлицу и успешну посету Србима Чикага и околине.

У одговору на поздрав Епископа Лонгина, Његова Светост је заблагодарио на срдачном дочеку и изразио своју радост што се поново налази у Чикагу. У свом обраћању подвукао је важност сталног повезивања Отаџбине и Диаспоре. Посебно је истакао потребу да Срби Диаспоре не забораве свој језик, а нарочито своју Српску православну веру, „јер је вера наша најважнија за наше постојање“.

У наставку је уследио пријем у сали Црквене општине где су многи верни прилазили да узму благослов од Његове Светости.

фотографије:

http://www.newgracanica.com/novosti/?p=300

[Guest]

Обраћање Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја Србима Северне и Јужне Америке

Пoрука упућена преко Српског Радија Чикаго 18. фебруара 2011.

Драга нам децо духовна,

Наш долазак у овај, по много чему српски град, у град у коме смо раније боравили више пута, ево поново нам даје могућност да се сретнемо са вама, нашом духовном децом и да поделимо радост заједничарења у Господу. Ми, нажалост, спречени обавезама у Цркви, нисмо били у могућности да дођемо и учествујемо у сахрани блажене успомене митрополита Христофора, па смо, ево одлучили, да дођемо поводом шестомесечног парастоса, а да у исто време одржимо важне састанке са архијерејима Српске Цркве на овим просторима као и са многим вернима, како бисмо у братском договору, и слушајући једни друге, нашли најбоље решење за даље успешно духовно живљење.

Сваки поновни сусрет нас, сједињених у Светој Чаши, у Православљу, у Српству и Светосављу, а самим тим и у Господу Исусу Христу, Спаситељу нашем, обогаћује нас изнова и постаје гаранција бољег, садржајнијег и успешнијег живљења. Духовни сусрети приближавају нас Небу, а то је и суштински циљ свих сусрета, сваког дружења и, уопште, нашега живота. „Вјеран је Бог који вас позва у заједницу Сина својега Исуса Христа, Господа нашега”, пише апостол Павле Коринћанима (Прва Кор. 1, 9). Том „вјерном Богу” и ми морамо бити верни и одани, а то се најбоље постиже кроз оданост нашој Светој Цркви, кроз светотајинско живљење и оданост једних према другима унутар Цркве.

Искрено смо се обрадовали величанственом дочеку који, нам је наша Српска црквена заједница града Чикага приредила, предвођена Његовим Преосвештенством г. Лонгином, епископом новограчаничко-средњезападноамеричким. Посебно су нас обрадовала наша дивна дечица из српске школе при катедралном храму Св. Васкрсења, која су своју добродошлицу изговорила својом невином дечијом срдачношћу.

Имајући у виду да нећемо бити у могућности да са свима непосредно разговарамо, користимо ову прилку да преко овог српског гласила, Српског Радиjа Чикаго, упутимо наш патријарашки благослов и поздрав свим Србима, и свим члановима наше Свете Цркве, широм Северне и Јужне Америке, стављајући свима на душу потребу да „сви једно будемо”. Присећамо се опет светог апостола Павла, који онако лепо говори Коринћанима: “Молим вас пак, браћо, именом Господа Исуса Христа да сви једно говорите, и да не буду међу вама раздори, него да будете утврђени у истом разуму и истој мисли”. Да, нема ништа лепше и благословеније од тога „кад сва браћа живе заједно”. На томе плану неопходно је да свако ради, да свако да свој допринос. После тужне и трагичне поделе, која је деценијама разарала Цркву нашу на овим просторима, истински је благослов поновно успостављање црквеног јединства. Познато нам је лично колико су љубави, бриге и напора уложили, блажене успомене Патријарх Павле и Митрополити Иринеј и Христофор, да би се ово заједништво остварило. Због тога, сматрамо то потребом, да у овом моменту обраћања члановима наше Свете Цркве на овим просторима, посебно истакнемо. И, да знате, само таква љубав, таква брига и такви напори могу то јединство Цркве сачувати. А то је наша света дужност.

Највећи поклон, који чланови Цркве са ових простора могу да дају Цркви у Отаџбини, јесте сложно живљење у једној Светосавској Цркви. Ако, пак, овако примерно будете живели и радили, ваше молитве и ваш лични пример јачаће и снажити и нас, који живимо на отаџбинском тлу.

Црква наша, побожни народе, јесте Српска православна, али је она у исто време и Васељенска. Ми смо благодарни Богу да смо рођени и крштени у Цркви, која је сачувала непромењено учење, која аутентично сведочи Господа Христа, и која призива све к спасењу. Није она, дакле, наша својина коју не нудимо другима. Она је Црква коју је основао Господ Исус Христос и за коју је рекао да јој „ни врата паклена неће одолети”. Стога, при служењу свете Литургије, сваки пут, подижући свете дарове, говоримо: „Твоје од твојих Теби приносећи од свега и за све”.

Дужност је наша да непрестано радимо на томе да се на ову „Господњу гозбу” управо и одазову сви. Због тог мисионарског аспекта наше Цркве, потребно је да будемо отворени и према неправославном свету, појединцима или групама не би ли и на тај начин приближили пуноћу Православља свима. Наша Света Црква учествује у дијалозима са другим хришћанским црквама, али то не значи да смо спремни на уступке, већ то чинимо из љубави према људима, који су наша браћа у Господу, Створитељу нашем, а у нади да ће и други увидети пуноћу благодати, садржаној у светотајинском животу Цркве Православне.

Знамо да многи нису разумели одлуку наше Цркве која се односи на бившег епископа Артемија. И нас све је растужио овај немили догађај, али вас молимо да разумете да Црква има своје прописе, по којима се управља, и нико не може да ради ван тих прописа. То и јесте разлог да се наша Света Црква одржала кроз многе бурне векове.

Наш народ у Отаџбини живи у условима тешке економске кризе, али и разних других проблема са којима се бори онако како му то могућности дозвољавају. Нема сумње да се разне одлуке данашње Државе, али и Цркве, могу критиковати, а тако је увек и бивало, али треба разумети да није лако носити тај народни и црквени терет у условима у којима се данас живи. Због тога би наша молба свима вама била да се више молите Богу за нас, јер је то много конструктивније и корисније од критике. Наш Бог је Бог наде и он је увек са нама. Кроз нашу богату и мученичку историју наш народ никада није губио наду у Божију помоћ. Зато је потребно да се сви молимо за све, а највише за Србе на Косову и Метохији, који живе у веома сложеним условима, покушавајући да опстану на просторима Отаца.

Ви сте, браћо наша, амбасадори наше Цркве и Државе на овим просторима. „По плодовима ћете их њиховим познати”, рекао је Господ. Ако свако од вас буде радио имајући у виду ову јеванђелску поруку и бринуо се о себи и о својој породици, онда ће и наша шира породица, наш Српски православни народ, јачати и духовно узрастати. Вама је дао Бог да живите у овој благословеној земљи у којој већина има пристојне материјалне услове за живот. Трудите се, дакле, да и на духовном плану богатите. Чините све да језик Српски сачувате, српску културу и традицију, али посебно и изнад свега нашу Свету православну веру, која свеобухватно брине о човеку.

У име наше Свете Цркве као и у наше лично име све вас: архијереје, свештество, монаштво и све синове и кћери свих наших епархија у Сверној и Јужној Америци, поздрављамо речима светог апостола Павла: „Благодат вам и мир од Бога Оца нашега Исуса Христа” (Прва Кор. 1, 3).

February 24th, 2011 | Category: Вести

http://www.newgracanica.com/novosti/?p=306

[Guest]

Патријарх Иринеј у Манастиру Рођења Пресвете Богородице у Њу Карлајалу

У понедељак, 21. фебруара 2011. године, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, у прањи Преосвећеног Епископа новограчаничко-средњезападноамеричког Г. Лонгина, посетио је Српски Православни Патријарашки Манастир Рођења Пресвете Богородице у Њу Карлајалу у Индијани.

Патријарха је дочекала игуманија мати Макрина Жугић са сестринством манастира и верним народом који ову велику српску светињу на америчком континенту посећује и помаже.

У уторак, 22. фебруара 2011. године, Патријарх је служио Божанствену Литургију у предивно живописаној манастирској цркви. Саслуживали су му Еписком Лонгин, свештеници Добривоје Милуновић и Саша Недић, протођакон Станимир Спасовић, и ђакони Александар Петровић и Николај Костур. Монашку певницу је водила монахиња Параскева, а повремено су на румунском језику појале и сестре румуског Успењског манастира из Мичигена на челу са игуманијом Гаврилом. Другу певницу водили су свештеник Драган Петровић и музиколог Светлана Папулић.

По свршетку Свете Литургије служен је мали помен блаженопочившој игуманији Евпраксији која је, по речима Његове Светости, најзаслужнија за оснивање и опстанак манастира који молитвом и гостопримством служи српском народу већ двадесет година.

У манастирском конаку приређена је трпеза љубави са краћим програмом у коме су учествовале српске девојке које манастир често посећују. Остатак дана, Патријарх је провео у беседи са верним народом.

фотографије:

http://www.newgracanica.com/novosti/?p=310

[Guest]

Посета Патријарха Иринеја Саборном храму Светог Пророка Илије у Мерилвилу, Индијана

У навечерије празника Свештеномученика Харалампија, 22. фебруара 2011. године, Његова Светост Патријарх Српски Г. Иринеј у пратњи Његовог Преосвештенства Г. Лонгина и свештенства посетили су Саборни храм Светог Пророка Илије у Мерилвилу, Индијана.

У препуном Саборном храму народ Божији заједно са својим свештенством принео је молитве Господу и са страхом Божијим и чврстом вером молитвено се радовао доласку Његове Светости. Свештенство заједно са многобројном децом и народом Божијим традиционално дочекали су Његову Светост са погачом, соли и са разноврсним цвећем поздрављајући Патријарха Српског са речима: Благословен који долази у име Господње.

Вечерње богослужење у препуном Храму служио је архијерејски намесник протојереј-ставрофор Недељко Лунић уз саслуживање више свештеника из оближњих парохија епархије Новограчаничко-средњезападноамеричке. На крају светог богослужења, старешина Саборног Храма јереј Александар Новаковић, поздравио је Његову Светост Патријарха Српског Г. Иринејa топлим речима добродошлице и изразио духовну радост поводом ове посете у име народа божијег и свештенства. Јереј Александар у поздраву је нагласио да је посета Његове Светости важна за духовни напредак српског народа у крајевима Индијане и изразио задовољство да су свете ноге Његове Светости крочиле на свету земљу Српске Цркве Светог пророка Илије и осетиле дугогодишњи труд ктитора и приложника који нису жалили себе да подигну овако велелепни Храм Божији.

На крају поздрава јереј Александар је замолио Његову Светост да благослови свештенство и верни народ благословом Божијим и да речима вере живе утеши и духовно окрепи све присутне.

Његова Светост Г. Иринеј изразио је радост и задовољство због доласка у светињу Св. Пророка Илије и посетио све присутне да је задатак сваког хришћанина да живи по Христу и у Христу и да се непрестано трудимо да кроз пост и молитву свакодневно духовно јачамо и узрастамо. Посебну пажњу Његова Светост је обратио на јединство свих у Христу Исусу и заблагодарио Богу да је јединство Цркве Христове на овим просторима чврсто и стабилно. Такође је наглашено да је Еписког Лонгин много урадио на зближавању народа Божијег и створио чврст темељ за духовни напредак Цркве Христове на овим просторима.

Ово молитвено сабрање завршено је трпезом љубави коју су припремиле вредне чланице Кола Српских Сестара при Саборном храму. Заиста ово беше прелеп и јединствен духовни догађај у Саборном храму Светог Пророка Илије у Мерилвилу, Индијана.

фотографије:

http://www.newgracanica.com/novosti/?p=322

[Guest]

Сусрет Патријарха Иринеја са Делегацијом Православне Цркве у Америци

У уторак, 1. марта 2011. године, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј примио је делегацију Православне Цркве у Америци (ПЦА) на челу са Његовим Блаженством Митрополитом америчким и канадским Г. Јоном, у Епископској резиденцији, манастир Св. Саве у Либертивилу. У разговору су узели учешћа, у име Српске православне цркве Г. Лонгин, Епископи новограчаничко-средњезападноамерички, а у име Православне цркве у Америци Г. Тихон, Епископ филаделфијски и источнопенсилванијски као и наречени Епископ чикашко-средњеамерички, високопреподобни архимандрит Матија.

Сусрет делегација две цркве трајао је око два сата, а прошао је у духу братске љубави и поверења. Говорило се о разним темама, укључујући црквени поредак на Северно-америчком континенту као и пастирска и друга важна питања за црквени живот две цркве.

На крају пријема, Његова Светост је поклонио Митрополиту Јони споменицу о фрескописању Саборног храма Васкрсења Христовог у Чикагу, а Његово Блаженство је поклонио Патријарху Иринеју неколико нових издања Свето-Владимирске Семинарије у Њујорку.

После сусрета, делегација ПЦА је посетила светиње Манастира Св. Саве и Новe Грачаницe.

фотографије:

http://www.newgracanica.com/novosti/?p=329

[Guest]

САОПШТЕЊЕ СА ЕПАРХИЈСКЕ СКУПШТИНЕ

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА

НОВОГРАЧАНИЧКО-СРЕДЊЕЗАПАДНОАМЕРИЧКА

                                     

САОПШТЕЊЕ СА СЕДНИЦЕ ЕПАРХИЈСКЕ СКУПШТИНЕ

ОДРЖАНЕ У ДАНЕ 8. И 9. АПРИЛА 2011. ГОДИНЕ

Свештенство и делегати сабрани на Годишњој скупштини Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке, у дане 8. и 9. априла 2011. године, под духовним вођством и председништвом надлежног Епископа, Његовог Преосвештенства Г. Лонгина, поред редовних послова у делокругу рада Годишње скупштине, предвиђених Уставом Српске православне цркве у Северној и Јужној Америци, а у бризи за добро Српске православне цркве и верног Божијег народа, посебно у Епархији новограчаничко-средњезападноамеричкој, која обухвата тринаест америчких држава на Средњем Западу, у својој оданости нашој светој Српској православној цркви, објављују следеће саопштење:

1.  Изражавамо нашу оданост и верност пуноћи Српске православне цркве, уз захвалност Богу на Његовом светом благослову и милости, коју излива на наш грешни род Српски и чува нас од духовне погибељи и од свих овоземаљских искушења.

2.  Захвални смо нашем духовном оцу, надлежном епископу Г. Лонгину на његовој очинској бризи и старању о повереном му свештенству и пастви богомчуване Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке.

3.  Дугујемо неизмерну захвалност блаженоупокојеном митрополиту Г. Христофору на његовом великом доприносу у остварењу административног јединства Српске православне цркве у Северној и Јужној Америци.

4.  Да би се црквено административно јединство у потпуности остварило у Српској православној цркви у Северној и Јужној Америци, свештенство и делегати Годишње скупштине Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке изражавају своју наду да ће и остатак недовршеног уједињења, на територији Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке, бити позитивно решен на следећем заседању Светог архијерејског сабора, с тим што ће се извршити арондација данашње Митрополије либертвилско-чикашке и Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке, те да би се цела територија на средњем западу Америке нашла под јурисдикцијом једног епископа (митрополита). Свештенство и делегати овогодишњег заседања једногласно се слажу да за Цркву на овим просторима нема бољег решења. Свако пролонгирање оваквог решења новонастале ситуације значило би непотребно продужавање подвојености, што би неминовно штетило Цркви. Свесни своје заклетве, која налаже да црквени интерес треба стављати изнад свега, сви присутни учесници Епархијске скупштине сматрају да је Епископ Лонгин, сваке хвале достојан Архијереј, највише учинио да дође до црквеног јединства на овим просторима, изражавајући наду да ће најузвишенији Сабор Архијереја Српске православне цркве наћи за сходно да му додели титулу Митрополита новограчаничко-средњезападноамеричког.

5.  Свесни чињенице да се помиње, у неким црквеним круговима, евентуално мењање имена наше Епархије, учесници Епархијске скупштине умољавају свога Архијереја да, у складу са Уставом Српске православне цркве у Северној и Јужној Америци, Чл. 8, т. 2, предложи да име наше Епархије остане непромењено. Ово чинимо уважавајући чињеницу да је ова Епархија створена од парохија две бивше митрополије, Новограчаничке и Средњезападноамеричке, те да мењање имена у ово време не би било пастирски оправдано.

6.  Свештенство и делегати са жаљењем констатују да још има Срба на просторима Српске православне цркве у Северној и Јужној Америци, који не прихватају црквени поредак већ, уместо тога, траже од америчких цивилних судова да пресуђују по црквеним питањима. Ова се пракса строго осуђује и позивају се они, који се овим неправославним и несрпским методама баве, да због своје душе као и душа њихових породица, а нарочито због општег интереса Цркве и Српског народа, одустану од излагања Цркве непотребним трошковима и својеврсном страдању.

April 12th, 2011

извор

[Guest]

Распоред Богослужења у Манастиру Нова Граланица у току Велике недеље и Васкрсења

20. април – Велика среда

18.00 – Света Тајна Јелосвећења

21. април – Велики четвртак

10.00 – Литургија

18.00 – Велико бденије са читањем 12 страстних Јеванђеља

22. април – Велики петак

10.00 – Царски часови

17.00 – Вечерње са изношењем Плаштанице

19.00 – Јутрење са појањем Статија

23. април – Велика субота

10.00 – Литургија

23.30 – Васкрсно јутрење

24. април – ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО – ПАСХА

10.00 – Литургија и Освећење ускршњих јаја и Свечани ручак у манастирској сали

17.00 – Пасхално вечерње

25. април – Светли понедељак

9.00 – Литургија

17.00 – Вечерње

26. април – Светли уторак

9.00 – Литургија

17.00 – Вечерње

[Guest]

Парастос –година дана од упокојења Митрополита Христофора

18ог августа,на годишњицу од упокојења Митрополита Христофора,Епископ Лонгин је одслужио парастос на гробу Митрополита у Манастиру Светог Саве у Либертивилу. У суботу,13ог августа,у манастиру Светог Саве је после Литургије такође служен парастос на коме је присуствовао велики број свештеника,ђакона и верног народа из Чикага и околине.

[Guest]

Годишње прикупљање Божићних поклона за сирочад Чикашке области

Удружење Православног Свештенства Чикага (OCCA) ове године, као и сваке друге, учествује у прикупљању Божићних поклона за сирочад. Удружење OCCA је највећи приложник овог добротворног догађаја који организује DCFS – Чикашка социјална организација за децу и породице. Кликните овде и прочитајте о овогодишњем прикупљању поклона…>>>

[Guest]

Покров Пресвете Богородице – Слава Манастира Нова Грачаница

У петак, 14ог октобра, је Слава Манастира Нова Грачаница. У четвртак се служи вечерња служба у 17:00 сати. У петак Литургија почиње у 10:00. Служи Преосвећени Епископ Лонгин. После Литургије следи ручак и пријем у великој сали.

У суботу, 15ог октобра, у Манастиру Нова Грачаница гостује Коњевец Квартет из Русије. Квартет ће да учествује у вечерњој служби са почетком у 17:00 сати а после тога следи кратак концерт народне музике. Улазак на концерт је бесплатан, а посетиоци ће моћи да оставе прилог и купе дискове са музиком квартета.

[Guest]

100 година српског храма у Источном Чикагу

11. Октобар 2011 - 8:48

Од 30. септембра до 2. октобра, 2011. године Црквено-школска општина Светог великомученика Георгија из Источног Чикага, Индијана прославила је 100. годишњицу оснивања парохије.

Срби су почели да се досељавају у Источни Чикаго пре више од 100 година а прво организовано српско друштво основано је у Источном Чикагу 19. августа 1907. године, када се бележе и прва Богослужења.

Црквено-школска општина основана је 30. октобра 1911. године, а први свештеник био је Архимандрит Хаџи Јоаникије Марковић. Храм је озидан за шест месеци и осветио га је Руски епископ уочи Ђурђевдана, 5. маја 1912. године. Први парохијани били су већином из Лике и из других делова данашње Хрватске. Између 1914. и 1917. године групе дотадашњих парохијана одлазе у Јужни Чикаго и Гери где оснивају нове парохије, што доводи до расипања нашег чланства. Парохија је додатно ослабљена 1917. године када око 100 добровољаца из парохије одлази у Први светски рат. После другог светског рата долази много прогнаника у нашу парохију што доводи до јачања парохије у духовном и нарочито у културно-националном смислу.

Ова заједница је 20. по реду оснивања на северноамеричком тлу а сам храм је 4. најстарији у коме се још увек приносе молитве Богу. Само су храмови у Џексону и Енџлкампу у Калифорнији и Галвестону у Тексасу старији од храма у Источном Чикагу.

У склопу припрема за овај велики јубилеј храм је живописан иконама које сведоче јеванђелску истину и улепшавају богослужбени простор. Храм је живописао г. Филип Суботић дипл. теолог Богословског Факултета св. Сава у Либертивилу.

Прослава је почела у петак 30. септембра акатистом Светом великомученику Георгију заштитнку парохије. У суботу, 1. октобра служена је Света Литургија са парастосом свим преминулим члановима парохије.

На Литургији началствовао је архијерејски намесник чикашки, протојереј ставрофор Недељко Лунић, парох џолијетски, а саслуживали су протојереј ставрофор Лазар Костур, протојереј ставрофор Илија Балаћ парох у Сиетлу, држава Вашингтон, који је иначе одрастао у парохији Светог. Георгија у Источном Чикагу, протојереј Добривоје Милуновић парох шервилски, јереј Сергеј Алексејев свештеник Руске Цркве из Хобарта, јереј Марко Матић парох мервилски, јереј Александар Новаковић парох мервилски, јереј Саша Недић парох саутбендски и надлежни парох јереј Александар Савић,.

Литургију је улепшао појањем локални хор “Корнелије Станковић”. После светог Богослужења приређена је трпеза љубави за све присутне. Увече истог дана у црквеној сали приређена је свечаност са пригодним програмом. У програму су наступили хор при Цркви св. Васкрсења Христовог са Палмер сqуаре-а из Чикага, фолклорна група “Гаврило Принцип” из Јужног Чикага као и локални хор.

Централна свечаност поводом великог јубилеја 100-годишњице оснивања парохије одржана је у недељу, 2. октобра. Свету Архијерејску Литургију предводио је Епископ источноамерички Г. Митрофан уз надлежног Епископа Новограчаничко-средњезападноамеричког Г. Лонгина. Њиховим Преосвештенствима саслуживали су архимандрит Тома Казић манастир Нова Грачаница, протојереј-ставрофор Лука Лукић парох јужночикашки, протојереј-ставрофор Илија Балаћ парох у Сиетлу, Вашингтон, протонамесник Дарко Спасојевић старешина Саборног Храма Васкрсења Христовог из Чикага, јереј Александар Савић парох источночикашки, јереј Драган Мићановић парох нешвилски, јереј Владан Марић, протођакон Милован Гогић, ђакон Дамјан Божић и ђакон Николај Костур.

На почетку св. Литургије владика Лонгин рукопроизвео је у чтеца узорног младог парохијана Милета Красића. Храм је био премали да прими све вернике који су молитвено узели учешћа у литургијском слављу. Надахнутим словом из јеванђеља о талантима владика Митрофан је поучио верни народ како их користити у славу Божију и на спасење душа наших поткрепљујући то примером стогодишњице прославе оснивања ове парохије св. Георгија у Источном Чикагу. Живопис храма освештао је владика Митрофан.

Поздрављајући све присутне надлежни епископ Г. Лонгин се захвалио владици Митрофану што је својим служењем и присуством увеличао ову свечаност. Његово Преосвештенство епископ Г. Лонгин је за прегалаштво и дугогодишњи рад на “њиви Господњој” одликовао надлежног свештеника јереја Александра Савића у звање протонамесника посебно наглашивши примеран породични живот што је од изузетног значаја у пастирском раду сваког свештеника.

Новонаречени протонамесник о. Александар Савић благодарећи Владици на указаном поверењу и одликовању поздравио је и захвалио се свим присутним што су својим доласком и молитвеним учешћем увеличали ову свечаност. Врло емотивно је поделио сазнање да се у часној трпези налазе мошти св. Василија Острошког чију је фреску са св. Савом, икона из манастира Тврдош, наручио у овом храму.

После св. Богослужења свечани банкет је одржан у Тхе Центер фор Висуал анд Перформинг Артс, Мунстер, Индиана. Колики значај не само за ову парохију него и за српску заједницу у расејању има овај велики јубилеј казује и то да је свечана банкет сала била већ резервисана до посљедњег места две недеље пре одржавања прославе.

Поред многобројног свештенства и монаштва на банкету су били присутни; генерални конзул Републике Србије господин Деско Никитовић, градоначелник Источног Чикага г. Антхонy Цопеланд, председник Српске народне одбране у Америци и бивши председник Црквено-школске општине Славко Пановић, представници националних организација и културних асоцијација Срба из расејања, те представници јавног информисања.

После свечаног ручка присутнима су се обратили председник Црквено-школске општине г. Светко Балаћ, надлежни свештеник Александар Савић, градоначелник из Источног Чикага г. Антхонy Цопеланд, надлежни епископ г. Лонгин, епископ источноамерички г. Митрофан, генерални конзул Реп. Србије у Чикагу г. Деско Никитовић и главни говорник, унук једног од оснивача храма Давид Степановић. При крају програма владика Лонгин је доделио грамате заслужним организацијама и појединцима који су својим трудољубљем допринели да ова парохија сведочи о стољећу Срба у Источном Чикагу и околини.

Нека би дао Господ и наш заштитник св. Георгије да још много година узносимо молитве благодарности нашем заштитнику св. Георгију и Г-ду Творцу за сва духовна добра која смо примили и која ћемо наставити примати. Дај Боже да у здрављу и добром духовном расположењу дочекамо још много лепих догађаја у нашем светом храму. Амин, дај Боже!

Извор: Епархија новограчаничко-средњезападноамеричка

[Guest]

Припреме за зимски камп су у току

Омладински одбор Епархије Новограчаничке – Средњезападно Америчке организује зимски одмор за омладину у кампу Грачаница. Сазнајте више на Фејсбук страници Омладинског одбора и овде…>>>

[Guest]

Сто година живе вере у Живога Бога

11. Новембар 2011 - 10:34

Величанствено и торжествено, како и доликује, храм светог великомученика Георгија у Шерервилу, Индијана, прославио је 100. година постојања парохије и црквено-школске општине. Био је то догађај велике светковине не само за чланове и парохијане ове парохије, већ и за сву пуноћу Цркве Божије. Са нама су се радовали и наши преци, сви они дивни и велики добротвори, ктитори, приложници, свештенослужитељи, браћа и сестре, који су себе уградили у саме темеље овог светог храма. /ФОТОГАЛЕРИЈА/

Сто година, читав један век, ова парохија славопоји и прославља Најсветије Име Божије, Његову Пресвету Мајку и Св. Георгија заштитника. Генерације Православних Срба благодарили су Господу на даровима које је изобилно изливао на њих и њихове потомке речима псалмопевца Давида: „Обрадовах се кад ми рекоше: Хајдемо у дом Господњи!“ (Пс. 122, 1) Наша црква, као уосталом и свака друга Православна Црква, није ништа друго до „парче неба на земљи“ и „острво Царства небеског.“ И када се у њој савршава Света Божанствена Литургија, онда се остварује најсавршенија и најпотпунија заједница Бога и човека. Сто година таквог заједничарења у овом делу Божијег рукосада управо смо, 22-ог и 23-ег октобра, прославили. Но, да неку реч најпре прословимо о нашој прошлости.

ИСТОРИЈА ПАРОХИЈЕ СВЕТОГ ГЕОРГИЈА

Парохија Светог Георгија основана је 30. октобра 1911. године, а храм у Индијани Харбор освећен је већ на Ђурђевдан, 6. маја 1912. године. Црквени живот се развијао уобичајеним током све до почетка шездесетих година, када је наишао тужан период у историји Српске Православне Цркве у дијаспори. Несрећна подела која је избила 1963. године изазвала је не само раскол у цркви већ је пореметила породични, родбински и кумовски живот. Група верника која је остала одана Мајци Цркви изабрала је 1967. године нови црквени управни одбор и наставила са црквеним животом користећи за богослужбено место карпато-руски храм светих апостола Петра и Павла у Источном Чикагу.

Први парох онима који су и у добру и у невољи остали верна чеда Српске Православне Цркве и деца Светога Саве био је јеромонах Хризостом (Столић), садашњи Епископ епархије жичке. Млади јеромонах, тек пристигао из манастира Високи Дечани у Метохији, оставио је дубоки траг у животу парохије. Он оснива школу српског језика и црквену школу веронауке, као и црквени хор. Изнад свега, отац Хризостом, човек дубоких религиозних убеђења, установио је парохију на чврстим духовним темељима. Те исте 1967. године, када је скромни јеромонах дошао у Индијану Харбор, годишња скупштина оснива одбор са циљем проналажења погодног имања на коме ће бити подигнут нови дом молитве парохије која је расла и напредовала.

Желећи да се у потпуности посвети монашком позиву, отац Хризостом у мају 1969. године одлази у манастир Хиландар на Светој Гори. На његово место бива постављен отац Недељко Лунић, дотадашњи парох храма светог великомученика Лазара у Детроиту, Мичиген. Ако за јеромонаха Хризостома може да се каже да је био духовни утемељивач парохије, онда се оцу Недељку свакако може додати епитет градитеља. Ентузијазам младог свештеника био је огроман. Већ 1969. године купљено је имање у Шерервилу, које је касније у више наврата проширивано. Занимљиво је поменути да су одушевљени парохијани на једној седници сакупили потребну суму новца, $24,000 долара, и отплатили имање.

На празник светог архангела Гаврила, 26. јула 1970. године, бива освећење земљишта које је обавио Епископ Фирмилијан у присуству више од хиљаду ипо верника. Већ наредне, 1971. године, о америчком празнику рада, освећена је нова, сада стара сала. Значај градње сале био је огроман јер је она прокрчила пут за нове подухвате. Пре свега, сала је омогућила промовисање културе и очување освештане српске традиције. Док се зграда сале физички подизала, паралелно са њом још један подухват био је у развоју. Развијала се једна снажна црквена заједница. Активно Коло српских сестара и Црквени хор су непрестано утврђивали темеље наше парохије.

Иако вољен и цењен, у августу 1974. године, отац Недељко најављује одлазак из наше парохије, а на његово место долази отац Миодраг Антић. После оца Миодрага, који је у нашој парохији служио нешто мање од годину дана, парохијски свештеник постаје отац Денис Павићевић. Млад и енергичан, отац Денис се одмах укључује у све сфере парохијског живота и рада. Његов елан, нарочито заинтересованост за омладину, учинили су нашу парохију и црквену општину још снажнијом. Следећи корак у животу парохије било је подизање храма. Освећење званичног почетка радова на новом храму обављено је 5. септембра 1976. године, а сама градња започела је 3. августа 1977. године. У време док се градио храм, парохија купује имање са кућом које се граничило са црквеним имањем. Да прегаоцима Бог даје махове потврђује податак да је у време док се планирало унутрашње уређење храма, нови подухват већ био у току. Наиме, 11. маја 1980. године, заједно са прославом храмовне славе, извршено је освећење нове парохијске куће.

Најважнији догађај у животу парохије светог Георгија догодио се о викенду 25, 26 и 27. јула 1980. године када је освештана нова црква. Чин освећења извршили су Епископи Фирмилијан и Стефан, уз присуство бројног свештенства, међу њима и архимандрит Хризостом, наш бивши парох. Освећење новог храма било је круна труда и љубави верних парохијана, али и потврда народног јединства и духовне снаге. После седам година прота Денис прелази на парохију светог Стевана у Алхамбри, Калифорнија, а наш свештеник постаје протојереј Милан Савић. За његово време парохија још више духовно узраста и напредује. Проширује се и физички, куповиног суседног земљишта, а праве се и планови за подизање нове сале. Тај подухват бива успорен трагичним ратовима на просторима бивше Југославије. Већим делом деведесетих, наши чланови и парохијани немо су посматрали агресију која је немилосрдно вођена против српског народа и српских земаља. Међутим, наша парохија није седела скрштених руку. Увек национално опредељени и поносни на своје порекло, наши чланови и парохијани, предвођени протом Миланом, несебично су пружали материјалну и моралну помоћ како браћи у отаџбини, тако и онима који су се досељавали у ову област. Име наше парохије постало је синоним богољубља и човекољубља.

За време проте Милана остварен је још један подухват у нашој парохији, живописан је свети храм. Ранији радови фрескописца Милоја Милинковића као и његов карактер учинили су да се фрескописање храма повери њему. Искусни уметник који је своје умеће и таленат овековечио у најзначајним храмовима и манастирима наше Цркве на овим просторима и шире, предивно је украсио дом наше молитве. Храм Успенија Пресвете Богородице у Сакраменту, најстарији српски православни храм у Америци Св. Саве (1894) у Џексону, оба у Калифорнији, манастир Св. Саве у Либертивилу, саборни храм у Крагујевцу, наш храм Св. Георгија у Шерервилу и тако даље...

После пуних 16. година наш духовни пастир прота Милан се повлачи из парохије, а на његово место долази прота Драгољуб Поповић. Неколико месеци, пре него је отац Драгољуб стигао, парохију је опслуживао пензионисани свештеник протојереј-ставрофор Ђорђе Лазић. По природи тих, прота Драгољуб је уживао углед и поштовање парохијана у свим местима где је службовао. Тако је било и у парохији Св. Георгија. За његово време подигнута је нова грандиозна сала у парохији која може да прими преко хиљаду људи. Нова сала је освештана 2001. године.

После проте Драгољуба, 1. јуна 2008. године, за пароха бива постављен отац Добривоје Милуновић. На навечерје празника Св. Николаја жичког, у марту 2010. године, у наш свети храм унет је предиван кивот са моштима светих. Кивот је израђен вештом руком уметника Душана Милисављевића из Београда. Иконе на кивоту осликао је Милоје Милинковић, а у њему се налазе мошти следећих светитеља: Архиђакона и Првомученика Стефана, свештеномученика Харалампија, великомученице Марине, великомученика Георгија и Теодора Тирона, бесребреника Пантелејмона, преподобне Анастасије (мајке Св. Саве), Царева Уроша и Лазара, Епископа Доситеја загребачког, Јована шангајског и санфранцишког и Николаја жичког и охридског. Поред блаженоупокојеног Патријарха Павла, Патријарха Иринеја, Митрополита Амфилохија, Епископа (+)Стефана, и многих других знаменитих личности, крајем прошле године нашу парохију посетио је и високопреподобни архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара на Светој Гори.

Овога лета, добровољним залагањем и трудом наших добрих парохијана предвођених Јовицом Тицом и Момиром Керићем, испред старе сале подигнут је велики павиљон. Овим подухватом комплетиран је деценијски рад наше парохије и створени одлични услови за мисију, живот и рад наше црквено-школске општине. Поред свега што наша парохија поседује, наше највеће богатство јесте наш добри, благочестиви и богобојажљиви народ. То је наше богатство које нема цену.

ПРОСЛАВА СТОГОДИШЊИЦЕ

У суботу, 22-ог октобра, када је наша Света Православна Црква прослављала Светог Апостола Јакова и Светог деспота Стефана (Слепог), служена је Света Литургија. Протојереју-ставрофору Луки Лукићу саслуживали су протојереји-ставрофори Денис Павићевић и Милош Весин, протонамесници Марко Матић и Александар Савић, јереји Петар Саиловић, Тарас Максимитцев и Саша Недић, ђакон Марко Бојовић и протојереј Добривоје Милуновић, домаћин слављеник. На прочитано еванђеље проповедао је прота Денис, коме је ово била прва парохија у свештеничкој служби. Отац Денис је мудро повезао наш јубилеј са еванђелском поруком, истакавши да спасење душа треба да буде главни циљ наших живота. Он је нагласио да нам је све узалуд ако Црква није у центру свега. Наравно, прота је честитао свима значајан јубилеј. После Свете Литургије приређен је пригодан ручак у новој сали.

У суботу вече служен је акатист благодарности Св. Георгију, нашем патрону и заштитнику. У акатисту су учествовали протојереји-ставрофори Денис Павићевић и Драгољуб Поповић, протојереј Саво Босанац, јереј Александар Новаковић и прота Добривоје Милуновић. По одслуженом акатисту проповедао је прота Драгољуб Поповић, бивши свештеник наше парохије. Истакавши радост што се поново налази међу својим бившим члановима и парохијанима, прота је честитао велики датум у животу парохије. Он се позвао на Спаситељеве речи: „Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела, и прославе Оца вашега који је на небесима.“ (Мт. 5, 16) Акатисту је присуствовао и председник Републике Српске господин Милорад Додик са супругом и пратњом коју су чинили министри владе, чланови парламента и саветници. Заједно са председником Додиком наш гост био је и генерални конзул Републике Србије господин Деско Никитовић. Високе госте у храму је поздравио прота Добривоје Милуновић. Он је истакао да две светле тачке у староме крају чине Срби са Косова и Метохије који се боре за свој опстанак и Срби у Републици Српској које мудро и достојанствено води председник Додик.

Славље је настављено у новој сали где је у међувремену стигао и престолонаследник Александар Карађорђевић са принцезом Катарином. Сабрани верни народ са великом радошћу је дочекао и поздравио председника Милорада Додика, Принца Александра и Принцезу Катарину. Уз Краљево коло и буран аплауз, предвођени дечицом присутних фолклорних група, почасни гости ушли су у салу. Народу се најпре обратио председник Републике Српске господин Додик. Он је прво честитао велики јубилеј парохији Св. Георгија, а потом позвао српски народ на слогу и јединство. Председник је позвао народ да се окупља око наше Српске Православне Цркве, а да као добри грађани ове велике земље активно учествују у политичком животу. На тај начин они најбоље могу да помогну српском народу у отаџбини. Престолонаследник Александар такође је упутио срдачне честитке поводом стогодишњице парохије и пожелео много среће у будућем животу и раду. Он је истакао заслуге наше парохије како у духовном тако и у моралном и материјалном настојању за добробит не само локалне заједнице, већ и српског народа у целини. Нарочито је похвалио хуманитарну активност добрих и вредних парохијана и њихову оданост краљевској породици Карађорђевића. Велики број одушевљених парохијана и гостију прилазио је председнику Додику, принцу Александру и принцези Катарини, поздрављао их и фотографисао се са њима. Њихова љубазност и предусретљивост према верном народу била је за дивљење.

Фолклорне групе наших суседних парохија Св. Илије и Св. Саве из Мерилвила, Св. Архангела Михаила из Ленсинга као и наше фолклорне групе извеле су диван програм најлепших игара из Србије. Програм је веома умешно водио домаћин прославе господин Милан Момчиловић. Посебан печат вечери дала је наша позната оперска дива светског ранга Јадранка Јовановић. Својим дивним гласом, стасом и игром оставила је све без даха. Захвалност за њено присуство, уз клавирску пратњу професора Николе Рацкова, припада принцу и принцези који су се постарали да наши парохијани уживају у сјајном програму наше најпознатије оперске певачице. Свечаност је настављена до поноћи уз народну музику, песму и игру.

У недељу ујутру, 23-ег октобра, када је наша Света Православна Црква славила спомен Светих Отаца VII Васељенског Сабора, освануо је диван дан. Као да се Свети Георгије постарао да дани наше прославе буду не само свечани и величанствени већ и топлим михољским летом обасјани и сунцем умивени. Нашег Господина Лонгина, епископа новограчаничко-средњезападноамеричког, заједно са Епископом кливлендским Господином Петром (Руска Православна Црква), дочекало је бројно свештенство, верни народ и многобројна деца Црквене школе и Дечијег хора. Епископима су саслуживали: архимандрит Тома Казић, протојереји-ставрофори Урош Оцокољић, Денис Павићевић, Милорад Лончар, Драган Велеушић и Драгољуб Поповић, јереји Тарас Максимитцев и Владан Марић, протојереј Добривоје Милуновић, протођакони Милован Гогић и Вадим Ган, и ђакон Николај Костур.

Одмах по облачењу архијереја, у чин чтеца рукопроизведени су браћа Петар и Адам Рокош, синови Рејмонда и Љубице Рокош. Преко двадесет година они редовно служе у светом олтару и помажу свештеницима. Први антифон, Благослови душе моја Господа, певала су деца Црквене школе предвођена Тијаном Самарџијом, диригентом Дечијег и хора Владика Стефан Ластавица. Од самог почетка Свете Литургије храм је био испуњен верним народом наше парохије као и гостима из суседних парохија, Чикага и околине, али и широм Индијане, Кливленда, Питсбурга и тако даље. Престолонаследник Александар и принцеза Катарина такође су присуствовали на служби. Литургија је у правом смислу била божанствена!

С обзиром да је Света Литургија служба живог сећања на дивна и величанствена дела која је Господ учинио у домостроју спасења, и ми смо се у помену сетили свих упокојених ктитора и оснивача, добротвора и приложника, свештенослужитеља и браће и сестара нашег светог храма. Потом, Епископ Лонгин је поздравио брата у Христу Владику Петра, захвалио му се на љубави и пријатељству према нашој Српској Православној Цркви и позвао га да верном народу упути речи поуке. Владика Петар који одлично влада српским језиком, будући да је студирао на Богословском факултету у Београду, одржао је веома садржајну проповеди о значају Православне вере за све нас. Честитајући велики јубилеј, он је призвао благослов Божији на чланове и парохијане храма Светог Георгија позвавши их да и даље чувају Свету Православну веру и љубав према своме роду.

Овај диван дан обележио је још један значајан догађај. Над дугогодишњи члан, честири брат Давид Дамјановић, одликован је орденом Светог Саве другог степена. Ово највише одликовање наше Свете Цркве у име Патријарха Српског, Светог архијерејског синода и читаве наше Цркве, уручио му је Епископ Лонгин. Владика је истакао многе Давидове врлине, нарочито оне које красе добре православне хришћане: смирење, дуготрпељивост, неосуђивање других, праштање и љубав. Знајући чика Давида, његову оданост и љубав према Српској Цркви и српском роду, орден је заиста украсио груди достојног човека. А још су стари Грци говорили: Велики је човек кад је човек. Ту величину брат Давид је показао и када је у свом слову рекао да је недостојан овог високог одликовања.

Славље је настављено у новој сали парохије подигнутој пре десет година. Видети готово 1000 људи сабраних на свечаном гала банкету било је више него импресивно. Одавно се Православни Срби нису окупили у толиком броју поводом неког догађаја или прославе. Највеличанственији моменат прославе био је програм који су извела деца наше Црквене школе и Дечијег хора заједно са хором Владика Стефан Ластавица. Сплет поздрава, рецитација и песама из свих крајева одакле се наш народ доселио у Америку био је предиван. Гледајући дечији програм, засузиле су очи не само онима који су напустили свој родни крај већ и овде рођенима. Програм је у више наврата прекидан аплаузима, а на крају су сви устали и радосно поздравили нашу младост и будућност. У припреми дечијег програма велики труд и љубав уложили су Тијана Самарџија, Јања Катић, Наташа Радуловић, протиница Јелена, Васил Колар, Предраг Митровић, Жељко Костадиновић, предани родитељи и, наравно, фантастична деца. Сам програм саставио је и осмислио прота Добривоје.

Програм је отпочео певањем америчке и српске химе и молитвом Св. Георгију, након чега је Епископ Петар благословио трпезу љубави. Госпођа Наташа Радуловић, професор музике, одсвирала је на клавиру неколико мелодија, а после ње наступиле су фолклорне групе наше парохије. Програм је водио Милан Момчиловић, а народу се прво обратио престолонаследник Александар. Као и претходне ноћи, Принц је честитао јубилеј парохијанима, подсетио на велике успехе парохије и пожелео срећну будућност. У име парохије скуп је први поздравио брат Рајко Вукас, председник Управног одбора парохије. После њега говорио је протојереј Добривоје Милуновић, који је на крају поздрава представио Дечији хор и децу Црквене школе која су извела незабораван програм. У име Српског Народног Савеза говорила је Милица Сиси Ребић, а у име покрета Српских Четника Равна Гора брат Марко Вученовић. Председница Кола српских сестара Мара Добријевић, у име кола, даровала је наш храм са $20,000, још једном потврдивши да је коло најјачи стуб наше цркве. Кум стогодишњег јубилеја, брат Владе Шормаз, такође је поздравио присутне. У име куме Стеле Павићевић говорио је њен син, протојереј-ставрофор Денис Павићевић. Прота Драгољуб Поповић, бивши свештених нашег храма такође се обратио пригодним поздравом. Архијерејски намесник чикашки протојереј-ставрофор Недељко Лунић бираним речима поздравио је чланове и парохијане храма Св. Георгија и још једном потврдио његову љубав и искрено пријатељство. На крају, као што је уобичајено, пристутнима се обратио владика Лонгин, епископ новограчаничко-средњезападноамерички. У свом поздравном слову Владика је честитао јубилеј и похвалио преданост и љубав храма Св. Георгија према нашој прадедовској вери и српскоме роду. Преосвећени је позвао народ да настави да чува нашу Свету Православну веру и лепо име Србиново. Као и сви присутни, и Владика је похвалио Дечији хор.

Прота Добривоје је срдачно и топло поздравио Владику Петра из Руске Православне Цркве и захвалио му не само на учешћу у прослави већ и на великом дару и благослову којим је Владика даровао наш свети храм. Наиме, приликом посете Патријарха српског Иринеја Руској Православној Цркви у Дис Плејнсу, 26-ог фебруара ове године, Владика Петар даровао је проти Добривоју за наш свети храм мошти Св. Јована (Максимовића), епископа шангајског и санфранцишког. Прота се срдачно захвалио свим свештеницима и ђаконима који су саслуживали на службама поводом прославе, ипођаконима, чтечевима, хору Владика Стефан Ластавица, монахињама манастира Рођења Пресвете Богородице из Њу Карлајла, студентима богословског факултета из Либертивила, деци бивших свештеника који су дошли на прославу, итд.

Граматом признања Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја одликовани су: честита старица Даница Ајдуковић, која је у мају ове године напунила 101. годину и члан је наше парохије више од 70. година, Владе Шормаз, Рајко Вукас, Јања Катић, Тијана Самарџија, Милорад Вајагић, Мара Добријевић, Петар Катић, породица Рокош и протиница Јелена Милуновић. Граматом признања Епископа Лонгина одликовани су: Милан Момчиловић, Урош Лакић, Јово Узелац, Војислав Кесић, Никодин Добријевић, Јовица Тица, Момир Керић, Вера Вранић, Џејсон Вукас, Стела Павићевић, Сенди Радоја, Жељко Костадиновић и Џорџ Млачак. Захвалност за усрдну помоћ упућена је: Керен Косановић, Срспком Радио Чикаго и господину Милораду Равасију, Српском Радио Часу и господину Слободану Јовановићу, Радио Авали и господину Александру Жигићу, фолклорној групи Тромеђа која је приложила храму кадионицу и крст, СНС Ложи број 171 и породицама Љубомира и Богданке Михајловић и Сима и Босиљке Кончаловић који су приложили свештеничке одежде, породици Рејмонда и Љубице Рокош са синовима Милошем, Петром и Адамом који су приложила 15 стихара за чтечеве, СНС Ложи број 171 за проложени дигитални клавир, породицама Рокош, Добријевић, Јевдошић, Вујнић, Петковић и Милуновић који су украшавали свети храм, као и свим члановима, парохијанима, пријатељима и гостима који су узели учешћа у нашој прослави. Много времена и труда уложиле су и Јованка Блесић, Алис Момчиловић и Снежана Вучинић. Најукусније специјалитете припремила је Невенка Кесић са својим особљем у кухињи.

Сагињући колена пред свима онима који су током протеклих сто година себе уграђивали у овај свети храм, молимо се Богу за покој душа и блажени помен свих који су се упокојили у Господу. Вечна им памјат! Нама који се трудимо и деламо у винограду Божијем овде на земљи, нека добри Господ дарује снаге и милости да наставимо равноапостолну мисију Свете Цркве и останемо достојни проповедници и весници благе речи Божије. Као што неко недавно дивно написа: „Дај, Боже, да сваки од нас постане Жива Црква Божја, црква Светога Духа, и нека би се наша љубав према Невидљивој Цркви пројављивала у старању према овој видљивој цркви, коју наши преци из љубави према Невидљивој цркви подигоше – на прослављање Бога, а себи за помен.“ Светом Георгију чудотворцу нека је благодарност, а свемогућем Богу Оцу кроз милосрђе и љубав Његовог Јединородног Сина у заједници Духа Светога нека је слава за све!

Протојереј Добривоје В. Милуновић

СТО ГОДИНА ЖИВЕ ВЕРЕ У ЖИВОГА БОГА

„Постоје два пута: један живота, а други смрти,

и велика је разлика између та два пута.“

(Учење Дванаесторице Апостола – Дидахи)

У историји српског народа значајно место заузимају сеобе. Из разних разлога, економских, политичких, ратних и других, више силом него милом, наш народ је често био примoраван да се сели. У периоду од Берлинског конгреса, 1878. године, до почетка Првог светског рата, велики број Срба доселио се на североамерички континент. Иако је напуштајући своја огњишта наш народ био принуђен да остави готово све, чак и своје најмилије, он је са собом понео оно најважније: љубав према Српској Православној Цркви и љубав према своме напаћеном српском роду. Као плод те љубави, широм Америке, почеле су да ничу предивне српске православне богомоље. Тако је у јесен 1911. године основана парохија и црквено-школска општина, а већ наредне године подигнут и предиван храм посвећен светом великомученику и победоносцу Георгију у Индијани Харбор.

Ове године, благодарећи Господу, Пресветој Мајци Божијој и светом Георгију заштитнику, наша парохија прославља стогодишњи јубилеј. О како је то велики и узвишени догађај! Сто година жртве и труда, сто година вере и љубави, сто година служења Свете Литургије, те најсветије и најсавршеније заједнице Бога и човека! Сто година захвалности Господу, извору и дародавцу свих добара, за изобиље небеских благослова које је богатао излио на нашу парохију. Сто година живе вере у живога Бога!

Будући испуњен јаком и непоколебивом вером у Господа, верни народ ове парохије оденуо је своју веру у најлепша дела љубави и стваралаштва. Инспирисан речима светог апостола Павла: „А добро чинити да нам се не досади,“ верници храма светог Георгија чинили су добро свима, „а особито својима по вери.“ (Гал. 6, 9 – 10) Градећи и подижући свој духовни дом, они су у исто време помагали у изградњи домова оних којима је то било најпотребније. Да би испунили реч Светог Еванђеља они су хранили гладне, појили жедне, одевали наге, примали прогнане и избегле, тешили болесне, обилазили утамничене и невољне. У време великог страдања српског народа крајем прошлог и почетком овог века, чланови ове парохије показали су најсветлији пример љубави и милосрђа. Име храма светог Георгија у Шерервилу постало је синоним доброчинства и као такво пронето међу Србима широм Америке и света.

У једном ранохришћанском спису записане су речи: „Не буди такав да за примање имаш руке испружене, а за давање стиснуте.“ Што су више руке наше парохије биле дарежљивије према другима, то је више рука Господња била издашнија према породици светог Георгија. Пре више од три деценије на овоме месту била је обична ледина, а данас је ово светионик и понос не само нас који овој парохији припадамо, већ и читаве Српске Православне Цркве и српског народа. Круна вере и љубави неколико генерација наших чланова и парохијана јесте прелепи храм посвећен светом великомученику и победоносцу Георгију, украшен најлепшим фрескама и иконама.

Предивна црква, грандиозна сала, комфоран парохијски дом и дивно имање јасно и недвосмислено указују на највећу и најдрагоценију вредност коју наша парохија поседује, а то је наш добри, благочестиви и богобојажљиви народ. То је наше богатство које нема цену! То је бесцен дар Духа Светога који попут непресушног извора надахњује и оплемењује срца и душе генерација које делаше пре нас, ову садашњу генерацију и генерације које ће доћи. Све ове генерације, бивше, садашње и будуће, пију воду са истог извора од којег се не жедни, а тај извор је Господ и Спаситељ наш Исус Христос.

Славећи овај велики јубилеј ми се најпре са молитвом и благодарношћу сећамо блажено упокојених ктитора и оснивача наше црквено-школске општине који су себе узидали у темеље ове парохије. Нека благи Господ све наше часне претке, свештенослужитеље, праоце и оце, браћу и сестре који су допринели да тело Цркве Христове узраста и напредује, упокоји у Царству своме и подари им рајско насеље и вечни покој. Њихова су имена уписана у Књизи Живота вечнога и по томе ће их наши свети и славни прадедови познати и признати као своје и као достојне наследнике онога што су им оставили.

Свака генерација Православних хришћана дужна је да допринесе изградњи Дома Божијег. Тако је и са овом нашом. Уколико желимо да се окитимо епитетом достојних потомака наших предака, дужни смо да нашу децу задужимо делима ради којих ће се дичити и поносити са нама. Сијмо зато добро семе, да би наша деца уз помоћ Божију убирала добре плодове. Баш као што и ми убирамо плодове предака наших. Свети апостол Павле пише: „Ја посадих, Аполос зали, али Бог учини да узрасте.“ (1. Кор. 3, 6) По светим апостолима и онај који сади и онај који залева и онај који жање једно су и свако ће примити своју плату према своме труду, јер смо сви ми Божији сарадници.

Славећи први век живота наше парохије и будући вазда благодарни нашим прецима, наша је дужност и обавеза да се старамо и о наредних сто година. Свесни чињенице да је будућност породице светог Георгија у деци, подсећамо родитеље да је и будућност наше деце у Цркви. Деца су најдрагоценији дар Божији родитељима и Цркви, и зато сви заједно треба да се о њима бринемо. Као што пише свети еванђелист: „Каква је корист човеку ако задобије сав свет а души својој науди?“ (Мк. 8, 36) Душе деце наше тражиће Господ из наших руку. У мају ове године честита старица Даница Ајдуковић, члан наше парохије, прославила је 101 роћендан. Нека би дао Господ да и деца рођена и крштена у нашем светом храму ове године дочекају двестогодишњи јубилеј. То ће бити највећи успех и најдража награда за нашу генерацију.

Честитајући свим нашим члановима и парохијанима стогодишњи јубилеј наше парохије и црквено-школске општине, узносим моје скромне молитве Господу да нас и даље чува на једином правом путу – путу који води у Живот. Као што је велики српски песник Алекса Шантић 1907. године, у исто оно време кад су се Срби досељавали на ове просторе, певао: „Ми пут свој знамо, пут Богочовјека.“ И као што су у мермеру, изнад иконе светог оца нашег Саве, у београдском саборном храму, исклесане речи: „Љубите православље, љубите српство.“ Нека да Господ да ове заветне и свете речи речи буду заувек уклесане у срцима чланова наше парохије Св. Георгија.

Извор: www.serborth.org

[Guest]

OСВEЋEЊE ЖИВOПИСA У ЦРКВИ СВ. СTEФAН ДEЧAНСКИ

Извештај Протојереја Ставрофора Живка Кајевића:

У Нeдeљу 20 Нoвeмбрa. 2011 гoдинe, у цркви Св. Стeфaнa Дeчaнскoг, у Вoрeну, MИ, Њeгoвo Прeoсвeштeнствo, Eпискoп Нoвoгрaчaнички – Сртeдњeзaпaднo Aмeрички, Гoспoдин Лoнгин уз пoмoћ Прoтojeрej-стaврoфoр Живкo кajeвић, oбaвиo je oсвeћeњe живoписa у oлтaру и изнaд икoнoстaсa.

Икoнe су дaр плeмeнитих и пoбoжних људи ,зa здрaвљe свojих фaмилиja и зa пoкoj душa свojи прeминулих и дрaгих. To ниje сaмo дaр вeћ и изрaз њихoвe вeрe и љубљви прeмa свojoj цркви. Дa их свe имeнуjeмo je вeлики брoj. To ћeмo урaдити кaдa будe oсликaн сaв хрaм у спoмeницу кojу будимo штaмпaли. Oвдe ћу пoмeнути сaмo кoлo Српских Сeстaрa при нaшoj цркви и Душкa и Нaдaицу Пeтрoвић, кao нajвeћи дaрoдaвци.

Лeпoтa хрaмa je у икoнaмa и вeрe oних кojи дoлaзe у свeти хрaм и упиру свoje мисли кa Бoгу и њeгoвих Свeтитeљa oсликaних нa зиду, кojи свaкoг бoгoмoљцa свojим пoглeдoм приближуje гa и дoвoдe дo пoзнaњa вeчнe Истинe и љубaви Бoжje пoкaзaнe крoз Синa Бoжjeг и њeгoвих слeдбeникa.

Свaкa oсликaнa икoнa, чoвeку oтвaрa нoву књигу, кojу читa крoз пoглeд свeтитeљa и учи гa кaкo сe пoстaje Христoв слeдбeник, зaдржaвa сву пaжњу пoсмaтрaчa oд oвoзeмaљких бригa.

Oвe икoнe су рaд пoбoжнoг брaтa Глигoрa Стeфaнoвa, мaгистрa икoнoгрaфиje, уз пoмoћ њeгoвe плeмeнитe сoпругe Maрe, кojи крoз oвo oсликaвaњe – пoкaзуje сe трaдициja стaрих Mиjaчких Зoгрaфa, кaнoнски пoрeдaк у склaдним кoмпoнeнтaмa, дубинa свeтитeљских ћутaњa дa прeд икoнoм чoвeк oсeти пoсбaн дoживљaj. крoз свeцa – чoвeк види кao дa joш у њeму струjи бoжaнскa eнeргиja кoja гa je нaдaхњивaлa дa сeбe oчисти, oбoжи и oсeти, дa у њeму прoдужуje дa Христoс живи и чудутвoри. кaдa чoвeк стaнe испрeд oвих икoнa зaдржвa сe физички пoглeд и упућуje гaд a сe мoлитвeнo скoнцeтришe и зaтрaжи пoмoћ свeчeву.

Oсликaнe икoнe – ликoви Свeтитeљa прeстaвљajу видљиви личнoсти кoje живи у нeвидљивoм свeту вишe рeaлнoсти, пa икoнa ниje сaмo прeдмeт, нeгo и свeтињa. У њoj имaмo и дoбрoту, и лeпoту, и љубaв из кoje сe рaђa мудрoст, кao зрaци штo излaзи сунцa, тaкo мудрoст зрaчи из свeoпштe Бoжje свeмудрoсти.

Кaдa пoглeдaмo Свeтoг Сaву сa њeгoвим ЗAКOНOПРAВИЛOM штo нaм je oстaвиo, oдмaх видимo крoз мoлитвeнo oбрaћaњe – штa свe oн oд oчeкуje и кaкви трeбa Срби дa буду. кaдa стaнeмo испрeд њeгoвoг oцa Св. Симeoнa Mирoтoчивoг, oдмaх ћeмo прeпoзнaти, дa oтaц пoстaje духoвни син свoгa синa пo тeлу и зaмишљeнo пoсмaтрa цeлу Српску нaциjу-дaли ћe слeдити Зaкoнoпрaвилo њeгoвoг синa и дoклe ћe стићи aкo oд тoгa oдступи! Aкo пoглeдaмo Св. кирилa и Meтoдиja, нaшe првe Слoвeнскe прoсвeтeљe, видићeмo њихoву бригу o нaшeм спaсeњу кojи oчeкуjу дa њихoв труд и сeмe Jeвaнђeљa пoсejaнo у срцу људи дoнeсe мнoгoструки духoвни рoд. Taкo сy сaмo oлтaрски дeo изнaд икoнoстaсa Свeтитљи oсликaни нa зиду кojи oтвaрajу прoзoр кa нeбу дa пoглeдaмo и у ту сфeру живoтa вeчнoг oд стрaнe AРTСOME СTУДИO, кojи су улoжили вeлики труд, стрпљeњe и пoстojaнoст нa свoм дeликaтнoм пoслу, штo je зa свaку пoхвaлу и лeпoтa хрaмa изнaд свкoг oчeкивaњa.

Нaдaмo сe и у плaн нaм je дa брaт Глигoр прoдужи и oсликa oстaли дeo хрaмa, кaкo стojи нa нaшeм прojeкту.

[show picture list]