Eпархија новограчинчка-средњезападноамеричка

[И.стојковић]

Епископ Лонгин служио у Ленсингу

1. септембар 2009 - 13:25

Његово Високопреосвештенство Митрополит либертивилско-чикашки Г. Христофор и Његово Преосвештенство Епископ новограчанички Г. Лонгин служили су Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Архангела Михаила у Ленсингу, Илиноис. Епископима је саслуживао протојереј ставрофор Милош Весин.

Овом приликом прослављена је слава овдашњег Кола Српских Сестара "Кнегиња Зорица" које је основано пре 75 година. Сви присутни су изразили своје задовољство првом посетом Његовог Преосвештенства Епископа новограчаничког Г. Лонгина овој парохији.

Извор: Епархија новограчаничка

[И.стојковић]

Преосвећени Владика Лонгин у посети Црквено-школске општине Светог Саве у Милвокију

27.09.2009

У суботу, 26ог септембра 2009, Преосвећени Владика Лонгин у пратњи Протојереја Ставрофора Марка Тодоровића, посетио је Црквено-школску општину Светог Саве у Милвокију.

Срдачно дочекан од свештеника Драгана Велеушића и Радомира ћутила, поклонио се светињама овог прелепог саборног храма, јединственог по лепоти мозаика не само у нашој епархији.

После разгледања црквених просторија, владика је узео учешће у обележавању спомена истакнутог команданта и четничког војводе Лазара Тешановића.

Цео програм је био посвећен овом вођи и страдалнику због вере и имена. Сви говорници, укључујући и Оца Драгана, који је говорио своју поему о Лазару Тешановићу, оценили су као значајан догађај  чињеницу да српски народ у централној Босни и Крајини ових дана подиже споменик у Јаворанима, родном месту Војводе Тешановића. Епископ

Лонгин је у свом говору изразио радост због црквеног јединства на овом

континенту и апеловао на српску слогу и збијање редова око свете нам

Православне Цркве.

[И.стојковић]

Епископ Новограчанички Лонгин началствовао Архијерејском Литургијом на дан Воздвиженија Часног Крста – Крстовдан у Манастиру Нова Грачаница

27 Септембар 2009 – У Манастиру Нова Грачаница служена је Архијерејска Литургија на дан Воздвиженија Часног Крста – Крстовдан. Епископ Лонгин је началствовао, а уз њега је саслуживало седам свештеника и четири ђакона.

На крају Свете Литургије, Владика Лонгин је одржао беседу у којој је говорио и о самом догађају проналажења Часног Крста од стране Царице Јелене и Цара Константина у четвртом веку, као и о важности ношења личних “крстова” за сваког од нас, то јест важности борбе против греха, страсти и свега онога што нас одваја од љубави Божије.

После беседе, Епископ Лонгин је Протопрезвитеру Лазару Костуру доделио награду ношења напрсног крста поводом четрдесете годишњице његове службе Цркви Христовој, тј четрдесете годишњице његовог рукоположења.

[Зоран]

ОСВЕЋЕЊЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ СВЕТОГ САВЕ У БОСТОНУ

Бостон - У току викенда 10-11 октобра 2009 извршено је Велико освећење Српске Православне Цркве Светог Саве у Кемриџу поред Бостона. Такође, освећен је нови иконостас, висок 3.5 метра, који је детаљно изрезбарен од пуног ораха у Србији а чија је израда трајала око 3 године. Иконостас, са детаљним библијским сценама и иконама великог формата су дело дуборесца и иконографа Ђорђа Билака из Новог Сада.  Христов гроб и владичански трон је дело Љубана Марића из Ваљева. Велики благослов за парохију у Бостону је долазак моштију Св. Цара Лазара и Св. Анастасије, мајке Светог Саве.

У чину освећења су учествовали четворица епископа: Њихова Вископреосвештенства Митрополити Либертвилско-чикашки Христифор, Дабробосански Николај, Преосвећени Епсикопи Источноамерички Митрофан, Средњезападноамерички-Новограчанички Лонгин као и месни парох Протојереј Александар Влајковић. Служили су такоће тројица ђакона и више свештеника који су за ову прилику допутовали из разних крајева Америке. Поред парохијана из целе Нове Енглеске било је верног народа из других српских парохија као из држава Илиној, Пенсилванија, Охајо, Њујорк, Њуџерзи, Флорида и Северна Каролина.

Освећењу су присуствовали Господин Бранко Радошевић, Генерални конзул Републике Србије, Конзулат у Њујорку, Петар Борковић, Председник Српског Народног Савеза и Милица Радовић, Председница Кола Српских Сестара Источноамеричке Епархије.  Кумови цркве и у исто време дародавци велелепног иконостаса су били Доналд и Милица Погорзелски.

Свечаност је почела у суботу са Бденијем у 17 часова где је око 300 верника укључујући децу у народним ношњама и чланове ансамбла Грачаница, дочекало епископе и мошти светитеља. На бденију је одговарао хор Рахмањинов из државе Мејн.  После бденија је послужена свечана вечера за коју се побрнуло Коло Српских Сестара Света Петка.

У недељу, 11. октобра у 9 часова је почела предивна служба освећења храма а у наставку Архијерејска Литургија . На крају је беседио Високопреосвећени Митрополит Николај  који је даривао парохију у Бостону иконом Богородице Чајничке. На освећењу и Светој Литургији певао је хор Бранко Радичевић из Чикага. По завршетки Литургије у црквеној сали је послужен свечани ручак уз пригодан програм. Госте су поздравили Митрополити Христифор и Николај, Епископи Митрофан и Лонгин, Протојереј Александар Влајковић, Председник Управног Одбора Бранко Глишовић и кум цркве Доналд Погорзелски. После програма и коцерта чикашког хора Бранко Радичевић, свечаност је настављена народним весељем.

Да напоменемо да је прва  мисионарска парохија у Бостону основана 1973 и васпостављена 1992 од стране Преосвећеног владике Митрофана источноамеричког. Године 1994 је добила свог првог сталног свештеника, оца Александра. Службе су вршене у малој капели која је направљена од канцеларијског простора у градићу Векфилду све до 2005 године када је купљена садашња црква  где је 1. јануара 2006 одслужена прва Света Литургија.

Велико освећење храма у Бостону остаће запамћен као велики историјски дан на радост и понос парохијана у Бостону и целе Српске Православне Цркве.

http://www.serborth.org/

[И.стојковић]

19 децембар 2009

На дан Светог Николе, Владика Лонгин је у Манастиру Нова Грачаница служио Архијерејску Литургију уз велик број српског и руског клира.

На тај дан, Епископ Лонгин је рукоположио у чин ђакона Николаја Костура, свршеног богослова Свето-Тројицке Семинарије и Факултета Св. Владимира.

После Свете Литургије је уследио свечани ручак у манастирској сали поводом Крсне Славе Владике Лонгина и поводом рукоположења Николаја Костура.

[Зоран]

У недељу 21ог фебруара 2010 г. одржана је Све-Православна прослава Недеље Православља у Српском Православном Саборном Храму Васкрсења Христовог у Чикагу. На Вечерњој служби су били присутни: Митрополит Христофор Либертивилско-чикашки, домаћин прославе, Митрополит Јаковос Грчке Православне Цркве, Архиепископ Николај Румуњске Архиепископије, Епископ Лонгин Епархије Новограчаничке- средњезападно Америчке, Епископ Петар Руске Заграничне Цркве, Епиксопи Сава и Димитриос Грчке Православне Цркве и Епископ Данијел Украинске Православне Цркве. На служби је било око шездесет свештеника, десет ђакона и стотине Православних верника из парохија свих помесних Цркава на подручју Чикага.

Све-православна служба се одвила у духу братске љубави. Епископ Димитриос је одржао беседу на тему поклоњења светим иконама и развоја прославе Недеље Православља на прву недељу Часног Поста.

[Зоран]

ВЕСТИ И ДЕШАВАЊА - четвртак, 27. мај 2010. године

ОСВЕЋЕН НОВИ ХРАМ СВ. НИКОЛЕ У БРУКФИЛДУ, ИЛИНОИС

Прота Миодраг Антић одликован напрсним крстом

Брукфилд, Илиноис - Парохија Св. Николе, основана 1970 -тих година, до недавно налазила се у западном делу Чикага, северно од хајвеја 55 и 26-ој улици, односно на 2754 S. Central Park Avenue. С временом околина храма и црквених просторија, услед демографских промена постала је безбедносна, а уз то није било паркинга за кола; једва да се неколико аутомобила могло паркирати, јер су се црквене просторије и храм налазили у густом насељу. Већ неколико година парох прота Миодраг Антић и црквена управа, на челу са председником Мирољубом Милетићем и парохијани планирали су да нађу излаз из ове доста тешке ситуације. Није било могуће проширити простор око цркве, те су се одлучили да потраже прикладнију средину са више простора и осталим потребним црквеним просторијама укључујући и парохијски дом за свештеника. Били су одлучни и нису посуставали у потражњи препоручујући се разним локалним фирмама које се баве купопродајом. Њихов труд и чврста воља уродили су плодом када су нашли просторије бившег протестантског (Назарени) храма са црквеном двораном, учионицама и парохијском кућом, све у једном комплексу, у Брукфилду, на адреси: 4301 S. Prairie Avenue, Brookfiled, Illinois. Преко пута храма и црквених просторија је школа. Црква поседује паркинг за 50 аутомобила, а поред паркинга  је и додатни простор од једног eкера, који се може користити за пикнике.

Са благословом епископа Лонгина озбиљно су приступили послу и почели да разговарају са странком која је била задужена за продају храма. Успели су да се договоре за цену, а онда је црквена управа предузела потребне мере да се добију све дозволе и отпочне са реновирањем нових просторија. У међувремену су успели да се нагоде са странком која је преузела њихов храм. Када су оспособили нови храм пренели су свети престо са моштима, иконостас и друге црквене утвари у нови храм. Морали су обуставити богослужење неколико недеља док су се сређивали, а свештеник је редовно долазио и упућивао парохијане да посећују околне српске храмове.

Треба одати признање протођакону Миловану Гогићу, који је заједно са месним свештеником протом Миодрагом Антићем настојао да све буде спремно, како то црквени закони и пракса захтевају.

Коначно, после малог свештеничког освећења прво богослужење је одржано на Велики Петак, да би се редовно наставило са богослужењима. Свештеник и црквена управа су се договорили са епископом Г. Лонгином  за освећење и одредили да то буде на дан црквене славе, Пренос моштију Св. оца Николаја, 22. маја 2010. године.

Освећење храма и храмовска слава

Освануо је и 22. мај 2010. године, празник Преноса моштију Св. оца Николаја, дан ујутро магловит, али касније сунчан и топло пријатан. Месни парох прота Миодраг и председник црквене управе Мирољуб Милетић дочекивали су  свештенике и госте и примали честитке на овом великом остварењу.

Поред месног свештеника проте Миодрага Антића узели су учешће у освећењу следећи свештенослужитељи: прота Недељко Лунић, архијерејски намесник чикашки, прота Живко Кајевић, парох храма Св. Стевана Дечанског у Ворену-Детроит, Мичиган и ранији парох цркве Св. Николе, прота Милан Стојановић, пензионисани свештеник при манастиру Новој Грачаници, прота Лазар Костур, пензионисани парох Саборног храма Св. Илије у Мерилвилу, протонамесник Марко Матић, парох храма Св. Саве у Мерилвилу, Индијана, протођакон Милован Гогић, епархијски ђакон, протођакон Павле Старчевић, епархијски ђакон, ђакон Александар Петровић, при храму Св. Стевана Дечанског у Чикагу, ђакон Николај Костур, лични ђакон Њ. Пр. епископа Лонгина и управник епархијске библиотеке. Касније је при крају богослужења стигао и прота Лука Лукић, парох храма Св. Симеона Мироточивог у Саут Чикагу. На богослужењу био је присутан и прота Стојиљко Кајевић, ранији парох цркве Св. Николе.

Епископ је стигао у 9 сати ујутро. После дочека епископа и облачења Његово Пресовештенство, уз саслужење свештеника и ђакона, осветио је храм Светог оца Николаја, да би се наставило са светом архијерејском Литургијом. На Литургији је проповедао Преосвећени епископ Лонгин и указао на плодан рад верника овог светог храма. Владика је указао и на наше обавезе и дужности према Богу, Цркви и роду нашем српском православном.

За певницом су одговарали богослов Радош Стевлић и ..., уз помоћ протођакона Милована Гогића.

По завршетку свете Литургије одржан је помен за умрле чланове и освећено славско жито и пресечен славски колач

Затим је епископ Г. Лонгин позвао надлежног свештеника проту Миодрага Антића и обзнанио његовим парохијанима и гостима да га је одликовао највећим одликовањем за мирског свештеника, достојанством протојереја-ставрофора, тј. напрсним крстом. Владика је доделио захвалнице црквеној управи, колу сестара и фолклорној групи. Прота Миодраг будући узбуђен није успео да пропрати овај значајни моменат речима хвале и захвалности, и ако је те речи био написао и имао спремне. Доставио је те речи и овде их доносимо.

''Ваше Преосвештенство, високопречасни оци, браћо свештеници, пречасни протођакони и ђакони, драга браћо и сестре:

Милошћу Божјом, благодаћу Духа Светога и благословеном руком нашег епископа Г. Лонгина освети се овај храм Светог оца Николе и предаде благочестивим верницима ове парохије да се у њему Богу моле и траже спасење за своје душе.

Радост је наша велика што смо дочекали и постали учесници у овом историјском догађају парохије Светог Николе. Прошли смо кроз тешка времена за ових последњих четрдесетак година, али чврста вера нас је одржала, дала снаге и моћи да кренемо напред, да унапредимо црквени живот и да се учврстимо овде, у овој новој погоднијој средини.

Даће Бог да се сви усрдно заложимо да довршимо ово дело, које ћемо оставити млађим новим генерацијама, као дом молитве, где ће се окупљати, Богу молити, а уједно и чувати наше светосавско наслеђе, име, језик, обичаје и традиције.

У име парохије захваљујем се Његовом Преосвештенству нашем епископу Лонгину на његовим молитвама, саветима и помоћи указаној нам у току припрема за овај благословен дан.

Хвала, Ваше Преосвештенство, на части указаној ми данас од Вас и свете нам Цркве, одликујући мене грешног и недостојног највишим одликовањем које се додељује мирском свештенику, напрсним крстом.

Хвала браћи свештеницима на учешћу на освећењу и светој Литургији. Хвала управи и парохијанима цркве Св. Николе на пожртвованом раду и прегалаштву у остварењу овог дивног Божјег дела.

Благословите и Долгоденствуј Преосвећени Владико!''

Треба поменути да су парохију Светог Николе пре проте Миодрага опслуживали прота др Стојиљко Кајевић, а после њега прота Живко Кајевић. Обојица су били присутни на овом освећењу.

Свечани банкет

Банкет је одржан на црквеном имању под шатором. Програм је зналачки водио Стеван Вујић. Сестре су лепо припремиле разна јела, а људи су били задужени за печење. И овог пута на програму је говорио надлежни епископ Г. Лонгин и похвалио црквену управу и свештеника за њихов рад и оданост Српској православној цркви. Такође, ова парохија са својим свештеником активна је у епархијским пословима, рече епископ Лонгин.

 

Председник црквене управе брат Мирољуб Милетић се захвалио радницима и мајсторима, и свима који помогоше да се уреди нови храм и просторије. Позвао је да се не стане, већ да се настави са радом док се радови на обнови и уређењу не заврше.

 

Поздраве су упутили и г. Деско Никитовић, генерални конзул Србије у Чикаго и Маринко Аврамовић, конзул БиХ у Чикагу. Честитали су свештенику и парохијанима и пожелели још много успеха.

 

Присутне је поздравио и брат Славко Пановић, председник Српске народне одбране у Америци. Брат Славко је присутан на свим нашим верским и националним скуповима и манифестацијама, и на један упечатљив сопствен начин подгрева национални дух и слогу, толико потребну српском народу.

 

На крају је месни парох протојереј-ставрофор Миодраг Антић поздравио Његово Преосвештенство епископа Лонгина, присутно свештенство, црквену управу и парохијане и све госте. Следи поздрав проте-ставрофора Миодрага Антића:

 

''Ваше Преосвештенство, високопречасна браћо свештеници, брате председниче, драги парохијани и гости, браћо и сестре:

Благодат Светога Духа нас је сабрала данас на овом значајном дану, историјском дану ове црквеношколске општине, храмовне славе парохије и освећења новог храма, а све у славу Божију и у част Светог Николаја мирликијског чудотворца.

Свети Никола, наш покровитељ и заштитник, крсна слава свеукупног српског народа, данас нас светоотачки благосиља и улива снагу за нова прегнућа, довршење започетог богоугодног дела. Нека би Господ дао да не посустанемо чинећи добро једни другима, а нарочито чинећи добро Господу нашем који нас штити и чува. У Светом Писму речено је ''ако Господ не сагради дом овај, узалуд се трудимо''. Дакле, једино са Господом можемо градити чврсте темеље светињи, односно храму у којем ће Он, Господ Животодавац обитавати.

Данас је моменат да се, у својству парохијског свештеника захвалим и укажем на велики труд и жртву коју ови честити парохијани, предвођени председником Мирољубом Милетићем и црквеном управом, учинише да би овај дан био могућ, да би осветили наш нови храм и предали Богу на службу, а на спас душа које се у њему буду Богу молиле. Јака вера ових добрих људи и сестара, парохијана цркве Светог Николе, дала им је снагу да истрају у ономе што је недавно изгледало немогуће. Љубав према Богу, Цркви и роду нашем српском била је покретачка снага за ова велика остварења. Ето, то је право старатељство, јер су се ти људи бринули за дом Божији. Даће Бог па ће тако наставити и у будуће, јер су нам трудбеници и неимари потребни у свим временима, и кад се гради и кад се Богу моли.

Ја сам, ето, колико толико, настојао да са своје стране подржим, помогнем и да дам подстрека да не станемо на путу. Све је то било маленкост у односу на оно што су ови људи урадили и створили. Предстоје радови на другим просторијама: дворани, учионицама за црквену школу, парохијском дому, пикник земљишту, итд. Све ће то узети времена, али с помоћу Божијом и вредним радом дивних људи и то ће се завршити, и, надам се, црквени живот обновити, а број парохијана удвостручити.

Заиста је моменат да се одмах почне са много чим што се није могло на старој локацији, а у првом реду да родитељи доводе редовно своју децу у парохијску школу на веронауку.  Сугурносна ситуација је много повољнија, паркинг простор је осигуран. Доста нашег српског народа живи у овој околини. Добро би било да се окупљамо око овог светог храма, поред богослужења и на братским састанцима и разговорима. Надам се да ће наши вредни управници имати то у виду, јер су показали да знају и умеју, а наш добри и многопоштовани епископ Г. Лонгин ће нам помоћи својим очинским саветима. У суседству су и наши искусни свештеници, са нашим архијерејским намесником, који ће братски, по потреби, бити на услузи, на чему ћемо им бити неизмерно захвални.

Ја сам, Ваше Преосвештенство, драги оци свештеници, браћо и сестре, данас пун радости, јер смо учинили једно велико дело.

А ви парохијани Светог Николе, радујте се и веселите се, јер ће бити велика ваша плата на небесима.

Нека Господ Бог излије своју милост на све нас и нека нас води путем истине и правде.

Живели, браћи и сестре!''

И тако је окончан овај дан, дан пун радости и захвалности Богу за Његову милост коју излива на нас, грешни род  људски.

Нека је Господу слава и хвала у све векове. Амин.

Протојереј Недељко Лунић,

Архијерејски намесник чикашки

П.С. Честитамо проти- ставрофору Миодрагу Антићу на високом одликовању.

http://www.serborth.org/05272010.html

[Зоран]

ОСВЕЋЕЊЕ ВРЕМЕНА

Фотогалерија

http://picasaweb.google.com/EasternAmericanDiocese/ChurchConsecrationStBasilOfOstrogGreensboroNCMay29202010#

Гринзборо, Северна Каролина - Када се у родитељском дому зачује плач новорођене бебе, то је знак да је једно биће ушло у свет, а тиме и у време.

Када се новорођенче крсти, то је догађај његовог уласка у есхатон - будуће време и његова припрема за Царство Божије.

Педесетница, или силазак Духа Светога на апостоле јесте улазак Цркве у Есхатон. Тада кажемо да се Црква родила и тај дан славимо као рођендан Цркве. Рођенданом Цркве освећено је време и у њему сва видљива и невидљива твар.

У малом северно-каролинском граду Гринзборо, у недељу 30. маја, молитвама и свештенослужењем архијереја наших: Митрополита чикашко-либертивилског Христифора, Сремског Василија, Источноамеричког Митрофана, Западноамеричког Максима, и саслуживањем мноштвом свештеника и ђакона и свенародним литургијским Амин, у престолу где ће се бескрва жртва приносити, положене беху Свете мошти, кнеза нам и мученика косовскометохијског Лазара, а тиме беше освећен и крштен новоподигнут храм на славу Бога у Тројици Оца, Сина и Света Духа, а на част Светога Острошког и Херцеговачког владике нам Василија.

Крштен је храм - освећено је време, а тиме крштена је и освећена не само ова србска парохија него и свака травка и стаза по којој ходимо и газимо.

Оно што је освећено то је и свето.

Свет, свет, свет је Господ Бог наш и испуњено је небо и земља славе Његове.

А оно што је освећено то је и радосно.

Радовали смо се освећењу времена, ми потомци светога Саве и дечица Оца Небескога.

Радовали се и радује се природа, сунце, птице, дрвеће, травке, велике и мале животоње, јер је и њих капка Божије освећене росе дотакла.

Радовали се и радују се преци наши у отаџбини нашој, који помреше у благочестивој вери.

Радовали се и радују се сродници и пријатељи наши који осташе у отаџбини, као чувари светиња и гробова и споменика и њива и шљивика и наших.

Радовали се и радују се и они који су уснули у Господу, овде у новој земљи, који леже ту поред зидина новог храма и чекају васкрсење мртвих и живот вечни.

Радовали се и радује се потомство наше, чији смо детињи плач по први пут баш у овоме граду и крају зачули, и чија смо чела и груди и очи и уши  и уста и руке и ноге Светим Миром помазали и на пут новога вечнога и освећеног времена светом Тајном Крштења упутили.

Радовала се и радује се васцела васељења, јер је и она недељном литургијом уденута у освећено време у Царство Божије.

Радовали смо великом недељом Божијем дару и радујемо се обећаном нам од Њега, извора живота и славе и светлости и радости, Царству вечном.

У радости освећеног времена остали сада, свагда и увек и у све векове векова. Амин.

Свештеник Драган Љ. Зарић

[Зоран]

Освећење Храма у Шејдланду

У недељу, осмог августа, у Шејдланду, држава Пенсилвејнија, освећен је храм на имању уз дечији Камп Светог Саве. На позив Епископа Источноамеричке Епархије СПЦ, Господина Митрофана, Епископ Лонгин је са пар клирика Новограчаничке-средњезападноамеричке Епархије учествовао у освећењу. Погледајте фотографије са освећења…>>>

http://picasaweb.google.com/EasternAmericanDiocese/ShadelandChurchConsecrationAugust782010#

[Guest]

Слава Храма Светог Стефана Дечанског у Чикагу

У недељу, 28. новембра 2010. лета Господњег Његово Преосвештенство, Eпископ Новограчаничко-средњезападноамерички Господин Лонгин  канонски је посетио црквено-школску општину Светог Стеафана Дечанског у Чикагу, а поводом славе овог светог храма. Његово Преосвештенство началствовало је Светом архијерејском литургијом, у којој су му саслуживали протојереј Александар Ивановић, парох ове црквено-школске општине, затим јереј Владан Марић, као и ђакони Александар Петровић и Николај Костур.

У храму препуном верника владика Лонгин изговорио је своју беседу, у којој је указао на значај јединства Цркве у Христу, која се постиже практиковањем хришћанских врлина, које је свети апостол Павле имао у виду када је у посланици Ефесцима поручио да се наоружамо ”свеоружијем Божијим”.

Дух јединства, дух светости и љубави хришћанске, који је током богослужења обитавао у окупљеном верном народу загрејао је срца и оних најмлађих када је Његово Преосвештенство преломило савски колач са десетинама деце најразличитијег узраста, иначе ученика недељне школе и фолклорне групе ове црквено-школске општине. Домаћин храмовне славе био је господин Предраг и Др. Весна Симић са својом породицом.

У наставку свете литургије и резања славског колача уследила је и гозба љубави, коју је припремило вредно Коло српских сестара црквено-школске општине СветогСтефана Дечанског, као и свечани програм деце овог светог храма.  Гозби се у међувремену прикључило и свештенство из околних цркава, које је дошло да својим присуством и молитвама улепша и учини Богу ближим ово молитвено окупљање у славу и част Светог краља српског Стеафана Дечанског, чијим заступничким молитвама избави нас од беда и спаси, о Господе наш!

фотографије:

http://www.newgracanica.com/novosti/?p=224

[Guest]

Упокој Господи! Протојереј-Ставрофор Милан Савић 1920–2010

У суботу, 27. новембра 2010. године упокојио се у Господу угледни протојереј-ставрофор Милан Савић. Прота Милан је ревносно и предано служио Господу скоро шестдесет година. Пре шест година упокојила се његова верна сапутница протиница Кани (Станица).

Своју свештенопастирску службу почео је у парохији Св. Ђорђа у Питсбургу, Пенсилванија, 1953. године, и ту је остао до 1980. године, када бива постављен за секретара Епархије средњезападноамеричке Као секретар Епархије опслуживао је парохије у Расину, а касније постављен за пароха у парохији Св. Николе у Вокигену. Постављен је за пароха у парохији Св. Ђорђа у Шерервилу 1982. године. Пензионисан је 1998. године са парохије Св. Ђорђа у Шерервилу, али је наставио свештенопастирску службу у парохији Св. Василија Острошког, најпре у Дирфилду, Илиноис, а касније, када је купљено имање са црквеним објектима, у Лејк Форесту, Метава, Илиноис, да би се коначно повукао у мировину 2006. године, дакле у својој 86-ој години. Последњих неколико година живео је код кћерке Марје и зета Љубише Миличића у Лејк Форесту, Илиноис. Редовно је, када су здравствене прилике дозвољавале служио на светој Литургији, највише у манастиру Новој Грачаници. Прота Милан је један из старе гарде који је заорао дубоку бразду у свим парохијама где је служио.

Прота Милан је рођен у Ариљу, Србија, од оца Славка и мајке Милеве (рођ.Оцокољић) Савић. Ту је и одрастао и завршио основно школовање. Завршио је предратну битољску богословију и Световладимирску академију у Њујорку. Студирао је одмах после рата на Дорчестер колеџу, Оксфорд, Енглеска. По мајци потиче из чувене породице Оцокољића која је дала једног епископа и више свештеника. Његова мајка Милева је рођена сестра блаженопочившег владике Фирмилијана. Треба поменути да је прота Милан за време Другог светског рата припадао четничком равногорском покрету под командом Драже Михаиловића, а после рата провео jе неколико година у избегличким логорима, да би једно време провео у Енглеској на студијама, а по доласку у Америку дипломирао је на Световладимирској духовној академија и Колумбија колеџу. Прота Милан остаља иза себе: кћерку Милеву (Миломир) Костић, сина Јована (Милева)Савић, кћерку Марју (Љубиша) Миличић, сина Ђорђа (Марија) Савић, унуке Милана и Стевана Савић, сестру Ему, нетијаке Милорада (Мили) Јоцовић и Љубишу Јоцовић, брата од ујака проту Уроша (Иванка) Оцокољић, свастике Маријану (Борис) Степић, Карол Фрид, Мери Хатћинсон и шурака Ник Вучковић. Опело за проту Милана служено је 30. новембра у манастиру Новој Грачаници а заупокојена Литургија 1. децембра 2010. године у манастиру Грачаници, а погреб са малим поменом у манастиру Св. Саве у Либертивилу, поред упокојене супруге протинице Кани. Више о упокојеном проти Милану донећемо у идућем броју ‘’Стазе…’’ Изражавамо најтоплије саучешће породици упокојеног проте-ставрофора Милана Савића.

о. Н.Л.

фотографије:

http://www.newgracanica.com/novosti/?p=231

[Guest]

Рестаурација Фресака у Манастиру Нова Грачаница

У понедељак, 6. децембра 2010. године почела је обнова фресака у манастиру Нова Грачаница, које су оштећене услед прокисивања крова у протеклих неколико година. Од поправке крова оштећене фреске су омалтерисане, а сада се приступа поправљању, тј. рестаурацији оштећеног живописа.

У манастирском храму су постављене скеле, а рестаурација фресака почела је у четвратак 9. децембра 2010. године. Протојереј Теодор Јуревић, који је живописао манастирски храм, урадиће рестаурацију оштећених фресака.  Завршетак пројекта се планира до краја децембра ове године.

Током радова у манастирском храму циклус богослужења ће се обављати у капели манастирског конака на првом спрату – од понедељка до суботе. Недељне свете литургије ће се вршити у манастирском храму. Свака измена овог плана биће објављена на овој веб презентацији.

Прилоге и донације за рестаурацију фресака манастирског храма могу се послати на:

New Gracanica Monastery

Fresco Restoration Project

PO Box 371

Grayslake, IL 60030

фотографије:

http://www.newgracanica.com/novosti/?p=236

[Guest]

Епископ Лонгин у Источном Чикагу

Његово Преосвештенство, епископ новограчаничко-средњезападноамерички Господин Госпдодин Лонгин, на светог мученика Парамона, децембра 12. лета Господњег 2010. служио је свету Архијерејску литургију у храму светог Георгија у Источном Чикагу.

Упркос веома лошим временским условима, великој снежној мећави, надлежни свештеник отац Александар Савић сабрао је парохијане, који су срдачно у радости поздравили надлежног архијереја.

Верном народу владика се обратио надахнутом  духовном поуком из светог Јеванђеља и Апостола који су се читали на светој Литургији. Велики број верника приступио је светом Причешћу.

Парохија у Источном Чикагу основана је међу првих двадесет парохија Српске Православне Цркве на америчком континенту. Храм, који је посвећен светом Георгију је најстарији зидани храм међу двадесетак храмова који припадају Српској Православној Цркви у чикашком округу. Обзиром да ова парохија идуће године прославља велики јубилеј – стогодишњицу од оснивања, том приликом Његово преосвештенство владика Лонгин донео је део моштију светог Николаја Жичког и Охридског у посебно израђеном керамичком кивоту.

За време земног живота свети владика Николај је много пута посећивао и служио у овом храму, а лично је узео и учешћа  у освећењу црквене сале. Многи од парохијана су лично учествовали у тим богослужењима и још увек се с поносом сећају тог великог благослова и незаборавног времена. Отац Александар ће пред моштима овог дивног сасуда Духа Светога убудуће служити Акатист и организовати и веронауку за омладину и одрасле.

У склопу припрема за велики јубилеј почело је и живописање овог историјског храма. Централни простор храмовног свода украшава фреска Христа Сведржитеља – Пантократора. Икону је живописао фрескописац Филип Суботић, дипломирани теолог факултета Светог Саве у Либертивилу, који је већ својим надахнутим делом украсио неколико чикашких храмова.

Отац Александар поздрављајући надлежног архијереја  и обраћајући се сабраним верницима указао је на значај и смисао иконе, те молитве у бојама, која украшава праволсавне храмове.

Уз Божију помоћ, молитвеним заступништвом Заштитника ове парохије, живописање храма се планира довршити до идуће године, како би све било спремно за овај велики јубилеј.

Ово молитвено славље настављено је у црквеној сали уз трпезу љубави, коју су припремиле чланице Кола српских сестара.

фотографије:

http://www.newgracanica.com/novosti/?p=247

[Guest]

Црквена Слава и Освећење Новог Објекта у Индијанополису

У навечерје 30. недеље по Духовима, Његово Преосвештенство Епископ Лонгин дошао је пред вечерњу службу у цркву Св. Николе у Индијанаполису. Након службе коју је предводио, владика је похвалио младе и талентоване жене и девојчице – појце и упутио се у парохијски дом, где га је, као и увек, веома срдачно дочекала породица свештеника Драгана Петровића.

Следећег јутра црква је била препуна народа жељног да види свога владику и да прослави своју црквену славу, а многи, као и сам владика, и своју породичну крсну славу. Управо зато је црква и посвећена великом мирликијском архијереју и чудотворцу – јер је њега прослављала већина Срба, придошлих овде из Призрена пре једног века, који су основали црквeну заједницу. Током веома свечане литургије, украшене надахњујућим појањем хора и увеличане гостовањем свештеника Захарије, владика Лонгин се обратио верном народу на српском, руском и енглеском језику, истакавши да се наша вера показује и доказује делима и животом и да Св. Никола треба да нам у томе свима буде узор.

После отпеваног славског тропара од хора малишана и благосиљања славског колача и кољива, уследила је празнична литија, током које је освећена нова, помоћна црквена просторија, која треба да служи као остава и за летња окупљања народа и која је посвећена Пресветој Мајци Божијој и украшена њеном дивном иконом. Након подељене нафоре, Преосвећени је уручио признања двојици посебно заслужних парохијана за изградњу овог објекта, Николи Бабићу, потпредседнику црквеног одбора и овогодишњем куму црквене славе са својом породицом, као и Станоју Цветковићу, који су заправо само оличења великог труда и љубави целе парохије и њене управе уложених у нову грађевину.

Празнично славље је настављено за ручком у црквеној сали, који је владику подсетио на далматинске дане његове службе, а припремило га је, поставило и послужило Коло сестара, понос и дика целе парохије. На крају, архијереј је још једном изразио радост што је могао заједно да прослави црквену славу са својим народом, заблагодарио му на топлом пријему, похвалио његово чување српског имена и обичаја, али и отвореност за све друге народе, који су значајно заступљени у овој парохији, и заједништво и братство у вери са њима. Благословивши све, најдражи гост и домаћин одмах се упутио назад у свој манастир код Чикага да дочека своје славске госте.

фотографије:

http://www.newgracanica.com/novosti/?p=253

[Guest]

Посета Игумана хиландарског Индијанаполису

После скорашњих посета великог мисионара у Индонезији, архимандрита о. Данијела Бјантура, па владике Лонгина за црквену славу, црква Св. Николe у престоном граду Индијане удостојена је у понедељак, 27./14. децембра увече још једног великог благослова – посете делегације манастира Хиландара! Игумана хиландарског о. Методија, јерођакона Арсенија и директора ”Хиландарске задужбине” у Београду г. Миливоја Ранђића, у Индијанаполис је довео епархијски секретар о. Милорад Лончар. Високо цењене госте дочекао је радосни бруј звона,  погача са сољу и усхићена срца стотинак парохијана ове цркве, као и неколицинe из других православних цркава у граду и три монахиње из градског метоха Св. Ксеније Петровградске.

По облачењу свештених одежди, најпре је читан Акатист икони Пресвете Богородице Тројеручици на српском, црквено-словенском и енглеском језику, уз саслужење и свештеника и ђакона, рођених Американаца, из цркве која припада Бугарској патријаршији. Након Акатиста, домаћин, свештеник Драган Петровић, који је летос предводио групу парохијана у поклоничкој посети Хиландару, видно ганут и узбуђен, са страхопоштовањем је заблагодарио Хиландарцима на готово нестварној прилици да узврате гостопримством и на неисказивој части коју су својим доласком указали овој цркви, а у склопу прве, историјске посете једног хиландарског игумана америчком континенту. ”Са собом донели сте нам Хиландар, Свету Гору, Пресвету Мајку Божију и њенога Сина,” нагласио је о. Драган и поверио да ”никада Тројеручица, која краси нашу цркву, није сијала као што сија ове ноћи”. Реч је затим предао високопреподобном игуману, архимандриту о. Методију, који је заблагодарио на веома топлом пријему и изразио радост што је црквена заједница етнички шаролика, а јединствена у светој вери православној. У духу монашког смирења, рекао је и да њихова скромна делегација не може донети више од благослова њихових светих претходника у манастиру, aли и сведочанства да ништа што је могло да се чује те вечери у Акатисту о чудесима Пресвете Богомајке није ни нестварно ни измишљено ни увеличано, већ је свакодневна реалност Светогораца и Хиландараца. Истакао је велико поштовање које Хиландарци посебно указују Пречистој Дјеви као својој Игуманији, од које, уз велике поклоне које пред њеном Тројеруком иконом чине, ишту благослов пред свако монашко послушање. Затим је навео пример кроз врло интересантну причу о чудесном исцелењу једне непокретне Гркиње из Солуна након што јој се Мати Божија јавила у сну, у којем је поменула и манастир Хиландар и своју икону Тројеручице у њему. Игуман Методије је закључио да сва поменута чудеса имају за циљ да оснаже у нама православну веру, коју смо дужни да очувамо за будућа поколења у истој чистоти и лепоти у каквој смо је и примили од наших светих отаца и предака, што је у наше доба, можда, већи изазов него икада до сада. На крају обраћања, Игуман хиландарске обитељи је благосиљао све присутне и даривао им иконице, као и једну велику књигу о Хиландару на енглеском језику за црквену библиотеку. Сабрани народ је затим предао гостима значајан прилог, прикупљен на позив и молбу о. Драгана да, по угледу на свете краљеве и цареве српске који су изградили Хиландар буду царског и краљевског срца ”не би ли се Хиландар сада обновио и опет засијао пуним сјајем, а са њим и ми”.

Дружење је затим настављено у црквеној сали уз посну вечеру, коју су сестре црквеног Кола припремиле са много љубави и пажње, по старим српским, руским, румунским, еритрејским и иним рецептима из кухиња народа из којих потичу, а међу којима је на пример била и проја са купусом жене рођене у Америци, испечена по рецепту баке из Призрена. Иако су били већ позни вечерњи сати, иако је и госте чекао дуг пут до манастира Рођења Пресвете Богородице код Саут Бенда у Индијани и домаћине напоран радни дан, тешко је било и једнима и другима растати се и узајамну љубав и радост због величанственог и незаборавног сусрета на пречац склонити од очију и похранити их у срца и молитве.

фотографије:

http://www.newgracanica.com/novosti/?p=263