Црква ће почети да говори на обновљеном језику (РПЦ)

[IvanJ]

Сад је све у реду, изгледа да сам рестартовао комп пре него што се инсталација завршила. 0442_feel

Хвала још једном на линковима.

[Милан Меденица :)]

иване, мислим да смо ти соломон, зајрон и ја објаснили где грешиш ... слободан си остати у којој год хоћеш илузији.

[Zayron]

Наравно, Зајроне, начелно се слажем с тобом, с тим што ми се чини да си појам говорног језика помешао са књижевним стандардом.

Koliko je meni iz relevantne literature poznato radilo se o nešto raličitim dijalektima kojim se govorilo oko Soluna i na Moravi ali koji su oba bili tada kolokvijalni, znači aktivni govorni jezici, u nikojem slučaju nisu to bili nekakvi mrtvi jezici tada. Upotrebljavali su se u tom obliku normalno kao i svaki drugi živeći standardni jezik, kao današnji ruski, poljski, njemački, engleski recimo. A taj jezik koji je papa Ivan VIII 880. godine odobrio i proglasio liturgijskim jezikom bio je ustvari vrlo uspješnom kompilacijom tih dvoje kolokvijalnih znači ipak tada savremenih dijalekata, solunskog i moravskog.

Čekaj, tek sad sam primjetio šta si napisao pa da prokomentarišem.

Ništa nisam pomiješao, ovdje nije riječ o književnom nego upotrebnom standardu, pod tim podrazumijevam dvije stvari:

1. da je taj jezik tada u to doba bio živim jezikom, aktivnim, kolokvijalnim, nikako nekakvim muzejskim eksponatom, starim jezikom kojim niko nije govorio

2. da se njim tada koristila široka javnost a ne samo neki zatvoreni krug recimo plemstvo, dvorani ili neka druga ekskluzivna skupina

To je bilo mišljeno pod tim "standardni". Znači to jednostavno sasvim normalni tekući jezik u opštoj širokoj upotrebi.

O nekoj književnosti pa ni o književnom standardu i jeziku znači još nije moglo biti ni govora jer ih tada još nije ni bilo.

Postojala su samo usmena narodna predanja - skazke. A tako su se zvala jer su se prenosila i predavala kazivanjem - usmeno dakle pričom, govorom. Tek potom spajanjem, dakle kompilacijom tih dvoje dijalekata, solunksog i moravskog sveta braća su napravila nešto što se bliži pojmu književnog standarda jer svaki književni jezik ustvari tako i nastaje, selekcijom i kompilacijom raznih narječja. Dakle taj jezik koji je bio 880. fodine odobren papom Ivanom VIII je znači imao zaista odlike prvog književnog jezika Slovena. I naravno, književni jezici ustvari u realnom životu ni ne postoje pa i kad se trudimo da što književnije pišemo i govorimo. U stvarnosti postoje samo narječja - dijalekti a što se tiče književnog jezika mi mu se možemo samo više ili manje približiti i upodobiti ali to se moramo naučiti i to zavisi od škole i stupnja (na)učenosti.

[Вуксан]

Срам Вас било за ову спрдњу направљену од молитве "Оче наш".

Молим Вас да се овакве ствари не понављају.

Администратор Аленушка

[Zayron]

И за вас важи предходна опомена.

Администратор Аленушка.

[Zayron]

И за вас важи предходна опомена.

Администратор Аленушка.

prstgore

Nije učenik nad učiteljem. Cijeli "Oče naš" je ustvari krasnim autorskim rezimeom, osvrtom i refleksijom, takvom moglo bi se reći jednom velikom "hyperparabolom" - sažetkom, kompilacijom i rekapitulacijom tih najljepših Isusovih parabola, prispodoba u kojima se sam Gospod služio tačno tim istim pojmovima koje sam upotrebio i ja u svojem tekstu. Osim toga tim sam dao na znanje autoru tog posta iznad sebe kako bih rado s njim porazgovarao o tome jer sam vidio da je u važnim nedoumicama i dilemama što se tiče pojmova - liturgijski jezik - svetopisamski jezik - govorni jezik i njihovih medjusobnih odnosa. I čekao sam da se ponovo objavi na tom postu. No kad ste vi to već riješili tako i to može biti nekakvim rješenjem - istina ne baš takvim kakvo bi sam Hrist imao pravo na umu.

[IvanJ]

Чек', чек', шта се овде издогађало, нисам у току?

Зајроне, разумели смо се ми у начелу, само смо различитим називима именовали исте појмове. Слажем се са тобом, само што ми дугогодишње искуство бављења словенским језиком говори да он није само компилација двају или више дијалеката, него и да поседује, тако да кажем, поприличну дозу артифицијелности (схваћене у позитивном, креативном смислу).

[Zayron]

Чек', чек', шта се овде издогађало, нисам у току?

Зајроне, разумели смо се ми у начелу, само смо различитим називима именовали исте појмове. Слажем се са тобом, само што ми дугогодишње искуство бављења словенским језиком говори да он није само компилација двају или више дијалеката, него и да поседује, тако да кажем, поприличну дозу артифицијелности (схваћене у позитивном, креативном смислу).

Naravno da takvu dozu artificijelnosti poslije 1200 godina razvoja ima, danas je upravo to na njemu najvrijednije - takva ta patina starih časova ali nikako nije zanemarljiva ni njegova nebivala preciznost i bogatsvo u pojmovima kojim ne raspolažu ni današnji savremeni slovenski jezici. Danas je to izbrušenim dijamantom kojem se divimo ali je nepraktičan da bi ga svaki dan svuda nosili sa sobom, nažalost. Svako njegovo takozvano prilagodjavanje savremenom jeziku je ista stvar kao kad bismo htjeli prilagoditi latinski savremenom životu i na kraju bismo dobili nešto što više nije ni klasičnim latinskim a ni nikakvim savremenim jezikom, ni jedno ni drugo. Najbolje bude na crkvenoslovenskom ništa dalje ne mjenjati, ostaviti ga takvim kakvim jeste a upotrebljavati ga kao "high church language", povlašteni vrlo svečani liturgijski jezik pri najvažnijim blagdanima i u najvećim sabornim hramovima i zaštiti ga crkvenim zakonom, kanonski. To znači izmedju ostalog osigurati zakonom da ga studenti teologije nadalje budu dužni poznavati i učiti. A svakodnevnu pučku liturgiju na parohijskom nivou ipak urediti u skladu s duhom vremena i s ogledom na potrebe vjernika.

[Милан Меденица :)]

A svakodnevnu pučku liturgiju na parohijskom nivou ipak urediti u skladu s duhom vremena i s ogledom na potrebe vjernika.

0110_hahaha 0110_hahaha

[Оља]

РЕФОРМА ЛИТУРГИЈСКОГ ЈЕЗИКА У РУСИЈИ

Објављено од стране Светигора на 28. јул 2011.

МОСКВА, 28. јула – Руска Православна Црква припрема реформу свог литургијског језика, а нацрт документа о улози црквенословенског језика у савременом животу Цркве достављен је свим епархијама и доступан је на интернету.

„Црквенословенски језик је веома важно средство за очување јединства и предања у Цркви. Међутим, с друге стране, разумевање литургијских текстова написаних на црквенословенском језику може бити поједностављено“ – изјавио је Архимандрит Кирил, заменик директора Црквеног одбора за образовање.

„Предложено је да сложеније речи из црквенословенског језика буду замењене једноставнијим из истог језика, и да реченична конструкција буде поједностављена… Општа тежња је да порука коју Црква преноси савременом свету буде транспарентнија и разумљивија“, додао је он.

Предвиђено је да се нпр. црквенословенска реч „живот“, која у црквенословенском језику и значи „живот“, али значи и „стомак“ у савременом руском језику, замени руском речју „жизнь“, а да се неке грчке речи замене својим руском еквивалентима.

Црквенословенски језик који се данас користи у богослужењима потиче од старословенског језика који су развили Св. Ћирило и Методије у 9. веку. Изговор и ортографија старијег језика су у њему прерађени, а неке речи су замењене новијим речима.

Извор: Православље/Српска Патријаршија

[Милан Меденица :)]

ово ''дипломатско'' решење више личи онда на есперанто, него на нешто смислено попут матерњег језика  slava3

а тако је обећавало ...

[Оља]

ово ''дипломатско'' решење више личи онда на есперанто, него на нешто смислено попут матерњег језика  0102_laugh

а тако је обећавало ...

Слажем се...али хм, мора да је бар објашење за то једноставно  0102_laugh

[Милан Меденица :)]

хоће ли иједно бити смисленије једноставно од употребе матерњег језика?

[дибидусрус]

Људи Божији! Читајте мало боље! Нико није рекао да ће Руси превести богослужење на руски језик! Не радујте се прерано. Они само желе да "реновирају" црквенословенски, тј. да га приближе савременом руском

И да упропасте исти, ко што могу.Не, ја не навијам унапред да ће да упропасте, али је могуће. Нисам баш сигуран да имају стручњаке за тако одговоран задатак.