Епархија средњоевропска

[И.стојковић]

Епископ Константин служио у Бечу и Химелстиру

понедељак, 31 август 2009 10:10

(БЕЧ) У српском православном храму Успенија Пресвете Богородице у 17. кварту аустријске престонице прошлог петка свечано је прослављена храмовна слава.

Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство епископ средњоевропски Г. Константин уз саслужење протојереја-ставрофора Сретоја Душанића, јереја Брана Бијелића из Винернојштата, јереја Александра Станковића из Тулна, јереја Слађана Васића, јереја Неђељка Ђокића из Диселдорфа и ђакона Славише Божића. Овогодишњи славски кумови били су: протојереј-ставрофор Сретоје Душанић, Божидар, Миленка, Јасенка, Гојко, Катарина и Филип. За следећу годину кумства се прихватио Алекса Тадић.

У својој беседи епископ Константин је истакао да је Пресвета Богородица заштитница свих хришћана. Поучно је говорио о потреби молитве Пресветој Богородици у којој не смемо бити неумерени у својим захтевима, јер се често не молимо за наше добро. Увек треба имати на уму суштину молитве: „Пресвета Богородице спаси нас“ и „Молитвама Пресвете Богородице Господе Исусе Христе Сине Божији помилуј нас и спаси нас“.

У цркви препуној народа, старешина храма, протојереј-ставрофор Ђорђе Кнежевић, посебно је поздравио угледне аустријске госте из јавног и политичког живота: представнике министарства за просвету и културу др Антона Штифтера, др Хермана Холубеца, општинског представника мр Манфреда Јурачка и председника посланичког клуба бечког огранка Народњачке партије др Матиаса Чирфа. После свете Литургије у сали храма је за народ приређено послужење, а за званице свечани ручак.

У суботу, 29. августа, Њ.П. Епископ Константин служио је свету литургију у Манастиру Пресвете Богородице у Химелстиру, где се налази и седиште Епископа средњоевропског. Саслуживали су о. Милан Пејић из Хановера, архијерејски заменик, о. Сергије (Параклис), игуман Манастира у Химелстиру, о. Саша Момировић из Бремена, о. Радомир Колунџић из Дортмунда, о. Бошко Јањић из Касела и јерођакон Стефан (Југовић) из Химелстира. Како је црквена општина у Хановеру била ове године домаћин манастрирске славе у Химелстиру, појао је Хор Св. Симеона ове црквене општине. Након Св. Литургије и резања славског колача приређени су ручак и дечија фолклорна приредба.

(ЦО Беч / Информативна служба СП Епархије средњоевропске)

Информативна служба

Српске православне епархије срењоевропске

[И.стојковић]

Годишњица устоличења Епископа средњоевропског Константина

1. септембар 2009 - 9:55

На данашњи дан пре тачно 18. година, 1. септембра 1991, преосвећени Владика Константин устоличен је у храму Успења Пресвете Богородице у Химелстиру покрај Хилдесхајма (Немачка) у трон епископа средњоевропског од стране свога претходника, епископа Лаврентија, у присуству епископа британско-скандинавског Доситеја, епископа Хризостома из Васељенске Патријаршије и принца Томислава Карађорђевића. Дана 21. јула исте године преосвећени Владика Константин хиротонисан је за епископа у Саборној цркви у Београду од стране Њ.С. Патријарха српског Г. Павла, након што је 23. маја 1991. био изабран за епископа средњоевропског на редовном заседању Светог архијерејског сабора.

Епископ средњоевропски Константин (у свету Крста Ђoкић) родио се у Горњем Црњелову у Семберији од побожних родитеља Крста и Круније 26. септембра 1946. године. Основну школу завршио је у родном месту. Српску православну Богословију Св. Арсенија Сремца у Сремским Карловцима завршио је у првој послератној генерацији 1967. године. Замонашио се 28. марта 1970. године, а Богословски факултет завршио је 1974. године у Београду. Радио је као службеник и секретар епархије зворничко-тузланске од 1. марта 1970 до 30. августа 1979, а једну годину провео је у Америци на учењу језика и даљем научном усавршавању. Од 1978. до 1982. био је предавач у Богословији Св. Три Јерарха у манастиру Крка. Од 1982. до избора за епископа средњоевропског 1991. године био је професор и главни васпитач у богословији Св. Арсенија Сремца у Сремским Карловцима.

Терет архијерејског служења Епископ Г. Константин прима на себе у тешко време наше новије историје, у време страшних страдања у нашој Отаџбини, у време великих превирања, смушености и дезоријентисаности. Владика Константин храбро се суочио са свим проблемима који су оптерећавали рад у мисији Цркве на овим просторима, истовремено не заборављајући оне страдалнике у нашој земљи којима је у то време помоћ била неопходна.

Посвећујући посебну пажњу унутрашњој мисији односно бољем организовању црквеног живота, Епископ преко епархијских органа оснива велики број нових Црквених општина и парохија, поставља нове младе свештенике како би сваки верујући човек у својој близини имао могућност да посећује редовно света богослужења. Тако је у последњих осамнаест година основано око 40 нових црквених општина у градовима Немачке, Аустрије, Швајцарске и Лихтенштајна, а многи црквени центри који су постојали дуже време добили су нове парохије тако да сада у многим великим градовима на територији Епархије средњоевропске делају два или више свештеника.

Градитељство и обезбеђивање трајних решења богослужбеног простора добија велики замах у последњих 18 година. Упорношћу и сталним указивањем на неопходност куповине црквених центара Његово Преосвешенство епископ Г. Константин, пробудио је код благочестивог народа жељу да се и на овим просторима покаже као народ Светога Саве, који за собом увек оставља богомоље као трагове свога постојања.

У току рата у нашој Отаџбини велику бригу око скупљања и слања помоћи преузела је и наша Епархија. Једна од највећих акција која се још увек спроводи јесте брига о деци ратној сирочади. У сврху организованијег рада на овом пољу основана је и епархијска човекољубна Комисија «Дијаконија» која је помогла да се последице разарања и страдања у Отаџбини лакше поднесу. Народне кухиње у Крагујевцу, Куршумлији, Београду, као и велика помоћ избеглицама биле су само један део активности која је ова комисија, заједно са немачким и другим партнерима остварила у то доба.

Бринући се о свему овоме Епископ није запостављао ни бригу о свештеничком подмлатку. Тако је на новоосновани Православни богословски факултет у Минхену послао велики број кандидата, а многи студирају и на Богословском факултету у Београду и у Фочи. Истовремено велики труд и бригу посветио је настави православне веронауке, која се у појединим деловима Епархије - у Аустрији и неким немачким савезним државама - предаје и у државним школама.

Непосредно после свога доласка у Епархију епископ Г. Константин обнавља излажење епархијског листа «Црква» који излази четири пута годишње у тиражу од 12.000 примерака, а који служи за мисијске потребе Епархије. И издавачка делатност Епархије цвета у последњих 18 година.

За време Епископа Константина основан је Фонд за мисију Епархије средњоевропске, из кога се материјално помажу новоосноване црквене општине, градња нових храмова и издавачка делатност.

Такође је установљен и Фонд омладине из кога се материјално помажу активности младих на епархијском нивоу и обезбеђују стипендије за студенте и богослове.

Епархија осим тога има и веома активну Комисију „Црква и друштво" која помаже рад Цркве у комуникацији са инославнима, као и са државним и световним институцијама и остварује јединствен међуцрквени и друштвени дијалог.

Коначно, за време преосвећеног Владике Константина основана је и епархијска Информативна служба која редовно информише српску јавност о догађањима унутар Епархије, а медијима и заинтересованим читаоцима на немачком говорном подручју шаље вести везане не само за Епархију већ и за целу Српску православну цркву.

Преосвећеном Епископу средњоевропском Г. Константину честитамо осамнаесту годишњицу устоличења и желимо да и даље са великим успехом обавља своје многобројне архипастирске дужности и очински управља датом му Епархијом. На многаја љета!

Извор: Епархија средњоевропска

[И.стојковић]

Пренос Св. Литургије на радију

четвртак, 03 септембар 2009 09:39

(ДОРТМУНД) У недељу, 6. септембра 2009, Пети програм Западнонемачког радија (ВДР) преносиће Св. Литургију из Српске православне цркве у Дортмунду. Емисију ће преузети и Севернонемачки радио (НДР).

Св. Литургију служиће на немачком језику о. Радомир Колунџић, а појаће хор ЦО Дортмунд са диригентом Људмилом Гајгер. После Св. Литургије о. Радомир одржаће проповед на немачком језику.

Пренос Св. Литургије оранизован је уз посредство Комисије православних цркава у Немачкој. Поменуте радио станице једном годишње преносе Св. Литургију из једне од православних цркава у Немачкој.

Информативна служба

Српске православне епархије срењоевропске

[ристМико]

Владика Константин у градовима Северне Рајне-Вестфалије

У суботу и недељу Преосвећени Епископ средњоевропски Г. Константин посетио је три црквене општине у северозападној немачкој савезној држави Северна Рајна-Вестфалија (Nordrhein-Westfalen).

У суботу, 26. септембра, Владика је служио Св. Архијерејску Литургију у Липштату (Lippstadt) поводом обележавања двадесетогодишњице вршења православних Богослужења у тамошњем храму Св. Стефана Дечанског, који је Српској православној цркви дала на коришћење римокатоличка црквена општина Св. Вида (Витуса). Парохију у Липштату опслужују пароси из оближњег Дормунда (Dortmund), тако да је на Св. Литургији у суботу саслуживао протојереј-ставрофор Ђорђе Трајковић. Појао је црквени хор састављен од руских православаца који поју и на богослужењима у српској православној цркви у Дортмунду, а процењује се да је на свечаном Богослужењу учествовало око стотину верника. У својој архипастирској проповеди, Преосвећени Владика је нагласио значај вере у свакодневном животу и позвао присутне да свету православну веру сведоче и практикују; при том је Епископ посебно нагласио значај слављења Крсне Славе. Након богослужења, Епископ је у пратњи клира и верног народа посетио и оближњи стари римокатолички храм који потиче још из доба пре «велике шизме» из 1054. године и који је осликан фреско техником, а који такође користи српска православна парохија у Липштату.

У поподневним часовима Владика Константин је посетио Црквену општину Диселдорф (Düsseldorf), једну од најстаријих и највећих црквених општина Епархије средњоевропске. У тамошњем храму Св. Саве Преосвећени је присуствовао вечерњем Богослужењу које је служио јереј Неђо Ђокић.

Поводом храмовне и парохијске Славе Црквене општине у Келну, Преосвећени Владика служио је у недељу 27. септембра Св. Архијерејску Литургију у храму Воздвижења Часног Крста у Келну (Köln).

Саслуживали су келнски пароси, протојереј Неђо и јереј Младен Јањић, са два свештеника Руске православне цркве. На Богослужењу је учествовало око 600 верника, а појао је хор келнске парохије којим диригује попадија Марина Јањић, супруга оца Младена. На Св. Литургији се причестила група поклоника који се са својим свештеницима припремају за поклоничко путовање на Свету Гору, а који су Светом Причешћу приступили заједно са својим породицама.

У току Св. Литургије пререзан је славски колач. У проповеди се Епископ Г. Константин обратио вернима говорећи о значају Часног Крста. Преосвећени је изричито похвалио рад келнских пароха и пожелео вернима који одлазе на поклоничко путовање срећан пут. Наком проповеди Г. Епископа, присутнима се на немачком језику обратио и јереј Младен Јањић истакавши значај празника и исказавши благодарност свима који су дошли у храм Божији. Богослужењу је присуствовао и Хорст Кремер (Horst Krämer), градоначелник Порца (Porz), келнске општине у којој се налази српска православна црква.

При келнском храму Воздвижења Часног Крста изграђена је у међувремену и једна капела која ће бити посвећена Св. Арсенију Сремцу. Њено освећење планирано је за 15. новембар ове године. Поводом освећења капеле део моштију Св. Арсенија Сремца донеће у Келн Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије. Оне ће трајно остати у капели ради поклоњења верника.

Извор: Епархија средњоевропска

[ристМико]

Отворена 9. међуцрквена српско-немачка Конференција трију цркава

(ИРИШКИ ВЕНАЦ) Под мотом „Правда и мир пољубиће се“ (Пс. 85, 10/11) отворена је јутрос у 9 часова у хотелу «НОРЦЕВ» на Фрушкој Гори девета међуцрквена немачко-српска конференција из низа «Српски сусрети», посвећеног дијалогу о односима Цркве, државе и друштва у Србији, Немачкој и Европској Унији. Организатори овогодишњег скупа су Српска православна Епархија средњоевропска, Немачка бискупска конференција Римокатоличке цркве (Deutsche Bischofskonferenz, DBK) и Евангеличка црква Немачке (Evangelische Kirche in Deutschland, EKD) у сарадњи са Српском православном Епархијом бачком, Надбискупијом београдском Римокатоличке цркве и Фондацијом Конрад Аденауер (Konrad-Adenauer-Stiftung, KAS).

Скуп је отворен молитвом „Царе небески“, док је  благослов изговорио присутни Владика Српске православне цркве (СПЦ), Њ.П. Епископ бачки Г. Иринеј. Приликом отварања скупа, модератор и један од главних организатора Конференције, протојереј-ставрофор Милан Пејић из Хановера говорио је најпре о историјату „Српских сусрета“. Он је посебно истакао интерконфесионални и интеркултурални карактер овога низа конференција (в. доле), док је Монсињор Андрија Копиловић из Суботице говорио о моту овогодишње Конференције „Правда и мир пољубиће се“ и његовој повезаности са дискусијом и радом за опште добро.

Преосвећени Епископ бачки Г. Иринеј нагласио је у свом поздравном говору да је низ конференција „Српски сусрети“ пошао „од осећаја туге и готово безизазлости“ положаја српске православне заједнице у Немачкој и Европи у току кризне 1999. године. Овај пројекат се у међувремену претворио у „много шири и свестранији дијалог“ у којем учествују све традиционалне цркве у Србији. То доказује да је овај дијалог добар и благословен, рекао је Преосвећени Владика. Уношење димензија односа Цркве, државе и друштва у интерконфесионални дијалог је веома битно, нагласио је Њ.П. Епископ Иринеј. Разјашњавање правног статуса цркава у циљу даљег хармонизовања односа цркава и државе у складу са европским нормама представља изазов који су радо прихватиле како СПЦ, тако и римокатоличке и протестантске цркве у Србији. Владика бачки је нагласио да се нада да ће се тај развој наставити и да ће интерконфесионални немачко-српски дијалог, започет скромно, моћи да се прошири на цркве у целом региону.

У име Римокатоличке надбискупије београдске присутне је поздравио Надбискуп Станислав Хочевар, председник Бискупске конференције Светих Ћирила и Методија која обухвата Србију, Црну Гору и Македонију. Он је посебно истакао да сви присутни „као вером и разумом обдарена бића“ треба заједно да траже мир и правду, те да заједнички граде путеве наде. Београдска надбискупија је свесна својих ограничености, рекао је Надбискуп, али се она свим снагама залаже за најважији дар човечанства: дар мира и правде.

Бискуп Мартин Шиндехите (Martin Schindehütte) из Евангеличке цркве Немачке рекао је на отварању скупа да је још на претходној конференцији из низа „Српски сусрети“, у Берлину 2007. године, искусио да је започети дијалог допринео порасту међусобног поверења и да су разговори у Берлину 2007. године биле Србији од помоћи. Шиндехите је такође истакао да је током берлинске конференције добио увид у стање ствари у Србији и упознао Православље као и оно што протестанти од православних могу да науче. Бискуп Шиндехите се, надовезавши се на предлог Њ.П. Владике Иринеја, и сам изјаснио за проширење оквира немачко-српског интерконфесионалног дијалога.

Директорка канцеларије Фондације Конрад Аденауер у Београду, Клаудија Крофорд (Claudia Crawford), навела је да њена Фондација подржава „Српске сусрете“ зато што цркве пружају значајан допринос развоју друштва. И црква у друштво морају да са отвореношћу ступе у дијалог, при чему држава треба да за овај дијалог понуди одговарајући оквир, истакла је Клаудија Крофорд.

Конференције из низа „Српски сусрети“ представљају један од важних саставних делова мозаика сарадње између Немачке и Србије, рекао је амбасадор Немачке у Београду, Волфрам Мас, који је такође поздравио учеснике скупа. Амбасадор је у свом излагању истакао да су у Немачкој цркве празне, да понекад немају ни пароха, а да у друштву влада велика суздржаност када се ради о учешћу Цркве у друштвеном дискурсу. У Србији је међутим обрнуто, рекао је амбасадор Мас: чак и припадници генерација које нису одрасле уз слободу вероисповести су активни верници а Црква учествује активно у друштвеној дискусији.

У оквиру поздравних говора др Драган Новаковић, државни секретар у Министарству вера, изразио је своје уверење да ће учесници скупа допринети осветљавању питања односа цркава, државе и владавине права. Црквама и држави је заједнички интерес да допринесу реализацији ове важне цивилизацијске тековине, рекао је Новаковић. „Српски сусрети“ представљају јединствену прилику да се чују искуства из Немачке у којој постоји модел кооперације цркве и државе, истакао је високи представник српског Министарства вера. У свом поздравном слову др Новаковић је такође изразио наду да ће се у Србији убудуће отварати црквене гимназије а касније и универзитети.

Девета међуцрквена српско-немачка Конференција је настављена предавњима чланова православног, римокатоличког и протестантског епископата о којима ће Информатива служба Епархије средњоевропске извештавати у својим наредним издањима.

Уводно поздрављање протојереја-ставрофора Милана Пејића приликом отварања „Српских сусрета“ на Иришком Венцу.

Пре десет година, у јесен 1999, покренут је наш циклус међуцрквених конференција под називом „Српски сусрети“. Молим Вас да ми поводом овога малог јубилеја дозволите да Вам се обратим са неколико речи посвећених овим сусретима.

Година 1999. била је веома тешка за Српску православну цркву и српски народ као и за све остале цркве, верске заједнице и народе на нашим просторима. Ратови на просторима бивше Југославије и конфронтација режима Слободана Милошевића са Западом кулминирале су те године у бомбардовању Србије и Црне Горе од стране НАТО-пакта. Србија је при том била изнурена вишегодишњим економским санкцијама, оптерећена стотинама хиљада избеглица из разних крајева бивше Југославије и налазила се у сваком погледу у једној од најтежих криза у својој историји. Управо у тим тешким тренуцима, Српској православној цркви у Немачкој, односно Епархији средњоевропској, Евангеличка црква Немачке и Немачка бискупска конференција Римокатоличке цркве дале су велику подршку. Осим директног пружања хуманитарне помоћи, наша Епархија се са две највеће цркве Немачке договорила да се организују сусрети немачких и српских представника цркава, науке и политике и да се активно дискутује о помоћи нашој изнуреној Отаџбини. Тако су прве две конференције – у Локуму 1999. године и у Берлину 2000. године – одржане управо на тему дистрибуције хуманитарне помоћи и улози цркава у овом процесу. Учесници ових конференција са стране српске политике припадали су цвету тадашње демократске опозиције, а били су представници српских градова.

Након преокрета у Србији октобра 2000. године, тематика «Српских сусрета» се концентрисала превасходно на питања односа Цркве, државе и друштва: У новом, демократском поретку било је потребно изнова дефинисати улогу и место цркава и верских заједница. У овом процесу, Епархија средњоевропска, Немачка бискупска конференција римокатоличке цркве (ДБК) и Евангеличка црква Немачке (ЕКД) које располажу великим искуством живота у демократском друштву, подржале су тежње цркава и верских заједница у Отаџбини тиме што су се трудиле да их повежу са битним партнерима из Немачке и да створе стабилну платформу за интерконфесионалну дискусију.

Од 2003. године организациони концепт «Српских сусрета» се променио утолико што се организаторима придружила једна од немачких организација које знатно доприносе продубљењу контаката између цркава и државе у Немачкој: Фондација Конрад Аденауер. Такође се од 2003. године наши скупови, који су се до тада одржавали искључиво на територији Немачке, одржавају наизменично у Србији и у Немачкој.

Скупови се у међувремену одржавају сваке друге године, а у годинама између њих организују се практични пројекти произашли из дискусија на конференцијама: Примера ради, семинари о веронауци, мировни пројекти и сл.

Наша је нада да ће међуцрквени «Српски сусрети» и убудуће остати значајан форум интерконфесионалног, интернационалног и интеркултуралног дијалога и да ће значајно допринети развоју добрих међуцрквених односа, те односа између цркава, државе и друштва, као и односа између Србије и Немачке.

Захвални смо нашем Преосвећеном Епископу средоевропском Г. Константину за Благослов за организацију овога скупа, као и Њ.П. Епископу сремском Г. Василију за Благослов да се скуп одржава на територији подручне му Епархије. Велико хвала и Њ.П. Епископу бачком Иринеју који је скуп помогао у процесу организације. Благодаримо такође Римокатоличкој и Евангеличкој цркви у Србији на помоћи. Посебну захвалност упућујемо Фондацији Конрад Аденауер за извсрну оперативну припрему скупа. Наравно, велико хвала и Немачкој бискупској конференцији Римокатоличке цркве као и Евангеличкој цркви Немачке на вишегодишњој несебичној подршци. Такође велико хвала немачкој и српској држави, чији су представници на конференцији.

Молећи благослов Вашег Преосвештенства за овај наш скуп, свима Вам желим срећан и успешан рад!

Информативна служба

Српске православне епархије срењоевропске

[ристМико]

Оснивање нових парохија у Епархији средњоевропској

(ХИЛДЕСХАЈМ-ХИМЕЛСТИР) На седници Епархијског Управног Одбора оджаној прошлог петка, 30. новембра, у Манастиру Пресвете Богородице у Химелстиру (Himmelsthür) покрај Хилдесхајма (Hildesheim, северна Немачка) усвојен је предлог Њ.П. Епископа Константина о оснивању нових мисијских парохија у Епархији средњоевропској.

То ће бити парохије за Мекленбург и Предњу Померанију (Mecklenburg-Vorpommern) са центром у Шверину (Schwerin), за Бранденбург (Brandenburg) са центром у Потсдаму (Potsdam), за Саксонију-Анхалт (Sachsen-Anhalt) у Магдебургу (Magdeburg), за Тирингију (Thüringen) у Ерфурту (Erfurt) и Саксонију (Sachsen) у Дрездену (Dresden). Главни град Немачке добиће, по одлуци Св. Архијерејског Синода СПЦ, коју је Управни Одбор поздравио, још једну, четврту парохију, чији је парох од 1.11. јереј Душко Спасојевић, док су пароси прве три парохије берлинске протојереј Вељко Гачић, јереј Радомир Колунџић и протојереј Драган Секулић. Једна мисијска парохија убудуће ће постојати и у Женеви, а српске православне парохије у аустријским градовима Брегенц (Bregenz), Куфштајн (Kufstein) и Залфелден (Saalfelden) издвојиће се из састава њихових досадашњих црквених општина: Форарлберг (Vorarlberg) са центром у Фелдкирху (Feldkirch), Тирол (Tirol) са центром у Инсбруку (Innsbruck) и Салцбург (Salzburg) са центром у истоименом граду.

 

Епархијски Управни Одбор поздравио је и иницијативу епархијске Информативне службе да се убудуће једно издање информативног билтена недељно посвети искључиво вестима из СПЦ ван територије саме Епархије, да би се немачка, аустријска и швајцарска јавност континуирано обавештавале о дешавањима на канонском простору СПЦ, те и у дијаспори.

[prota-vk]

I prota u Klagenfurtu zaigrao kolo

Komentara 0veličina teksta:+-

Crkva u Klagenfurtu proslavila Svetu Petku. Posle službe više od 500 ljudi prisustvovalo svečanom slavskom ručku.

http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Austrija/Vesti/3345/I-prota-u-Klagenfurtu-zaigrao-kolo

[ристМико]

Најава: Јубилеј у Оснабрику

четвртак, 10 децембар 2009 12:14

Eл. пошта Штампа ПДФ

(ХИЛДЕСХАЈМ-ХИМЕЛСТИР) Српска православна црквена општина у Оснабрику (Osnabrück, северозападна Немачка) прославиће у суботу 12. децембра два јубилеја: 65 година од оснивања и 50 година од званичне регистрације.

Овим поводом Оснабрик ће посетити Епархијски архијереј, Њ.П. Епископ средњоевропски Г. Константин и у тамошњем храму Светог великомученика и победоносца Георгија служити Свету Архијерејску Литургију у 10 часова. Адреса оснабричког храма гласи Wersener Straße 85, 49090 Osnabrück.

Након Св. Литургије биће у 12 часова служен парастос на оближњем српском официрском гробљу, док је за 14 часова предвиђен културни програм на српском и немачком језику.

У официрском логору у Оснабрику био је током Другог светског рата заточен велики број српских официра војске Краљевине Југославије, те је тиме Оснабрик одмах после рата постао један од најзначајнијих центара Срба у Немачкој.

Контакт: о. Синиша Вујасиновић, [email protected] Ова адреса ел.поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели

Интернет презентација Црквене општине Оснабрик: www.spc-osnabrueck.de

Информативна служба

Српске православне епархије средњоевропске

[ристМико]

Саопштење из Канцеларије Епархије средњоевропске

(ХИЛДЕСХАЈМ-ХИМЕЛСТИР) У вези са јучерашњим радом Скупштине СПЦО Берлин Канцеларија Епархије средњоевропске издала је саопштење које преносимо у целини:

„Дана 13. децембра 2009. године, у храму Светога Саве у Берлину, после свете литургије, закључен је рад Скупштине црквене општине у Берлину, који је прекинут 29. новембра 2009. године. Рад Скупштине је завршен усвајањем одлуке од Скупштине да црквеноопштински управни одбор, одмах, без одлагања изврши Одлуку Светог архијерејског синода Син Бр. 1355/зап.952 од 13. октобра 2009. године, и да до 25. децембра 2009. године донесе одлуку о сазиву Изборне скупштине, ради организовања Српске православне црквене општине у Берлину, епархија средњоевропска, сагласно са Оквирним правилима, а да се у случају неизвршења одлуке примени члан 206 Устава Српске православне цркве и именује привремена управа која ће то учинити.

Химелстир, 14. децембра 2009.“

Информативна служба

Српске православне епархије срењоевропске

[ристМико]

Сахрањен бискуп Јозеф Хомајер

Бискуп Јозеф Хомајер (фото: бискупија Хилдесхајм, bph)

(ХИЛДЕСХАЈМ) Данас је у цркви Светог Годехарда у Хилдесхајму (Hildesheim, северна Немачка) сахрањен један од највећих пријатеља Православља и СПЦ у Европи: умировљени бискуп Хилдесхајма др Јозеф Хомајер (Josef Homeyer). На сахрани је у име СПЦ, са Благословом Њ.С. Патријарха српског Г. Иринеја, присуствовао Њ.П. Епископ средњоевропски Г. Константин. Осим Преосвећеног Владике, сахрани је присуствовао и протојереј-ставрофор Милан Пејић, Архијерејски заменик, парох хановерски и председник епархијске Комисије «Црква и друштво», која је редовно сарађивала са бискупом Хомајером и његовом бискупијом.

Бискуп Јозеф Хомајер упокојио се у уторак 30. марта у осамдесетој години живота. Преминуо је неочекивано, након једне операције у хилдесхајмској болници Св. Бернварда.

Као епархијски архијереј Римокатоличке цркве и као председник Комисије бискупских конференција Европске Уније, бискуп Хомајер је несебично подржавао СПЦ. Он и његова бискупија, која обухвата највећи део немачке савезне државе Доња Саксонија (Niedersachsen), помагали су несебично посебно Епархију средњоевропску и Српску православну црквену општину у Хановеру. Бискуп Јозеф Хомајер је често боравио у Србији и одржавао блиске контакте са представницима српског епископата и свештенства. Приликом посете Патријарха Павла Немачкој поводом Великог Освећења храма Св. Саве у Хановеру 1. јуна 2000. године, бискуп Хомајер се сусрео са тадашњим поглаваром СПЦ на светској изложби ЕКСПО 2000 која је управо тога дана била отворена и након тога примио Патријарха српског у бискупској резиденцији у Хилдесхајму. Бискуп Хомајер се 2005. године такође активно заложио код европских политичара за ослобађање Њ.Б. Архиепископа охридског Г. Јована из затвора. Чувени пројекат омладинских сусрета «Темељ мира», инициран од стране бискупа Хомајера, одржаван је више пута на територији бивше Југославије. Бискуп је такође редовно учествовао и на конференцијама «Српски сусрети», које Епархија средњоевропска одржава у сарадњи са Немачком бискупском конференцијом (ДБК) Римокатоличке цркве и Евангеличком црквом Немачке (ЕКД), а уз помоћ Фондације Конрад Аденауер (КАС). Посебно дирљив знак подршке СПЦ и Србима дао је бискуп Хомајер током бомбардовања Србије и Црне Горе 1999. године. Тада је овај пријатељ нашег народа на свакој служби коју је служио по један тас сакупљао за помоћ Србима.

За своје заслуге и подршку СПЦ бискуп Јозеф Хомајер одликован је на предлог Њ.П. Епископа средњоевропског Г. Константина 1. јуна 2004. године Орденом Св. Саве првог степена.

Бискуп др Јозеф Хомајер рођен је 1929. године у селу Харзевинкел (Harsewinkel) у Минстерланду (Münsterland) на западу Немачке. Од 1972. до 1983. године био је генерални секретар Немачке бискупске конференције, а од 1982. до 2004. бискуп Хилдесхајма, бискупије која обухвата већи део северозападне Немачке и важи за римокатоличку дијаспору, с обзиром да у њој доминирају протестанти. Хилдесхајм је до наполеонових ратова био кнежевина под влашћу римокатоличких бискупа.

Од 1993. до 2006. године Хомајер био је председник Комисије бискупских конференција Европске Уније. До краја свога живота бискуп Хомајер се залагао за социјалну правду и људска права. У целој Европи важио је као симбол моралности и хришћанске савести.

У вези са сахраном бискупа Јозефа Хомајера част нам је скренути пажњу на јучерашњи чланак Њ.П. Епископа бачког Г. Иринеја на интернет порталу СПЦ под насловом «Уместо воштанице за душу преминулога пријатеља»:

http://www.spc.rs/sr/umesto_vostanice_za_dusu_preminuloga_prijatelja

О односу бискупа Хомајера према СПЦ и Србима на немачком језику изашао је данас, у оквиру спољне сарадње наше Информативне службе, кратак есеј нашег одговорног уредника Тихомира Поповића, на интернет страници Радио Ватикана:

http://www.oecumene.radiovaticana.org/ted/Articolo.asp?c=371222

Информативна служба

Српске православне епархије средњоевропске

Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa

Obere Dorfstraße 12

D-31137 Hildesheim-Himmelsthür

[email protected] Ова адреса ел.поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели

www.eparhija-srednjoevropska.org

www.sokaktuell.diozese.eu

[ристМико]

Владика Константин у Санкт Пелтену

У недељу 11. априла, на дан Светог апостола Томе, свечано је прослављена храмовна слава у Санкт Пелтену (St. Pölten), главном граду Доње Аустрије(Niederösterreich). Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ средњоевропски Г. Константин уз саслужење протојереја-ставрофора Љубомира Станковића из Сирига, јереја Александра Станковића из Тулна, јереја Слађана Васића из Беча, јереја Гојка Остојића из Санкт Пелтена и ђакона Славише Божића из Беча. Појао је бечки хор „Свети Арсеније Сремац“ којим диригује протојереј-ставрофор Ђорђе Кнежевић.

Епископ Константин се у својој беседи захвалио на труду младом и вредном свештенику Гојку Остојићу, који поред своје свештеничке дужности стиже да предаје православну веронауку у аустријским школама. Владика Константин је нагласио да су Срби у Аустрији, којих има око 200.000, веома добро организовани у верском погледу, пошто се за духовни живот брине 20 свештеника и двојица ђакона. То је уједно и велика обавеза да своју веру сведочимо на прави начин, а не секташки, на шта је указано и у овогодишњој Васкршњој посланици.

Посебну захвалност Преосвећени Епископ Константин изразио је оцу Ђорђу Кнежевићу и певачима хора којим диригује, истакавши речи псалмопевца: „Певаћу Богу своме док постојим“.

Славски колач и кољиво освећени су после Свете Литургије у сали у којој је, после овог свечаног чина, приређен свечани ручак и народно славље. Овогодишњи кумови славе били су Предраг, Богдана, Данијел и Данијела Ћирић из Вилхелмсбурга (Wilhelmsburg), а за наредну годину кумство је прихватио Драган Остојић из Линца (Linz).

(Извор: СПЦО Беч, www.serb-kirche.at)

[ристМико]

«Са Православљем на добром путу»: интервју са Кардиналом Валтером Каспером

Драги читаоци,

У данашњем издању нашег билтена објављујемо у целини ексклузивни интервју са Кардиналом Валтером Каспером, председником Папског савета за унапређење јединства хришћана. Делови овог интервјуа, који смо објавили у понедељак 12. априла на немачком језику,

су преко информативне агенције «Катпрес» дошле и до српских медија. Овим скрећемо пажњу на чињеницу да је интервју водила Информативна служба Епархије средњоевропске, а да је агенција  «Катпрес» делове тог интервјуа само цитирала уз коректан навод извора. Усрдно молимо и друге медије да се придржавају овога начела.

Редакција Информативне службе

Епархије средњоевропске

«Са Православљем на добром путу»: интервју са Кардиналом Валтером Каспером

И пре и после свога избора за 45. поглавара Српске православне цркве (СПЦ), Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј наглашавао је спремност за дијалог са Римокатоличком црквом. Атмосфера православно-римокатоличког дијалога се тренутно чини веома повољном. Осим тога, у септембру се у Бечу одржава и следећа рунда разговора Мешовите богословске комисије за православно-католички дијалог. Овим поводом смо у Риму имали прилике да разговарамо са Кардиналом Валтером Каспером, председником Папског савета за унапређење јединства хришаћана. Кардинал Каспер говори о својим искуствима са поглаварима СПЦ, о стању православно-римокатоличког дијалога, обради историјских траума и држању Ватикана у актуелној ситуацији на Балкану.

Ваша Еминенцијо, нови поглавар СПЦ је у последње време више пута јасно сигнализирао отвореност за разговор са Римокатоличком црквом укључујући и могућност посете Папе Нишу поводом јубилеја «Миланског едикта» 2013. године. Како бисте у овом контексту описали ситуацију у којој се налази православно-римокатолички дијалог?

Кардинал Каспер: Веома смо се обрадовали избору новог Патријарха. Он се веома пријатељски изјаснио за дијалог. Ја га лично познајем од своје посете Нишу пре неколико година. Тада ме је позвао да присуствујем јубилеју «Миланског едикта» цара Константина 2013. године. Надамо се доброј сарадњи са новим Патријархом и СПЦ. И до сада смо са њом добро сарађивали.

Православно-католички дијалог је у бити почео још током Другог ватиканског концила, сусретом Папе Павла VI са Васељенским Патријархом Атенагором, 1964. године у Јерусалиму. Дијалог је затим настављен дужом преписком. Осамдесетих година почели су званични богословски разговори. Тада се најпре разговарало о томе шта нас повезује, јер има много више онога што нас повезује, него онога што нас раздваја. Откривен је заједнички темељ и признали смо се међусобно као цркве. То је било веома важно. Затим је после 2005. године наступила друга фаза, која је најпре довела до равенске декларације. Њу посматрамо – као и сам Папа – као важан пробој, јер је у њој по први пут (у оквиру овог дијалога, прим.ур) говорено о једној универзалној Цркви. Такође се говорило и о посебном рангу који припада римском бискупу. Исто тако су међутим тематизоване и напетости које настају између концепата примата (римског папе у Римокатоличкој цркви, прим. ур) и саборности (у Православној цркви, прим.ур), који су међутим и међусобно повезани. Затим смо на Кипру говорили о томе на који начин су примат и саборност функционисали у првом миленијуму. Са тиме смо тек почели: то је за обе стране веома деликатно питање и не смемо се надати да се оно од данас до сутра може решити. У септембру ћемо наставити са разговорима у Бечу. Да ли ће се већ тада доћи до неког заједничког документа, отворено је питање. Папа ми је више пута рекао: не журити, него дискутовати стрпљиво и уз обострано поштовање. Не може се поставити никакав ред вожње, али се надамо да ћемо у Бечу добро напредовати.

Документи су међутим само један део дијалога. Барем исто толико важни су лични односи. Неговали смо добре односе још са Патријархом Павлом. Он је био заиста свети човек. И са новим Патријархом смо већ у контакту. Осим тога, добар однос са СПЦ се показује и у партнерству Богословског факултета у Београду са Латеранским универзитетом. И католички надбискуп београдски, Станислав Хочевар, негује добре односе са Православном црквом. Са Васељенском Патријаршијом имамо добре односе. Односи са Москвом су се у међувремену веома побољшали и данас представљају нормалан дијалошки контакт, пре свега са новим надлежним представником, Митрополитом Иларионом. Тако смо са Православљем све у свему на добром путу. Потпуно је јасно: Католичка црква жели дијалог, жели приближавање. Осећамо велико поштовање према богатој православној литургијској и теолошкој традицији.

У Вашој књизи «Путеви јединства» истичете да католике и православне повезује сакраментално и теолошко, док се разлике могу наћи најпре у подручју културе и менталитета. Како ове разлике утичу на православно-римокатолички дијалошки процес?

Кардинал Каспер: Источна и западна Европа су и пре «Хладног рата» ишле веома различитим путевима. Сетимо се на пример османлијског доба. Менталитет људи у источној Еропи је сасвим другачији него у западној. То се не мора негативно вредновати, већ може и те како да води ка међусобном обогаћењу.

Осим тога, постојао је дуг период изолације. Нека историјска искуства морају такође да се обраде. На овом пољу смо већ добро напредовали. Поред тога, за многе постоји и језички проблем. Но, даћемо све од себе. Западној Европи је потребна Источна Европа, тиме и Србија. Ова богата култура може и нас обогатити, пре свега у контексту све интензивније секуларизације коју у Европи сви осећамо.

Надовезао бих се на Ваше помињање тешких историјских искустава између православних и ромокатолика. Срби су такво једно искуство доживели примера ради током Другог светског рата, а и деведесетих година прошлога века од Хрвата. За многе Србе је стога појам Римокатоличке цркве обележен трагичним искуствима са хрватским народом. Да ли Ватикан може да помогне?

Кардинал Каспер: Веома поздрављамо сурете српског православног и хрватског католичког епископата. Мора долазити до међусобних сусретања, то се не може урадити из Рима. Кад се људи састану, једни друге погледају, једни са другима причају, ако је могуће заједно се моле или макар заједно једу и пију, онда то веома помаже у превазилажењу барикада. Могу се, примера ради, планирати заједничка ходочашћа у којима би и народ учествовао. Превазилажење историјских искустава мора ићи преко сусретања: не видим други пут. Оба народа морају наравно да признају своју кривицу и замоле за опроштај. Сваки народ има своју историју кривице: не постоји «свети народ» и «несвети народ». Сви смо ми грешници. Не можемо вечно једни другима пребацивати ствари из прошлости. То не води ничему, а пре свега није хришћански. Имам утисак да се између Срба и Хрвата у међувремену заиста нешто покренуло. Ми у Риму можемо то само да подржавамо и да на то подстичемо.

Последњих недеља је такозвана «Хрватска православна заједница» најавила оснивање тобожње «Хрватске православне цркве», која би се директно надовезала на једну такву организацију из доба Другог светског рата, када је «Независна држава Хрватска» покушавала да уништи и Србе и њихов идентитет. Такви потези нас данас забрињавају. Какав је Ваш став према идеји «Хрватске православне цркве»?

Кардинал Каспер: Та чињеница ми до сада није биле позната. Уопште нисмо заинтересовани за фрагментирање Православне цркве. Ми се наравно не мешамо јер је то унутрашње питање, али пут ка јединству не може да иде преко фрагментирања и ја се надам да до њега неће ни доћи, јер би то компликовало и наш однос према СПЦ. То се не сме пожелети.

Православна црква је у међувремену почела да, у сагласности са одлукама Четврте предсаборске конференције у Шамбезију, оснива епископске конференције у дијаспори. Основане су рецимо епископске конференције у Немачкој и Швајцарској. Како Ви гледате на овај развој?

Кардинал Каспер: Принципијелно је чињеница да тако много православних хришћана данас живи у западним земљама истовремено и шанса да се међусобно боље упознамо. Православље данас није нешто удаљено, већ постоји и свакодневно искуство са њим. То је и шанса за сарадњу. Осим тога, веома сам срећан да је дошло до договора у Шамбезију јер ће се сада лакше налазити партнери за разговор. Надамо се да ће овај развој допринети и побољшању могућности за дијалог. Поздрављам оснивање православних епископских конференција и желим добру сарадњу. Она ће најпре морати да се води са локалним католичким бискупским конференцијама, али и за њих је велико олакшање имати конкретног партнера за разговор.

Срби реагују позитивно на чињеницу да Ватикан није признао Косово као државу. Можете ли нам рећи нешто о позадини овога става?

Кардинал Каспер: Света Столица је принципијелно веома опрезна код таквих признавања. До тога долази тек када је ситуација учвршћена. Други разлог је обзир према СПЦ. Ми наравно знамо да је Косово за СПЦ тешка рана и бол. Ми такође знамо да се колевка и центар српског Православља налазе на Косову. То разумемо и желимо да имамо обзира према томе. Осим тога смо такође забринути због извесних културних бруталности: на Косову се уништавају важни историјски, културни, а и религиозни споменици. Тога не сме да буде. На овај начин се историја не може избрисати. Света Столица је у вези са овим активна у подршци СПЦ, да би се ови споменици, манастири и цркве на одговарајући начин заштитили.

Интервју са Кардиналом Каспером водио је у Риму Тихомир Поповић, одговорни уредник Информативне службе епархије средњоевропске.

Кардинал Валтер Каспер рођен је 1933. у Хајденхајму на Бренцу у данашњем Баден-Виртембергу, на југоистоку СР Немачке. После доктората на Универзитету у Тибингену предавао је на католичким теолошким факултетима у Минстеру и Тибингену, као и у САД. Године 1989. Каспер је изабран за бискупа ротенбуршко-штутгартског. Папа Јован Павле II произвео га је за секретара Папског савета за унапређење јединства хришћана 1999. године, због чега се Каспер повукао са функције бискупа ротенбуршко-штутгартског. За кардинала је произведен 2001. године. Исте године Каспер је проглашен и за председника Папског савета за унапређење јединства хришћана, којим и данас председава. Кардинал Валтер Каспер је осим тога члан конгрегација за веру и источне цркве, те папских савета за законодавне текстове и културу.

Информативна служба

Српске православне епархије средњоевропске

Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa

Obere Dorfstraße 12

D-31137 Hildesheim-Himmelsthür

[email protected]

[ристМико]

АКСИОС - ДОСТОЈАН ЈЕ . . . !

Х р и с т о с  В а с к р с е !

Драга браћо и сестре Овим победоносним поздравом поздрављали су се свети апостоли саопштавајући један другом вест о васкрсењу свога учитеља и спаситеља, који је по обећању устао из мртвих ,, смрћу смрт уништио и свима у гробовима живот даровао,,. Овим поздравом поздрављају се хришћани широм васељене у свим вековима свог постојања. Овим победоносним поздравом поздрављамо се и ми, православни Срби, који исповедамо веру у Васкрслог Христа и верујемо у сопствено васкрсење силом вере, даром божанске љубави, личним залагањем уз чињење добрих дела, с једне , и неизмерном Божјом милошћу, с друге стране.  Ове године нашој црквеној заједници припала је велика част да на сам дан празника Васкрсења Христовог угости Његово Преосвештенство Епископа средњоевропског господина Константина. Тако да смо сви заједно са нашим епископом испуњени радошћу која није од овога, пролазног света доживели да дубоко у душама нашим одјекне овај громки и победоносни поздрав са усана! Као што наша Света Црква благовести: ,ево дана који створи Господ обрадујмо се и узвеселимо у њему, благодарећи нашем владици разлога за радост тога дана је било у душама свих нас, на Васкршњој Светој Архијерејској Литургији Преосвећени Владика је благоизволео рукоположити у свештени чин ђакона благочестивог студента Богословског факултета Светог Василија Острошког у Фочи, чтеца храма Светог Ћирила и Методија у Нирнбергу Златибора Којадиновића за кога је окупљени народ и сам Владика једнодушно узвикнуо ,аксиос, аксиос - Ђакон (grč. diákonos: слуга, служитељ), свештенослужитељски чин и најнижи степен црквене јерархије. Самостално не може да врши ниједно богослужење, већ само помаже епископима и презвитерима. Ђакона рукополаже епископ. Ђакон, као установа, потиче из апостолског времена. Наиме, пошто су се апостоли налазили на челу Цркве, њихова прва и основна служба била је проповед о Васкрслом Господу Христу и његовом учењу. Али када се број ученика повећао, а бриге око управљања црквеном општином умножиле, апостоли су предложили да се изаберу посебни људи који ће преузети административне  и другие послове: ,,Не доликује нама (апостолима) да оставивши реч Божију служимо око трпезе.,,

(ДАП 6,2), како би дванаесторица могла непрестано да пребивају,, у молитви и у служби речи,, . (ДАП 6,4) и изабрали су седам људи (Стефан, Филип, Прохор, Никифор, Тимон, Пармен и Никола), које ће црквено предање назвати ђаконима (јеванђелист Лука опширно описује избор седморице ђакона - ДАП 6, 1-6). Ђаконство је анђеоска служба. Орар Који ђакон носи преко стихара-одежде, симболизује анђеоска крила, и некада су на орару стајале прве речи анђеоске песме ,, Свет, свет, свет...,,. А ђакони, у олтару, око Часне трпезе, оно су што и анђели на небу, око Господњег престола.

Управа Црквене Општине у Нирнбергу са својим свештеницима новорукоположеном ђакону Златибору желе успеха и Божјег Благослова у новој служби на

Многаја и Благаja љета!

о. Маринко

Х р и с т о с  В а с к р с е !

Драга браћо и сестре Овим победоносним поздравом поздрављали су се свети апостоли саопштавајући један другом вест о васкрсењу свога учитеља и спаситеља, који је по обећању устао из мртвих ," смрћу смрт уништио и свима у гробовима живот даровао".

Овим поздравом поздрављају се хришћани широм васељене у свим вековима свог постојања. Овим победоносним поздравом поздрављамо се и ми, православни Срби, који исповедамо веру у Васкрслог Христа и верујемо у сопствено васкрсење силом вере, даром божанске љубави, личним залагањем уз чињење добрих дела, с једне , и неизмерном Божјом милошћу, с друге стране.  Ове године нашој црквеној заједници припала је велика част да на сам дан празника Васкрсења Христовог угости Његово Преосвештенство Епископа средњоевропског господина Константина. novi_djakon_i_vladikaТако да смо сви заједно са нашим епископом испуњени радошћу која није од овога, пролазног света доживели да дубоко у душама нашим одјекне овај громки и победоносни поздрав са усана! Као што наша Света Црква благовести: "ево дана који створи Господ обрадујмо се и узвеселимо у њему", благодарећи нашем владици разлога за радост тога дана је било у душама свих нас, на Васкршњој Светој Архијерејској Литургији Преосвећени Владика је благоизволео рукоположити у свештени чин ђакона благочестивог студента Богословског факултета Светог Василија Острошког у Фочи, чтеца храма Светог Ћирила и Методија у Нирнбергу novi_djakonЗлатибора Којадиновића за кога је окупљени народ и сам Владика једнодушно узвикнуо ,аксиос, аксиос - Ђакон (grč. diákonos: слуга, служитељ), свештенослужитељски чин и најнижи степен црквене јерархије. Самостално не може да врши ниједно богослужење, већ само помаже епископима и презвитерима. Ђакона рукополаже епископ. Ђакон, као установа, потиче из апостолског времена. Наиме, пошто су се апостоли налазили на челу Цркве, њихова прва и основна служба била је проповед о Васкрслом Господу Христу и његовом учењу. Али када се број ученика повећао, а бриге око управљања црквеном општином умножиле, апостоли су предложили да се изаберу посебни људи који ће преузети административне  и другие послове: ,"Не доликује нама (апостолима) да оставивши реч Божију служимо око трпезе" (ДАП 6,2), "како би дванаесторица могла непрестано да пребивају, у молитви и у служби речи" . (ДАП 6,4) и изабрали су седам људи (Стефан, Филип, Прохор, Никифор, Тимон, Пармен и Никола), које ће црквено предање назвати ђаконима (јеванђелист Лука опширно описује избор седморице ђакона - ДАП 6, 1-6). Ђаконство је анђеоска служба. Орар Који ђакон носи преко стихара-одежде, симболизује анђеоска крила, и некада су на орару стајале прве речи анђеоске песме "Свет, свет, свет...". А ђакони, у олтару, око Часне трпезе, оно су што и анђели на небу, око Господњег престола.

Управа Црквене Општине у Нирнбергу са својим свештеницима новорукоположеном ђакону Златибору желе успеха и Божјег Благослова у новој служби на

Многаја и Благаja љета!

Отац Маринко Радмило

Парох Црквене Општине Нирнберг

[ристМико]

Савремени вид хришћанске борбе за истину и правду: први информативни интернет портал о СПЦ на немачком

недеља, 27 јун 2010 17:35

"SOK AKTUELL"(ХИЛДЕСХАЈМ-ХИМЕЛСТИР) Са Благословом Епископа средњоевропског Г. Константина данас је отворен први информативни интернет портал о Српској православној цркви на немачком језику:

www.sok-aktuell.org

Власник портала СОК АКТУЕЛ («Актуелности из СПЦ») је Епархија средњоевропска, а за садржај и уређење странице је надлежна епархијска Информативна служба. Ова интернет страница нуди актуелне вести из целе СПЦ на немачком језику, са циљем исправнијег и потпунијег информисања немачке, аустријске и швајцарске јавности о догађањима у нашој Цркви и земљама њеног канонског простора и дијаспоре.

Нови информативни сајт симболично је отворен пред сам Видовдан, велики празник Цркве и народа, као савремени вид хришћанске борбе за истину и правду. Истовремено, отварање портала СОК АКТУЕЛ претходи једном другом великом догађају у Епархији средњоевропској: изложби «Србија – културна спона Истока и Запада», која ће бити отворена 30. јуна у Катедралном музеју у Бечу.

До сада је Информативна служба Епархије средњоевропске своје вести слала искључиво преко билтена, електронском поштом. Овај начин информисања ће се наставити и поред постојања сајта. На пољу вести на српском језику служба информише искључиво о дешавањима у самој Епархији средњоевропској, те се ове информације могу наћи на интернет-страници Епархије: www.eparhija-srednjoevropska.org.

Редовни корисници вести Информативне службе Епархије средњоевропске су велике црквене медијске куће у Немачкој, Аустрији, Швајцарској и Ватикану. Њене вести повремено користе и световни медији попут немачког «Дојчландрадија» и аустријског ОРФ-а. Осим тога, примаоци немачког билтена СОК АКТУЕЛ су бројни представници православних и других хришћанских цркава у Немачкој, Аустрији, Швајцарској и на канонском простору СПЦ, те личности из политике, науке и културног живота.

[ристМико]

Два шефа државе отворила изложбу о Србији и Србима у Бечу

среда, 30 јун 2010 13:15

(БЕЧ) У Надбискупској палати у Бечу синоћ је отворена изложба «Србија – културна спона Истока и Запада». На свечаном отварању су говорили покровитељи изложбе, председници Аустрије и Србије, Хајнц Фишер и Борис Тадић, осим тога домаћин изложбе, римокатолички надбискуп бечки, Кардинал Кристоф гроф Шенборн и, у име СПЦ, Епископ бачки Г. Иринеј, члан Светог Архијерејског Синода.

«Србија и српски народ суочавали су се са различитим искушењима како у прошлости тако и данас, јер постојимо на месту судара култура и цивилизација», рекао је на отварању председник Србије Борис Тадић. «И данас, у 21. веку, ми се суочавамо не само са питањем наше будућности у ЕУ, већ и са питањем нашег хришћанског идентитета и његовог очувања», истакао је Тадић.

Епископ средњоевропски Г. Константин, који је такође учествовао на свечаном отварању изложбе, описао је изложбу као «културни догађај од изузетног значаја за српски народ». Владика је изразио своје уверење да ће изложба «допринети да се стекне права слика о српском народу која је у многоме била искривљена у протелких две деценије и више».

Изложба «Србија – културна спона Истока и Запада» ће трајати од 30. јуна до 30. октобра. У току јубиларне године бечке црквене општине, аустријску престоницу ће од 10. до 14. септембра посетити и Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј.

Врх Цркве и државе на отварању изложбе; с лева на десно: Хајнц Фишер, Борис Тадић, Кардинал Шенборн и Епископ Константин(БЕЧ) У Надбискупској палати у Бечу синоћ је отворена изложба «Србија – културна спона Истока и Запада». На свечаном отварању су говорили покровитељи изложбе, председници Аустрије и Србије, Хајнц Фишер и Борис Тадић, осим тога домаћин изложбе, римокатолички надбискуп бечки, Кардинал Кристоф гроф Шенборн и, у име СПЦ, Епископ бачки Г. Иринеј, члан Светог Архијерејског Синода.

«Србија и српски народ суочавали су се са различитим искушењима како у прошлости тако и данас, јер постојимо на месту судара култура и цивилизација», рекао је на отварању председник Србије Борис Тадић. «И данас, у 21. веку, ми се суочавамо не само са питањем наше будућности у ЕУ, већ и са питањем нашег хришћанског идентитета и његовог очувања», истакао је Тадић.

Борис Тадић говори у Надбискупској палати у БечуЕпископ средњоевропски Г. Константин, који је такође учествовао на свечаном отварању изложбе, описао је изложбу као «културни догађај од изузетног значаја за српски народ». Владика је изразио своје уверење да ће изложба «допринети да се стекне права слика о српском народу која је у многоме била искривљена у протелких две деценије и више».

Изложба «Србија – културна спона Истока и Запада» ће трајати од 30. јуна до 30. октобра. У току јубиларне године бечке црквене општине, аустријску престоницу ће од 10. до 14. септембра посетити и Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј.