Књига, песма или приповетка која вас је потресла

[marija]

Прича се увек морала свршити "моралом" који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос. Није бар никад рекла нешто налик на "ова басна учи", али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. - Волела је, на пример, да прича како арханђел није послушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце. Тада га Бог шаље, те му "са дна мора" доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. - А ко се за њих стара? - пита Бог. - Ти, Господе! - одговара арханђел. - Ту се цакле очи моје матере. Она, као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину "морал" приповетке: - Чујеш - каже, - ко се стара за ова два црва? - а арханђел се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: - Ти, Господе! Ко него ти? Обично после таквих приповедака ја сам њој давао Касију царицу или Доситејеве Басне, па сам ипак ишао у кафану да се нађем с Јоцом доктором.

Ветар (приповетка)

[Милан Меденица :)]

Narodna pripovetka :cheesy2:

Немушти језик

У некаква човека био један чобан који га је много година верно и поштено служио. Једном, идући за овцама, чује у шуми неку писку, а не знадијаше шта је. На тај глас отиде он у шуму да види шта је. Кад тамо, али се запожарило, па у пожару змија пишти. Кад чобан то види, стане да гледа шта ће змија радити, јер се око ње са свију страна било запожарило, и пожар се једнако к њој примицао. Онда змија повиче из пожара: „Чобане, забога, избави ме из ове ватре!" Онда јој чобан пружи свој штап преко ватре, а она по штапу изађе, па њему на руку, па по руци домили до врата и савије му се око врата. Кад чобан то види, нађе се у чуду, па рече змији: „Шта је то, у зао час! Ја тебе избавих, а себе погубих." Змија му одговори: „Не бој се ништа, него ме носи кући моме оцу. Мој је отац змијињи цар." Онда јој се чобан стане молити и изговарати да не може оставити својих оваца, а змија му рече: „Не брини се нимало за овце; овцама неће бити ништа; само хајде што брже." Онда чобан пође са змијом кроз шуму и најпосле дође на једну капију која је била од самих змија. Кад дођу ту, змија на врату чобанову звизне, а змије се све одмах расплету. Онда змија рече чобану: „Кад дођемо у двор к моме оцу, он ће теби давати шта год заиштеш: сребра, злата и камења драгога, али ти не узимај ништа, него ишти немушти језик. Он ће се дуго затезати, али ће ти најпосле опет дати." У томе дођу у двор к оцу, и отац плачући запита змију: „Забога, синко, где си?" А она му каже све по реду како је био опколио пожар и како је чобан избавио. Онда цар змијињи рече чобану: „Шта ћеш да ти дам за то што си ми сина избавио?" Чобан одговори: „Ништа друго нећу, него да ми даш немушти језик." А цар рече: „Није то за тебе, јер да ти то дам, па да коме кажеш, ти би одмах умро, него ишти друго шта год хоћеш, даћу ти." На то му чобан одговори: „Ако ћеш ми што дати, дај ми немушти језик, ако ли ми то не даш, а ти збогом остај! Мени друго не треба ништа." Па пође да иде. Онда га цар врати натраг говорећи му: „Стани! Ходи овамо, кад баш то хоћеш. Зини." Чобан зине, а змијињи му цар пљуне у уста, па му рече: „Сада ти пљуни мени у уста." Чобан му пљуне у уста, а змијињи цар опет чобанину. И тако три пута пљуну један другоме у уста, па му онда змијињи цар рече: „Сад имаш немушти језик. Иди с Богом, али за главу своју ником не казуј, јер ако кажеш коме год, одмах ћеш умрети."

Чобан пође кроз шуму, и идући чујаше и разумеваше све што говоре тице и траве и све што је на свету. Кад дође к овцама и нађе их све на броју и на миру, леже мало да се одмори. Тек што легне, али долете два гаврана те падну на једно дрво и почну се разговарати својим језиком говорећи: „Кад би знао овај чобан, овде где лежи оно црно шиљеже има у земљи пун подрум сребра и злата." Чобан кад чује то, отиде своме господару те му каже, а господар дотера кола, па откопају врата од подрума и крену благо кући. Овај је господар био поштен човек, па све благо даде чобану говорећи му: „Ево, синко, ово је све твоје благо, то је теби Бог дао. Него ти начини себи кућу, па се жени, те живи с отим благом." Чобан узме благо, начини кућу и оженивши се стане живети, и малопомало изиђе он најбогатији човек не само у ономе селу него у свој околини није га било. Имао је свога овчара, говедара, коњушара, свињара, многу имовину и велико богатство.

Једном, лицем на Божић, рече он својој жени: „Спреми вина и ракије и свега што треба, па ћемо сутра ићи на салаш да носимо пастирима нека се и они провеселе." Жена га послуша и уради све како је заповедио. Кад сутрадан отиду на салаш, онда газда увече каже свима пастирима: „Сад сви скупите се, па једите и пијте и веселите се, а ја ћу бити код стоке сву ноћ." И тако газда отиде и остане код стоке. Кад је било око поноћи, али курјаци заурлају, а пси залају. Курјаци говоре својим језиком: „Можемо ли доћи да учинимо штету, па ће бити меса и вама?" А пси одговарају својим језиком: „Дођите, да бисмо се и ми најели!" Али међу псима бијаше један матори пас, који само још два зуба имадијаше у глави. Онај матори пас стане говорити курјацима: „Тамо њима то и то! Док су још ова два зуба мени у глави, нећете ви учинити штете моме господару." А то газда све слуша и разуме што они говоре.

Кад ујутру сване, онда газда заповеди да све псе потуку само онога маторога пса да оставе. Слуге стану говорити: „Забога, господару, штета је!" А газда им одговори: „Што рекох, то да учините." Па се оправи са женом кући, и пођу на коњма: под њиме бијаше коњ, а под женом кобила. Идући тако, човек измакне напред, а жена заостане. Онда коњ под човеком зарже. Коњ вели кобили: „Хајде брже! Што си остала!" А кобила одговара: „Е ласно је теби: ти носиш једнога господара, а ја троје: носим газдарицу, и у њој дете, па у себи ждребе." На то се човек обазре и насмеје, а жена то опази, па брже ободе кобилу и стигне човека, па га запита зашто се насмеја. Он јој одговори: „Низашто, само онако." Али жени не буде то доста, него салети мужа да јој каже зашто се насмејао. Он се стане бранити: „Прођи ме се, жено, Бог с тобом! Што ти је? Не знам ни сам." Али што се он више брањаше, она све више наваљиваше на њ да јој каже зашто се насмејао. Најпосле јој човек рече: „Ако ти кажем, ја ћу одмах умрети." Она опет, ни за то не марећи, једнако навали говорећи да друкчије не може бити него да јој каже. Утом дођу кући. Одседнувши с коња, човек одмах наручи мртвачки сандук, и кад буде готов, метне га пред кућу па каже жени: „Ево, сад ћу лећи у сандук, па да ти кажем зашто сам се насмејао; али како ти кажем, одмах ћу умрети." И тако легне у сандук, па још једанпут обазре се око себе, кад али онај матори пас дошао од стоке и сео му чело главе па плаче. Човек, опазивши то, рече жени: „Донеси један комад хлеба те подај томе псу." Жена донесе комад хлеба и баци пред пса, али пас неће ни да гледи, а петао дође и стане кљувати у комад; онда пас рече петлу: „Несрећо незасита! Теби је до јела, а видиш где газда хоће да умре!" А петао му одговори: „Па нек умре кад је луд. У мене има сто жена, па их свабим све на једно зрно проје кад где нађем, а кад оне дођу, ја га прождерем; ако ли се која стане срдити, ја је одмах кљуном; а он није вредан једну да умири." Кад то човек чује, он устане из сандука, па узме батину и дозове жену у собу: „Ходи, жено, да ти кажем." Па све батином по њој: „Ето то је, жено! Ето то је, жено!" И тако се жена смири и никад га више не запита да јој каже зашто се смејао.

[Lice]

"Tisine" i "Dervis i smrt"-Mesa Selimovic

[мирођија]

  Мајстор и Маргарита - Булгаков

[Зоран]

Књига о Јову ме је уздрмала начисто...

[Тавита]

Ovo sam citala ranije i danas uzeh ponovo...

G.G.Marquez - Oproshtajno pismo Markesa

Zaljubljen u ljubav

Kada bih imao jedan komadic zivota,dokazivao bih ljudima koliko grijese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare,a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta ,i podario mi komadic zivota,moguce je da ne bih kazao sve sto mislim,ali bih nesumnjivo mislio sve sto kazem.Stvari bih cenio ne po onome sto vrede,vec po onome sto znace.Spavao bih manje,sanjao vise.Shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih ociju gubimo sezdeset sekundi svetlosti.Hodao bih kada drugi zastanu,budio se dok ostali spavaju.Slusao bih druge dok govore,...i kako bih uzivao u sladoledu od cokolade.

Kada bi mi Bog poklonio komadic zivota,oblacio bih se jednostavno,izlagao potrbuske suncu,ostavljajuci otkrivenim ne samo tijelo vec i dusu.Boze moj,kada bih imao srce,ispisivao bih svoju mrznju na ledu,i cekao da izgreje sunce.Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama jednu Benedetijevu poemu,a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u casu svitanja.Zalivao bih ruze suzama,da bih osetio bol od njihovih bodlji,i strastven dada od njihovih latica.....

Boze moj,kada bih imao jedan komadic zivota...Ne bih pustio da prodje ni jedan jedini dan ,a da ne kazem ljudima koje volim da ih volim.Uveravao bih svaku zenu i svakog muskarca da su mi najblizi i ziveo bih zaljubljen u ljubav.Dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare ,a ne znaju da su ostareli kada prestanu da se zaljubljuju.Deci bih darovao krila,ali bih im prepustio da sama nauce da lete.Stare bih poucavao da smrt ne dolazi sa staroscu vec sa zaboravom.Toliko sam stvari naucio od vas,ljudi...Naucio sam da citav svijet zeli da zivi na vrhu planine,a da ne znaju da je istinska sreca u nacinu savladjivanja litica.Shvatio sam da kada tek rodjeno dete stegne svojom malom sakom svoga oca da ga je steglo zauvek.Naucio sam da covek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada teba da mu pomogne da se uspravi.Toliko sam toga mogao da naucim od vas ,premda mi to nece biti od vece koristi,jer kada me budu spakovali u onaj sanduk,ja cu na zalost poceti da umirem.

Napomena - Markesovo oprostajno pismo prosledio je Milo Petrovic,filozof,koji je pre izvesnog vremena saznao da je G.G.Markes ozbiljno bolestan.Posredstvom jednog kubanskog prijatelja,Milo je dobio i potvrdu te vesti.Markes se povukao iz javnosti,a preko interneta je uputio ovaj kratki tekst oprostaja svojim prijateljima.

[Тавита]

i da, nije da sam se rasplakala..nego.. steglo se grlo, pa ne možeš ni pričati. U "Srpska triologija" kada prelaze planine, i kada u snjegu nalaze djetence koje sjedi i plače pored mrtve majke...

[Тавита]

Da li da pominjem? Evgenije Onjegin?  dada

Zapisi iz mrtvog doma-Dostojevski (kada neko opisuje sudbinu jednog jadnog,tužnog psa koji je tražio ljubav od ljudi,a onda su ga drugi psi rastrgali)  1405_love

[Тавита]

Od pjesama sve od DIS-a, Ujevica, vise pjesama Crnjanskog, Bodlera, Radicevica, Endre Adija, Gumiljova, Poa itd.

[Тавита]

Ah, da... Mali Hristov polozajnik od Dostojevskog....

toliko sam bila oduzeta od trenutka izvan price, da sam kroz sve redove nekako prolazila sa malisanom....

Inace .... tu smo pricu, ja i moje drugarice proslog decembra stalno citale...

bas se duboko urezala.. i ne mjenja emocije..

pri svakom citanju..duboko me dodirne...

Ah Dostojevski...

[Гост]

Својевремено је то учинила књига "Чича Горио" и пошто то беше давно , мораћу поново да је прочитам, да пробам да се подсетим шта сам тада мислила.

Ту је "Изнад Истока и Запада"  уз коју сам плакала читајући део у коме св. владика Николај Велимировић описује бој на Косову и моменат када кнез Лазар одлучује којем ће се царству приволети.

"Злочин и казна" - вероватно сам тада била у неком посебном расположењу,али ме је та књига тада тотално обузела, увукла у себе толико да сам мислила да ћу се разболети.

[мирођија]

  Заиста, браво Тавита.

[Тавита]

???????????? ?? ?? ??????? ????? "???? ?????" ? ????? ?? ???? ????? , ?????? ?????? ?? ?? ????????, ?? ?????? ?? ?? ???????? ??? ??? ???? ???????.

?? ?? "????? ?????? ? ??????"  ?? ???? ??? ??????? ???????? ??? ? ???? ??. ??????? ??????? ??????????? ??????? ??? ?? ?????? ? ??????? ???? ???? ????? ???????? ????? ?? ?? ??????? ?????????.

"?????? ? ?????" - ????????? ??? ???? ???? ? ????? ???????? ???????????,??? ?? ?? ?? ????? ???? ??????? ???????, ?????? ? ???? ?????? ?? ??? ??????? ?? ?? ?? ?????????.

Da, Dostojevski zaista umije zagrliti covjeka. Mene je "Zlocin i kazna" dosta trzala, nisam plakala, ali me je dugo drzao roman.... i kad sam zavrsila sa citanjem ,nekako sam je jos citala  0104_cheesy

[Тавита]

  ??????, ????? ??????.

dada

[Тавита]

   ??????? ? ????????? - ????????

ne znam da li si imala priliku ici na ovaj sajt :

http://cr.middlebury.edu/public/russian/Bulgakov/public_html/

dada