Русија - борба за истину о 2. светском рату

[Guest Оливера]

Odučili smo se da pričamo o svojoj pobedi

Za 7 decenija koliko je prošlo od početka 2. svetskog rata stasala je nova generacija Evropljana koji često imaju pogrešnu predstavu o tadašnjim dogadjajima. „Većina Čeha — piše nam Ana Hegedušova iz češkog grada Ledeč – iskreno je ubedjena da nas nisu oslobodili Rusi i Amerikanci, da su se za Prag borili vlasovci, a tenkova maršala Konjeva tamo uopšte nije bilo… Dobro je što živi moji roditelji od kojih znam kako je sve bilo u stvari. A ko će to ispričati drugima?“

Stvarno, ko? – pitamo vojnog istoričara, direktora fonda „Istorijsko pamćenje“ Aleksandra Djukova.

- Na žalost, odučili smo se da pričamo o svojoj pobedi nad fašizmom. Istina nam se čini toliko očiglednom da je nekako nezgodno ponavljati Evropljanima. Ali sveto mesto nikad nije prazno. I u društvenoj svesti Zapada počinje da se formira koncepcija koja nema ništa zajedničko sa realnošću. Glavni teret oslobodilačke misije u njoj daje se saveznicima,konkretno Amerikancima. Ispada da su samo oni oslobodili narode Evrope od mrke kuge, oslobodili zatočenike logora smrti. Laž se lako prihvata. Jer, kakvu je slobodu mogao doneti ruski vojnik? – verovatno, ovako rezonuje savremeni Čeh u čijoj zemlji funkcioniše Muzej sovjetske okupacije perioda 1968. godine. Na plakatu muzeja prikazana je matrojška sa iskeženim zverinjim zubima. Nemojte da mislite da nastojim da umanjim ulogu saveznika u opštoj pobedi. Naravno da su lend-liz i američko bombardovanje fašističkih objekata pomagali Crvenoj armiji koja je po cenu ogromnih žrtava slomila kičmu fašističkoj vojnoj mašineriji.

Ali u maju 45. odazvavši se pozivima na pomoć koji su se čuli iz češkog glavnog grada, vlasovci su ipak ušili u Prag koji je ustao protiv fašista i učinili to pre jedinica Crvene armije, o čemu Aleksandar Solženjicin piše u 1. tomu „Arhipelaga GULAG-a“.

- Da, oni su pokušali da se nekako rehabilituju u poslednjem trenutku – primećuje istoričar Aleksandar Djukov. — Već je svima bilo jasno da je hitlerovska nemačka izgubila rat i da će borci tzv. Ruske oslobodilačke armije pod komandom generala Vlasova morati da odgovaraju za mnogo toga. Na primer, za kaznene operacije u Belorusiji, za pomoć u gušenju Varšavskog ustanka. Pomislite samo; oni isti ljudi su pojurili da spasavaju Čehe od fašista! Istina, u Pragu nisu dugo ostali jer je Crvena armija nadirala. I kada su njene jedinice upale u grad, tamo su još bila utvrdjenja fašista. Tenk majora Ivana Gončarenka stupio je u borbu sa hitlerovcima pored Manesovog mosta. To je istorijska činjenica!Ali ko sada u Češkoj pamti ako je tenk majora Gončarenka koji je više godina stajao na postolju kao spomenik davno uklonjen. Ali zato se o vlasovcima kao oslobodiocima Praga rado govori i piše. Njihovi grobovi su uredjeni, što je, sa ljudskog gledišta, razume se, pravilno. Ali govorim o drugom – o tome da se mora praviti heroje i žrtve od veleizdajnika. General Andrej Vlasov je bio uspešan, vrlo uspešan sovjetski oficir. I njegov izbor nije izmedju Staljina i Hitlera, već izmedju Otadžbine i neprijatelja koji ju je napao. To banalna veleizdaja! Uzgred rečeno, Česi su za vreme rata mrzeli kolaboracioniste. Podsećam vas na istoriju 20. estonske SS-divizije. 45., kada su se Nemci povlačili, ona je bila prebačena na teritoriju Čehoslovačke za preformiranje. E pa, lokalni partizani su zarobili Estonce i počeli da ih streljaju kao kolaboracioniste. Streljanja su trajala sve do dolaska jedinica Crvene armije. 46., što malo ko zna, estonski esesovci koje Česi nisu stigli da streljaju vraćeni su u otadžbinu pod nadzor NKVD-a. Tj., ostali su živi. Takva vam je istorija sovjetske okupacije Istočne Evrope. Treba je znati u detalje da se ne živi pod vlašću mitova.

06.08.2009

Glas Rusije

[Guest Оливера]

Dmitrij Medvedev ocenio kao ciničku laž neke današnje ocene 2. svetskog rata

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev ocenio je kao ciničku laž neka savremena tumačenja uzroka početku 2. svetskog rata koja se danas šire u Evropi. Naime: izjave o tobožnjoj jednakoj odgovornosti fašističke Nemačke i SSSR-a za iniciranje 2. svetskog rata. Ruski lider je to rekao u razgovoru sa voditeljem TV-kanala „Rusija“.

Dmitrij Medvedev je ovaj rat okarakterisao kao najveću tragediju 20. veka. On je ubedjen da ne može biti nikakve druge ocene ovih dogadjaja koji su, prema različitim podacima, odneli 70 miliona života. Drugo je pitanje kakvu će se interpretaciju dobiti ovi dogadjaji u raznim zemljama.

"Još pre 20 — 30 godina, u periodu konfrontacije takozvanih blokova, zapadnog i istočnog, Varšavskog ugovora i NATO-a, svi su bili istovetnog mišljenja da je fašizam pravično ocenjen i da su fašistički zločinci koje je osudio Nirnberški tribunal kažnjeni po zasluzi, i to bez obzira na razliku u ideološkim stavovima".

Danas se, na žalost, beleži regres u ocenjivanju 2. svetskog rata. Reklo bise da sada svi imaju opšte vrednosti, ali izazivaju nedoumicu zapanjujuće stvari koje se dešavaju u nizu zemalja i medjunarodnih struktura –rekao je ruski lider i nastavio.

"Baltičke države, pa čak i Ukrajina proglašavaju, u suštini, bivše nacističke pomagače svojim nacionalnim herojima koji su se borili za oslobodjenje njihovih zemalja iako su svi potpuno svesni toga šta je bilo i sramežljivo obaraju poglede da ne kvare odnose".

Šef ruske države podsetio je takodje da je Parlamentarna skzupptina Saveta Evrope nedavno izjednačila odgovornost fašističke Nemačke i SSSR-a za 2. svetski rat.

"Ali to je, oprostite mi, jednostavno cinička laž. Može se različito odnositi prema Sovjetskom Savezu, može se veoma kritički odnositi prema političkom režimu koji je bio u Sovjetskom Savezu i prema njegovim liderima u tom periodu. Pitanje je u tome ko je rat započeo, ko je ubijao i ko je spasavao ljude, milione života, i ko je, u krajnjoj liniji, čitavu spasio Evropu".

Predsednik RF je ubedjen je da nije dopustiva revizija istorije radi novih država. Medvedev je pozvao na pažljiv odnos prema opštoj istoriji, pogotovo u pitanjima koja su svojevremeno dobila nedvosmislenu ocenu od strane celog sveta. Nije dalekovido i rušenje institucija formirane kao rezultat takvih tragičnih dogadjaja. Ne možemo da to činimo u interesu ovih ili onih država koje se nalaze u razvojnoj fazi i formiraju svoj nacionalni identitet.

Jedna je od najvažnijih pouka koja proističe iz 70. godišnjice početka najveće katastrofe 20. veka, 2. svetskog rata, da se ne vrši revizija istorije, već da se izvlače pouke iz nje i da se misli o budućnosti.

30.08. 2009

Glas Rusije

[Guest Оливера]

Почели смо чешће да се суочавамо са тим што се сада назива историјска фалсификација

Дан Победе над фашизмом један је од најсветлијих празника. Већина људи у свету прихвата га као нешто свето. Тог дана они одају пошту подвигу ослободилаца, који су избавили свет од смртне опасности од стране фашизма.

Разбијање нацистичке Немачке, њених савезника и сателита била је победа снага прогреса над реакцијом, хуманизма над варварством. Победа је осигурала миран развој на планети у дуготрајној перспективи, одбранила право људи и народа на постојање.

То није претеривање. Други светски рат који су започели фашисти, био је рат за преживљавање у правом смислу те речи. У провом реду то се односило на народе и земље Европе. Између осталог, на Чехе, Пољаке, Русе, Украјинце, Белорусе, народе Прибалтика и друге. У нацистичким плановима није било места ни за њих, ни за њихову државност.

На све то није сувишно подсетити. Пошто се последњих година суочавамо са упорним покушајем да се ревидира историја минулог рата. На ту околност скренуо је пажњу председник Дмитриј Медведев у свом видеоблогу уочи Дана Победе.

“Почели смо чешће да се суочавамо са тим што се сада назива историјска фалсификација. При чему, и многи од вас су то вероватно приметили, овакви покушаји постају све жешћи, агресивнији, и у суштини ми се налазимо у ситуацији када морамо да бранимо историјску истину и чак још једном да доказујемо оне чињенице које су се до недавно чиниле сасвим очигледним. То је тешко, понекада је, искрено речено, дегутантно, али то се мора чинити”.

Покушаји ревизије историје виде се и навпростору бившег СССР, чији народи су дали одлучујући допринос победи над фашизмом. На Велику Победу почело је да се заборавља у Грузији. У Естонији и Летонији званичне симпатије су на страни колаборациониста, који су ратовали у саставу Вафен-СС на страни хитлеровске Немачке. У Западној Украјини актуална годишњица Победе је означена уклањањем споменика и оскврнућем гробова совјетских војника, као и прослављењем дивизије СС Галичина.

Овакве акције се тешко могу назвати другачије до ругање здравом разуму. То је вређање сећања на оне који су пали за слободу и још живих ветерана Совјетске армије. И то никако не може да се оправда. Говорећи у петак у Кремљу, председник Русије Дмитриј Медведев је уверио да Русија никада неће дозволити да се доведе у сумњу одлучујући допринос СССР исходу Другог светског рата.

Глас Русије, 05. 2009.

[Guest Оливера]

Идеологија и пракса украјинског национализма

У изложбеној сали Федералних архива РФ у Москви представљена је експозиција учињених јавним докумената о делатности оружаних националистичких украјинских групација «Идеологија и пракса украјинског национализма. ОУП и УПА 1939.-1956. године: сведочанства докумената».

Марљиво, засновано на озбиљним изворима, истраживање свих аспеката делатности националистичког покрета на Украјини помоћи ће да се схвати и преврне та трагична страна не само украјинске, већ и наше заједничке историје, — сматрају руски научници. Током низа година тема делатности оружаних националистичких јединица на територији Западне Украјине била је забрањена за совјетске истраживаче. Постојање опширног антисовјетског оружаног илегалног покрета није се уклапало у званичну идеологију, која је пропагирала братско јединство народа Совјетског Савеза. Захваљујући тим документима истраживачи су се суочили са веома сложеном, драматичном и противречном сликом тог доба. Разумљиви су и извори трагичних догађаја, који су обухватили стотине хиљада људи. Пред микрофоном је Александар Дјуков — директор Фонда помоћи актуелним историјским истраживањима Историјска меморија.

«Изложба коју је наш фонд организовао заједно с Федералним архивском агенцијом, озбиљанје је корак у проучавању историјата националистичких украјинских јединица. Први пут у нашој земљи јавности је представљен велики број докумената који раније нису били експоновани, већи њихов део никада није био у научном промету. На изложби су представљени документи и совјетских органа државне безбедности, и партијских органа, као и документи самих националистичких организација, немачких специјалних ресора, специјалних ресора западних држава, између осталих, саопштења француске обавештајне службе. Они помажу да се створи представа о свим правцима делатности оних, кога савремене украјинске власти објављују херојима. Представљен је велики број докумената о сарадњи украјинских националиста с нацистичким специјалним ресорима у ликвидацији пољског и лојалног совјетским властима украјинског становништва. Све је то од посебног значаја јер ова страна историје још није преврнута, јер и данас у Украјини активно делују радикалне националистичке организације».

О томе да је наш експерт у праву сведочи и чињеница да на дан отварања документарне изложбе у Москви активисти Конгреса украјинских националиста попели су се помоћу мердевина на споменик Лењину у центру Кијева и маљем су га неколико пута ударили. На такав начин су они обележили рођендан Романа Шухевича – главног команданта Украјинске устаничке армије који је учествовао у борбама на страни хитлерових снага. Раније је председник Виктор Јушченко издао наредбу о присвајању Роману Шухевичу, носиоцу одликовања Гвоздени крст нацистичке команде за учешће у казненим операцијама против цивила Украјине и Белорусије, за истакнути лични допринос национално-ослободилачкој борби за слободу и независност Украјине.

Глас Русије

[Guest Оливера]

Владимир Пу­тин: Исто­ри­ја ни­је јед­но­бој­на

Мо­сква, 1.сеп­тем­бра – Пред­сед­ник ру­ске вла­де Вла­ди­мир Пу­тин по­звао је, по­сле раз­го­во­ра са сво­јим пољ­ским ко­ле­гом До­нал­дом Ту­ском, да се спор­на пи­та­ња из исто­ри­је Дру­гог свет­ског ра­та оста­ве исто­ри­ча­ри­ма, а да се да­нас по­све­ти па­жња раз­во­ју од­но­са из­ме­ђу две зе­мље.

Пу­тин, ко­ји се на­ла­зи у по­се­ти Пољ­ској по­во­дом обе­ле­жа­ва­ња го­ди­шњи­це не­мач­ког на­па­да на ову зе­мљу, ис­та­као је да Ру­си­ја и Пољ­ска не тре­ба да на­ме­ћу јед­на дру­гој сво­ју тач­ку гле­ди­шта о исто­риј­ским до­га­ђа­ји­ма, а да се Ру­си­ја „увек, то на­гла­ша­вам, с огром­ним по­што­ва­њем од­но­си­ла пре­ма хра­бро­сти и хе­ро­и­зму пољ­ског на­ро­да, вој­ни­ка и офи­ци­ра ко­ји су пр­ви ста­ли на пут фа­ши­зму 1939. го­ди­не”. Ру­си и По­ља­ци бо­ри­ли су се у то вре­ме за­јед­но про­тив за­јед­нич­ког не­при­ја­те­ља – на­ци­зма у том нај­ве­ћем и нај­кр­ва­ви­јем ра­ту, до­дао је пре­ми­јер Ру­си­је.

Не по­ми­њу­ћи, али очи­глед­но ре­а­гу­ју­ћи на ре­чи пољ­ског пред­сед­ни­ка Ка­чин­ског да је ње­го­ва зе­мља од Ру­си­је 1939. го­ди­не „до­би­ла уда­рац но­жем у ле­ђа”, Пу­тин је ре­као да „исто­ри­ја ни­је јед­но­бој­на” и да је би­ло учи­ње­но мно­го гре­ша­ка. Све те гре­шке су, на овај или онај на­чин, ство­ри­ле усло­ве за по­че­так огром­не агре­си­је на­ци­стич­ке Не­мач­ке и стра­шне тра­ге­ди­је. Пакт Мо­ло­тов-Ри­бен­троп био је по­след­њи у ни­зу спо­ра­зу­ма ко­је је та­да­шња Не­мач­ка на­пра­ви­ла са европ­ским зе­мља­ма – прет­хо­ди­ли су му и не­мач­ко-пољ­ски до­го­во­ри из 1934. го­ди­не, и би­ла­те­рал­ни уго­во­ри о не­на­па­да­њу са во­де­ћим европ­ским зе­мља­ма, и ко­нач­но 1938. го­ди­не пот­пи­сан је Мин­хен­ски спо­ра­зум, а „бу­квал­но две не­де­ље по­сле Мин­хен­ског спо­ра­зу­ма, пољ­ска вој­ска за­јед­но са Вер­мах­том ушла је у Че­хо­сло­вач­ку”.

Пу­тин је ис­та­као да ни­је до­шао у Пољ­ску да оце­њу­је исто­риј­ске до­га­ђа­је већ да ода по­шту ју­нач­ки из­ги­ну­лом пољ­ском на­ро­ду.

Са сво­је стра­не, До­налд Туск је из­ја­вио да је пакт Мо­ло­тов-Ри­бен­троп до­вео до по­чет­ка Дру­гог свет­ског ра­та, а да је са­мо две не­де­ље по­сле Хи­тле­ра са ис­то­ка ушла вој­ска Ста­љи­но­ве Ру­си­је. По­сред то­га, иако су со­вјет­ски вој­ни­ци 1945. го­ди­не осло­бо­ди­ли Пољ­ску, они јој ни­су мо­гли да­ти сло­бо­ду „за­то што је ни они ни­су има­ли”.

Два пре­ми­је­ра сло­жи­ла су се да су од­но­си из­ме­ђу Пољ­ске и Ру­си­је „бо­љи не­го икад” иако је обим тр­го­вин­ске раз­ме­не сма­њен због кри­зе. То­ком са­стан­ка пот­пи­сан је низ еко­ном­ских спо­ра­зу­ма укљу­чу­ју­ћи и спо­ра­зум о снаб­де­ва­њу га­сом, а до­го­во­ре­но је и да се фор­ми­ра­ју два цен­тра за из­у­ча­ва­ње до­га­ђа­ја у Ка­тин­ској шу­ми где је до­шло до ма­сов­ног уби­ства пољ­ских офи­ци­ра. Пу­тин је обе­ћао да ће пољ­ским исто­ри­ча­ри­ма би­ти омо­гу­ћен при­ступ ру­ски­ма ар­хи­ви­ма уко­ли­ко ар­хи­ви Пољ­ске отво­ре вра­та Ру­си­ма.

Као што је по­зна­то, од 183 то­ма до­ку­ме­на­та кри­вич­ног де­ла ко­је је по­кре­ну­то, а он­да об­у­ста­вље­но, у Ру­си­ји по­во­дом ка­тин­ског слу­ча­ја, 116 се сма­тра др­жав­ном тај­ном.

Тај­не пољ­ске по­ли­ти­ке

У Мо­скви је да­нас об­ја­вљен збор­ник „Тај­не пољ­ске по­ли­ти­ке” у ко­ме су са­бра­на до­не­дав­но тај­на до­ку­мен­та ру­ских оба­ве­штај­них слу­жби у пе­ри­о­ду од 1935. до 1945. го­ди­не. Лав Соц­ков, ге­не­рал-ма­јор Слу­жбе спо­ља­шње оба­ве­штај­не слу­жбе из­ја­вио је на кон­фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ре да је, пре­ма тим до­ку­мен­ти­ма, пре 70 го­ди­на пољ­ско ру­ко­вод­ство пла­ни­ра­ло ко­ма­да­ње и уни­шта­ва­ње Со­вјет­ског Са­ве­за.

Он је ис­та­као да не­ма ни­ка­квих до­ку­ме­на­та ко­ја би све­до­чи­ла да је СССР на­ме­ра­вао да на­пад­не Не­мач­ку 30-40. го­ди­на про­шлог ве­ка.

Ла­вров: Ру­ска по­бе­да – „цр­ве­на ли­ни­ја”

Сергеј Лавров

Мо­сква – У члан­ку „Тра­ге­ди­ја Дру­гог свет­ског ра­та:Ко је крив?” у ју­че­ра­шњем из­да­њу днев­ни­ка „Ро­сиј­ска га­зе­та”, ми­ни­стар ино­стра­них по­сло­ва Ру­си­је Се­р­геј Ла­вров на­вео је да је Ру­си­ја уз пре­ви­со­ку це­ну оства­ри­ла по­бе­ду да би до­зво­ли­ла да јој је оду­зму.„За нас је то 'цр­ве­на ли­ни­ја'. Ако не­ко же­ли но­ви иде­о­ло­шки су­коб у Евр­о­пи, он­да је исто­риј­ски ре­ви­зи­о­ни­зам, по­ку­ша­ји да се исто­ри­ја пре­тво­ри у ин­стру­мент прак­тич­не по­ли­ти­ке – ди­рек­тан пут ка ње­му”, на­вео је Ла­вров.

Ис­ти­чу­ћи да „не же­ли да ми­сли” да ре­ви­зи­јом исто­ри­је „не­ко те­жи да ком­пен­зу­је сла­бље­ње идеј­них по­зи­ци­ја За­па­да у све­ту”, шеф ру­ске ди­пло­ма­ти­је је ре­као да је те­шко дру­га­чи­је оце­ни­ти не­дав­но пра­зно­ва­ње го­ди­шњи­це ис­кр­ца­ва­ња са­ве­зни­ка у Но­р­ман­ди­ју, ка­да „ни­ко од за­пад­них ли­де­ра, осим (пред­сед­ни­ка САД) Ба­ра­ка Оба­ме, ни­је по­ме­нуо до­при­нос Со­вјет­ског Са­ве­за у по­бе­ди над фа­ши­змом”.

Они ко­ји фал­си­фи­ку­ју исто­ри­ју „за­бо­ра­вља­ју шта су по­сле осло­бо­ди­лач­ког по­хо­да Цр­ве­не ар­ми­је до­би­ли, из­ме­ђу оста­лог и на те­ри­то­ри­јал­ном пла­ну”, ис­та­као је Ла­вров.„По­бе­да над фа­ши­змом и до­га­ђа­ји ко­ји су прет­хо­ди­ли ра­ту, ка­ко год се од­но­си­ли пре­ма њи­ма, да­ли су свим зе­мља­ма цен­трал­не, ис­точ­не и ју­го­и­сточ­не Евр­о­пе, као и на под­руч­ју Со­вјет­ског Са­ве­за, са­вре­ме­не гра­ни­це, про­тив ко­јих ни­је огр­ом­на ве­ћи­на чла­ни­ца евр­о­а­тлант­ске по­ро­ди­це”, на­вео је шеф ру­ске ди­пло­ма­ти­је, до­да­ју­ћи да „ако не­ко­га оне не за­до­во­ља­ва­ју, та­да то тре­ба та­ко ре­ћи, а не жа­ли­ти се на исто­ри­ју”.

Политика 02.09.2009.

[Guest Оливера]

Патријарх Московски и све Русије Кирил позвао је да се поштује подвиг совјетских грађана

Патријарх Московски и све Русије Кирил позвао је да се поштује подвиг совјетских грађана који су победили у рату против фашистичке Немачке. Бранећи по цену сопственог живота родну земљу, језик, самосвојност, наши дедови и прадедови су одбранили право на то, изјавио је он у телеграму учесницима Светског руског народног сабора и пленума Савеза писаца Русије. Они се одржавају у Владикавказу, у Северној Осетији и посвећени су 65. годишњици победе у Великом Отаџбинском рату, која ће се обележавати наредне године. Патријарх је истакао да хероизам и жртвовање претходних година треба да буду супротстављени покушајима да се разопште братски народи који су се некада борили раме уз раме и пропаганди меркантилних интереса моменталног успеха.

02.09.2009

Глас Русије

[Guest Оливера]

Русија позвала да се не изврће историја и да се памте поуке Другог светског рата

Пре 64 године у Токијском заливу на америчком линијском броду Мисури представници Совјетског Савеза, САД, Велике Британије и других држава потписали су документ о капитулацији Јапана. Тиме је била стављена тачка у Другом светском рату.

О жртвама Другог светског рата, који је почео 1. септембра 1939. Године, говорило се јуче у Пољској. Пре 70 година нацистичка Немачка је напала ту земљу, отпочевши најкрвавији у историји човечанства рат, у којем је учествовало 57 земаља. Њене жртве је постало од 50 до 70 милиона луди. Спорови о узроцима и грешкама, који су водили Другом светском рату, настављају се и данас. У покушајима да ревидирају улогу Совјетског Савеза политичари понекад долазе до апсурда. Рецимо, председник Пољске Лех Качињски је изјавио да је Пољска пружила успешан отпор фашистима. Она би победила да није јој сметала Црвена Армија. Истовремено је он назвао великим грехом учешће његове земље у подели Чехословачке поред Немачке и других земаља.

Говорећи о узроцима Другог светског рата, руски премијер Владимир Путин, који је учествовао у церемонији успомене у пољском граду Гдањску, истакао је да је пре те трагедије било много грешака са свих страна, за које је свет платио сувише велику цену. Русија је признала своје грешке и с правом очекује слично признање и од других, — изјавио је Владимир Путин.

- Данас не пружам неке оцене, нисам дошао овамо ради тога, дошао сам ради одавања поште погинулима у време Другог светског рата и истицања храбрости и херојизма пољског народа у борби против нацизма, — истакао је Путин. Међутим, када говоримо о објективној оцени историје, морамо да схватимо да она нема само једну боју, она је била разнолика, грешака је било огроман број. Све те акције су на свој начин стварале услове за почетак опширне агресије нацистичке Немачке. То је оно на чему морамо да радимо ако желимо објективну слику. Ако неко има за циљ да нађе у тој старој, плеснивој кифли неки комадић сувог грожђа за себе, а плесен да остави за једног од учесника процеса, ништа добро од тога неће бити.

Други светски рат није почео неочекивано. Неопходно је да се призна да су сви покушаји од 1934. до 1939. године да се нацисти смире путем закључивања с њима различитих споразума и пактова били су не само опасни са политичке, већ и неприхватљиви са моралне стране, — изјавио је Владимир Путин.

- Желим да скренем пажњу на то да је пакт Молотов-Рибентроп био последњи документ европске државе Совјетског Савеза с хитлеровском Немачком, пре тога је било закључивање пољско-немачког споразума 1934. године. Били су и билатерални уговори о ненападању, практично слични том пакту на билатералној основи. Пре тога, 1938. године је био потписан Минхенски уговор, или, како га зову, Минхенски дослух. После његовог потписивања крајем септембра ондашња пољска влада је поднела ултиматум Чехословачкој и увела своје снаге на територију те земље истога дана када је ушао и Вермахт.

Време је да европски политичари одустану од покушаја подмиривања историјских рачуна. Важно је узимати у обзир све историјске нијансе, не намећући једни другима своје егоистично мишлење, подићи се над проблемима из прошлости и заједно ићи напред. Објективне околности траже управо такву одговорну заједничку политику.

03.09.2009.

Глас Русије

[Guest Оливера]

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ – ИСКУШЕЊЕ ИСТОРИЈЕ

Интервју руског Амбасадора у Србији

1. септембра 2009. године навршава се 70 година од почетка Другог светског рата.

Овај рат, који је започео блок фашистичких држава или, како су тада говорили, силе „Осовине“, на челу са нацистичком Немачком, по својим размерама и суровости у историји нема себи равних. Трајао је дугих шест година и увукао је у своју орбиту 61 државу, четири петине становништва земаљске кугле. Наоружано је било више од 110 милиона људи. Био је то рат највећег крвопролића и уништења. Однео је животе десетина милиона људи. Најбројније жртве имала је моја земља изгубивши 26 милиона свог становништва. У Русији практично нема породице у којој не поштују сећање на свог палог јунака. Велике губитке имале су и друге земље као што је и Југославија која је дала 1,7 милиона живота. На стотине градова и села било је збрисано са лица земље. Нанета је огромна штета историјским и културним вредностима и споменицима. Свет је постао подељен на онај пре и после 1. септембра 1939. године.

Ради поимања било ког историјског догађаја потребно је знати изворе и поводе који су га проузроковали. Други светски рат није последица случајних стицаја околности или импулсивног деловања државника, политичара, дипломата. Рат је настао као резултат читавог низа дубоких узрока изазваних системом међународних односа тога времена; један од тих узрока безусловно је била осмишљена и потпуно свесна агресивна политика фашистичких држава.

Ја схватам да историја не познаје кондиционал, па ипак данас се многи питају да ли је било могуће спречити надолазећу катастрофу. Вероватно је било могуће. Стварање ефикасног механизма реакције на агресивне акције, формирање делотворног система колективне безбедности у Европи осујетило би планове агресора. Започети војни конфликт био би пресечен у корену и локализован.

Подсетићу вас да је током предратног периода СССР покушао да створи систем европске колективне безбедности с циљем пружања отпора експанзионистичким тежњама Хитлера. Пошто није имала заједничку границу са Немачком, Москва је тражила дозволу за пролазак совјетских трупа преко територије Пољске ради остваривања директног контакта са потенцијалним агресором. До последњег момента смо гарантовали Чехословачкој њен територијални интегритет. Међутим, узалуд. Победило је неповерење, жеља да се очува сопствена безбедност на рачун других, политичка кратковидост, кукавичлук.

Време је било изгубљено. Преговори о стварању антифашистичке коалиције завршени су када је Други светски рат увелико пламтео по целом свету. Били су потребни колосални напори, огромна настојања и жртве држава коалиције да би се стало на пут агресорима, прекинуо њихов суманути план и извојевала одлучна и бескомпромисна победа над фашистичком „Осовином“. Државно-политички систем фашизма био је разбијен, а кривци започињања рата добили су заслужене казне које им је изрекао међународни Суд у Нирнбергу.

Од завршетка рата прошло је 64 године. Смениле су се генерације. Већи део данашњег становништва планете рођен је и одрастао у послератном периоду. Све је мање оних који се сећају година сурових искушења које је, попут тешког бремена, поднело човечанство у периоду од 1939. до 1945. године. Али много тога што је уносило немир тада, актуелно је и данас. То су, пре свега, разлике у прилазу решавањима питања колективне безбедности. Забрињавајуће је то што неки још увек имају жељу да поделе Европу по принципу „наши-туђи“.

Други светски рат припада прошлости, али људи су дужни да га памте, да се труде да схвате његове лекције. Не треба се бојати освртања уназад. Погледати у огледало историје. Имати храбрости рећи себи истину, понекад непријатну, али једину. Превелико је искушење зажмурити на све то. Дистанцирати се од онога што се догодило. Заборавити, или што је још горе, обрнути све зарад политичких прилика. Лепо је и лако живети без терета прошлости, али тада нећемо имати од чега да градимо будућност. Управо ради будућности ми данас живимо и радимо, и речи „само да рата не буде“ у овом контексту имају дубоко значење. Предавања из историје морају постати вечити гарант да се не понови највећа трагедија човечанства - Светски рат.

Чланак у српском часопису «НИН», 27.08.2009

http://www.ambasadarusije.org.rs/interview/09/12.php

[Guest Оливера]

Борис Туманов: Лично ја немам намеру да се кајем

Следи коментар посматрача Бориса Туманова.

Иступајући приликом спомен-церемоније, посвећене 70. годишњици почетка Другог светског рата, председник Пољске Лех Качињски није изговорио ниједну реч којом би одао пошту хиљадама совјетских војника који су погинули за ослобођење Пољске од нациста. Он није осудио ни саме нацисте, ни хитлеровску Немачку које уопште није поменуо. Он је говорио само о пакту Молотова-Рибентропа и о жртвама Катина. Нема шта да му замерим јер има право на своју визију прошлости.

Немачки канцелар Ангела Меркел је говорила о најтрагичнијем поглављу у историји Европе и о најсуровијем рату у историји човечанства, не прецизиравши ко је отпочео тај рат. Затим она није пропустила да подсети присутне на тужну судбину милиона Немаца, прогнаних после рата из Силезије, из Судета и Трансилваније. И њој нема на чему да се замери, и она има има право на своју визију прошлости.

Тамо, у Гдањску, Владимир Путин је назвао аморалним алијансу између нацистичке Немачке и стаљинског Совјетског Савеза. Он је отворено признао да је масакр у Катину био злочин тоталитарног режима. Али је он такође подсетио на трагичну судбину десетина хиљада црвеноармејаца који су погинули 1920. године у пољским концентрационим логорима од епидемија и лошег понашања према њима. Осим тога, он је изразио мишлење да је Минхенски споразум био један од важних, можда и најважнији чинилац који је подстакао агресију Хитлера. И он је имао право на своју визију прошлости.

Међутим, када се читају или слушају коментари европских медија, може се доћи до закључка да је господин Путин разочарао Европу. Што више, стиче се утисак да је спомен-церемонија на Вестерплате била организована у циљу присуства јавном кајању данашње генерације грађана Русије која, међутим, нема ништа заједничко са стаљинским режимом и не сноси одговорност за његове одвратне злочине.

Лично ја немам намеру да се кајем. Не зато што налазим бар неко оправдање за комунистички режим. Не зато што не изражавам саучешће жртвама – Русима, Пољацима, Мађарима или Летонцима. Просто зато што се не осећам одговорним за стаљинске ужасе као што ни данашњи Французи, Британци или Немци се не осећају одговорним за понашање Даладјеа, Петена, Чемберлена или Хитлера или за понашање тих европских политичара који су безбрижно пратили како хитлеровска Немачка демонстративно гази војне одредбе Версајског уговора.

Покушаћу да будем што јаснији. Не спадам у оне ко је убеђен да је критика Русије – чак и неправедна – део тајне завере Запада, усмерен на рушење моје земље. Познајем, а то је признао и Владимир Путин у Пољској, да је руска демократија далека од савршенства, другим речима, још није јака.

Знам које грешке врши моја влада, ја их критикујем у руској штампи. Међутим, када читам неке коментаре мојих европских колега о тешкоћама пост-совјетске Русије, коментаре прожете снобизмом, интелектуалном ленштином, обичним незнањем, стиче се утисак да њихови аутори замерају грађанима Русије на самом њиховом постојању.

Можда покушамо да се потрудимо да се разумемо? Верујте, то није тако тешко.

Глас Русије, 04.09.2009.

[Guest Оливера]

     0705_read

[Guest Оливера]

О Второй мировой войне и ее итогах

Из разговора с ведущим программы «Вести недели» Евгением Ревенко (программа вышла в эфир 30 августа 2009 года).

[Guest Оливера]

Говор Амбасадора Русије у Србији на сусрету са ветеранима из Другог светског рата 28. септембра 2009. године поводом 65. годишњице од почетка операције ослобођења Југославије

Драги ветерани, поштовани гости,

Драго ми је што могу да вас поздравим у просторијама Амбасаде Русије у Србији. Велика ми је част да примим борце антифашисте који су се током Другог светског рата, а за Совјетски савез – Великог Отаџбинског рата – заједно са Црвеном Армијом борили против заједничког непријатеља – фашиста.

Нешто пре 1944. године дошло је до коренитог прелома. Совјетске трупе нанеле су смртоносни ударац државама фашистичке коалиције, ушле у Румунију и Бугарску, ослободиле део Пољске. 28. септембра 1944. почеле су операције за ослобођење Југославије. У сарадњи са борцима Народноослободилачке војске водеће јединице Трећег украјинског фронта под командом маршала Совјетског Савеза, Ф. И. Толбихуна, продрле су на територију братске словенске земље и истерале окупаторе. Први су ишли војници 57. армије генерала, а касније и маршала Совјетског Савеза, С. С. Бирјузова. Фашисти су се повлачили, захватајући свако насељено место, свако утврђено подручје. 13. октобра главне снаге 4. механизоване јединице под командом генерала В. И. Жданова дошле су надомак Београда, до Авале.

Током борби за Београд Совјетска ратна команда издала је наређење да се по могућности не примењује тешко наоружање, трудећи се да на тај начин не дође до разарања историјског центра града.

Повлачећи се фашисти су минирали Београд. Према замисли нацистичке врхушке град је требало стравнити са земљом. Борбе још увек нису биле завршене, а руски минери су приступили разминирању. Црвена Армија је за то наменила седам инжињерских батаљона. Од мина је очишћено 845 објеката, од тога 85 административне зграде. После дугих и крвавих борби 20. октобра освојено је последње упориште фашиста – тврђава Калемегдан.

Москва је дан ослобођења Београда поздравила салутирањем. Наредбом Врховног команданта од 14. новембра 1944. године деветнаест јединица Црвене Армије, као и дивизија оклопних бродова Дунавске ратне флоте добило је додатак „Београдски“. Установљен је орден „За ослобођење Београда“.

Тринаесторица совјетских војника, међу којима су и Фјодор Иванович Толбухин, Сергеј Семјонович Бирјузов, Владимир Иванович Жданов добили су одликовање Народног Хероја Југославије.

Победа је скупо коштала. У борбама за град пало је 2953 војника југословенске народне армије и преко 1000 совјетских војника. 22. октобра у Београду су сахрањени војници и официри Црвене Армије и Народноослободилачке војске Југославије. Улицама је ишла поворка. Људи су плакали и нису то крили. По целом граду гореле су свеће. Београђани су се опраштали од својих ослободилаца. Обећали су да никада неће заборавити њихов подвиг.

Широкогруди Срби назвали су улице именима Ф. И. Толбухина, С. С. Бирјузова, В. И. Жданова. Једна улица понела је име Црвене Армије.

Драги ветерани,

Ослобођење Југославије и Београда био је важан корак на путу ка Великој победи. Победи над фашизмом. Победи коју ћемо прославити 9. маја. Победи коју треба заједно да бранимо.

Победа над фашизмом 1945. године поставила је темељ савремене Европе. Демократија и људска права као основне друштвене вредности постале су могуће тек захваљујући херојском подвигу и ослободилачкој мисији народа наших земаља и држава савезница.

На жалост, у свету постоје снаге које би да ревидирају историју Другог светског рата и његове резултате. И то су они који су пуцали у леђа војницима антифашистичке коалиције. Ради данашње политичке конјуктуре имамо мокушаје да се умањи, па чак и оцрни допринос широког и правог народног антифашистичког ослободилачког покрета и оживети политичке фигуре које је и сама историја бацила у заборав. Говорећи на 64-ом зеседању Генералне скупштине УН, Председник Руске Федерације Д. А. Медведев истакао је следеће: „примећујемо како се с времена на време помаљају неофашистичке организације, врше злочине на расној, националној или етничкој основи, покушавају да у лепом светлу представе нацизам, одричу Холокауст, ревидирају одлуке Трибунала у Нирнбергу“.

Русија је изнела предлог да се у мају 2010. године одржи специјално заседање Генералне скупштине у знак успомене на све жртве тог рата.

Поштовани ветерани,

20. октобра Председник Д. А. Медведев ће у склопу посете Србији на дан ослобођења Београда заједно са Председником Б. Тадићем положити венце на маморијалном споменику Ослободиоцима Београда, положити цвеће код споменика совјетским војницима, одати пошту војницима наших држава који су дали животе у рату против фашиста.

Посета Председника Д. А. Медведева пружиће могућност да истовремено размотримо будуће перспективе развоја сарадње наших земаља у најразличитијим областима. Убеђен сам да имамо огроман потенцијал за сарадњу. Предстојећа посета биће јак додатни импулс нашим заједничким деловањима.

Драги ветерани,

Хвала вам што сте се одазвали моме позиву. Желим да вам изразим срдачну захвалност читаве Русије за ваш подвиг, за наше братство по крви и оружју. Живели још много година. Пуно здравља и среће и вама и вашим најближим.

http://www.ambasadarusije.org.rs/interview/09/17.php

[Guest Оливера]

Dmitrij Medvedev uputio čestitke državljanima Ukrajine

Dmitrij Medvedev je čestitao ratnim veteranima i svim državljanima Ukrajine 65. godišnjicu oslobođenja zemlje od fašističkih osvajača. Sećanje na jedinstvo naših naroda u borbi sa neprijateljem će se prenositi sa kolena na koleno – stoji u poslanici ruskog predsednika. On je izrazio sigurnost da će privremene teškoće između 2 zemlje biti prevaziđene i neće uticati na odnose ruskog i ukrajinskog naroda, te da su svi pokušaji da se poseje nepoverenje na istorijsko tlo osuđeni na propast. Ukrajina prvi put zvanično obeležava Dan oslobođenja od fašističkih osvajača.

28.10.2009

Glas Rusije

[Ђакон Ненад М. Јовановић]

Игор Козарски

МИШЕВИ У РУПИ

http://www.czipm.org/predsednik_medvedev.html

[Guest Оливера]

Ukrajina prvi put zvanično proslavlja godišnjicu oslobođenja od fašista

Danas se u Ukrajini obeležava 65. godišnjica oslobođenja od fašističkih osvajača. Prigode svečanosti održavaju se u Kijevu i drugim gradovima republike.

Dan oslobođenja prvi put se zvanično obeležava u Ukrajini. Predsednik Viktor Juščenko je tek nedavno potpisao odgovarajući ukaz. To se može protumačiti kao ustupak raspoloženjima pretežne većine ukrajinskih građana za koje je borba protiv fašizma bila i ostaje neprolazna vrednost. Evo šta direktor Kijevskog centra za istraživanje problema građanskog društva Vitalij Kulik kaže tim povodom.

Veliki otadžbinski rat ostaje događaj od velikog značaja. Pobeda u ovom ratu je važna za pamćenje. Oslobođenje Ukrajine od fašističkih osvajača važno je za pretežnu većinu stanovništva. Za ovogodišnje prigodne priredbe ko je se održavaju u svim oblastima Ukrajine prikovana je pažnja štampe i vlasti. Pri tome, pokušava se da se ovaj praznik depolitizira.

Mišljenje o ustupku vlasti dosta je osnovano. Jer, u Kijevu, u suštini, dominiraju drugi stavovi. Predsednik Juščenko I njegovo okruženje ne kriju simpatije prema pomagačima fašista, ukrajinskim nacionalistima, posebno iz Ukrajinske ustaničke vojske i SS-divizije „Galičina“ i pokušavaju da ih izjednače u pravima sa onima koji su se borili protiv nacizma, štaviše, da ih predstave kao borbe za slobodu i nezavisnost Ukrajine. To, razume se, nema niša zajedničko sa realijama. Stvar je u političkoj konjunkturi koja ima svoje zakone koji sve češće podsećaju na sebe uporedo sa približavanjem predsedničkih izbora u zemlje, planiranih za januar 2010.

Osvrt na događaje od pre 6,5 decenija lako je objašnjiv. Borbe za oslobođenje Ukrajine su jedna od herojskih stranica 2. svetskog rata. Protivnik je 1943. samo na levoj obali Dnjepra koncentrisao milion i 250 hiljada vojnika i oficira. Ovde mu je bilo suprotstavljeno 5 sovjetskih frontova, tako da je operacija oslobađanja leve obale i Donbasa poprimila ogromne razmere. Fašistima nisu pomogli ni ogorčeni otpor, ni prebacivanje pojačanja sa drugih frontova, ni Hitlerove naredbe kojima se povlačenje zabranjivalo. Kao rezultat, Vermaht je morao da se povuče na desnu obalu Dnjepra.

Ali ni tamo se nije dugo zadržao. Crvena armija je forsirala Dnjepar. Sa mostobrana na desnoj obali započeto je oslobađanje Kijeva i ostale teritorije Ukrajine. Krajem oktobra sovjetske trupe su izbile na granicu SSSR-a i počele borbena dejstva na teritorijama saveznica fašističke Nemačke. Ukrajinu je oslobađala Crvena armija u čijem su sastavu bili pripadnici svih naroda bivšeg SSSR-a. Zato su danas, zajedno sa Ukrajincima, značajni datum obeležavaju i njihovi prijatelji. Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev upu8tio je čestitke ukrajinskim državljanima. U njegovoj poslanici, pored ostalog, piše; „Ovog dana odajemo priznanje našim dragim veteranima, i poštu onima koji su u nemilosrdnom okršaju sa fašizmom žrtvovali živote za pobedu, za našu zajedničku pobedu.“

28.10.2009

Глас Русије