Шта је за мене, за тебе, за нас...Симонида?

[мирођија]

Милан Ракић

Симонида

Ископаше ти очи, лепа слико!

Вечери једне на каменој плочи,

Знајући да га тад не види нико,

Арбанас ти је ножем избо очи.

Али дирнути руком није хтео

Ни отмено ти лице, нити уста,

Ни златну круну, ни краљевски вео,

Под којим лежи коса твоја густа.

И сад у цркви, на каменом стубу,

У искићеном мозаик-оделу,

Док мирно сносиш судбу своју грубу,

Гледам те тужну, свечану, и белу;

И као звезде угашене, које

Човеку ипак шаљу светлост своју,

Те човек види сјај, облик, и боју

Далеких звезда што већ не постоје,

Тако на мене, са мрачнога зида,

На почађалој и старинској плочи,

Сијају сада, тужна Симонида, —

Твоје већ давно ископане очи!

Милан Ракић као српски конзул у Приштини 1907. године

Датум рођења: 30. септембар 1876.

Место рођења: Београд (Србија)

Датум смрти: 30. јун 1938.

Место смрти: Загреб (Краљевина Југославија)

[мирођија]

http://www.youtube.com/watch?v=1dEGh-0ovPc&feature=related

   
      За  мене  је  некако  ово  што  нам се  данас  дешава  далеки  одјек  фреске
      и песме Милана Ракића  из  мог  детињства.
      Нека  сета  и  туга  за  изгубљеном  лепотом  и  добротом.
   

[Guest]

odavno sam ovu pesmu pročitao pa sada  eheeeej

hvala Sesto na temi , za mene je prelepa  0442_feel