Новчана накнада за више од половине траже­них црквених објеката

[Владан]

Новчана накнада за више од половине траже­них црквених објеката

Недостају процесни механизми за одређивање висине новчане накна­де у реституцији црквене имовине, а више од половине захтева није комплетирано

Добра вест за буџет Републике Србије је да ће око 65 одсто земљишта које потра­жују цркве и верске заједнице, како процењују у Дирекцији за реституцију, моћи да буде враћено у натури. Лоша вест је да, према проценама исте институције, око 60 одсто објеката не може да буде враћено нити замењено имовином слич­не вредности и за њих ће држава, највероватније, морати да исплати новчану на­кнаду.

– За сада, Дирекцији за реституцију су процесно „везане руке” у погледу одређива­ња новчане накнаде за одузету имовину. Наиме, требало би утврдити право на тр­жишну новчану накнаду, а да би се то учинило „општим” законом о реституцији, на који упућује одредба члана 18. Закона о враћању имовине црквама и верским за­једницама, требало би регулисати питање обвезница за одузету имовину – наво­ди у писаним одговорима „Политици” Татјана Луковић-Јевремовић из републичке Дирекције за реституцију.

Недостатак процесних механизама за одређивање новчане надокнаде наша са­говорница наводи као једну од потешкоћа у враћању имовине. Друга је немогућ­ност решавања више од половине поднетих захтева због тога што их, за сада, под­носиоци нису комплетирали.

– Разлоге за такво стање треба тражити у неукости заступника подносилаца зах­тева, али, нажалост, и квалификованих пуномоћника-адвоката, који врло скром­но познају ову материју, као и знатним материјалним издацима за прибављање извода из листова непокретности или земљишне књиге, уверења о идентифика­цији парцела, често врло тешко проналажење одлука о одузимању – објашњава Татјана Луковић-Јевремовић.

Са потешкоћама због потраживања црквене имовине суочило се, између оста­лих, и Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине“ у којем објашњавају да „имају својство пасивно легитимисане странке у осам поступака који се воде пред Дирекцијом за реституцију“. Реч је, наиме, о законским сметњама за повраћај зе­мљишта на којем се сада налазе изграђени водопривредни објекти који су зако­ном о водама дефинисани као државна својина, а којима „Воде Војводине“ упра­вљају као добрима од општег интереса.

„У овим условима ЈВП је указало да само Република Србија, као власник ове др­жавне имовине, може да се изјашњава о захтеву за њен повраћај у власништво црквеним заједницама. Дирекција за реституцију је у овим поступцима затражи­ла мишљење и изјашњење надлежног министарства“, кажу у ЈП „Воде Војводине“ и додају да им није познато да ли је тражено мишљење достављено Дирекцији.

У Дирекцији за реституцију кажу да су се појавиле и потешкоће у повраћају цркве­не имовине које су више политичке, него правне природе. Наиме, до данас ништа од имовине коју потражује исламска заједница није враћено. Процес реституције зауставила је чињеница да су у Министарству вера регистроване две верске зајед­нице муслимана, Исламска заједница Србије и Исламска заједница у Србији.

– Оба правна лица потражују истоветну имовину, иако је још Законом о исламској верској заједници Краљевине Југославије из 1930. године постојала само једна Исламска заједница, којој је имовина и одузета. Питање правног следбеништва ИЗ Краљевине Југославије треба мериторно да реши суд, или да надлежни орган који је направио грешку и регистровао две исламске заједнице ту грешку и испра­ви, или пак да се две исламске заједнице помире, уједине и договоре да би по­том Дирекција за реституцију могла да врати одузету имовину – каже Татјана Луко­вић-Јевремовић.

политика