Добро дрво

[раб.аџија]

DOBRO DRVO - SEL SILVERSTEJN

ДОБРО ДРВО

          Било једном једно дрво, Добро дрво, пуно љубави за једног малог Дјечака. Дјечак је долазио сваког дана и вриједно сакупљао опало лишће. И исплевши лиснату круну, замишљао је да је шумски краљ. Пео би се уз стабло Доброг дрвета и њихао се на његовим гранама. Јео је његове слатке плодове, јабуке. Добро дрво и Дјечак би се понекад играли жмурке и кад би се уморио, Дјечачић би заспао у сјенци дрвета. Мали Дјечак је пуно волио дрво. И Добро дрво било је срећно. Али, вријеме је неумитно пролазило и Дјечак је одрастао. Добро дрво је сада често остајало само. А онда, једног дана, Дјечак поново дође и Добро дрво му рече:

„Хајде, Дјечаче, попни се на мене и пољуљај се на мојим гранама, наједи се мојих јабука и одмори се у мојој сјенци. И буди срећан.“

„Али, сувише сам велики да бих се пео на тебе и играо се с тобом“, одговори Дјечак Добром дрвету. „Желим да купим толико ствари и да се забављам… Али, знаш, потребан ми је новац. Можеш ли ми дати мало пара?“

„Жао ми је“, одговори Добро дрво „али пара немам. Све што имам јесу лишће и јабуке… Ипак, Дјечаче, могао би да убереш моје јабуке и продаш их у граду… Тако ћеш доћи до пара и бити срећан.“

И Дјечак се узвера на дрво и побра његове јабуке, потом их однесе са собом. И Добро дрво се опет осјети срећним. Дуго је времена опет прошло, а Дјечак није навраћао.

И Добро је дрво било јако тужно.

А онда, једнога дана, Дјечак поново стиже и дрво радосно зашумори.

„Хајде, Дјечаче,” рече му оно “попни се уз моје стабло и пољуљај се на мојим гранама.

И уживај!”

“Немам времена за то, имам превише посла,” Одговори Дјечак.

“Желим кућу, у којој ће ми бити топло,” објасни он, “Желио бих да имам жену и дјецу и зато ми је потребна кућа. Можеш ли ми ти набавити једну кућу?”

“Ни ја немам кућу, одговори дрво. У ствари, читава шума је моја кућа. Али, ево можеш посјећи моје гране и од њих себи саградити кућу. И тако ћеш бити сретан.”

И тако Дјечак посијече гране Доброг дрвета и однесе их, и од њих сагради себи кућу.

И Добро дрво поновно се осјећало јако срећним.

Још подоста времена прође, али Дјечак није навраћао. И када се поновно појавио, Добро дрво је било толико срећно да је једва било у стању ријеч изустити.

“Хајде, Дјечаче,” позове га дрво шаптавим гласом, “дођи и поиграј се.”

“Превише сам стар и тужан да бих се играо,” Одговори Дјечак. “Али желио бих један чамац, који би ме одвезао далеко, далеко одавде. Можеш ли ми наћи један чамац?”

“Па, посијеци моје стабло и начини себи чамац,” одговори Добро дрво. “Тако ћеш моћи одједрити далеко, далеко одавде и бити срећан.” 

И тако Дјечак посијече стабло Доброг дрвета, направи чамац и одједри далеко, далеко.

И Добро је дрво било срећно али не и пресрећно.

Доста је времена минуло и Дјечак се најзад поновно појави.

“Жао ми је, Дјечаче,” дочека га дрво, ”али заиста немам ништа више што бих ти могао дати. Знаш не рађам више јабуке.”

“Зуби су ми се већ давно истрошили и не могу више јести јабуке.” рече Дјечак.

“Немам више ни грана” настави Добро дрво, ”на којима би се могао љуљати.”

“Превише сам стар за такве ствари, мислим за љуљање на гранама.” примијети Дјечак.

“Немам више ни дебло,” рече Добро дрво “на које би се могао попети.”

“Сувише сам уморан да бих се пентрао по дрвећу.” заклима главом Дјечак.

“Жао ми је,” уздахну Добро дрво. “Волио бих да ти могу било што дати, али ништа ми више није остало.

Сад сам ти само један стари пањ. Жао ми је, заиста.”

“Па више ми много ни не треба” уздахну Дјечак. “Тек неко мирно мјесташце гдје могу

мирно сјести и предахнути. Знаш јако сам уморан.”

“У реду онда” одврати Добро дрво, “истежући се што му је више било могуће: ”стари пањ је право мјесто да се на њему сједи и одмара. Дођи Дјечаче, и сједи. Сједи и одмори се.”

И Дјечак поступи како му је речено.

И Добро дрво се осјети бескрајно срећним.

Шел Силверстајн

[Boba]

prstgore bendoff prst ka dole greengrin  divno Hvala ti puno.Podsetila si me na detinjstvo i kako mi je mama cesto citala ovu pricu  :)

[Милан Меденица :)]

моја тетка увек плаче кад чита ово деци, деца се кидају од смеха и теше текту slava3 algabacaju algabacaju algabacaju

[Booba]

ја сам свом мужу, у оно време док ми је био само момак, обојила целу књигу. и одушевљено је направио полицу за њу algabacaju

[Guest]

0442_feel 0442_feel 0442_feel