Jump to content

Да ли поштујете оне који некога поштују?

Оцени ову тему


Препоручена порука

        Приметила сам да на форуму, опет кажем по мом личном мишљењу, има ликова који једноставно не

умеју да  поштују  никога, и ретко шта.

        Све кријући се иза  идеје самодовољности која почиње њиховим рођењем.

        Као да света  није било и пре тог догађаја.

        И сада, пошто постоје неке вечне вредности, зашто се данас тако лако одбацују? .please.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Као и у реалном животу има оних који други има људи другога гледају као свог непријатеља. Зашто је то тако? Разлози су многи, од кућног васпитања, верског васпитања, разних комлекса итд...

Лепа тема, можемо поразговарати.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

       Приметила сам да на форуму, опет кажем по мом личном мишљењу, има ликова који једноставно не

умеју да  поштују  никога, и ретко шта.

       Све кријући се иза  идеје самодовољности која почиње њиховим рођењем.

       Као да света  није било и пре тог догађаја.

       И сада, пошто постоје неке вечне вредности, зашто се данас тако лако одбацују? .please.

Људи на нету се крију иза аватара и никова.

И онда пишу којешта.

Најбоље је барем на оваквим форумима , да људи пишу онако како и иначе говоре .

Али ту се најбоље очитује степен лажљивости , кад чоек седне за комп на нет.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мислим да је, пре свега, разлог у породици-погрешно  домаће васпитање (или недостатак истог).

Јаз генерација је увек постојао и увек ће га бити, и не мора да значи да смо ми, матори увек у праву, али и неслагање може да се изрази без ускраћивања поштовања. greengrin.gif' class='bbc_emoticon' alt='facenew22222222' />

Потпис:

Надање је моје- Отац;

Прибежиште моје- Син;

Покров мој- Дух Свети;

Тројице Свесвета, слава теби.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

не нужно.

поготово што поштовање одвајам од љубави.

волим људе, али не и оно што чине у своје, туђе или у име нечег.

не волим идеологије и екстреме, знам куда воде. сујета и минули рад умеју у трену да падну или надувају, по потреби, тако да ми то није критеријум.

морал и етика су врло дискутабилни, и обично зависе од пријемчивости колико и ограничења људског медијума. пошто људске категорије одбацујем, а хришћанске прихватам по аутоматизму али је питање колико их и сам испуњавам, тако да их не узимам у обзир.

не поштујем људе јер морају да зараде моје поштовање а крећу од нуле, понекад и од минуса имајући у виду шта су другима учинили.

исто важи и за историјске личности, као и униформу.

униформу поштујем, не нужно и оног ко је носи.

нечији ауторитет или пријатељ не мора да буде и мој по аутоматизму.

нема везе са уображеношћу или понижавањем, једноставно сам изгубио пијетизма према човеку, старом или младом. не дајем на спољашњи приказ пет пара, већ гледам шта људи одају и чине.

још мање гледам одакле су, или чему припадају, ни то ништа не значи.

то што не волим шта чине, не мора нужно да значи да не волим човека, јер раздвајам личност од чињења. али ме не спречава и да отворено кажем своје мишљење, понекад баш из љубави.

за светитеље не важи тај критеријум, јер њима није сметало да постану то иако су имали заблуде - барем су биле из искреног незнања и човекољубивог мотива.

Бог је ван категорије, тако да је и љубав ван категорије.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...