Храм Светог Апостола Јакова у Дубокој

[Guest Izida]

На самој обали Велике Мораве, код села Дубоке, удаљен од села око 2 километара, налази се накадашњи манастир Јаковић, данас претворен у парохијску цркву, посвећену Светом апостолу Јакову, брату Господњем по телу. Непознато је време настанка првобитног манастира, али се оно свакако везује ѕа епоху градње оближњих манастира и цркава насталих почетком 15. века у доба деспота Стефана Лазаревића.Тада је на узаном подручју од десетак километара на десној обали Велике Мораве утемељено седам манастира и овај део Поморавља се са правом називао " Моравска Света Гора".

Народно предање се донекле ослања на историјске чињенице, јер је ова група моравским манастира стварно настала готово истовремено почетком 15. века. Њих су подигли феудалци и војсковође у периоду интезивног насељавања овог подручја становништвом избеглим из јужних крајева, који су већ освојили Турци. За неке од манастира постоје историјски подаци који их датирају. тако је суседни манастир Свете Богородице у Радошину саградио деспотов војвода Радослав Михаљевић, а буковицу, некадачњи Миљков Манастир, подигао је каравлашки војвода Ђорђе Радулбеговић. Свакако да је и манастир јаковић тада утемељен, а његов ктитор био је неки племић са двора Деспота Стефана Лазаревића. Његово име није остало забележено. У летопису садашње цркве наводи се 1371. година, додуше без икакве научне потврде.

Нажалост, ни једна грађевина није очувана у првобитном облику до данас. Пошто су се манастири налазили на важној саобраћајници, Цариградском друму, изложени ратним пљачкањима и разарањима, сви су убрзо били порушени до темеља. Неки од њих су током векова били обнављани, а међу њима и манастир Јаковић. На једној аустроугарској карти из 1787. године, Јаковић се наводи као важно духовно и војно место. Код самог манастира пронађени су и топови, који се данас чувају у Завичајном музеју у Јагодини.

Према писању игумана Филарета у црквеном листу Сион, некадашњи манастир Јаковић обновио је протојереј Петар Коруновић 1894. године. На месту данашње цркве, он је затекао зидове високе и по 4-5 метара. Како је ту пролазио са учитељем из села Глоговца на Свету Литургију у манастир Томић, он је о великим празницима затицао велики број народа на том месту. Они су ту палили ватре и грејали камење, полагали на себе и лечили се од болести. Међутим, о самој цркви су мало знали шта да кажу, али су зато знали да је испод манастира постојало село где су Турци извршили покољ. Исто тако постојала је и легенда да се иза зидина са својом војском причестио и капетан Коча Анђелковић, пре него што је отпочео борбу са Турцима 1789. године. У току 1894. године, делегација из села Дубоке затражила је од Митрополита Михајла дозволу за обнову храма. Одмах по добијању сагласности, они су у оквиру старе црквене основе подигли садашњу цркву. Поред цркве саграђена је са западне стране мала зграда, а 1925. подигнут је звоник и купљено звоно у Крагујевцу тешко 50 килограма. У току 1926. године, подигнута је мања спратана зграда на северној страни, а 1931. президана је на западу велика припрата.

Садашња црква је скромних димензија, у основи је решена као триконхос са полукружним споља и унутра певницама и олтарском апсидом. Засведена је полуобличастим сводом, а двосливни кров је покривен бибер црепом. Припрата је правоугаоне основе, нешто нижа од цркве.. Главни улаз је на западу, а изнад портала налази се велика трифора.

У црквеној порти се налази и споменик посвећен капетану Кочи Анђелковићу, као и свим србским ратницима који су изгинули бранећи отачество. Он је дело, можда и најпознатијег србског архитекте скраја 19. и почетка 20. века- Миомира Коруновића, који је био син проте-обновитеља Петра Коруновића.

Велика и збиљна обнова је кренула 2000. године, обнављањем мањег конака и целокупног храма, када је доведена струја и вода. Данас до храма воде знакови, почев од Глоговца па до самог храма. За зимске дане је урађено грејање у храму.

[Пајко]

Манастир Светог Апостола Јакова брата Господњег или "Јаковић" се налази се у атару села Дубока,

општина Јагодина. Као ктитор се помиње Кнез Лазар. Први је манастир од седам, у низу, који припада

"Моравској светој гори" и, такође, једини од седам манастира који припада Шумадијској епархији.

Помиње се у турском попису из 1572 године као "Манастир светог Арханђела" у Ресавској нахији.

Турски попис из времена султана Мурата III из 1575-76 године бележи да у манастиру живи само један

монах. Оба пописа бележе да је манастир код села Гранчар. Тешко је извршити његову прецизну

идентификацију јер село тог имена данас не постоји али је то, највероватније, манастир Јаковић јер у

суседним селима Малом Поповићу и Доброј води, која се катастарски граниче, такође и са селом Дубока,

где се налази "Јаковић", постоје насеља "Гранчар".

У порти манастира се налази споменик палим јунацима у Српско-турским ратовима, И светском рату и

Кочи Анђелковићу који се ту причестио пре него што је подигао устанак против Турака 1787. године познат

као "Кочина крајна" или "Фрајкорски рат". Манастир је парохијска црква и тренутно нема монаштва.

[Пајко]

Први је у низу, манастира Моравске свете горе, низводно Великом Моравом, атар села Дубокa.

Уједно и једини који припада Шумадиојској Епархији док остали припадају Браничевској епархији.

[Пајко]

[Пајко]

"ПОКАЈАЊЕ ПОНЕДЕЉКОМ"

Абортус је велика несрећа. Зато се у манастиру Јаковић

сваког последњег понедељка у месецу служи акатист

покајаних мајки и очева, који су на тај начин извршили

чедоморство. То је тежак грех и надам се да тај грех

више неће чинити. Сваке године у Србији нестане по један

град од 80.000 становника - каже јереј Иван Цветковић,

старешина манастира Јаковић.

(Блиц - четвртак 4. октобар 2007.)

[nana]

[Guest - . . .-]

[Пајко]

Допринос манастира у ослобађању Србије од вишевековног ропства је непроцењив

О учешћу ових манастира и манастира Србије, уопште, и о понашању монаха у доба Кочине крајине

врло илустративно говори и народна песма у којој је описано учешће калуђера Исаије:

ВОЈСКУ КУПИ КОЧО КАПЕТАНЕ,

БАРЈАКТАРА, ЦРНА КАЛУЂЕРА,

ПО БАРЈАКУ ПОЛОЖИО БРАДУ

ПА ОН УЧИ СРБЕ У ПАРАДУ. (одломак)

Наравно да су Турци, чим сазнају за овакво деловање калуђера, предузимали често веома сурове и

и крваве одмазде - третирајући манастире не као верске објекте већ као легитимне војне циљеве.

[Guest - . . .-]

Данас је слава у мојој бившој Цркви.

[Пајко]