НОВИ ЗАВЕТ

[звечанац]

                  Рођење и детињство Господа Исуса Христа

У оно време када је цео свет очекивао долазак великог Посланика са Неба - Месије, у Јудеји су живели побожни супрузи Јоаким и Ана. Јоаким  је био из царскога рода Давидова, а Ана из рода првосвештеника Арона. Немајући деце, они су се ватрено молили Богу да скине с' њих срамоту у очима Израиљаца, и заветовали су се да ће дете, ако им Бог да, посветити да служи храму Божијем. Бог је чуо њихову молитву и они добише кћер, Којој дадоше име Марија.

По старом црквеном предању, Маријини родитељи, још док је Она била девојчица, довели су Је у храм (Ваведење - увођење Пресвете Богородице у храм) и тамо Је оставили да служи Господу. Девојке, посвећене Богу, васпитане су у храму и становале су око њега у нарочитим домовима. По закону, првосвештеник је све посвећене Богу примао и благосиљао на вратима храма: а кад су довели малу Марију, првосвештеник Је, по вољи Божијој, увео у Светињу над светињама, куда је и он сам могао улазити само једанпут у години.

      Јоаким и Ана су убрзо умрли, и Света Дјева остаде пуко сироче. Али је Њу Сам Господ чувао. Васпитајући се у храму Божијем, Марија је стално проводила време у раду, молитви и читању Светог Писма. Овде је Она, помоћу благодати Светога Духа (благодат је сила Божија која нам помаже да се спасавамо), сачувала Своје срце од свега што је рђаво, нечисто и грешно. Али, Она се није понела због чистоте Душе Своје , напротив, смерна, Она је била свесна да је недостојна пред Богом, и с' нестрпљењем је заветовала Богу да до краја Свог живота сачува девичанство. Када је напунила четрнаест година, свештеници у храму, њени васпитачи. хтедоше да је удају, али им Она откри Своју тајну. Онда је свештеници дадоше Њеном рођаку, старцу Јосифу, као заручницу и у исто време обавестише га о Њеном завету. Јосиф је био дрводеља и живео је у Галилејском граду Назарету. Дјева Марија се настанила у његовом дому, као његова заручница, и помагала му је Својим ручним радовима. 

                  Арханђелова вест о Претечином рођењу (Лк. 1,5-25).

  Пророк Малахија је претсказао, да ће пре Месије доћи Његов Претеча, који ће спремити људе да дочекају Спаситеља и показаће Га, када дође. У то време, у горњој земљи у граду Јудину, живео је свештеник Захарија и жена му Јелисавета. Обоје су били праведни, живећи непорочно по свим заповестима и наредбама Господњим. И они доживеше дубоку старост, а не имаху деце. Они су трпели срамоту због тога и искрено се молише Богу за пород.

      Једном, када на Захарију дође редда служи у Јерусалимском храму, он уђе у Светињу над светињама да кади. Тада му се јави Aрханђел Гаврило и рече му да ће добити сина, и да му надене има Јован. Али пошто није поверовао овим речима због своје старости, Арханђел му рече да ће бити нем док се то и не догоди. Изашавши из Светиње, народ видећи да је занемео, разумеде да је Захарије имао неко виђење. И, заиста, убрзо потом, Јелисавета у дубокој старости, заче и понесе дете.   

[звечанац]

                    Благовест Пресветој Дјеви Марији(Лк.1,26-56.)

  После шест месеци Арханђел Гаврило, по Божијој заповести, дође у град Назарет, у дом Јосифов, и јави се Пречистој Дјеви Марији, рекавши: ''Радуј се , Благодатна! Господ је с' Тобом, Благословена си Ти међу женама!'' Овај поздрав уплаши Марију. Тада јој Гаврило рече: ''Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога. И ево родићеш Сина, и надени му име Исус. Он ће бити велики и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његова, и цароваће у дому Јаковљеву вавек, и Царству Његовом неће бити краја. Дух Свети доћи ће на Тебе и сила Највишега осениће Те; зато и Оно што ће се родити биће Свето, и назваће се Син Божији.'' Марија смерно прими овај радостан глас и одговори: ''Ево слушкиње Господње; нека Ми буде по речи Твојој''. И Гаврило оде од Ње.

 

    Примивши радосну вест од Анђела, Дјева Марија похита Својој рођаци Јелисавети, жени Захариној, у град Јудин, који је био јужно од Јерусалима. И када Јелисавета чу Маријин поздрав напунивши се Духа Светога, рече: ''Благословена си Ти међу женама, и Благословен је Плод утробе Твоје! И откуда мени ово да дође Мати Господа мога к' мени?'' И рече Марија: '' Велича душа Моја Господа, и обрадова се дух Мој Богу, Спасу Мојему, што погледа на понижење слушкиње Своје; јер ће Ме од сад звати Блаженом сви нараштаји''. Дјева Марија остаде код Јелисавете три месеца и врати се у Назарет.

    А праведни Јосиф, видећи да је Дјева Марија трудна, посумња у Њену верност, и будући да милостив, не хте да буде каменована по Закону Мојсијеву, него хтеде да је тајно отпусти. Али, и њему се јави Арханђел Гаврило и рече: '' Не бој се узети Марије жене своје, јер оно што се у Њој зачело од Духа је Светога. Она ће родити Сина, и надени Му име Исус (што значи - Спаситељ); јер ће Он спасти Свој народ од грехова његових.'' После ове Небеске опомене, а и из каснијих чудесних догађаја који су уседили, праведни Јосиф је спознао велику тајну Божију у којој је он учесник, те ни помишљао није да са Пресветом Дјевом има супружничке  односе, него се смерно приклонио Божијој вољи. 

           

                      Рођење Јована Претече (Лк.1,57-80.)

  Када дође време, Захарија и Јелисавета добише сина. У осми дан се искупише у Захаријином дому да га обрежу, по закону Мојсијеву. Обичај беше да детету дају очево име. И када упиташе Зхарију, који је још био нем, како му је име. он узе дашчицу и написа: ''Ти дете, назваћеш се пророк Највишега, јер ћеш ићи напред, пред лицем Господњим да Му приправиш пут''.  Глас о овом догађају брзо се пронесе по свој горњој земљи, и сви су чудећи се говорили: Шта ће бити од овога детета?

                      Христово рођење (Лк.2,1-7.) 

  Дошло је време и да Спаситељ дође у свет. По Михејевом пророчанству Он је требао да се роди у Витлејему, месту рођења цара Давида, а Дјева Марија је живела у то време у Назарету. И ево, Господ учини, да је Дјева Марија морала ићи у Витлејем. Римски ћесар (цар) Август, заповеди да се изврши попис народа, због чега је сваки Јудејац био дужан да иде у град, из кога су били његови преци. Извршујући царску заповест, Јосиф и Марија пођоше у Витлејем. Али кад су дошли онамо, сва места у гостионици била су већ заузета, и они су морали заноћити у пећини, где су пастири чували своја стада.

    Те ноћи, у тој пећини, догодио се чудесан догађај: Дјева Марија роди Сина, Који је био не само човек, него у исто време и Бог - родио се Богочовек, Јединородни Син Божији, једне суштине са Оцем. Оваплотио се од Духа Светога без греха заче, Дјева Марија Га без бола и роди, и лако Га пови и стави у јасле. Његово зачеће беше чудесно. Његов раст у утроби Дјеве Марије беше природан, као и сваког другог детета. Али и Његово рођење беше чудесно, јер Мајка Божија је и пре зачећа била Дјева, вечно оставши Дјева, чудесно Га родивши, не природним путем, него натприродним. А како се то догодило, остаће увек тајна за нас. Зато не испитујемо оно што је несазнајно, вели свети Јован Златоусти. Јер Свемогућем Богу, све је и могуће, па и да учини ово јединствено и напонивљиво чудо у историји човечанства.           

                     

[звечанац]

                                  Поздрав пастира (Лк.2,8-21)

Витлејемски пастири беху први који се удостојише да чују радостан глас о Спаситељевом рођењу. Њима се усред ноћи јави Анђео Божији, на шта се они уплашише, а он им рече: ''Не бојте се, јер вам јављам велику радост која ће бити свему народу; данас се у граду Давидовом роди Спас, Који је Христос Господ. И ето вам знака: наћи ћете Дете повито где лежи у јаслама''. И тада се појави мноштво Анђела који певаху: ''Слава Богу на висини, и на Земљи мир, међу људима добра воља''. Пастири брзо отидоше до Витлејема и у пећини у јаслама нађоше повијено Дете и поклонише Му се као Богу, а затим испричаше Јосифу и Марији све што су чули од Анђела. А Марија све ове речи чуваше у Своме срцу.

   

        У осми дан по рођењу на Детету био је извршен обред обрезања, и тада су Му дали име Исус.

                                   

                                  Поздрав мудраца (Мт.2,1-12)

Многи незнабошци онога доба очекивали су такође, да се у Јудеји појави велики Посланик са Неба. Ово очекивање било је веома распрострањено међу ученим људима (мудрацима) у Средњој Азији, где је било расељено десет колена народа Израиљскога. Бавећи се науком о звездама, мудраци су веровали, да сваки човек има своју звезду и да се по звездама може дознати судбина човекова, и зато су очекивали, да ће се неизоставно појавити велика, необична звезда, кад дође на Земљу велики Посланик Божији. Господ је овим људима и послао глас о рођењу Спаситељевом на начин, који су они могли разумети. По Његовој заповести, на небу се појавила необична сјајна звезда. И мудраци су помислили да се у Јудеји јавио велики Посланик Божији, и пошли су онамо да Му се поклоне.

    Дошавши у Јерусалим, мудраци се стадоше распитивати за новорођеног цара. У то време цар Јудејски беше Идумејац Ирод, који се уплаши на ове речи њихове, а и сав Јерусалим. Сазвавши првосвештенике, Ирод од њих из пророштво сазнаде да Христос треба да се роди у Витлејему. Он рече мудрацима да оду и да Му се поклоне, па да и њему јаве где је, да Му се и он поклони. А они дошавши и Витлејем за звездом која је стално ишла пред њима, нађоше малога Исуса и Матер Његову, и поклонише Му се, даровавши Га златом, тамјаном и смирном. Али се не вратише Ироду, јер у сну добише откривење од Бога да иду у своју земљу другим путем.

 

 

                                Сретење Господа Исуса Христа у храму (Лк.2,23-39)   

  Мојсијев закон је наређивао да се свако мушко новорођенче донесе пред Господа у четрдесети дан по рођењу. У четрдесети дан по рођењу Исусовом, Дјева Марија дође у Храм са Својим Сином и принесе на жртву два млада голубића, јер беше сиромашна. У храму их је дочекао побожни старац Симеон, коме је Дух Свети објавио да неће умрети, док не види Христа Господњег. По надахнућу Светога Духа, Симеон је дознао да је дете Исус - Спаситељ. Он Га узе на руке и рече: ''Сад отпушташ с' миром слугу Свога, Господе, по речи Својој, јер видеше очи моје спасење Твоје, које си уготовио пред лицем свију народа, светлост да обасја незнабошце и славу народа Твога Израиља!'' Још Симеон рече Пресветој Дјеви да ће Њен Син многе да обори и подигне у Израиљу, и да је Он знак против кога ће се говорити, и да ће Њој Самој мач пробости душу (многи ће у Њега веровати, а многи и неће, и када Га разапну, Њену душу ће пробости неизрициви бол). 

        У храму беше и удовица, пророчица Ана, која је у Христу видела Спаситеља, и свима је о томе говорила.