episkop & monah?

[Sir Oliver]

У раној цркви епископи су бирани из реда ожењеног свештенства - или да појасним једино су они који су имали породице били презвитери (свештеници и епископи). Монаси нису примали свештеничку службу већ су одлазили у пустиње и подвизавали се у усамљеничком животу, јер МОНАХОС са грчког значи ''усамљеник''. То је први вид монаштва, или ткз. анахоретско монаштво. Касније су се почели окупљати у мање заједнице монаси око неког ко се истако у духовном животу, и таквом су давали име АВВА - старац, духовник, старешина. Свети Макарије Велики је најзаслужнији за организовања општежића, или монаштва где су појединици окупљени у мању, или већу заједницу. Касније се то образује у малу схиму, док велика схима остаје само анахоретама или пустињацима, који и данас не примају чин свештенства, већ се повлаче у изолованост од света. Трулски сабор доноси одлуку да се епископи бирају из реда монаштва, јер су се јавиле неправилности (против ове одлуке били су Св. Макарије Велики и Св. Пахомије Велики који се сматрају оцима монаштва). Епископ јесте монах, али са малом схимом. По правили требало би да живи у манастиру где му је резиденција. Ту обавља и улогу игумана, али није обавезно може поставити неког од братства да буде настојатељ, али ипак епископ заузима почасно месту у цркви и за трпезом. Међутим, код нас је дошло до праксе да епископ станује у граду у резиденцији, уместо у манастиру. То је пракса новијег доба, мада сусрећемо и у неким ранијим списима. Уколико би епископ преузео велики схиму, морао би се повући са катедре у неки скит, а не манастир - али тиме не би изгубио епископски чин, који би задржао сада у облику части а не власти. Нема никакву управни власт, већ подлеже одлукама надлежног епископа где се скит налази.

Trulski sabor ne kaže da se episkop bira iz reda monaštva, to mi je vrlo interesanto, nego da ne sme imati ženu, dakle treba da je bezbračan (ne mari ako je pre bio ženjen).

To je momenat na koji treba obratiti pažnju.

[Augustinus]

У раној цркви епископи су бирани из реда ожењеног свештенства - или да појасним једино су они који су имали породице били презвитери (свештеници и епископи). Монаси нису примали свештеничку службу већ су одлазили у пустиње и подвизавали се у усамљеничком животу, јер МОНАХОС са грчког значи ''усамљеник''. То је први вид монаштва, или ткз. анахоретско монаштво. Касније су се почели окупљати у мање заједнице монаси око неког ко се истако у духовном животу, и таквом су давали име АВВА - старац, духовник, старешина. Свети Макарије Велики је најзаслужнији за организовања општежића, или монаштва где су појединици окупљени у мању, или већу заједницу. Касније се то образује у малу схиму, док велика схима остаје само анахоретама или пустињацима, који и данас не примају чин свештенства, већ се повлаче у изолованост од света. Трулски сабор доноси одлуку да се епископи бирају из реда монаштва, јер су се јавиле неправилности (против ове одлуке били су Св. Макарије Велики и Св. Пахомије Велики који се сматрају оцима монаштва). Епископ јесте монах, али са малом схимом. По правили требало би да живи у манастиру где му је резиденција. Ту обавља и улогу игумана, али није обавезно може поставити неког од братства да буде настојатељ, али ипак епископ заузима почасно месту у цркви и за трпезом. Међутим, код нас је дошло до праксе да епископ станује у граду у резиденцији, уместо у манастиру. То је пракса новијег доба, мада сусрећемо и у неким ранијим списима. Уколико би епископ преузео велики схиму, морао би се повући са катедре у неки скит, а не манастир - али тиме не би изгубио епископски чин, који би задржао сада у облику части а не власти. Нема никакву управни власт, већ подлеже одлукама надлежног епископа где се скит налази.

Trulski sabor ne kaže da se episkop bira iz reda monaštva, to mi je vrlo interesanto, nego da ne sme imati ženu, dakle treba da je bezbračan (ne mari ako je pre bio ženjen).

To je momenat na koji treba obratiti pažnju.

У ствари 12. и 48. канони кажу да ако неко буде изабран за епископа, мора се раставити са својом женом, а она се има замонашити у манстиру, уколико се нису раставили пре избора... Ово потврђује и 2. канон Седмог Васељенског Сабора, јер је било приметно да су неки и по избору за епископа наставили живети са својом женама. Чак је Јустинијан (VI) у својим каноницима (законици) био изричит да се епископи бирају из монаштва јер су најугледнији светитељи били монаси. Овај закон је оборена почетком X века, утицајем појединих епископа на императора Лава Философа - враћајући стару праксу, да епископ може бити и онај ко има и децу. Овакво стање сведочи и један спис у коме се народ жали где епископи живе са женама, и ни по чему се не разликују од световањака. Због тога је Исак Ангел у договору са патријарсима (Константинопољски, Антиохијски и Јерусалимски), издао новелу 1187. г. где се наређује да жена епископа мора отићи у манастир, а да се у будуће бирају они који нису жењени. Овакво стање је морало бити прекинуто, па је уведена пракса да се епископи бирају из реда монаштва. Такође, и код Георгија Пахимера (XIII век) налазимо два примера у делу ''Историја о императору Андронику Палеологу'', где се свештеници жале патријарху Јовану XII што се епископи бирају из реда монаштва. Патријарх их уверава да услед нереда који је био заступљен у цркви при избору епископа, има поново озаконити новелу Исака Ангела да се бирају из реда монаштва. У XV веку ова пракса се већ била веома учврстила тако да Свети Симеон Солунски пише: ''Висока епископска част се већ свуда поверава монасима''. У XVII веку мотрополит Митрофан Критовул у свом ''Исповедању вере'', сведочи да је пракса бирања епископа из реда монаштва већ одавно утврђена. Такође, патријарх јерусалимски Доситеј сведочи да нико не може бити епископ ако се прије тога не замонаши, тј. ако од самог почетка није био монах.

[Sir Oliver]

Lepo.

A šta s tim ako se episkop zamonaši, zašto onda dalje ne može biti episkop?

[Михајло]

Lepo.

A šta s tim ako se episkop zamonaši, zašto onda dalje ne može biti episkop?

како сам ја сконто...

Канони постоје као правила која су донесени на саборима да би се сачувало Православно учење...

АЛИ....то се никада није поштовало...као ни данас....тј. изучавати каноне на богословијама је губљење времена..јер су постала сада ИН и нека јеретичка учења...

[Михајло]

па контрадикторно је канону да се бира монах као епископ, ал шта ћу му ја кад он мисли да МОРА да се прати сваки канон дословце. greengrin

На ово сам мислио....

thank_you777

[Sir Oliver]

Verovatno nisam bio dovoljno jasan, po tom pravilu izgleda da se mala shima i ne smatra pravim monaštvom, samo to mi je zapalo za oko.

Dalje ne razumem te stepene monaštva, može li nešto takvo kao što je monaštvo imati uopšte stepene?

[Милан Меденица :)]

до мале схиме се и не сматра монаштвом.

[Милан Меденица :)]

можда ово помогне ...

[Sir Oliver]

Dakle svi ovi sa desne strane u stvari i nisu monasi?

[Милан Меденица :)]

Dakle svi ovi sa desne strane u stvari i nisu monasi?

како сад то?

[Sir Oliver]

Niko od njih nije shimonah.

[Милан Меденица :)]

Niko od njih nije shimonah.

како није?  

па малопре смо ти објаснили за малу схиму.

[Sir Oliver]

Šta si objasnio?

Aj objasni još jednom, očito nisam shvatio.

[Augustinus]

Lepo.

A šta s tim ako se episkop zamonaši, zašto onda dalje ne može biti episkop?

Епископ и јесте монах. Али код монаштва имамо два облика: мала схима и велика схима. Малој схими припада ткз. киновијско (кинонија - заједница) монаштво, а великој схими анахоретско (пустињско) монаштво. Прво се у историји хришћанства појавило анахоретско монаштво. После извесног времена су се почели пустињаци окупљати у заједнице, и тако је настало киновијско или општежиће. Монаси који примају малу схими, примају и свештенички чин (сем малог броја који остају само монаси без чина). Анахорете или пустињаци, који примају велики схиму, не примају свештенички чин - из тог разлога нико ко је великосхимник не може бити епископ. Зашто? Зато што велика схима поред три завета која дају монаси малосхимници, безбрачност, сиромаштво и послушање, дају још неколико завета - да ће јести једном дневно, да ће цео псалтир прочитати сваки дан, да држе цело правило молитве.... итд. Уколико би били епископи не би могли да испуне завете велике схиме.

[PD]

Imamo primer nedavno upokojenog mitropolita Hristofora koji je bio svestenik i po smrti supruge se zamonasio i postao episkop/mitropolit. Znaci da je on pripadao maloj shimi i iako je bio svestenik mogao je da postane episkop? Da li ima jos ovakvih primera?