Руска наука - савремена достигнућа

[Guest Оливера]

Лауреатом госпремии РФ в области науки и технологий стал Касперский

МОСКВА, 9 июн - РИА Новости. Директор и соучредитель компании "Лаборатория Касперского", крупнейшего в России и Европе производителя систем защиты от компьютерных вирусов, Евгений Касперский стал лауреатом госпремии РФ в области науки и технологий за 2008 год, передает корреспондент РИА Новости с торжественной церемонии объявления лауреатов в Кремле.

"Премия присуждается за достижения в борьбе с компьютерными вирусами, а также достижения в сфере современных систем защиты компьютерной информации", - сказал президент Российской академии наук Юрий Осипов.

Евгений Касперский - российский программист, специалист по антивирусной защите, один из основателей, ведущих разработчиков и крупнейших акционеров ЗАО "Лаборатория Касперского".

Родился 4 октября 1965 года в Новороссийске, в 1982 году окончил физико-математическую школу-интернат № 18 имени А.Н.Колмогорова при МГУ, в 1987 году - военное учебное заведение "Высшая краснознаменная школа КГБ" (сейчас "Институт криптографии, связи и информатики" Академии ФСБ России). До 1991 года работал в многопрофильном научно-исследовательском институте Минобороны СССР.

Начав изучение компьютерных вирусов в октябре 1989 года, в 1997 году Евгений Касперский стал одним из основателей "Лаборатории Касперского". На сегодняшний день он является одним из ведущих мировых специалистов в области защиты от вирусов. Автор большого числа статей и обзоров по проблеме компьютерной вирусологии, регулярно выступает на специализированных семинарах и конференциях в России и за рубежом. Касперский - член Организации исследователей компьютерных вирусов (CARO), которая объединяет наиболее выдающихся экспертов в этой области.

В 2007 году Евгению Касперскому присуждена медаль "Символ науки" - награда некоммерческого партнерства популяризации достижений науки и техники.

http://www.rian.ru/science/20090609/173802160.html

[Guest Оливера]

Jevgenij Kasperski dobio državnu nagradu za nauku i tehnologiju

04.05.2009.

Kompanija Kaspersky Lab, naširoko poznata po svojim rešenjima za bezbedno upravljanje sadržajima, objavila je 29. aprila da je njen izvršni direktor i suosnivač Jevgenij Kasperski dobio državnu nagradu za nauku i tehnologiju Ruske federacije. Nagrada će biti uručena 12. juna u Kremlju i uručiće je predsednik Rusije Dmitrij Medvedev.

Državna nagrada za nauku i tehnologiju je nagrada najvišeg ranga koja se dodeljuje pojedincima za njihove usluge društvu i državi. Dodeljuje se jednom godišnje isključivo ruskim građanima za izuzetan rad, otkrića i dostignuća koja obogaćuju rusku i svetsku nauku i predstavljaju značajan doprinos unapređivanju nauke i tehnologije. Nagradu uručuje predsednik Ruske federacije, a dobitnici dobijaju novčani iznos, diplomu i medalju sa odgovarajućim svedočanstvom.

„Želeo bih da izrazim moju najdublju zahvalnost predsedniku Medvedevu za veliku čast koja mi je ukazana, kao i mom timu koji me je podržavao više od dvadeset godina koje sam posvetio istraživanjima u oblasti IT bezbednosti. Uveren sam da ruska nauka ima ogroman potencijal i u stanju je da ostvari veliki uticaj na svetska tržišta visoke tehnologije. Nadam se da će primer naše kompanije ohrabriti mnoge talentovane istraživače da doprinesu obnovi ruske nauke i pomognu razvoj industrije visokih tehnoloija u našoj zemlji“, izjavio je Kasperski.

Jevgenij Kasperski (poznat i pod imenom Judžin) diplomirao je na Institutu kriptografije, telekomunikacija i kompjuterskih nauka. Kompjuterske viruse počeo je da uzučava 1989. kad je na svom kompjuteru otkrio virus Cascade. Od 1991. do 1997. radio je u centru za informacione tehnologije KAMI gde je s grupom saradnika razvio antivirusni projekat AVP koji je novembra 2000. preimenovan u Kaspersky Anti-Virus. Kompanija Kaspersky Lab je osnovana 1997. i Jevgenij je bio jedan od osnivača. U 2007. postao je izvršni direktor kompanije. Danas važi za jednog od vodećih stručnjaka za borbu protiv virusa zahvaljujući dvadesetogodišnjem iskustvu u oblasti informatičke bezbednosti. Redovno govori na seminarima i konferencijama po celom svetu i autor je brojnih članaka i pregleda u oblasti kompjuterske virologije.

Kompanija Kaspersky Lab je danas među prvih pet svetskih proizvođača informatičkih bezbednosnih rešenja, a njene proizvode i tehnologije upotrebljava više od dvesta pedeset milona korisnika. Kompanija ima sedište u Moskvi, pet regionalnih odeljenja i veliki broj lokalnih kancelarija širom sveta. (M.V.)

http://www.mikro.rs/main/index.php?q=vest&ID=11564

[Guest Оливера]

Руска вакцина против вируса свињског грипа ће бити готова на јесен

У самој Русији број потврђених случајева свињског грипа порастао је до 28. Умрлих руских грађана за сада нема, а први оболели су већ оздравили.

Динамика обољевања од свињског грипа у Русији, ипак, забрињавајућа је, посебно ако се сетимо да у мају није био забележен ни један случај. Сви случајеви су у РФ увезени. Али мониторинг здравственог стања путника, који стижу авионом из земаља са неповољном епидемиолошком ситуацијом, неће решити проблем, објашњава ситуацију директор Научно-истраживачког института за грип РАМН академик Олег Кисељов:

„Филтрација путника у саобраћају, како се ипоставило, не даје велики ефекат, зашто што постоји појава као што је период инкубације. Грипу је потребна сезонска подршка. Данас је дивно време, али кад наступи реална јесен, тада ће и започети ширење вируса са постепеним истискивањем уобичајеног сезонског грипа“.

Вирус свињског грипа лако се преноси са човека на човека. Он упада у живу ћелију и размножава се невиђеном брзином. На сваких 6 сати број вируса се повећава сто пута, а за два дана појављују се први знаци болести, објашњава суштину ширења вируса А/Х1Н1 академик Олег Кисељов.

Руска вакцина против вируса свињског грипа ће бити готова на јесен. Како је рекао Олег Кисељов, прва пробна партија до 6000 ампула треба да стигне ускоро у Научно-истраживачки институт из производног предузећа. Крајем августа ће започети клиничка испитивања вакцине на добровољцима, а на јесен ће бити произведена серија:

„Ова вакцина која се данас прави ефикасно ће нас штитити од овог грипа. Нема сумње да ћемо до 1. октобра имати прве партије вакцине за ризичну групу“.

По речима академика, биће потребно неко време да се нова вакцина произведе, пошто ће се правити на милионе доза месечно. Овде, подвлачи Олег Кисељов, важно је покренути масовну производњу вакцине у новембру – пре почетка епидемиолошке сезоне, тачније пре него што у Русији крене сезона грипа и прехлада.

Руска вакцина, објаснио је Олег Кисељов, разликоваће се од америчке. Као прво, биће јефтинија, као друго, оптимално нешкодљива и као треће високоимуногена. Што се тиче Американаца, појаснио је академик, они често раде са високим дозама, што води до повећаног ризика пропратних појава.

Лабораторијски мишеви су већ испунили своју дужност приликом огледа вирусолога Научно-истраживачког института: глодарима је дата биомаса вакцине против вируса А/Х1Н1. Мишеви су врло лако подносили болест. Крајем августа вакцина ће бити испробана на људима. Демонстративну вакцинацију сарадници института ће прво извести на себи, како се нико не би плашио, прецизира Олег Кисељов. Затим ће им се придружити волонтери, јер учешће у испитивањима вакцине је доброљовна ствар. Између осталог, директор института планира да испроба вакцину на себи.

Раширено мишљење да свињски грип није страшнији од обичног погрешно је, објашњава старији научни сарадник Научно-истраживачког института Ела Дејева:

„Судећи по ситуацијама које сада видимо, смртност од овог грипа премашује смртност од обичног сезонског. Најважније је што је то потпуно нови вирус и за њега не постоји имунитет“.

Ела Дејева је саопштила да већ постоји списак препоручених руских препарата који су се показали ефикасни у броби против грипа А/Х1Н1. Институт је установио да са њим излазе на крај домаћи имуностимулатори. Исти тај рибавирин треба примати против свих познатих групова и респираторних вируса, али он је најуспешнији за тренутну превентиву грипа, подвукла је Ела Дејева.

Сада искуство Санкт-Петербуршког Научно-истраживачког института за грип РАМН у разради вакцине и лекова против А/Х1Н1 проучава угледна делегација Светске здравствене организације на челу са генералним директором Европског бироа СЗО Марком данзоном. 2010. године у граду на Неви ће бити одржано саветовање представника свих медицинских асоцијација Европе, посвећено мерама борбе против пандемије.

Извор Глас Русије

[Guest Оливера]

Rusija će uložiti znatna sredstva u stvaranje superkompjutera. Savet za nacionalnu bezbednost odobrio je Nacrt osnova državne politike u ovoj oblasti. Predsednik Dmitrij Medvedev je na sednici Saveta naglasio da će samo razvoj i uvodjenje najnovijih elektronskih tehnologija omogućiti ruskim kompanijama da uspešno konkurišu vodećim svetskim proizvodjačima.

Rusija zauzima samo 15. mesto na listi zemalja koje imaju najmoćnije kompjutere. Ovo zaostajanje treba da se likvidira u najkraćem roku, i to ne zato što su superkompjuteri u modi – ukazao je Dmitrij Medvedev. – Cilj novog zakona je povećanje investicione privlačnosti i konkurentnosti ruske ekonomije.

"Ovde nema nikakvog izbora ako želimo da se razvijamo prema naprednoj shemi. Ali pri tome postoji jedno najglavnije pitanje – u kojoj će meri oni biti opterećeni? Još jednom ponavljam, moramo na sve moguće načine stimulisati njihovo korišćenje. Jednostavno zato da na drugi način nije moguće stvoriti konkurentne proizvode na koje će naši potencijalni kupci pravilno reagovati. Na primer, model jedrilice ili motora koji nije proračunat pomoću kompjutera kroz nekoliko godina jedva da će zainteresovati kupca".

Prema rečima šefa države, na rečima se mnogi zalažu za primenu superkompjutera, dok na delu samo jedinice osvajaju novi tehnološki prostor. Za veći deo preduzimača, da se i ne govori o činovnicima, to je još vek nešto egzotično. Ali superkompjuteri su tek krajem prošlog veka korišćeni samo u naučnim laboratorijama. A danas u razvijenim zemljama i banke, i osiguravajuće kompanije primenjuju ove tehnologije za opsežne proračune. Kako bi Rusija stigla svetske lidere, neophodan je dobro koordinisan rad. Troškovi su, razume se, veliki, pa je potrebna ne samo organizaciona, već i finansijska pomoć države. Na prvi za prvi superkompjuter vlada izdvaja 2,5 milijarde rubalja. Podsećamo da je Dmitrij Medvedev još prošle nedelje saopštio da će u Sveruskom naučnoistraživačkom institutu za eksperimentalnu fiziku biti stvoren kompjuter koji će istovremeno vršiti kvadrilion operacija.Ovaj proizvod visokih tehnologija pojaviće se 2011. godine.

Pa i sada, i pored opšteg zaostajanja u dotičnoj sferi, ruski naučnici mogu da se pohvale izvesnim dostignućima. Na listi 500 najmoćnijih superkompjutera sveta ima i 8 ruskih. Prvi po moći kibermozak na postsovjetskom prostoru nalazi se u Ruskoj akademiji nauka. Na 2. mestu je superkompjuter SKIF moskovskog univerziteta „Lomonosov“ koji na svetskoj rang-listi zauzima 54. poziciju. Na 3. mestu je elektronski računar Kurčatovskog instituta za nuklearnu fiziku. A krajem prošle godine u „Roshidrometu“ je montiran visokoproduktivni superkompjuter koji zauzima 6. poziciju na listi najmoćnijih elektronskih računara Rusije.

Izvor: Glas Rusije

[Guest Оливера]

Свако ко се опекао зна колико дуго и тешко се опекотина лечи, какве тешке могу да буду последице. Често ужасни ожиљци остају до краја живота. Научници из Института за цитологију РАН у Санкт-Петербургу под руководством доктора биолошких наука Јулије Швед разрадили су и патентирали ново јединствено средство за лечење рана од опекотина које врши функције живе коже. Наш дописник Борис Герштејн је разговарао са аутором иновације.

Спољни покривач нашег тела састоји се од неколико слојева, појашњава Јулија Швед. Један од њих репродукује нове ћелије коже. Последице његовог оштећена су посебно опасне. Овај вид опекотине, посебно ако је рана велика, захтева хитну замену. Традиционално ради спречавања инфекције рана се прекрива завојем, поставља се вештачка фолија, аналог епидермиса. Она се култивише, одгаја обично на колагену, беланчевни која улази у састав многих ткива животиња. Ћелије одгајене на колагену се преносе на рану, деле се, уводе у ткива пацијента и посетепено затварају оштећено место. Све би било добро да ова фолија није врло танка и нежна. Како би се пренела на место опекотине, прво мора врло опрезно да се опере. Затим да се скине са места где је узгајана. Да се пренесе на опекотину, затим пажљиво, да се не повреди, да се одвоји од носача. У целини, то је врло пипав процес. Осим тога, фолија мора да се обради ферментом. Од тога део култивисаних ћелија пропада, смањује се квалитет лечења, оздрављење постаје спорије.

Ми смо у Санкт-Петербуршком институту за цитологију РАН смислили да направимо необичну полимерску фолију на основу биозамењивог полимера – полилактида, говори Јулија Швед. Она треба да буде прилично танка, али прилично јака, за разлику од традиционалне. Осим тога, не треба да се замути, што се често дешава са оваквим фолијама. Тада је немогуће пратити раст и размножавање ћелија под микроскопом. И што је најважније, она треба касније да се раствори на рани без формирања токсичних отпада. Другим речима, подлога на којој се налазе култивисане ћелије треба да нестане, а ћелије да остану и да наставе свој исцелитељски рад.

Овакву фолију су научници разрадили. То је еластичан, прозрачан полимерски материјал, дебљине 20 микрона. Лако се и удобно преноси на рану, јер је фолија танка, јака и не цепа се. По размерама може да буде величине дутије шибица до листа хартије. Фолија нежно пријања уз рану без средстава за причвршћивање, без болних и умарајућих свакодневних превијања и остаје до потпуног зарастања. Што је врло важно, она је порозна. Кожа која рсте мора да дише и да пропушта корисне течности организма. Захваљујући томе, нагло се убрзава зарастање. Сада је напор лекара на покривању опекотина лековитим „поклопцем“ значајно олакшан.

Извели смо серију проба на лабораторијским животињама, говори доктор Јулија Швед. Нова фолија их је успешно издржала. Сада се спремамо да пренесемо испитивања у клинику.

Извор Глас Русије

[Guest Оливера]

Руски научници су створили јединствени термоосетиљиви елемент. Новина у дијагностици тумора.

То је полупроводник на основу силицијума. У светској пракси он нема аналога. По својим техничким могућностима, једноставности, осетљивости, компактности, универзалности и коначно цени он битно превазилази све у свету познате мераче температуре. Наш дописник Борис Герштејн састао се и разговарао са његовим творцем Вјачеславом Зотовом, шефом лабораторије Сензора и сензорних система Института за проблеме управљања РАН.

Спектар примене нашег проналаска врло је широк, али посебно је занимљиво његово коришћење у медицини, говори професор Зотов. Елемент који је добио назив З-термистор, може да се користи за дијагностику онколошких обољења. Познато је да се изнад области тумора на површини тела температура мења за 0,5 до 1,5 степени. Традиционално то се констатује помоћу термовизора. Али ово је гломазан и скуп уређај. Експлуатација захтева одређену вештину. З-термистори омогућавају да се задатак реши једноставније и јефтиније на десетине пута.

Професор ставља испред мене минијатурни уређај: звучни левак медицинског стетоскопа. Унутар њега се једва види кристал З-термистора, величине главе чиоде. Левак је спојен жицом са процесором, величине кутије шибица. На предњој страни је дисплеј. Доктор прилања цев уз тело пацијанте. На дисплеју се истог тренутка појављују цифре. И то је читава процедура. Само у дијагностици треба поштовати одређену постпуност, како не би било пропуста.

„Наш уређај може да служи за првобитну дијагностику. Рецимо, како флуорографија. Цена уређаја и процедуре је тако мала да је просто неупоредива са традиционалном дијагностичком техником“.

Срце З-термистора је полупроводничка структура од силицијума са мањим примесама честицама других елемената. Конкретни састав, технологију и конфигурацију структуре не откривамо, говори Вјачеслав Зотов, мада је материјал патентован у многим земљама света.

„Суштина је у томе што ова полупроводничка стурктура, у зависности од температуре, може да прелази из једног стања у дуго, такође стабилно. При чему је прилично једноставно утврдити температуру при којој ће овакав термички елемент функционисати. За то је потребно променити напон акумулатора. Зато се термисотри зову још и променљиви сигнализатори задате температурне величине. Тачније, кад промениш напон, променио су и температурни праг при којем се дешава скок трује. А тај скок, који и предтавља улазни сигнал, прилично је једноставно фиксирати. Интервал радних температура З-термистора је од минус 40 до плус 120 степени“.

З-термистори, говори на крају професор Зотов, могу да буду збо минијатурности, безбедности и економичности искориштени и у друге сврхе. На пример, у ендоскопији или за мониторинг тешко оболелих. Уређај може да се споји са компјутером. Он има широке перспективе примене у медицини.

Извор Глас Русије

[Guest Оливера]

Rusija obnavlja proizvodnju džinovskog aviona "Ruslan"

 

MOSKVA - Rusija je odlučila da obnovi proizvodnju džinovskog transportnog aviona "Ruslan" (An - 124), javljaju danas moskovska elektronaska glasila, pozivajući se na izjavu načelnika Vojno - vazdušnih snaga ruske vojske general - pukovnika Aleksandra Zelina.

On je na tekućoj međunarodnoj avio - izložbi - MAKS - 2009, koja se održava u okolini Moskve, izjavio da je obnavljanje proizvodnje "Ruslana" neophodno zbog civilnih ali i potreba ruske vojske.

"Ti avioni sada obavljaju komercijalne letove za račun kompanije 'Volga - Dnjepar' koja prevozi pripadnike NATO snaga u Irak", rekao je čelnik ruskih vojno - vazdušnih snaga.

Najveći avion za prevoz tereta u svetu je promovisan još početkom osme decenije prošlog veka, u vreme postojanja Sovjetskog saveza, a napravljen je zajedničkim radom ruskih i ukrajinskih stručnjaka.

Avion je u početku prvenstveno služio za vazdušni transport

mobilnih borbenih sredstava sovjetske armije, uključjući i međukontinentalne balističke rakete proizvedene u pogonima vojne fabrike iz Minska, u Belorusiji.

Prvi probni let aviona"Ruslan" obavljen je u decembru 1982. u Kijevu, a u sastav vojno - transportne avijacije sovjetrske vojske uključen je tokom januara 1987. godine.

Avion "Ruslan" je dugačak 69,1 metar, može da razvije maksimalnu brzinu od 865 kilometara na sat i u stanju je da prveze oko 120 tona tereta na daljinu od 4.800 kilometara.

Serijska proizvodnja delova za taj avion obavljana je tokom svojetske ere u ruskoj fabrici u Uljnovsku i ukrajinskom zavodu "Antonov", u okolini Kijeva.

Rusija i Ukrajina su, inače, u junu prošle godine postigle načelnu saglasnost da zajedničkim snagama obnove proizvodnju "Ruslana", u nameri da pokraju unutrašnje potrebe, ali i da neke od tih aviona prodaju stranim kupcima.

Izvor: Večernje novosti, 21.08.2009.

[Guest Оливера]

"Борити се и тражити, наћи и не предати се"

У историји нове Русије он је први Нобеловац у области науке. Жорес Алфјоров добио је своју награду 2000. године за радове на добијању полупроводничких структура, које могу да се користе за супербрзе компјутере. У свим мобилним телефонима има такозваних хетероструктурних полупроводника, које је изумео руски физичар. А без ласера Алфјорова било би немогуће слушање компакт-дискова у савременим компјутерима. Његови проналасци којих је око 50 и открића којих је преко 500 користе се и у фаровима аутомобила, у семафорима, у декодираним робним маркама и у другој електронској техници.

Жорес Алфјоров рођен је 15. марта 1930. године у Витебску, на територији данашње Белорусије. Његови родитељи, убеђени комунисти, назвали су старијег сина Маркс (када му је било 20 година погинуо је у рату за време битке код Курска), а млађег Жорес, у част оснивача француске социјалистичке партије. Отац је био директор разних војних фабрика, породица је путовала из града у град. Завршивши са златном медаљом школу у Минску, Жорес Алфјоров је наставио школовање у електротехничком институту у Лењинграду. Са њим никад није досадно, сећали су се његови другов. Посебно воли да пева. Истина, таленат нема, ипак пева увек из свег гласа и обавезно читаву песму од почетка до краја.

Први пут будући академик се оженио сасвим млад, али се већ са 30 развео. Крајем 60-их, на одмору у Сочију срео је своју другу жену Тамару, филолога по образовању. За пола године су се венчали. Ја сам при том морала да пређем из Москве у Петербург, што ми се раније чинило немогућим. Нисам могла да одолим Жори, сећала се Тамара. Син Жореса Алфјорова Иван није почео да се бави науком, отишао је у бизнис. Отац тај избор не одобрава.

Сам Жорес Алфјоров је део новца од своје Нобелове награде дао за развој научно-образовног центра у Петербургу, где је направио својеврсну стаклену башту за талентовану омладину. Даља судбина наше земље није на олигарсима, него на неком од мојих ученика, уверен је академик.

Своју научну делтаност која му је донла мноштво међународних награда, Алфјоров спаја са јавним радом. Посланик је руског парламента, где је последњи пут био изабран по списку КПРФ, потпедседник је РАН.

За принцип свог живота Алфјоров је узео сентенцу јунака књиге познатог у Русији писца Каверина: Борити се и тражити, наћи и не предати се. Данас, градећи систем трагања за младим талентима у науци, он се бори, по његовим речима, против чиновничке глупости која се непрестано саморазмножава. Нобеловцу припада афоризам: Ми смо земља оптимиста, зато што су сви песимисти већ емигрирали.

[Guest Оливера]

Lečenje pobedilo daljine Rusije

Российская медицина осваивает технологии будущего

[Guest Оливера]

За љубитеље науке: нови извори енергије, тајне Танаиса, космичке вести и друге научне занимљивости

Ракетни мотор на течно гориво РД-180 производње руског Научно-производног удружења Енергомаш већ низ година испоручује се у САД ради коришћења на америчкој ракети-носачу Атлас. Више од 40 таквих мотора је послато у САД, преко 20 њих успешно је полетело, рекао је на својој конференцији за штампу генерални директор НПО Дмитриј Пахомов. Каснија модификација Енергомаша – мотор РД-191 треба да буде испоручена перспективном домаћом ракетом-носачем Ангара, која ће летети са новог космодрома Восточни. Чим ракета буде направљена, наш мотор ће је подићи у космос, рекао је Дмитриј Пахомов. А укупно за 80 година постојања у Енергомашу је освојена производња преко 60 ракетних мотора различитог типа. Говорећи о будућим плановима, генерални директор је саопштио да иза РД-191 може да уследи још много нових радова – вишекратни и трокомпонентни мотори. Практично сваке деценије фирма лансира нови мотор.

Нови руски модул Прогрес МИМ-2 припрема се за полетање у орбиту. У новембру пребациће га на МКС специјални теретни брод. Овај брод је модификација серије руских теретњака са дигиталним системом управљања, појашњавају произвођачи из Ракетно-космичке корпорације Енергија. За разлику од Прогреса, који неколико година за редом довозе на МКС по 2,5 тоне разног терета, нови брод има другу улогу. Он ће пребацити у орбиту нови модул који ће проширити могућности руског сегмента станице ради извођења научних експеримената.

На пролеће 2010. године у Москви ће започети трећа етапа Међународног експеримента Марс-500. Одабрани добровољци ће скоро годину и по дана провести у условима максимално блиским будућој реалној експедицији. Ради тога се између осталог користе и компјутерски скафандри нове генерације. Овај скафандер је још један корак ка стварању космичког костима за међупланетарне летове. То је прототип новог аутономног, затвореног система за одржавање живота космонаута у новом руском перспективном пилотираном броду. За сада он носи слово Е – експериментални. Он је само за земаљску примену. Није искључено да ће после низа година доспети у музеј, где се чува скафандер самог Јурија Гагарина и онај у којем је први пут излазио у космос Алексеј Леонов.

Државни астрономски институт Штернберг при Московском државном универзитету позвао је све заинстересоване да у септембру завире у институтске телескопе. У њима се може видети Месец и Јупитер, а можда чак и Уран и Нептун. Акција је повезана са Међународном годином астрономије, коју је прогласила Генерална скупштина УН. Она је приређена поводом 400-годишњице првог коришћења телескопа, што је 1609. учини Галилео Галилеј. Тада су научници први пут погледали у телескоп, што је довело до револуције у људским представама о Васиони.

Невелики водонични уређај уместо камина није фантастика већ ствар блиске будућности. Овакав домаћи генератор на водоник већ су смислили научници Томског политехничког универзитета.

Резерве нафте и гаса у свету су, као што је познато, врло ограничене и то приморава на тражење алтернативних извора енергије. Водоник и енергетика на водоник су међу најперспективнијим правцима за научнике читавог света. У Русији водонични пројекат је био инициран од стрне компаније Норилски никл, која је 2005. године склопила споразум са РАН о истраживању и инвестицијама у тој сфери. Данас се радови у овој области воде у Москви, Санкт-Петербургу, у Томску.

Управо наш сибирски универзитет – Томски политехнички универзитет, први је у земљи почео да припрема кадрове за водоничну енергетику, говори Јуриј Тјурин, декан факултета природних наука и математике:

- На Томском универзитету била је отворена прва катедра водоничне енергетике и плазмених технологија у Русији. На тој катедри раде стручњаци врло високе класе. Довољно је рећи да је добитник награде Глобална енергија за 2007. годину, академик РАН Накарјаков професор ове катедре. Реализовали смо пројекат теорије материјала за водоничну енергетику, пројекат конструкције горивних елемената са танком фолијом чврстих оксида. И имамо занимљив пројекат коришћења водоника који се јавља као нуспојава у разним гранама, тачније постављања невеликих генератора на водоник од 200-300 киловата.

У водоничном генератору постављен је горивни елемент, у њега се пушта водоник и кисеоник, а за изласку се добија струја, објашњава Јуриј Тјурин. Ове невелики водонични енергетски уређаји идеално одговарају за куће, болнице, сваку установу где треба направити аутономни извор енергије.

Томски научници праве нове горивне елементе уз коришћење нанотехнологија. У области теорије материјала за водоничну енергетику свећ више од 15 година сарађујемо са водећим светским центрима, наставља научник.

- То је између осталог фраунгоферовски Институт неразрушивих метода контроле из Немачке, истраживачки центри из Шпаније и многи други. Уз наше учешће и учешће наших партнера о горивним елементима чврстих оксида направљени су врло познати радови и добијени занимљиви резултати. Пројекат конструкције централе на водоник такође је направљен уз примену достигнућа светског нивоа.

Ера водоника је већ започела, сматрају стручњаци. Већ до 2030. године читав свет ће прећи на нови енергент, предвиђају научници.

На југу Русије, у Ростовској области, завршена је сезона ископавања. Археолози су радили на једном од најчувенијих и најтајанственијих споменика историје – древном грчком граду Танаису.

Рушевине Танаиса први пут је пронашао пре скоро 200 година археолог Иван Стемпковски 35 километара од Ростова на Дону. Његова експедиција је постигла незначајне резултате, као између осталог и каснији истраживачи. После дуготрајног прекида, 1955. године, археолошка експедиција под руководством Дмитрија Шелова поново је предузела покушај да нађе антички град. Четири године касније раскопана основа града и гробови били су проглашени заштићеном територијом. А 1961. године овде је био отворен највећи у Русији археолошки музеј површиен од преко три хиљаде хектара. Говори његов научни сарадник Валериј Чеснок.

- Танаис, наравно, и даље остаје Атлантида. Круг питања везан за њега огроман је. Град је стајао скоро 800 година, тамо су се рађали и умирали људи, кључала је обухватна привредна и културна делатност. У току ископавања нашли смо мноштво ризница: предмете из свакодневног живота, одећу, оружје, накит, древне натписе. Неки између осталог гласе: На ушћу реке Танаис има град, ономе који улази овде са леве стране налази се Европа, са десне Азија. Тачније, древни Танаис се налазио на споју две културе – античке и номадске. И сваки нови проналазак као да нас преноси на извесно време у ту античку епоху.

Танаис је био основан у 3. веку пре нове ере и за кратко време претворио се у велики центар трговине између Грка и номадских племена која су обитавала у степама уз Азовско и Црно море. 237. године наше ере разрушили су га Готи, али 140 година касније обновила су га номадска племена Сармата. Преживевши доба процвата и пада, почетком 5. века древни Танаис је престао да постоји.

Танаис чине античке камене грађевине са типично грчким елементима архитектуре и керамичким амфорама, на фону донских ћутљивих кургана. Тренутно захваљујући археолошким ископавањима савременици могу да уклоне вео тајне са разних страна етничке, политичке и економске историје овог древног града. По речима Валерија Чеснока, главно достигнуће последње сезоне је откриће дрвених улица које су водиле ка јужном зиду тврђаве. То значи да овде негде постоји и капија, кроз која су у тврђају улазили и становници града, и гости. Њен проналазак ће дати научницима представу о градском планирању у Танаису, распореду одбрамбених објеката и много других занимљивих информација.

Завршена је друга сезона научне експедиције Мир на Бајкалу. За непуних месец и по у току лета 2008. и педесет дана овог лета, батискафи Мир су извели 122 спуштања у најдубље слатководно језеро на планети. Сада учесници експедиције завршавају резимирање резултата дводогишњег рада. Пошло нам је за руком да скренемо пажњу на проблеме очувања језера Бајкал. Важно је било извести мониторинг еколошког стања језера. Све то је било успешно реализовано у оквиру двогодишњих истраживања Бајкала, изјавио је руководилац експедиције Артур Чилингаров. 2008. године, по његовом мишљењу, експедиција на Бајкалу се бавила пре извиђањем. Главна научна истраживања су изведена ове године. Била су пронађена места где излази нафта, налазишта гасних хидрата. Убудуће неопходно је оценити њихове обиме, саставити карте налазишта.

Државна корпорација Росно утврдила је омладинску премију која ће се додељивати младим стручњацима до 35 година старости, који су разрадили нов нанотехнолошки производ или су освојили његову производњу. Свечана церемонија награђивања добитника ће се одржавати у оквиру годишњег Међународног форума о нанотехнологијама 6-8. октобра 2009. године.

Интелектуални ласерски системи, разрађени у Институту за проблеме ласерских и информационих технологија РАН нашли су примену у медицинској пракси. Једна од разрада – уређај Перфокор, намењен је за лечење пацијената са исхемичком болести срца. Он притиче у помоћ када човеку не може да се изврши аортокоронарно шунтирање. Операција се врши на срцу које ради, без коришћења апарата за вештачки крвоток, релативно је малотрауматска и траје највише пола сата. У поређењу са традиционалном техником аортокоронарног шунтирања метод је једноставнији и много јефтинији. Клиничко искуство корипћења Перфокора у Русији показало је високе резултате при лечењу тешко оболелих. Систем Перфокор нема аналога у Русији и Европи.

Становница Уфе нашла је на обали реке остатке мамута, како се претпоставља фрагмент цеванице. Она је предала проналазак музеју археологије и етнографије Уфимског научног центра РАН, где већ постоји неколико фрагмената мамута – доња и горња чељуст животиње, неколико зуба. После истраживања палеонтолога кост ће бити обрађена специјалним лаковима и биће смештена у стаклену нишу са специјалним температурним режимом. На месту проналаска планирана су додатна археолошка ископавања.

15.09.2009    Глас Русије

[Guest Оливера]

Руске вакцине против свињског грипа почетком новембра

Руске вакцине против свињског грипа ће се производити почетком новембра после завршетка испитивања, — саопштио је главни санитетски лекар земље Генадиј Онишченко. Он је истакао да је у Русији разрађено 4 лека против тог грипа. Масовна вакцинација ће почети од краја ове године.

30.09.2009

Глас Русије

[Guest Оливера]

Глас о руским хирурзима путује испред њих. И ево зашто…

Кажу да глас о руским хирурзима путује испред њих. И ево још једног доказа њиховог високог професионализма.

У Москви у Научном центру за кардиоваскуларну хирургију Бакулев РАМН успешно је изведена бескрвна и безболна јединствена опрација – стентирање кичмене артерије. Човек има 2 кичмене артерије – лево и десно од кичменог стуба. Оне учествују у сабдевању мозга и спадају у најважније магистралне крвне судове.

Наш дописник Борис Герштејн боравио је у Центру и разговарао са водећим хирургом, допинсним чланом академије медицинских наука, професором, руководиоцем одељења за рантгенохируршке методе истраживања и лечења обољења срца и крвних судова Богратом Алекјаном и његовим пацијентом Јуријом К.

Јуриј К, по његовим речима, умирао је два пута. Први пут у рату на ужареним врховима Авганистана, када му је непријатељски метак распорио стомак. Други пут за то да се смрт наткрилила над њим он је сазнао случајно, пре месец дана. На редовном прегледу, када је лекар, погледавши његов ЕКГ посумњао у лошу дијагнозу и одмах га упутила на додатно испитивање. На магнетно-резонансном томограму пронађен је анууризам леве кичмене артерије. У горњој трећини крвни суд се проширио. Један од зидова добио је изглед двогрбе камиле. Грбе су биле испуњене тромбовима.

Стање је било крајње забрињавајуће. У сваком тренутку један тромб је могао да с откачи и тада би могли да се десе мождани удар, потпуна парализа или чак смртни исход. Била је потребна хитна операција. Али каква? Болесника су упутили у Центар за кардиоваскуларну хирургију Бакулев. Треба рећи да се оваква патологија сусреће веома ретко. Како се каже, једном у милион случајева.

На хируршку интервенцију одважио се дописни члан РАМН Баграт Алекјан, један од највећих стручњака у Русији за рентгенохируршке методе. Ево шта је он рекао:

-Заиста, анеуризам кичмене артерије се сусреће врло ретко. То је, сликовито говорећи, ретка роба. Постоје две врсте помоћи – стентирање, када се у крвни суд уводе специјалне цевчице, одсецају тромбови и обнавља се нормалан крвоток. Други вид је пуна операција, замена оштећеног крвог суда шунтом – крвним судом, веном узетом са другог места на телу пацијента. Тешкоћа је у томе што се варијанта решења бира у процесу саме хируршке интервениције.

У датом случају, на срећу оболелог, било је могуће ограничити се само стентирањем.

Стент је танка метална цевчица која се састоји од жичаних ћелија и која се надувава специјалним балоном. Стент се уводи у оштећени крвни суд и шири се, упире се о његове зидове, јача их и увећава његову проходност. Тако се успоставља крвоток.

Преко вене на бедру, наставио је научник, у ушће оштећеног крвног суда био је уведен специјални катетер, преко њега је уведен танки метални проводник. Посматрање његовог кретања врши се на екрану специјалног рентгенапарата. Проводник је снабдевен специјалним балоном, чија се величина бира у складу са особинама патолошког сектора. На балончићу је монтиран стент у сажетом стању, који је обаезно компатибилан са органима и ткивима човека, еластичан и може да се прилагођава стању крвног суда. Уведени балончић се гура до операционог поља. Овде се он надувава, стент се шири и утискује у унутрашњи зид. Ради потпуне сигурности да је стент проширен правилно, балон се надувала неколико пута. Затим се балон издувава и уклања из артерије заједно са проводником и катетером. Стент остаје и чува проходност крвног суда. У зависности од размере оштећеног суда може се користити један или неколико стентова.

Операција је завршена. Проходност суда је обновљена. Наредног дана пацијент је пуштен из болнице. Препоручено му је да неко време пије препарате за разређивање крви и да се суздржи од подизања терета.

Глас Русије

[Guest Оливера]

Научни свет је осиромашио: преминуо је велики физичар Виталиј Гинзбург

У Москви после дуготрајне болести преминуо је истакнути руски физичар, добитник Нобелове награде академик Виталиј Гинзбург.

Он је рођен у Москви 1916. године. 1933. године уписао се на физички факултет Московског државног универзитета, а већ девет година касније постао је доктор физичко-математичких наука. 1950. године, заједно са Лнадауом, Виталиј Лазаревич је извео теорију суперпроводљивости коју су почели да називају теоријом Гинзбург-Ландау. И управо за допринос развоју теорије суперповодљивости и суперфлуида 2003. године добио је Нобелову награду.

Више од пола века морао је да чека на међународно признање због друге велике разраде – Виталиј Лазаревич с правом се сматрао једним од отаца совјетске водоничне бомбе. У време хладног рата Запад је сматрао да је немогуће наградити научника који је дао тако велик допринос у изградњу војне моћи СССР. Између осталог, сам Гинзбург се према свом открићу односио са великим уделом ироније. У једном од интервјуа он је приметио: У суштини, то је ситница. Али нешто сам укапирао. Једноставно у датом случају испоставило се да је то врло важно за земљу. А најважнији за самог Виталија Лазаревича увек је остајао развој руске науке. О томе је он својевремено говорио у интервјуу за нашу радиостаницу.

Водонична и атомска бомба су огромно научно достигнуће. Или сателит – први смо га лансирали. Али мени се не свиђа када почињу да оплакују нашу науку: наводно, свему је крај, наука је недовољно развијана, треба предузимати радикалне мере. Рано је викати да је свему крај. Могу да набројим шта треба да се ради. Прво – издвојити новац за науку. Друго – новац за станове. Трећи моменат – темпо треба да буде висок, јер она брзина којом се код нас доносе одлуке у погледу науке сасвим је недовољна. Треба ревидирати услове развоја науке у Русији и учинити све да се она развија.

Осим научног рада, академик Гинзбург активно се бавио и јавном делатношћу. Између осталог, 2007. године он је био један од аутора чувеног Писма 10 академика, где је оштро иступио против клерикализације друштва. Између осталог, Гинзбург је писао: Деци од малена објашњавају да је Бог створио човека. А затим ће она имати час биологије на којем ће сазнати да постоји еволуција. То је апсурд! Била је потребна грађанска храброст да се потпише такав документ. Изјава академика је изазвала јарост у црквеној средини. Дошло је до тога да је малопознати друштвени покрет Народни сабор чак затражио да се Виталиј Гинзбург позове на кривичну одговорност.

Важан задатак за научника била је борба против квазинауке. Гинзбург је сматрао да држава мора да заузме јасан и једнозначан став у погледу свих антинаучник концепција и отворене фалсификације чињеница. Виталиј Лазаревич више пута је подвлачио: постоје само два пута развоја сваке државе: наука и образовање или шарлатанство и даље мракобесије. И ова два тока не могу да постоје паралелно.

10.11.2009

[Милан Меденица :)]

није ни чудо што је био против Православља.

овај човек је направио најсмртоноснију хидрогенску бомбу на свету (Цар бомба - руски назив, или Велики Иван - кодни назив) и детонирао је на арктичком острву Нова Земља 30. октобра 1961. године.

http://en.wikipedia.org/wiki/Tsar_Bomba

http://explorer.altopix.com/map/fwvpp1/Russian_northern_nuclear_test_site_Novaya_Zemlya.htm

Tsar Bomb - The biggest bomb ever

Tsar Bomba - King of the Bombs - 57,000,000 Tonnes of TNT

најјача и најразорнија икада направљена нуклеарна хидрогенска бомба са језгром од обогаћеног уранијума 238 јачине 57 мегатона (илити 3800 пута јача од оне која је бачена на Хирошиму, а првобитно замишљена као 100МТ; ради упоређења - 57 милиона тона класичног ТНТ експлозива би могло да се сложи у облику 270 зграда Емпајер Стејт Билдинга - 443.2 метара x 129 метара x 56.9 метара). експлодирала је на 4 километра изнад површине Земље.

направила је пречник ватрене кугле однoсно директне имплозије од 2.3 километра температуре од неколико стотина хиљада степени Целзијуса, са тенденцијом ширења до 13 километара бришући све, а индиректна експлозија и удари топлоте, вакуума, радијације и механичких вибрација су се проширили на 40 километара у пречнику и 64 километра у висину. од силине, топлоте, радијације и зрачења, после удара остао је само прах и стакло, ништа није преживело на острву, неколико метара је спуштена висина самог острва.

светлост експлозије видела се на 1000 километара од епицентра, на 900. километру је разбијао прозоре (суседна Шведска и Финска су подигле оптужбе и захтев за одштете), на 100. километру је изазивао опекотине трећег степена (отворене ране) од температуре, не од радијације.

сизмолошка шок вибрација је обишла Земљину куглу три пута, пре него је уминула, јачине од 7.1 рихтерове скале. пошто је детонирана изнад земље, највећи део ударца није упијен у земљу већ у ваздух. (еквивалент таквог земљотреса ја био на острву Јави који је иселио 210,000 људи http://en.wikipedia.org/wiki/2009_Java_earthquake)

енергија коју је произвела бомба је око 210 пета џула, полугодишња конзумација електричне струје Норвешке или мало више од 1 секунде за коју упије цела планета Земља од укупне енергије која удара са Сунца. процењује се да је то 1,4% укупне снаге коју производи Сунце.

на ове две странице се можете поиграти шта би било кад би у поље укуцали BEOGRAD, а клизач или падајући мени поставити на TSAR BOMBA

поље у горњем левом углу - BEOGRAD, падајући мени из доњег левог угла на TSAR BOMBU и удрите дугме у дну NUKE IT. на стрелице и - и + у горњем десном углу можете манипулисати сликом.

http://www.carloslabs.com/projects/200712B/GroundZero.html

овај је компликованији за одељке THERMAL, PREASSURE и FALLOUT у горњем левом углу, такође пробајте комбинацију БЕОГРАД да укуцате у пољу у горњем десном углу и клизач из доњег левог угла да поставите кретњом удесно на TSAR BOMBU. притиском на дугме NUKE IT у дну, добићете потпун доживљај уништења, а на одељцима THERMAL, PREASSURE и FALLOUT можете да видите топлотне, ударне и последице зрачења ...

http://www.carloslabs.com/projects/200903A/index.html

[Guest Оливера]

Јој...нисам знала за ово  1317_womens