Мисионарска делатност протођакона Андреја Курајева

[Guest Alefshin]

И ја 0409_feel. Врло занимљива личност, иако се не слажем увек с њим.

[Srdjan]

Има ли тога још?  0205_whistling

[Guest Оливера]

Biće... :smiley: u pitanju je prevod. To je ustvari odlomak iz njegove knjige, veliki. Mislila sam da izaberem najzanimljivije...Svaki dan, po jedan odlomak.

[marija]

meni je vrlo interesantna osoba, zanimljiva, ume da zainteresuje, da natera na razmišljanje, sad ne zalazim mnogo u teološki deo jer nije moje područje, ali Bogu hvala imam koga da pitam ako mi se nešto učini čudnim. nerazumljivim

takav, na neki način"provokativan" pristup danas ima prođu kod mladih, posebno onog sloja koji je "čvrsto deklarisan kao ateisti", kada ga prihvate kao osobu, onda počinju da prihvataju i ideju...e sad... za dalje neka se pobrine klir klapklap

što bih ja rekla, ja ću da "ulovim" a ti dalje nadograđuj

[Guest ага пије млеко]

meni je vrlo interesantna osoba, zanimljiva, ume da zainteresuje, da natera na razmišljanje, sad ne zalazim mnogo u teološki deo jer nije moje podru?je, ali Bogu hvala imam koga da pitam ako mi se nešto u?ini ?udnim. nerazumljivim

takav, na neki na?in"provokativan" pristup danas ima pro?u kod mladih, posebno onog sloja koji je "?vrsto deklarisan kao ateisti", kada ga prihvate kao osobu, onda po?inju da prihvataju i ideju...e sad... za dalje neka se pobrine klir 8084.gif

što bih ja rekla, ja ?u da "ulovim" a ti dalje nadogra?uj 0203_cool

????, ?? ??, ??? ?????, ???? ???????????? ? ???????????? ???????! ???? ?? ?? ?? ???? ???? ???????? ?????????? ??? "?????????". ?? ?????????? ?????????? ?? ???? ?????????? ?? ????????, ??????? ?? ???? ?????? ????? ????? "???????" ?????????....

??? ???, ???? ?? ????????, ?? ?? ??? ????? "??????????? ???????" ???? ??. ????????....??? ?? ???? ??????? ?? ?????????? ? ????????????.... 0705_read

[Guest Оливера]

Наставак интервјуа са ђаконом А. Курајевим

Када сте први пут спознали да верујете у Христа, као у Бога од Којег зависи сав Ваш живот?

    За мене су то била два различита момента: прво је дошла вера у Христа као Бога (Творца, Спаситеља), а већ затим - вера у Христа као Сведржитеља, од кога зависи мој живот сада и овде.

   Што се тиче првог, то се десило када сам имао 18 година. У то време сам "боловао" од књиге "Браћа Карамазови": најупечатљивија је била легенда о Великом инквизитору. У ту легенду слили су се за мене сви филозофски проблеми о којима сам тада размишљао. Све, што ме је тада плашило у животу, било је сконцентрисано у речима Великог инквизитора.

 Одједном сам схватио да та искушења у пустињи, које је сатана предложио Христу крајњи, тачан и широк избор.

   Тако сам прихватио постојање сатане, али је затим уследио логичан закључак: ако је Христ могао да одбаци сва та искушења, значи, Он је натчовечански паметан, али добар. Дошло је спознавање Христа као Спаситеља. Осећај унутрашње пустоши је ишчезао, светлост у прозорчићу је засијала.

   Али то је било само филозофско прихватање Христа. Да почнем да се молим, било је много теже, и то је дошло нешто касније, и ја сам се крстио отприлике годину дана после тога.

   Иако сам био крштен, с великим напором сам се јавно крстио у цркви или клањао са бакицама које су тамо стајале.Више од тога, годину дана после Крштења, на некаквом марксистичком предавању, када је предавач викао против идеалиста, са ужасом сам схватио , да он говори, фактички о мени.. Спознати, да си постао идеалиста, било је јако тешко, толико је дубоко корење марсизма било у мојој подсвести.

   А однос према Њему као Сведржитељу дошао је још касније. Свеобухватна младалачка вера у то, да се ништа не тражи, она се једноставно радује што Бог постоји. Још нема болести, некаквих безизлазних животних ситуација и логично могао сам да приђем Богу а да не тргујем и не тражим "хуманитарну помоћ".

   Зато сам се  односио према Христу не само као према Творцу, него и као Сведржитељу, од Кога зависи мој живот овде и сада тек тада, када сам почео да се молим да ми Господ помогне да упишем Богословију.

http://kuraev.ru/index.php

   

[Guest Оливера]

Разго

Када сте се крстили?

1982. године. Био сам студент четврте године.

А где сте се крстили?

   У Москви, у Храму "Јована Претече". При томе сам тражио цркву, која је јако далеко од моје куће и универзитета, због тога да не бих случајно срео познаника, да не бих на неког "налетео". Ако сазнају на универзитету, избациће ме, родитељи би имали непријатности због мене.... И због тога данас себе јако грдим: у тој  цркви, где сам се крстио, данас служим. Пола сата на једну страну, пола сата - на другу... Тако често на путу себи кажем: "Па што си био таква кукавица?!". Првих шест месеци присуствовао сам служби, окрећући се на сваки ударац улазних врата: одједном је један познаник ушао...Тако сам дрхтао, док једном нисам чуо, не ушима, него у срцу, при освећењу воде прокимен, у коме се наводио стих из псалма: "Господе, Просветљење моје и Спаситељу, кога се бојим?"  

И помислио сам: "Господе, па кога се ја бојим?". И после тога страх је нестао, као руком однешен.

А како је протекло и шта се десило на Кршењу?

   Далеко од своје куће знао сам само један храм који ради  - на Вагањсковом гробљу (био сам тамо на сахрани Висоцког). Пошао сам тамо - али храм је био затворен. Био сам просто ошамућен, земља под ногама ми се заљуљала.Тако,  изгубљен, једноставно сам почео да лутам по граду. И одједном на крају Бољшевичке уличице, угледао сам храм. Дошао сам до њега, без икакве наде (јер тешко је било и замислити да у Москви, у једном реону, буду два храма која раде). На моје радосно чуђење, храм је радио и чак још није био затворен после јутарње службе.

   Успео сам да се провучем кроз врата. Кажем, хоћу да се крстим. Бакица, која је тамо била, почела је да ме одговара:"Боље сутра дођи, сутра ће служити добар баћушка!" (намерно остављен руски народни израз са свештеника, прим. прев.). Наравно да је бакица била у праву. Свештеник, који је требао да служи сутра, постао је мој духовник. Али. тада сам се узнемирио:"Каква је разлика, који је свештеник! Нисам дошао код свештеника, него код Бога! И морам баш данас да се крстим!". Паре за крштење нису ми узели, а бакица ми је чак и крстић поклонила.

   Иза олтара изашао је отац Александар Мешерјаков и привео ме у крстионицу. Крстио је весело, без појашњавања. У складу с тим, нисам имао никакво "медитативно" расположење.

   Затим ме је увео у олтар ( то се зове тренутак "поцрковљавања"). Први мој утисак у олтару, био је - чајник. Чак ми је пролетела мисао: "Сада знам зашто у цркви постоји иконостас: да би се ту крио за време службе и кувао чај (као наше лаборанткиње на Катедри).

   У олтару, даље од других, свештеник је почео да ме испитује, ко сам, одакле сам...Сазнавши где студирам и осмешкујући се, рекао је: " Не смеш да остављаш учење. Мораш да завршиш универзитет."

   Тако сам, уствари, тај први, свештенички савет у мом црквеном животу и испунио. И, узгред, много ми је помогао, пошто ми је више пута дошло да оставим универзитет и "побегнем у шуму".

   А уствари, све је било једноставно и уобичајено. И тек када сам изашао из цркве и ушао у метро -  тамо је дошао и тај преокрет душе, ради којег сам и тражио Крштење...Касније сам сазнао да се то често дешава: човек доживи благодат Тајне не у тренутку извршења, него касније. У мом случају мудрост Промисла била је у томе, да је то доживљавање дошло у цркви - касније би га било лакше отети. Затим би шаљива мисао рекла мом атеистичком делу : "Па то је било у храму - необична је околност, твоје лично расположење, и на крају крајева се родила та аутосугестија". Али шта за московљанина може бити већа навика и свакодневница од метроа? И расположења очекиваног није било. Једноставно сам се вратио на универзитет.

[Guest Alefshin]

http://rutube.ru/tracks/752707.html?v=f9f90863f70263010b8cf2f35a9e3a24

[Guest Оливера]

Необична ствр у вези форума Курајева! Знате сви да је то највећи форум...Сваки дан добијам пошту, пошто сам тамо на форуму. И налетим на нашег пријатеља Chkalova....јединог руса који је до сад био на нашем форуму...Не могу да веујем...ипак није могуће да је свет толико мали... 0202_238

[Милан Меденица :)]

да, велики је Бог, увек бди над нама.

[Guest Оливера]

??, ?????? ?? ???, ???? ??? ??? ????.

???????? ?? ????????? ????  0110_hahaha

[Милан Меденица :)]

јесте, Бог остави 99 да би једну вратио.

[Guest Оливера]

?????, ??? ?????? 99 ?? ?? ????? ??????.

????? ???? ??? ????...??????????? ?? ??????? ????????? ???? ? ?? ?? ????????, ???? ????????, ? ?? ??????? ?? ???? ??? ?? ?? ????, ????? ?? ????...???? ?? ???? ?? ????? 99 ?????????? ????? ??????? 0110_hahaha

[Милан Меденица :)]

ћут бре, видиш да блејим, да се и ја вратим  0409_feel 0102_laugh

[Guest Оливера]

??? ???, ????? ?? ??????, ?? ?? ? ?? ??????  0409_feel 0102_laugh

Pa ti si odavno vra?en, ja nisam... navijanje