Свети Емир Туном (+ 18. април 1579)

[Драгољуб]

Према казивању монаха Партенија, записано 1846. године.

...Дозволите ми да вам испричам следеће. На левој страни Великих Врата стоји велики мермерни стуб са напуклином из које се благодат, односно благодатни огањ пројавио. Овај стуб је поштован не само од стране православних, него и од не правосалвних, чак и од Јермена. Желео бих да испричам о том догађају, онако како о њему јединствено приповедају Православни Хришћани Истока, а сами Турци потврђују.

У зиду се налази исписана мермерна плоча, и кажу да је управо овај догађај ту описан, али ми нисмо могли да га прочитамо будући да је написан сиријским словима, на арапском језику; и ја сам чуо само усмено предање. Догађај се десио отприлике овако:

У време док су Грци бивали под Турским јармом, неки богати Јермени су се заузели да избаце Грке са Гроба Господњег и из Цркве Васкрсења Христовог. Сакупили су велику своту новца и подмитили Порту и Јерусалимске власти, уверавајући невернике да се Благодатни Огањ не пројављује само ради добра Грка, већ ради свих Хришћана и (говорили су) "ако ми Јермени будемо присутни тамо, и ми ћемо такође примити Благодатни Огањ". Тако су Турци, будући лакоми на новац, прихватили мито и учинили онако како су Јермени захтевали, потврђујући да ће само Јерменима бити дозвољено да присуствују пројави Благодатног Огња. Јермени се веома обрадоваше и написаше својим верницима у свим својим областима да их што више дође на хаџилук, и заиста велико мноштво их је дошло.

Када је осванула Велика Субота сви Јермени су се окупили у Цркви Васкрсења, а Турци су сироте Грке истерали напоље. О каква је велика и неизмерна туга обузела Грке. За њих је постојала само једна утеха - Гроб Господњи, а сада су били отерани од њега и света врата (Цркве) су за њих била закључана! Јермени су били у Цркви а Православни су стајали напољу. Јермени су се радовали док су Грци ридали! Јермени су празновали док су Грци горко туговали! Правосалвни су стајали наспрам светих врата Цркве док су их турски војници држали опкољене, пазећи да не дође до сукоба. Сам патријарх је стајао са осталима држећи свеће, и надајући се да ће се бар удостојити да приме Благодатни Огањ од Јермена кроз прозор (Цркве). Али Господ је уредио да се догађаји одиграју другачије, и да се Његова права вера пројави кроз пламен а на утеху смерним Грцима, његовим истинским слугама.

Већ је увелико било време да се Благодатни Огањ пројави, али ништа се није збивало. Јермени су се узнемирили и почеше да плачу и да преклињу Бога да им пошаље Свети Пламен; али Господ их није услишио. Већ је било прошло више од пола сата а Огањ се није појављивао. Дан је био леп и ведар, патријарх је седео са десне стране (Светих Врата). Од једном зачу се звук муње и средњи мермерни стуб са леве стране се расцепио а из пукотине је бљеснуо ватрени пламен. Патријарх је устао и упалио своје свеће, а сви остали Православни су упалили своје од патријархових. Затим су се сви узрадовали, а православни Арапи из Јордана почеше да скачу и узвикују "Ти си наш једини Бог, Исус Христос; једина је наша истинска Вера, она православних Хришћана"! И почеше да трче по читавом Јерусалиму дижући грају и вичући. И до дана данашњег они исто чине, у спомен на овај догађај, скачу и галаме, трчећи око Гроба Господњег, и узносе хвалу једином истинском Богу, Исусу Христу, и благосиљају Православну веру.

Турска војска која је стајала уоколо држећи стражу, била је веома задивљена и престрављена гледајући ово чудо. Један од њих, по имену Емир, који је стајао на стражи покрај манастира светог Аврама, истог трена је поверовао у Христа и узвикунуо: "Исус Христос је једини истинити Бог, а вера Православних Хришћана је једина права вера!" И скочио је доле међу Хришћане са висине веће од 11 метара. Његове стопе су се утиснуле у мермерни камен као да је меки восак, и до данас оне се могу видети утиснуте као у воску, премда су неправосалвни покашали да их избришу. Ја сам их видео сопственим очима и опипао сам их сопственим рукама. А на распуклом мермерном стубу још су видљиви трагови пламена. А војник Емир је, скочивши доле, забо своју сабљу у камен као да је од воска и почео непрестано да слави Христа! Тога ради, Турци су му одсекли главу а тело спалили на ломачи; а Грци су сакупили његове свете кости, и у кивоту их однели у манастир Велике Свесвете (Богородице) где до дана данашњег испуштају миомирис.

Јермени који су били у Гробу Господњем нису ништа примили, и остали су осрамоћени. Јерусалимски паша и други Турци су били врло незадовољни и намеравали су да их све побију, али их поштедеше из страха од Султана. Само су их жестоко казнили, натеравши их да једу балегу док су излазили из Храма.

[Зортодокс]

23.04.2011. Благодатни огањ - Blagodatni Oganj - Jerusalim