Претјерана осјетљивост на туђе страдање...

[Mamica Forumska]

Да ли вас некад туђе страдање више боли неголи ваше (не мислим овдје на породицу и дјецу)? Да ли знате да поставите границу гдје туђа мука не угрожава спасење ваше душе? Да ли се искушење крије у облику страдања ближњег, како бисмо потпуно заборавили на сопствено спасење покушавајући да се помогне ономе ко у суштини тражи помоћ, али не жели да је прими кад му се нуди? Да ли ношење туђег крста често може да значи потпуно испуштање свог крста? Пут према паклу је поплочан добрим намјерама - колико год то сурово изгледало постављање границе је свакако неопходно, одсјецање свега онога што може да науди бесповратно души, и рушењу нашег односа са Богом. Али да ли је то баш увијек тако и ако није зашто није

Svako od nas je vrlo često u nedoumici kako da pomogne bližnjem koji treba pomoć, i traži je od vas,a u stvari nije sposoban da je primi, na način na koji mu vi nastojite pomoći.Meni je izuzetno teško kada i pored moje ogromne želje da nekome pomognem, da sagleda svoj pravi problem u rješavanju situacije u kojoj se nalazi osjetim, da za to ne mogu pronaći najbolji način, koji se nebi kosio sa mojim shvatanjima.Vrlo često sam u situaciji da pažljivo biram i riječi i postupke zbog reakcije onog, kome želim pomoći.Smatram da moja pomoć nekome ko je traži od mene, nikada ne smije biti podrška njegovim greškama, već ukazivanje na te greške.E, sada tu je negdje ona granica o kojoj ti sestro pišeš....Kako ćemo je pronaći i koliko ćemo i sami pri tome griješiti zavisi od situacije i osobe koja je u pitanju....Ja lično ako procijenim da će biti korisno ukazati na problem i ako će to dovesti do rješenja tako i radim,a ako moja pomoć iziskuje lažnu utjehu i odobravanje onoga sa čim se ne slažem uglavnom pažljivo izbjegavam takve situacije.

[w.a.mozart]

da i ja prozborim koju ... kaže Dostojevski (al sam prozborio)

Hristos će od nas tražiti da odgovaramo za ono što smo mogli a nismo hteli a ne za sve... tako i ja mislim...