Jump to content

Фабержеова јаја (Карл Петар Фаберже)

Оцени ову тему


Препоручена порука

Zimnee.jpg

Описание Яйцо Фаберже «Зимнее»

Источник Частная коллекция, Катар

Время создания 1913

Автор Фаберже

Из хрусталя, опалов и бриллиантов. Сюрприз — корзина с анемонами. Самое дорогое из яиц, оплаченных Романовыми (24 тыс. руб).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Карл Петар Фаберже

Карл Петар Фаберже познат и као Карл Густавович Фаберже  (Санкт Петербург 30. мај 1846 – 24. септембар 1920) је био познати руски јувелир најпознатији по васкрсним Фабержеовим јајима, направљених по узору на давнашња Ускршња јаја, које је правио помоћу племенитих метала и драгог камења.

Рођен је у Санкт Петербургу у породици јувелира Густава Фабержеа и његове супруге, Данкиње, Шарлоте Јунгштет. Густавови преци су били хугеноти, избегли из Француске након дискриминаторног Нантског едикта, којим су католици протеривали протестанте. Фабержеови преци су се тако прво населили у Берлин а 1800. у балтичку провинцију Ливонију, која је тада била већ у руским рукама.

Након школовања у Петрограду, Густав је пекао занат по Европи (дрезденској школи уметности и заната), школовао се је и у Француској и Енглеској. Добио је и титулуу занатлије. Образовање по Европи је имао до 1872., када се је са 26 година вратио у родни Санкт Петербург и оженио са Аугустом Јулијом Јакобс. Наредних 10 година ментор му је био очев радник у занату Хискијас Пендин. Њихова компанија је радила и на рестаурацији Ермитажа. Дизајн царских јаја био је инспирисан уметничким делима које је Фаберже пресликавао у својим посетама „Ермитажу“, а велики део њих представља и историју царске породице, будући да су неке од тема биле и крунисање цара Николаја, завршетак транссибирске железнице и годишњице брака или владавине.

Драги, ни је баш све мејд ин Свис или мејд ин Франс. Као што видиш, родио се у Петрограду , где је и изучио основе заната. Знам ја да баш теби то није драго, али тако стоје ствари. Јаја је праавио за руску царску породицу а и тематика је јасна...Ако погледаш пажљивије податке које сам ставила испод слика, у његовој радионици израђивали су их руску јувелири. Иначе, интерсантно је, да сам Фаберже није креирао (као идеју) ни једно јаје...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kinder jaja za odrasle i malo imucnije 0203_cool

Zayron: Pa tamo ni nema svađa oko vjere i nacije jer se o tom uošte ni ne priča. Priča se kakva je koja ribica i na šta se fata, na mrmka, na glistu, na kruh, hljeb ili angelbrot, na na lažni mamac itd. Evetualno o tom kako se koja peče i koja je ukusnija.

cloudking: "Ne postoje cuda... postoje samo stvari koje jos ne razumemo."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Извини, уклоних ти слику претходног јајета, већу слику на форуму нисам видела, видео се само делић...Потражи ако можеш, у мањој величини. Праштај... 4chsmu1

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Datskie.jpg

Описание Яйцо Фаберже «Датские дворцы»

Источник Художественный музей Нового Орлеана

Время создания 1890

Автор Фаберже

Внутри: 12 миниатюрных картин на перламутре — виды дворцов в Дании и России

Link to comment
Подели на овим сајтовима

291px-Minuaturi.jpg

Описание Яйцо Фаберже «Вращающиеся миниатюры»

Источник Художественный музей Вирджинии, Ричмонд,США

Время создания 1896

Автор Фаберже

Яйцо из горного хрусталя с 12 миниатюрами — видами памятных мест для императрицы

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Извини, уклоних ти слику претходног јајета, већу слику на форуму нисам видела, видео се само делић...Потражи ако можеш, у мањој величини. Праштај... bighugbighug

Ako si,videla sam ja da nešto nije u redu. bighugbighug

Nije važno da li te vole - važno je da ti voliš!

Starac Porfirije Kavsokalivit

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Rozoviy.jpg

Описание Яйцо Фаберже «Розовый бутон»

Источник Коллекция Вексельберга

Время создания 1895

Автор Фаберже

Первое яйцо, подаренное Александре Федоровне. Сюрприз — роза (в память о Дармштате, родине императрицы, гордившемся своими цветами). Внутри цветка корона, внутри которой кулон (утеряны). Стиль неоклассицизм.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Руска ускршња традиција у музејима Ватикана

3scr.jpg

14.04.2011, 16:16

Фото: РИА Новости

Папа Римски Бенедикт 16. и Патријарх Московски и све Русије Кирил благословили су иницијативу руског културно-историјског фонда Веза времена. Захваљујући тој иницијативи 14. априла у музејима Ватикана свечано се отвара уметничка изложба Фаберже. Свети ликови. У церемонији учествује министар културе РФ Александар Авдејев.

140 драгоцених предмета чувене руске фирме Фаберже, између осталог 9 ускршњих јаја, направљених за царску породицу, велика колекција руских православних икона и драгоцених оквира – све то је изложено у једној од најспрестижнијих музејских сала Ватикана – Сали Рафаела. Никада раније ни једна колекција из Русије, ни државна, ни приватна, није представљена у Ватикану, изјавио је шеф управе фонда Веза времена Владимир Воронченко.

Ова изложба је прва у читавој историји односа између Русије  и Ватикана, говори Владимир Воронченко. Зато је она врло значајна не само за наш фонд, већ и за руску културу у целини. Она је важна са наше тачке гледишта и за односе између две хришћанске цркве. Ови односи почињу да се побољшавају, и ми се надамо да ће изложба бити један од оних каменова темељаца који ће помоћи пријатељским односима између православне и католичке цркве. Основа изложбе ће бити стваралаштво Карла Фабержеа. По свом значају у квалитету то је једна од најбољих изложби мајстора које су организоване у свету.

И не чуди, јер у Ватикан фонд Веза времена довезао је велику приватну колекцију Фабержеа коју је руски бизнисмен Виктор Векселберг купио 2004. године за 90 милиона долара. Фонд је и био основан ради музејског приказивања уметничких раритета у читавом свету. Још до званичног отварања изложбе у Ватикану папа се састао са власником колекције Фаберже Виктором Векселбергом и захвалио му на том важном културном подухвату.

Што се тиче експоната изложбе, прокоментарисао их је главни руски стручњак за стваралаштво Фабержеа Татјана Мунтјан. Она је између осталог експерт фонда Свеза времена. Татјана Мунтјан наводи овакве цифре: за руски царски дом фирма Фаберже је израдила 50 великих ускршњих јаја, од којих се до данас сачувало 42. Девет од њих, подсећа експерт, налазе се у колекцији Виктора Векселберга. Царска ускршња јаја су овековечила важне моменте у животу царске породице и читаве Руске империје: крунисање, рођење наследника, јубилеји, догађаји Првог светског рата. Али нису само чланови царске породице поклањали на Ускрс драгоцена јана, говори Татјана Мунтјан.

Фирма Фаберже имала је велики успех код широких слојева становништва. И сваки купац који је долазио у продавницу Фабержеа, био је уверен да је мало ускршње јаје привезак, које је коштало неколико рубаља, било изведено исто тако брижљиво као и царска јаја. У фонду Веза времена налази се јединствена колекција ових малих јаја привезака, који су имали велики значај у руском православном животу. Постојала је предивна традиција – девојчицама су од рођења поклањали мала драгоцена јаја. И правили су их од злата, платине, покривали емајлом, правили од полудрагог камења. Једне године су поклањали зелено јаје. Друге плаво, розе. Тако је у току живота жена сакупљала читаву огрлицу. И на Ускрс оне су стављале управо такав ускрши накит. Ова мала ускршња ремек-дела нису била само накит. То је било породично сећање на светли, омиљени празник урскрса. И у емиграцији, у изгнању, православни су чували такве огрлице као сећање на руске традиције.

Предтавници католичке и православне цркве сматрају симбиличним чињеницу што се изложба Фаберже. Свети ликови отворена у Ватикану уочи Ускрса, који ове године католици и православни обележавају истог дана – 24. априла. У Ватикану у празничне дане очекује се огроман број посетилаца поводом канонизације преминулог Папе римског Јована Павла Другог. Захваљујући том стицају околности изложбу из Русије има све шансе да види велики број људи са читаве планете.

Глас Русије

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...