Митрополија дабробосанска

[Guest]

01.08.2012

ХРАМ СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА У ПАЗАРИЋУ ПРОСЛАВИО КРСНУ СЛАВУ

Храм Светих апостола Петра и Павла у Казиној Бари у сарајевском насељу Пазарић, прославио је у четвртак, 12. јула, своју крсну славу.

[ Прочитај више ]

[Guest]

01.08.2012

МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ ОСВЕШТАО ХРАМ ПОСВЕЋЕН ОГЊЕНОЈ МАРИЈИ У СЕЛУ ЗАКОМО

Закомо, Огњена Марија Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај је у понедјељак, 30. јула, на велики православни празники Свете Великомученице Марине – Огњену Марију освештао храм посвећен овој светитељки у селу Закомо, општина Рогатица.

[ Прочитај више ]

[Guest]

02.08.2012

ХРАМ СВЕТОГ ИЛИЈЕ У СОКОЦУ ПРОСЛАВИО КРСНУ СЛАВУ

Соколац, Илиндан Храм Светог пророка Илије у Сокоцу прославио је своју крсну славу Илиндан у четвртак, 2. августа, а Свету архијерејску литургију служио је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај уз саслужење пет свештеника и једног ђакона Митрополије дабробосанске.

[ Прочитај више ]

[Guest]

20.08.2012

ХРАМ ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДЊЕГ У САРАЈЕВУ ПРОСЛАВИО КРСНУ СЛАВУ

Сарајево, Преображење Храм Преображења Господњег у Сарајеву прославио је у недјељу, 19. августа, своју крсну славу.

Свету архијерејску литургију служио је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај, уз саслужење три свештеника и два ђакона Митрополије дабробосанске.

[ Прочитај више ]

[Guest]

20.08.2012

ПОЧЕТКОМ СЕПТЕМБРА ОБИЉЕЖАВАЊЕ 100 ГОДИНА ОСВЕЋЕЊА ХРАМА СВЕТИХ ПЕТРА И ПАВЛА У РУДОМ

У Рудом ће дводневним свечаностима 8. и 9. септембра бити обиљежено 100 година од освештања храма Светих апостола Петра и Павла.

[ Прочитај више ]

[Срђан Ранђеловић]

Митрополит Николај на Васкрс служио у Саборном Храму у Сарајеву

 
 
 

 








Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Николај је у недјељу, 5. маја, на најрадоснији хришћански празник Васкрс служио Свету архијерејску литургију у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву.

[ Прочитај више ]

[Срђан Ранђеловић]

Ивањдан у Биљешеву код Какња

 

 

 

 

У недјељу, 7. јула, у Биљешеву је прослављена слава храма Рођења Светог Јована Претече – Ивандан. У биљешевском храму је овим поводом служена света Литургија којом је началствовао парох зенички протонамјесник Бојан  Глишић, а саслуживао надлежни парох какањски јереј Марко Малеш. Након Литургије је обављена трократна литија око храма, а потом преломљен славски колач и освештано славско жито.

 

Отац Марко је у празничној бесједи окупљеним вјерницима честитао храмовну славу и захвалио свима који су издалека дошли у свој родни крај, из ког су током рата изгнани, како би прославили славу ове светиње.

 

Овогодишњој слави у Биљешеву присуствовало је око двије стотине вјерника, а кум храмовне славе био је Велимир Купусовић са породицом, родом из Биљешева, а данас настањен у Румунији;  он је за све присутне припремио и послужење.

 

Биљешевски храм је освештан 1908. године. Парохија биљешевска, прије посљедњег рата у БиХ, бројала је око 450 домаћинстава, да би током рата црква била спаљена, а скоро сви парохијани су избјегли. Храм је обновљен 2003. године. Парохија данас има девет домаћинстава.

[Срђан Ранђеловић]

 

Средњовековна црква у Гласиначком пољу код Сокоца

 

На локалитету Црквина у Гласиначком пољу код Сокоца, од 1. до 31. јула вршена су археолошка истраживања током којих је потврђено народно предање да је на овом мјесту била средњовјековна црква, изграђена прије отоманског освајања, те откривено више детаља о њеном постојању.

 

Истраживања је финансирала општина Соколац, с циљем да се остаци темеља цркве заштите, као и да се сачува некропола стећака поред некадашње цркве.

 

Истраживања су вршили кустос археолог Музеја у Добоју Александар Јашаревић и Сњежана Антић, археолог Музеја Семберије, уз консултације са проф. др Ђорђем Јанковићем из Београда.

 

Током истраживања откривени су темељи цркве која је, према процјенама, грађена крајем 14. и почетком 15. вијека, а интересантно је да су пронађени и уломци фресака, што значи да је црква била фрескописана.

 

„Црква је грађена од седре и камена, а имала је дрвени кров. Око цркве су гробнице, које су уклесаване у „живу стијену“, а покојници су полагани у дрвене сандуке. Од прилога нашли смо сребрни дубровачки новац, а у једној гробници и остатке златовеза и тканине, као и дијелове сребрне ношње и појасних копчи,“ нагласио је Јашаревић.

 

Начелник општине Соколац Милован Бјелица рекао је да је Општина, упркос скромним могућностима, донијела одлуку о финансирању истраживања, како би се заштитио овај вриједан археолошки локалитет и додао да је циљ да се у овој години конзервирају темељи цркве, а потом би се приступило изради пројекта за њену евентуалну обнову.

 

„Вјерујем да ће ово бити значајна туристичка дестинација у општини Соколац. Наравно, у реализацији тог пројекта очекујем подршку људи добре воље и Републичког завода за заштиту културно-историјског насљеђа, као и помоћ међународних организација. Желим да се захвалим младим археолозима који врше ово истраживање, као и заводу који је дао сагласност за ове радове,“ рекао је Бјелица.

 

Надлежни парох јереј Златко Богдановић подсјетио је да у сјећању српског народа посебно мјесто заузимају цркве и манастири који су порушени и нестали.

 

„Народ се са пијететом окупљао на црквиштима, палио свијеће на тим мјестима, чувајући своју духовност. На неким од тих мјеста су, чак, служена и богослужења. Дошло је вријеме да се те светиње обнављају. Народ је знао за постојање и ове цркве, долазио овдје и Богу се молио, гајећи наду да ће она бити обновљена и да ће са овог узвишења у Гласиначком пољу да шаље благослов према гласиначким селима и путницима који буду овуда пролазили, вршећи тако своју духовну мисију,“ истакао је свештеник Богдановић.

 

Отац Златко је истакао да је овим истраживањем потврђено да је ово била православна црква, да су стећци око цркве надгробни споменици православних Срба, што потврђује и положај стећака и орнаментика на њима, те да и материјални остаци у гробовима говоре да су овдје сахрањивани православни хришћани.

 

Археолози, који су завршили свој дио посла, истакли су да је даљи рад на локалитету у надлежности Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, који треба да пропише услове за конзервацију и рестаурацију објекта.

Они подсјећају и на чињеницу да је читав Гласинац велико археолошко налазиште, гдје су смјештени многи стари споменици, али су најинтересантније су некрополе стећака, од којих је највећа управо она која се налази поред остатака средњовјековне цркве на Црквини, са око 350 стећака.

 

Занимљиво је народно предање које поријекло имена Гласинац веже за постојање средњовјековне цркве. Наиме, у једном дубровачком спису је наведено да је неки дубровачки трговац требало да пребаци робу „до цркве на гласу“, гдје се наплаћивала путарина. Према том тумачењу, по „цркви на гласу“, ова висораван добила име Гласинац.

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

Из Митрополије дабробосанске

 

 

Вишеград - У манастиру Светог Николаја у Добрунској Ријеци код Вишеграда започети су радови на живописању олтарског простора манастирског храма. Фреске живопишу академски сликари Драго Вучић  из Билеће и Бранислав Ковачевић из Пала, а живописање олтарског дијела цркве требало би бити завршено до 20. септембра, како би овај манастирски храм на дан освећења, 29. септембра, добио нови унутрашњи изглед. По ријечима настојатеља манастира архимандрита Јована Гардовића, израду живописа олтара манастирске цркве у Добрунској ријеци својим прилозима помогли су протојереј Драган Станишић из Београда и професор др Станка Стјепановић из Београда. Крајем прошле године завршени су и радови на постављању камене фасаде цркве, а ових дана врши се поплочавање дијела манастирске порте и уређење просторија народног дома.

 

Равна Романија - На Равној Романији је у недељу, 11. августа, одржан традиционални Романијски сабор под називом „Теби, горо Романијо“ и обиљежен Дан манастира Светог великомученика Георгија, односно 11. годишњица од његовог освећења. Тим поводом је, по благослову Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског господина Николаја, Свету литургију служио протојереј-ставрофор Миломир Ковач, уз саслужење свештенства Митрополије дабробосанске. Пригодну бесједу у храму изговорио је јереј др Владимир Ступар из Фоче који је, тумачећи прочитано Јеванђеље о чудесном Христовом исцјељењу слијепих и бјесомучника, између осталог рекао да су истински боговици они који Бога носе у срцу и који имају чисто срце. „Зато наша Православна Црква учи да је видјети и познати Бога могуће само у свјетлости лица Његовог, што је могуће и нама оствариљиво кроз Свету литургију гдје, причешћујући се Тијелом и Крвљу Христовом, бивамо причасници божанске свјетлости и божанских енергија. Стога је и наш народ, кроз своју црквеност и кроз богослужење Цркве одувијек био небески народ,“ нагласио је отац Владимир. Он је додао да ми у Литургији добијамо цијелога Христа и тиме имамо предокус царства Божијег и рајскога живота и живимо као они који носе Бога у себи. „Због тога је позив на преображај и виђење Бога, као и на виђење ближњега као Бога, могућ у оквиру Литургије, јер је људска љубав недовољна да обухвати све, а божанска Христова љубав обухвата све и она нас оспособљава да истински волимо једни друге и да искусимо рај,“ закључио је Ступар. Послије литургије одслужен је помен за око 4 000 погинулих бораца и цивила у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату са простора Сарајевско-романијске регије, чија су имена, умјесто фресака, исписана на зидовима у овом храму,  а потом је обављена трократна литија око храма. У порти манастира одржана духовна академија, чији је покровитељ била општина Соколац, а организатори су соколачка Установа за културу "Перо Косорић" и продукција "Слај" са Пала. Настојатељ манастира јеромонах Андреј Ковачевић уручио је начелнику општине Соколац и куму манастира Миловану Бјелици, копију чудотворне иконе Мајке Божије и Господа Христа за његове заслуге у подизању и бризи о овоме манастиру. Бјелица је подсјетио да је ово 12. саборовање у порти манастира, гдје се прислужују свијеће воштанице за душе оних који су најзаслужнији да се овдје данас слави име Божије. „Овдје се састајемо да покажемо колико православље живи у духу братства међу људима. Пружамо руку непријатељима да се уразуме, јер само тако живот овоземаљски може да испуни Божији закон“, истакао је Бјелица. Према његовим ријечима, вијековима је Романија „истурала груди освајачима и свакој несрећи, била усправна у времену ропства, а у данима слободе није се узнијела у побједама“. „Ми који живимо у слободи, коју су нам борци донијели својом жртвом, морамо се запитати да ли смо се њима адекватно одужили, а сигурно је да нисмо, јер има много тога што би требало урадити да би њихови потомци и сви боље живјели“, рекао је Бјелица. Бјелица је истакао да се у општини Соколац чини све да се помогне онима који су изгубили најдраже у одбрамбено-отаџбинском рату. У културно умјетничком дијелу програма учествовали су Омладинско позориште са Пала, Дејана Хршум, Славиша Гуја и његова кћерка Зорана, Културно-умјетничко друштво „Романијска луча“, гуслар Жељко Тодоровић из Сокоца, „Гоци бенд“ и други.

 

Завидовићи - На празник Светог великомученика Пантелејмона, у петак 9. августа, обиљежена је слава манастира Удрим у Гостовићу, општина Завидовићи. Славски обред на рушевинама манастирског храма ове средњовјековне светиње служио је парох завидовићки протонамјесник Зоран Живковић, у присуству двадесетак вјерника. Славски колач и жито ове је године припремио кум славе Чедо Недић из Каменице, док се за наредну годину кумства прихватио Бранислав Ристић, који живи поред самог некадашњег манастира. Народно предање манастир Удрим или манастир Гостовић, како се још назива, веже за династију Немањића и краља Драгутина, али поузданих података о његовом настанку нема. Први помен овог манастира имамо у Беочинском поменику из 17. вијека, као и у једном запису на Служебнику, штампаном 1518. године у штампарији Божидара Вуковића у Млецима. Ове књиге су се налазиле у манастиру Возући. На другом листу Служебника записано је да се зна да је књига „прилог светом Гостовићу храму“. Један анонимни аустријски извјештај из 1716-1717. године, помиње, између осталог, и брдо Гостовић и на њему манастир Гостовић. На основу тога може се закључити да је манастир до тада постојао. Убрзо послије тога манастир је порушен и док су други манастири обнављани, углавном током 19. вијека, манастир Удрим-Гостовић остао је у рушевинама. Иако Удрим није више обнављан, народ из његове околине се окупљао око манастира, а саборовање на дан Светог Пантелејмона постала је традиција Гостовићана, која се одржала и до данас, иако је скоро сав српски живаљ овога краја, ратне 1992. године, напустио своја вјековна огњишта.

 

Источни Стари Град - У храму Светог Пантелејмона на Вучијој Луци, поводом крсне славе храма и општине Источни Стари Град - Светог великомученика Пантелејмона, у петак 9. августа, служена је света Литургија. На Литургији је началствовао протореј-ставрофор Милорад Љубинац, а саслуживало свештенство Митрополије дабробосанске. Након Свете Литургије обављена је литија око храма, славски обред храма и Општине, те уприличен пригодан културно-забавни програм, а у парохијском дому приређена трпеза љубави. Прота Љубинац је у својој бесједи пожелио вјерницима да Божији благослов буде увијек присутан на овим просторима, истичући да је, иако је ријеч о малој парохији и заједници, веома позитивно то што у овим временима народ из овог краја посјећује своју цркву. Он је похвалио рад надлежног свештеника јереја Миљана Рађеновића, и истакао да ће сви вјерници који дођу у овај храм током празновања имати прилику да се поклоне и цјеливају изложене мошти Светог великомученика Панталејмона, чији је један дио, за ову прилику, донесен из Старе православне цркве у Сарајеву, а други са Кипра. Претходне вечери у храму на Вучијој Луци уприличен дочек моштију овог светитеља те вечерње богослужење, а служен је парастос за 98 погинулих бораца Војске Републике Српске са подручја општине Источни Стари Град.

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]