Митрополија дабробосанска

[Зоран]

ДЕМАНТИ ПИСАЊА „ГЛАСА СРПСКЕ“

Поводом текста објављеног у дневном листу „Глас Српске“ од уторка, 26. априла, под насловом „Митрополит Николај тражи пензионисање“, Митрополија дабробосанска жели да обавијести јавност о сљедећим чињеницама:

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај нема намјеру да од Светог архијерејског сабора Српске православне цркве /СПЦ/ тражи да га пензионише због наводног тешког здравственог стања, како је то нетачно објавио дневни лист „Глас Српске“ у издању од 26. априла, позивајући се на излизану и често злоупотребљавану новинарску флоскулу „сазнаје“.

Нетачна је и информација коју је лист добио од „блиских извора СПЦ“ да је Синод прије два мјесеца и било када са владиком Николајем разговарао о његовом могућем повлачењу због немогућности обављања редовних активности.

Иако у поодмаклом животном добу, које са собом носи и одређене здравствене проблеме, митрополит Николај и даље у потпуности обавља све своје дужности, а потврда тога је да је за васкршње празнике служио свете архијерејске литургије у Сарајеву, Сокоцу, Палама, да се у посљедњих мјесец дана сусрео са неколико амбасадора у БиХ и представницима разних удружења, те присуствовао неколицини других скупова у Републици Српској.

Чињеница је и истина да није било захтјева митрополита Николаја зе пензионисање нити он то намјерава да учини, а нису задовољена ни остала два услова из Члана 111 Устава СПЦ за пензионисање владике Николаја - канонска осуда или доказана немоћ.

Из свега напријед наведеног јасно је да Сабор СПЦ неће на свом наредном засиједању, у мају ове године, расправљати о пензионисању митрополита Николаја, јер за тако нешто не постоје претпоставке.

Не желећи ни помислити да је неко текст написао са лошом намјером, зачуђујућа је и индикативна чињеница да „Глас Српске“, односно аутор наведеног текста, пишу о томе шта ће високопреосвећени Николај учинити, а да се о томе не информишу ни код њега нити било кога из Митрополије дабробосанске, него су им довољни „извори блиски СПЦ“, а то потом пренесу неки други медији, вођени жељом са сензационализмом.

[Guest]

МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ ОСВЕШТАО ТЕМЕЉЕ ХРАМА ПОСВЕЋЕНОГ СВЕТОМ ВАРНАВИ ХВОСТАНСКОМ

                           

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај је у четвртак Свијетле недјеље, 28. априла, освештао темеље храма у изградњи у насељу Врањеш, општина Источно Ново Сарајево, који ће бити посвећен светом исповједнику Варнави Хвостанском.

Након освећења темеља храма, владика Николај је служио Свету архијерејску литургију.

Чину освећења и Светој литургији саслуживало је осам свештеника и један ђакон Митрополије дабробосанске.

Кум освећења темеља храма био је господин Срђан Нишић, унук Срете Моравца који је поклонио дио земљишта на којем ће бити изграђен храм.

О изградњи цркве, прве у Митрополији дабробосанској која ће бити посвећена светом Варнави Хвостанском Сарајлији, бринуће се Грађевински одбор, на чијем челу је господин Славиша Црногорац, а чине га и свештеници протонамјесник Нико Мојсиловић и јереј Бошко Тошовић.

Највећи донатори изградње темеља храма су Фонд за повратак при Министарству за људска права и избјеглице БиХ и општине Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа.

Свети исповједник Варнава Хвостански Сарајлија један је од многих канонизованих у Српској православној цркви који су дјелом и животом везани за Сарајево.

Епископ Варнава, поријеклом из Пљеваља, рођен је 31. јануара 1914. године у Гери у америчкој држави Индијана, као Војислав Настић, гдје је живио до своје осме године када је 1923. године са родитељима дошао у Сарајево.

Након што је завршио Богословски факултет у Београду вратио се у Сарајево гдје остаје за вријеме Другог свјетског рата.

Након што су усташе одвеле и убиле митрополита дабробосанског Петра Сарајевског од њега је затражено да буде епископ хрватске православне цркве што је он одлучно одбио.

Након рата се нашао на удару комунистичког режима. У то вријеме је пет година био заточен у Сарајеву, Стоцу, Зеници и Сремској Митровици, а потом 12 година, до смрти, био у кућном притвору у манастирима Ваведење, Гомионица, Крушедол и Беочин.

Преминуо је у манастиру Беочин 12. новембра 1964. године под сумњивим околностима и ту је и сахрањен.

фотографије

[Зоран]

ПРОВАЉЕНО У ХРАМ РОЂЕЊА СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА У БИЉЕШЕВУ

Непознати починиоци провалили су у храм Рођења светог Јована Крститеља у Биљешеву, општина Какањ, и побацали и испретурали црквене ствари у њему.

Према ријечима пароха какањског Марка Малеша, провала се десила у посљедњих седам дана, а примијетио ју је у понедјељак, 9. маја, предсједник Црквене општине Биљешево Вељко Танасић приликом обиласка храма.

Непознати починиоци провалили су у храм тако што су претходно оштетили улазна врата и направили отвор кроз који су ушли у унутрашњост гдје су све црквене ствари испретурали и побацали.

Полиција је направила увиђај.

Ово је трећа провала у овај храм на исти начин у посљедњих годину дана, а полиција још није открила починиоце.

Парох Малеш је навео да су прошлог мјесеца непознати вандали поломили 16 надгробних крстова на православном гробљу Доњи Лучани у Биљешеву.

Полиција је и тада направила увиђај, али починиоци још нису пронађени.

[Guest]

13.05.2011

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ БОРАВИО У ДВОДНЕВНОЈ ПОСЈЕТИ МИТРОПОЛИЈИ ДАБРОБОСАНСКОЈ

Патријарх Иринеј у Митрополији

Његова светост патријарх српски господин Иринеј боравио је у сриједу и четвртак, 11. и 12. маја, у посјети Митрополији дабробосанској, на позив Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског господина Николаја.

Патријарх Иринеј је у четвртак, 12. маја, на велики православни празник светог Василија Острошког, служио Свету архијерејску литургију у храму Светог Василија Острошког и Петра Дабробосанског у комплексу Православног богословског факултета и средње Богословске школе у Фочи, који на овај дан прослављају три славе - славу свих школа светог Саву, јер се 10. маја обиљежава спаљивање моштију светог Саве на Врачару, крсну славу Богословског факултета светог Василија Острошког и крсну славу Богословије светог Петра Дабробосанског, којег су на овај датум ухапсиле усташе у Другом свјетском рату и када почиње његово страдање.

Његовој светости саслуживали су њихова преосвештенства господа епископи банатски Никанор, осјечкопољски и барањски Лукијан и моравички Антоније, те 10 свештеника и пет ђакона Српске православне цркве.

На литургији је пјевао камерни хор Музичке академије из Источног Сарајева под руководством проф. мр Рада Радовића, као и студенти и ученици Богословије.

Литургији је присуствовало неколико министара у Влади Републике Српске /РС/, начелника општина, те других јавних лица, као и велики број вјерника из Фоче, и околних мјеста у Републици српској /РС/, Србији и Црној Гори.

Након литургије је обављена литија око храма, а потом и славски обред.

У пригодној бесједи патријарх Иринеј је благословио скуп и захваливши митрополиту Николају на позиву да посјети Митрополију дабробосанску, изразио велико задовољство огромним присуством вјерника објаснивши то ријечима да му се чини да није имао прилике да говори пред толиким бројем људи.

„Српски народ у БиХ носи Бога у срцу своме, носи Христа у души својој и окупља се и сабира око храмова својих. То су чинили преци наши свети Немањићи и њихови потомци. Дај Боже да то и ми чинимо у нашем времену и да се на тај начин покажемо достојним сљедбеницима њиховим не само по имену, него по вјери, љубави и нади њиховој“ – рекао је патријарх Иринеј.

Он је нагласио да читав православни народ слави светог Василија Острошког.

„За њега зна читав православни и инославни свијет. Нема данас на кугли земаљској, ни на једном континенту да нема његовог храма“ – нагласио је патријарх Иринеј.

Његова светост је рекао да народ и данас осјећа благодат и силу Божију који се показују преко његових светих моштију.

„И данас Бог дјелује преко моштију светог Василија Острошког. И данас свети Василије Острошки чудодејствује и чини света божанска и чудесна дјела. Чини их Христом који је у њему и којег је он славио и проповједао у народу своме“ – истакао је патријарх Иринеј.

Наводећи да је Господ нашем народу много дао, патријарх Иринеј је нагласио да су највећи његов дар свети људи, „они који су Бога носили и сијали божанском благодаћу“.

„Господ их је слао у временима када су били најпотребнији нашем народу. У времену кад се наш народ нашао на раскрсници којим путем да крене, да ли на Исток или Запад и када су неки од наших угледних владара размишљали куда да крену у том судбоносном тренутку појавио се у нашој историји Свети Сава који нам је пропртио пут Богу и Христу, који је заувијек наш народ православни обрнуо истоку“ – рекао је патријарх Иринеј.

Његова светост је нагласио да смо и до данас остали нам том светосавском путу, односно путу Божијем и Христовом.

„Страдали смо много у историји због тог пута, али страдање је на овом свијету и у овом животу привремено, али зато Господ награђује вјечном, бесмртном славом која је у Богу, а не у људима“ – појаснио је патријарх Иринеј.

Патријарх српски је подсјетио да нам је једну такву личност Господ исто тако послао и у судбоносном времену када смо се налазили између двије велике пропаганде – римске и османлијске, кад је наш народ трпио и страдао због свог имена и вјере.

„Нажалост, многи су се поколебали и промијенили и вјеру и име. За њих један велики њихов књижевних каже да су се нашли између неба и земље; из свог народа су изашли, а они којима су пришли никада их срцем нису примили и остали су да висе између неба и земље“ – појаснио је патријарх Иринеј.

Његова светост је истакао да се у том тешком времену страшног зулума јавља свети Василије Острошки - неисцрпна ризница силе и благодати Божије, који је истину наше вјере православне свједочио прије свега ријечима, због чега је много и пострадао.

„Многе је задржао у својој вјери да не пропадну, да не скрену са правога пута. Данас је Острог мјесто ходочашћа и поклоњења, мали српски Јерусалим“ – нагласио је патријарх Иринеј.

Патријарх сматра да је и у нашем времену Господ послао једног великог човјека, чију духовну величину можда још не увиђамо, а коју ће открити будућност, а то је велики владика жички свети Николај.

Према његовим ријечима, све је ово доказ да Господ мисли на нас, да нас није оставио.

„Страдални смо народ, али смо страдали за истину, за правду и то је неисцрпно богатство наше. И недавно су људи на овим просторима пострадали само зато што су били Срби и православне вјере и то у страшним мукама и страдањима“ – констатовао је патријарх Иринеј.

Захвалиши Господу на свему, и онда када нас воли и љуби, али и онда када нас кара, патријарх Иринеј је истакао да нас Бог не кара „да нас казни него да нас опомене да не залутамо и не скренемо“.

„Зато се држимо пута Божијег, Светог Саве и светог Василија Острошког. Све док смо ми са Богом Господом својим дотле је Господ наш са нама. Рука Божија никада не касни у помоћи“ – рекао је патријарх Иринеј.

Након бесједе патријарх Иринеј је подјелио вјерницима мале иконе светитеља.

Патријарх Иринеј је у четвртак, 12. маја, благословио почетак радова на реконструкцији зграде коју је за потребе Богословског факултета у Фочи прошле године купила Влада РС.

Његова светост је истакао да је образовање стварање лика људског који има образ, част и поштење.

„Оно од чега зависи наш рад и успјех је благослов Божији“, поручио је патријарх српски.

Након благослова почетка радова, патријарх Иринеј је у пратњи више хиљада грађана Фоче и вјерника посјетио храм у изградњи посвећен Светом Сави, гдје се упознао са радовима на изградњи цркве и потписао Јеванђеље, чиме је завршио

дводневну посјету Митрополији дабробосанској и РС.

Патријарх Иринеј присуствовао је и свечаној духовној академији која је одржана у амфитеатру Богословског факултета.

Академији су присуствовали и предсједник РС Милорад Додик и министри у Влади РС и Савјету министара БиХ.

На академији је промовисан 41 дипломант православних теолошких наука у Фочи.

Након академије је одржан свечани ручак на којем је декан Богословског факултета Борис Брајовић патријарху Иринеју уручио поклон – архијерејске инсигније крст и панагију са ликом Светог Василија Острошког које је за ову прилику израдила радионица "Софрино" из Русије.

Начелник општине Фоча Здравко Крсмановић уручио је Његовој светости Повељу општине, највеће признање града Фоче.

Патријарх Иринеј је захвалио на даровима, а као знак пажње, уручио је дар митрополиту Николају - панагију са ликом Пресвете Богородице.

Његова светост је уручио Повељу Пећке патријаршије Митрополији дабробосанској, Православном богословском факултету, Богословији у Фочи, Универзитету у Источном Сарајеву и општини Фоча.

Предсједнику Додику је уручена позлаћена икона Светог Василија Острошког, на молитвено сјећање и успомену на посјету.

Првог дана посјете Митрополији дабробосанској, у сриједу, 11. маја, патријарх Иринеј је посјетио манастир Успења пресвете Богородице у Добруну гдје је и преноћио.

Свечани дочек су увеличали и млади фолклористи Српског соколског друштва из Добруна, а патријарха Иринеја предходно су на граничном прелазу Вардиште дочекали митрополит Николај и начелник Вишеграда Томислав Поповић.

Свечану доксологију у част патријарховог доласка, у манастирском храму служио је архимандрит Јован Гардовић, који је у своме поздраву Његовој светости истакао да овај манастир посјећују бројне личности свјетовног и вјерског живота, али да кад долази патријарх српски, онда је то највећа част и највећи догађај.

„Као и овај народ и овај храм је вјековима имао много потешкоћа и страдања. У најтежим данима остајао нам је Бог уз нас. Зато нам је наша црква и наша вјера увијек била најважнија. Преносим вам поруке добродошлице свег вјерујућег народа, свештенства и монаштва Епархије дабробосанске“ - рекао је архимандрит Јован.

Захваљујући на добродошлици патријарх Иринеј је подсјетио да је раније, као владика, једном био у манастиру Добруну.

„Манастир Добрун је сада знатно уљепшан и дограђен, тако да подсјећа на некадашње царске манастире. Драго ми је што ову светињу походи и посећује велики број православних верника, који се овдје уче оном што је насветије, љубави према Богу“ – истакао је патријарх Иринеј.

Његова светост је истакао да су и ови крајеви, као многи наши крајеви, последњих година доживјели велика страдања.

„Треба настојати да се проблеми рјешавају уз разум, ум и срце, па да као људи проналазимо рјешења. Нека би дао Господ Бог да љубав влада међу људима, да тако покажемо да носимо лик и образ Божији у себи и да га покажемо у свом свагдашњем животу“ - нагласио је патријарх српски.

Након обиласка музејских поставки у Карађорђевом конаку, митрополит Николај је патријарха Иринеја упознао о бројним активностима на изградњи и реконструкцији манастирског комплекса, подсјећајући да је остало још доста посла како би овај манастир заблистао у пуном сјају.

Изражавајући задовољство његовим доласком и боравком у Добруну, начелник Поповић је патријарху Иринеју даровао слику са мотивом Арханђела Михаила у загрљају манастира Добруна и ћуприје на Дрини.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Зоран]

ПАСТИРСКО ПИСМО МИТРОПОЛИТА ДАБРОБОСАНСКОГ НИКОЛАЈА

СВЕМУ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И БЛАГОЧЕСТИВОМ НАРОДУ ЕПАРХИЈЕ ДАБРОБОСАНСКЕ

Драга наша благочестива дјецо духовна,

Обраћамо вам се с поруком и поуком, а првенствено вам дајемо на знање следеће:

На интернет страници тзв. „Епархије рашко-призренске у егзилу“ појавио се текст који је потписао Мирослав Вујанић под насловом „Свети Георгије у Палама и Источном Сарајеву“. У објављеном тексту наводи се да су у парохијама у Палама и Источном Сарајеву, на празник Светога великомученика Георгија, извршени обреди резања славског колача у домовима породица Трифковић, Крстовић, Владичић и Вујанић. Из истог текста, а и провјером код надлежних парохијских свештеника, такође сазнајемо да је „славске обреде“ извршио извјесни Дејан (рашчињени свештеномонах Доситеј) Вукосављевић, из „Епархије рашко-призренске у егзилу“.

Овим се још једном показала самовоља појединаца који нарушавају црквени поредак и свештени канони наше Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве.

Оваквим чином учињен је велики гријех, како оног који је „славски обред“ извршио, тако и оних који су рашчињеном свештенику омогућили да дође у њихов дом и изврши „славски обред“. Поменути случајеви су строго забрањени и кажњиви по канонима Цркве и Уставу наше Српске православне цркве.

Они који бирају овакав пут, који само њима одговара, нису у послушности, а тиме ни у заједници и саборности наше Цркве, јер спроводе само своју вољу, а не вољу Божију која се пројављује кроз Свети архијерејски сабор, Свети архијерејски синод и канонско свештенство и монаштво које у послушности вијековима служи своме светосавском српском народу.

Са очинском бригом опомињемо вас, драги благочестиви вјерници, да себе и своје породице чувате од оваквих превара и искушења, а оне који су свјесно или несвјесно учинили овај гријех, да се искрено покају и исповиједе код својих свештеника у матичним црквама, јер ће им у противном Господ бити Једини Праведни Судија.

Глава Цркве је Христос, а ко је непослушан Цркви „нека буде одлучен“.

Поручујемо свим нашим вјерницима да не одлазе на скупове које организују лажни рашчињени монаси из тзв. Епархије рашко-призренске у егзилу, јер у противном на себе навлаче Божију осуду и сами ће видјети плодове својих безумних дјела, јер „плата за гријех је смрт“.

Ви сте духовна дјеца канонске Српске православне цркве – Цркве Светога Саве, Светога Николаја Жичког, Светога Јустина Ћелијског – вашег законитог митрополита, ваших надлежних свештеника и свештеномонаха, те се зато чувајте да не упаднете у прелест јереси и раскола, него се држите канона и учења наше Свете Цркве у којој сте примили Свету тајну Крштења и друге Свете тајне, остајући њена вјерна чеда.

Све Вас у очинској љубави и бризи поздрављамо највећим побједоносним поздравом:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Ваш молитвеник пред Васкрслим Господом,

Митрополит Дабробосански

+НИКОЛАЈ

[Guest]

ИЗ ЦРКВЕ У ДРИВУШИ УКРАДЕНО ЗВОНО ТЕШКО 50 КИЛОГРАМА

Непознати починиоци провалили су у храм Вазнесења Господњег у Дривуши, општина Зеница, у Федерацији БиХ, и из њега однијели звоно тешко 50 килограма.

Према ријечима пароха зеничког протонамјесника Бојана Глишића, провала је почињена у сриједу, 18. маја, у вечерњим часовима, а откривена у четвртак, 19. маја.

Према његовим ријечима, провалници су обили браву на вратима храма и ушли у цркву, гдје су испретурали и побацали црквене ствари, сломили икону светог Петра Дабробосанског, а са звоника скинули и однијели звоно.

Провала је пријављена полицији, која је обавила увиђај.

Благословом Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског господина Николаја, 2008. године је на велики православни празник Спасовдан, обављен чин освећења обновљене цркве Вазнесења Господњег у Дривуши.

Обнова храма Вазнесења Господњег у Дривуши трајала је тачно годину дана и он је у потопуности обновљен.

За обнову ове цркве Федерално министарство културе и спорта дало је 30.000 КМ, а осим општине Зеница, те вјерника из земље и расејања, велику донацију дао је и капитен Фудбалског клуба „Партизан“ из Београда и бивши репрезентативац Србије Младен Крстајић, који је родом са ових простора.

Кум обновљеног храма био је господин Огњен Петковић из Зворника.

Црква у Дривуши саграђена је 1957 године, а током посљедњег рата је оскрнављена и девастирана.

[Guest]

МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ НА СПАСОВДАН СЛУЖИО У ВОЈКОВИЋИМА

Војковићи, Вазнесење Господње

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај је у четвртак, 2. јуна, на православни празник Вазнесења Господњег – Спасовдан, служио Свету архијерејску литургију у храму Светог свештеномученика Петра Дабробосанског у Војковићима, општина Источна Илиџа, уз саслужење четири свештеника и једног ђакона Митрополије дабробосанске.

Пошто је Спасовдан крсна слава Мјесне заједнице Војковићи, владика Николај је обавио славски обред, а потом је око храма и кроз насеље прошла литија.

Митрополит Николај је у бесједи свештенству и парохијанима честитао празник и пожелио да им молитве принесене Господу у храму буду на здравље и напредак укућана.

Високопреосвећени је подсјетио вјернике да на овај дан славимо празник Вазнесења Господа Исуса Христа на небеса и Његово сједење са десне стране Бога Оца, који нам је показао да наша права отаџбина није на земљи него да је то Царство Небеско у наручју Бога Оца.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Зоран]

12.06.2011

МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ НА ТРОЈИЦЕ СЛУЖИО У РОГАТИЦИ

https://picasaweb.google.com/107884086168663977411/yLGKBH?feat=embedwebsite

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај је у недјељу, 12. јуна, на велики православни празник Силазак Светог Духа на Апостоле, служио Свету архијерејску литургију у храму Свете тројице у Рогатици, уз саслужење четири свештеника и једног ђакона Митрополије дабробосанске.

Владика Николај је прије литургије освештао нови иконостас са иконама у храму за који су прилоге дали Влада Републике Српске, општина Рогатица и бројни појединци.

Пошто је овај празник и храмовна слава обављени су литија око храма и славски обред.

Кум славе ове године по трећи пут био је Ненад Перовић из Рогатице.

Владика Николај је окупљеним свештеницима и парохијанима честитао славу храма и празник.

[Guest]

КРСНА СЛАВА ВОЈСКЕ РС ПРОСЛАВЉЕНА У МАНАСТИРУ ДОБРУНУ

Добрун, Видовдан

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај је у уторак, 28. јуна, на Видовдан - велики српски празник и крсну славу Војске Републике Српске /РС/ служио Свету архијерејску литургију у манастиру Успења Пресвете Богородице у Добруну, код Вишеграда, уз саслужење седам свештеника и монаха Митрополије дабробосанске.

Служен је и парастос свим погинулим српским јунацима од Боја на Косову до данас.

Митрополит Николај је након литургије освештао славско жито, а са предсједником РС Милорадом Додиком и командантом Трећег пјешадијског пука РС Рајком Кнежевићем преломио славски колач.

Владика Николај честитао је крсну славу припадницима Војске РС и српским припадницима у Оружаним снагама БиХ, нагласивши да се она ове године слави у манастиру Добруну, једном од најстаријих из доба Немањића.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

У ДЕЛЕГАЦИЈИ КОЈА ЈЕ ПОСЈЕТИЛА КОСМЕТ И СВЕШТЕНИЦИ МИТРОПОЛИЈЕ ДАБРОБОСАНСКЕ

Свештеници Митрополије дабробосанске протојереји-ставрофори Чедо Ђуреиновић и Ранко Билинац су са представницима Црвеног крста Републике Српске /РС/ , Града Источно Сарајево и општине Источна Илиџа, 30 јуна и 1. јула, боравили на Косову и Метохији гдје је уручено 14 хиљада КМ помоћи за Србе у Великој Хочи и Ораховцу као и народној кухињи у Прековцу код Новог Брда.

У манастиру Грачаница примио их је Његово преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије који их је упознао са ситуацијом на Косову и Метохији и животу Срба.

Владика Теодосије се сагласио са њиховим мишљењем да је Косово срце Србије.

„Додао бих на све то да сте ви срце Косова и то је оно што нас храбри и помаже нам да истрајемо на овом простору. Ако би, недај Боже, Косово остало без свога срца, гарантовано да би се овде живот угасио. Може неко пребрајати колико овде има физички Срба, али ево сада на Видовдану се показало да је народ нешто што не могу да предвиде никакве статистике“ рекао је владика Теодосије и захвалио се на помоћи коју је делегација Црвеног крста РС донијела на Косово и Метохију.

[Зоран]

ОДРЖАН РЕДОВНИ ГОДИШЊИ БРАТСКИ САСТАНАК СВЕШТЕНСТВА МИТРОПОЛИЈЕ ДАБРОБОСАНСКЕ

У Палама је у уторак, 5. јула, у Парохијском дому код храма Успенија пресвете Богородице одржан редовни годишњи братски састанак свештенства Митрополије дабробосанске.

Прије састанка је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај у храму служио Свету архијерејску литургију, уз саслужење више свештеника и ђакона Митрополије дабробосанске.

Током литургије сви свештеници Митрополије дабробосанске су се причестили, а претходно их је исповједио игуман манастира Завала архимандрит Василије, духовник свештенства Митрополије дабробосанске.

Митрополит Николај је поздравио присутне свештенике и у пригодној бесједи говорио о значају покајања као једином путу ка спасењу.

Након обраћања владике Николаја одржана су два предавања. Парох какањски јереј Марко Малеш одржао је предавање о митрополиту Сави Косановићу, а парох паљански протојереј-ставрофор Момир Васиљевић о митрополиту Георгију Николајевићу.

На састанку је било ријечи о актуелностима из рада Митрополије дабробосанске и Српске православне цркве.

[Зоран]

МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ НА ПЕТРОВДАН СЛУЖИО У РУДОМ

Рудо, Петровдан

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај је у уторак, 12. јула, на православни празник Светих Апостола Петра и Павла, служио Свету архијерејску литургију у истоименом храму у Рудом, уз саслужење девет свештеника и једног ђакона Митрополије дабробосанске.

Током литургије велики број вјерника се причестио, јер се на овај празник завршава тронедјељни Петровдански пост.

Након литургије обављени су литија око храма и славски обред.

Митрополит Николај је у бесједи окупљеним вјерницима честитао храмовну славу и пожелио од Бога благослов и успјех у сваком добром дјелу.

Припремљена је и славска трпеза коју је је организовао Црквени одбор руђанске парохије.

Наредне године храм Светих Апостола Петра и Павла у Рудом слави 100 година од завршетка изградње и освећења.

Храм је грађен од 1908. до 1912. године. Зидарске радове извели су мајстори из Далмације, рам иконостаса је урадио Добро Стикић из Штрбаца, а иконе су рађене у иконописачкој радионици „Ивковић” у Новом Саду.

Црква је имала два звона, мало са старе цркве и веће купљено за освећење.

За вријеме Првог свјетског рата аустроугарски војници су однијели велико звоно, а мало је сачувано захваљујући Катици Гардовић, супрузи предсједника црквене општине Вуколе Гардовића, која је била римокатолкиња.

Прва црква Светог пророка Илије подигнута је 1886. године у старом Рудом, поред Лима, код моста. Била је од дрвета и скромних димензија.

Цркву је поткопала вода изливањем Лима 28. октобра 1896. године. Накривљена, служила је још осам година.

Демонтирана је 1904. године и пренијета у порту, више данашње цркве. Порушена је пред Други свјетски рат као дотрајала.

[Зоран]

ПОЧЕЛИ РАДОВИ НА УВОЂЕЊУ ПОДНОГ ГРИЈАЊА У САБОРНОМ ХРАМУ

https://picasaweb.google.com/107884086168663977411/xSYLa?authuser=0&feat=embedwebsite

У оквиру пројекта обнове, реконструкције и рестаурације Саборног храма Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву, почели су радови на увођењу подног гријања у храму.

Старјешина Саборног храма јереј Борислав Ливопољац изјавио је да ће у наредна два мјесеца у оквиру ових радова, који подразумијевају скидање подне облоге од камена и ископавање како би могле бити положене цијеви за гријање, такође бити урађен и развод подних електроинсталација те изливен бетонски естрих. Према његовим ријечима, за радове су претходно прибављене све потребне дозволе од федералног Министарства просторног уређења.

Јереј Ливопољац је истакао да је дио средстава за радове обезбијеђен донацијом Министарства просторног уређења Кантона Сарајево и општине Центар. Обзиром да то није довољно за завршетак радова, он је позвао све људе добре воље, православне вјернике и остале грађане Сарајева те институције на свим нивоима да уколико су у могућности финансијски помогну обнову храма, који је био знатно оштећен.

Такође је истакао да се од Града Сарајева посебно очекује већа материјална и свака друга подршка, имајући у виду његову истакнуту кандидатуру за европску престоницу културе 2014. године. Према његовим ријечима, обнова Саборног храма као једног од симбола српске културне баштине није од великог значаја само за Србе у Сарајеву, Источном Сарајеву и овом дијелу БиХ, него и за све грађане Сарајева, сам град и БиХ, јер је ријеч о вриједном културно-историјском споменику.

Отац Борислав је навео да се упоредо са радовима на увођењу подног гријања одвијају и радови на рестаурацији сликарских декорација западног дијела храма, те рестаурација иконостаса и икона.

"Недавно је завршена конзервација и рестаурација западног свода, који је пријетио да се уруши. Претходних година су ојачани темељи храма упумпавањем бетонске масе, урађена је комплетна фасада и малтерисање унутрашњих зидова, те дио електроинсталација, као и ињектирање пукотина на сводовима цркве" - рекао је Ливопољац.

[Зоран]

ОДРЖАН ТРАДИЦИОНАЛНИ РОМАНИЈСКИ САБОР

На Равној Романији је у четвртак, 11. августа, одржан традиционални Романијски сабор под називом „Теби, горо Романијо“ и обиљежен Дан манастира Светог великомученика Георгија, односно девета годишњица од његовог освећења.

Тим поводом је, по благослову Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског господина Николаја, Свету литургију служио архимандрит Јован Гардовић, настојатељ манастира Светог Николе у Добрунској ријеци код Вишеграда, уз саслужење шест свештеника и два ђакона Митрополије дабробосанске.

Послије литургије је обављ ено даривање барјака и икона, а потом је литија са барјацима и иконама обишла око манастирског храма.

У порти манастира одржана је свечана академија на којој је, по благослову митрополита Николаја, бесједио јереј Владимир Ступар из Фоче.

Он је истакао да без Бога нема ни просвећења ни освећења.

„У заједници са Богом, то јест у Цркви, заједничарењу у Тијелу и Крви Христовој, достижемо слободу истинских синова Божијих, јер је Господ рекао: Ко ходи за мном неће ходити по тами, већ ће имати свјетлост живота“- рекао је Ступар.

Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске /РС/ Сњежана Божић рекла је да манастир Светог великомученика Георгија на Равној Романији, у чије је зидове уписано око 4 000 имена погинулих бораца у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату из Сарајевско-романијске регије, свједочи о страдању Срба у борби за слободу.

Божићева је рекла да је то споменик онима који су животе уградили у темеље Српске, а окупљања у светом храму и манастирској порти требала би да буду света обавеза грађана да тако његују сјећање и успомене на српске хероје који су животима онемогућили непријатељу да пређе Романију и покори источни дио РС.

„Ми то чинимо сваког 11. августа, али и другим данима у години доласком у ову богомољу да прислужимо свијеће и помолимо се Богу за душе наших јунака. Овакви скупови морају послати јасну поруку да народ у РС неће заборавити прошлост у којој се гинуло за слободу и опстанак на вјековним огњиштима“ – истакла је Божићева.

У манастирској порти је одржан и богат културно-умјетнички програм.

[Зоран]

ХРАМ ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДЊЕГ У САРАЈЕВУ ПРОСЛАВИО КРСНУ СЛАВУ

https://picasaweb.google.com/107884086168663977411/erTbbC?authuser=0&feat=embedwebsite

Сарајево, Преображење Господње

Храм Преображења Господњег у сарајевском насељу Пофалићи прославио је у петак, 19. августа, своју крсну славу.

Тим поводом је служена Света литургија на којој је началствовао протојереј-ставрофор Милојко Топаловић, уз саслужење четири свештеника и једног ђакона Митрополије дабробосанске.

Након Литургије је обављена трократна литија око храма и славски обред.

Свештеници су, традиционално, на овај велики православни празник, освештали грожђе.

Кумови славе ове године су били припадници Оружаних снага БиХ Стјепан Ђукић и Зоран Дивјан.

На Литургији је пјевало Српско пјевачко друштво „Слога“ из Сарајева под диригентским вођством ђакона Душка Сандића.

Парох долачки протојереј-ставрофор Јадран Даниловић рекао је да је прије ратних збивања, на овај дан, окупљање код храма на народном збору било знатно веће.

"Ратна збивања и расељавања утицала су да данашња окупљања не буду више тако масовна. Иако не можемо очекивати да то буде као прије, трудимо се да овај дан обиљежимо и озваничимо као некад" – истакао је парох Даниловић.

Он је рекао да овај свети храм углавном посјећују старија лица и да је број вјенчања и крштења изузетно мали.

"У протеклих 10 година забиљежено је више од 30 провала у овај свети храм, а починиоци који су га оскрнавили дјелимично су откривени. Не вјерујемо да је ријеч о користољубљу, већ о притиску да одемо одавде и да овај храм остане сам" - истакао је Даниловић.

Србима у Сарајеву Даниловић је поручио да увијек буду на путу Христовом и да никада не забораве своје обичаје и идентитет, односно ко су, шта су и одакле су.

Градња храма Преображења Господњег у Новом Сарајеву завршена је 1940. године, а пројектовао га је професор Александар Дероко.

Освећење овог храма обавио је тадашњи патријарх српски Гаврило /Дожић/ уз саслужење тадашњих архијереја Српске православне цркве који су касније канонизовани у светитеље – светог свештеномученика Петра Дабробосанског и светог Николаја Жичког.