Митрополија дабробосанска

[Зоран]

МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ СЛУЖИО У ВОЈКОВИЋИМА

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај је у петак, 17. септембра, на празник Светог свештеномученика Петра Дабробосанског, у истоименом храму у Војковићима, општина Источна Илиџа, служио Свету архијерејску литургију, уз саслужење девет свештеника и једног ђакона Митрополије дабробосанске.

Владика Николај је након литургије преломио славски колач и освештао славско жито, а потом је обављена литија око храма.

Честитајући парохијанима Црквене општине Војковићи крсну славу, високопреосвећени Николај је у бесједи говорио о животном путу и страдању митрополита Петра Дабробосанског, којег су 12. маја 1941. године ухапсиле усташе у Сарајеву и затвориле у затвор „Беледија“, а 15. маја је одведен у загребачки затвор „Керестинац“.

Владика Николај је истакао да је митрополит Петар Дабробосански својим страдањем потврдио своју вјеру у Господа Христа.

Послије тешких мучења у „Керестинецу“, митрополит Патар Дабробосански је одведен у Копривницу, а потом Јасеновац или Госпић.

Према једној верзији, свети Петар дабробосански убијен је у Јасеновцу, гдје је бачен у ужарену пећ за печење цигле, а према другој одведен је у Госпић гдје је са још 55 православних свештеника бачен у јаму „Јадовно“ на Велебиту.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је 1998. године митрополита Петра Дабробосанског прогласио свештеномучеником.

Митрополит Николај је у обраћању вјерујућем народу нагласио да Срби са простора Сарајева требају да остану на својим огњиштима, јер они нису дошљаци него старосједиоци и најстарији народ на тим просторима.

Владика Николај је истакао да Срби са простора Сарајева, а и у другим мјестима, једино и потпуно слободни могу да буду на својим родним огњиштима.

Високопреосвећени је позвао надлежне институције у општинама, Граду Источно Сарајево и Републици Српској да помогну у остварењу идеје да у Источном Сарајеву буде основана православна гимназија.

Пошто је Свети свештеномученик Петар Дабробосански и крсна слава Града Источно Сарајево, митрополит Николај је на Палама обавио славски обред и том приликом свим запосленим у Скупштини града и грађанима честитао славу.

Митрополит Николај је у четвртак увече, 16. септембра, присуствовао свечаној академији поводом крсне славе Града Источно Сарајево на којој му је предсједник Скупштине града Дарко Бабаљ уручио Повељу града Источно Сарајево.

Златна плакета Града додијељена је и протојереју Јеремији Старовлаху и његовом сину Александру, за допринос очувању духовности српског народа и биће им уручена накнадно.

[Зоран]

МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ СЛУЖИО У ЗЕНИЦИ

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај је у недјељу, 19. септембра, служио Свету архијерејску литургију у храму Рођења Пресвете Богородице у Зеници, поводом јубилеја 125 година од освећења овог храма.

Владики Николају саслуживало је осам свештеника и један ђакон Митрополије дабробосанске.

Високопреосвећени Николај честитао је парохијанима Зеничке парохије овај значајан јубилеј и позвао их да се окупљају у храму и моле Пресветој Богородици за здравље своје породице и свих житеља овог града.

Након литургије домаћини су приредили трпезу љубави за званице и народ, којој је присуствовао и начелник општине Зеница Хусејин Смајловић.

[Зоран]

Молитва за мир у свијету у Старој цркви у Сарајеву, 21.IX у 18h

20. септембар 2010 - 12:19

Молитва за мир у свијету, поводом Међународног дана мира биће одржана у уторак, 21. септембра, у 18.00 часова у Старој православној цркви у Сарајеву. Молитву ће на енглеском језику служити свештеници Српске православне цркве, а присуствоваће јој Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај. Међународни дан мира установљен је Декларацијом УН 1981. године, а Генерална скупштина је 2001. године одредила да се обиљежава 21. септембра.

Позивају се медији да информишу јавност о овом догађају.

[Зоран]

САБОРНИ ХРАМ У САРАЈЕВУ ПРОСЛАВИО КРСНУ СЛАВУ

http://img25.imageshack.us/img25/1429/sabornaslava102.jpg

Саборни храм Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву прославио је у уторак, 21. септембра, своју крсну славу Малу Госпојину.

Свету архијерејску литургију служио је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај, уз саслужење шест свештеника и једног ђакона Митрополије дабробосанске.

Након литургије је владика Николај освештао славско жито и преломио славски колач.

Високопреосвећени Николај честитао је присутним вјерницима славу, истакавши да је овај храм посвећен рођењу Пресвете Богородице, „а то је дан испуњења наше наде и пророштва из Старог завјета“.

Господин Николај је поновио да је света Богородица узор свим мајкама на овом свијету, а првенствено православним мајкама.

Митрополит Николај је рекао да је у току реконструкција и обнова Саборног храма, која је почела прије три године, а која ће трајати још најмање толико и за коју су потребна велика средства.

До сада је завршена санација темеља цркве и урађена фасада, а у току су радови у унутрашњости храма, као и рестаурација иконостаса и икона.

Градња Саборног храма у Сарајеву почела је 1863. године и трајала је 11 година – до 1. маја 1874. године.

[Зоран]

У СТАРОЈ ЦРКВИ У САРАЈЕВУ СЛУЖЕНА МОЛИТВА ЗА МИР

У Старој српској православној цркви на Башчаршији у Сарајеву у уторак увече, 21. септембра, служена је молитва за мир у свијету, поводом Међународног дана мира.

Молитву су на енглеском језику служили протојереј-ставрофор Бранко Топаловић, протојереј Драгиша Јоцић и протођакон Радомир Ракић.

Молитви за мир у свијету присуствовали су Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај, надбискуп врхбосански кардинал Винко Пуљић, апостолски нунциј у БиХ Алесандро Д` Ерико, предсједник Јеврејске општине Сарајево Борис Кожемјакин, амбасадор САД у БиХ Патрик Мун, кинески амбасадор Фугуо Ванг, египатски амбасадор Ахмед Хатаб, мађарски амбасадор Ласло Тот, представници амбасада Србије, Русије, Грчке, ЕУ, Палестине и Јапана, те дипломатског кора у БиХ.

Ово је била пета молитва за мир у свијету коју је у низу организовала Митрополија дабробосанска.

Пригодну бесједу одржала је историчар умјетности проф. др Аника Сковран која је истакла да у историји има тегобних раздобља када на цијели свијет падне неки облак туге, несреће, али и слутње, да има периода у којима међу људима побјесне инстикти рушилаца, јачи него пориви стваралаца, да затим наступе расуло и хаос.

„Изгледа да ни напори цркава, црквенодостојника, као ни филозофа и политичара нису били у стању да искоријене, но само дјелимично укроте неке од рђавих човјекових особина и лоших урођених порива“ – истакла је Сковранова.

Према њеним ријечима, било је много иницијативе религијских и вјерски настројених групација да се удруже у разумијевању и препознавању заједничке бриге за споменичку баштину и њено очување у изворном окружењу.

„Овакви међувјерски догађаји веома су важни, јер граде религијску толеранцију и међусобно разумијевање и поштовање“ – нагласила је Сковранова.

Након молитве за мир у свијету митрополит Николај је уприличио пријем за званице у порти храма и Музеју Старе православне цркве.

Међународни дан мира установљен је Декларацијом УН 1981. године, а Генерална скупштина УН је 2001. године одредила да се он обиљежава 21. септембра.

[Зоран]

МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ НА ПРАЗНИК СВЕТЕ ТЕКЛЕ СЛУЖИО У СТАРОЈ ЦРКВИ У САРАЈЕВУ

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Николај је у четвртак, 7. октобра, на православни празник свете првомученице Текле равноапостолне,

служио Свету архијерејску литургију у Старој српској православној цркви на Башчаршији у Сарајеву, уз саслужење 11 свештеника и два ђакона Митрополије дабробосанске.

У овом храму чувају се дио светих моштију свете Текле - њена десна рука.

Након литургије је обављена литија око храма током које су ношене мошти свете Текле. Према традицији освећена је вода благосиљањем руком светитељке.

Света Текла је и крсна слава Кола српских сестара у Сарајеву, па је владика Николај тим поводом освештао славско жито и преломио славски колач.

У пригодној бесједи у порти храма пред великим бројем вјерника, митрополит Николај захвалио је Богу што нас је обрадовао и ову светињу нам послао овдје у Сарајево, „па се на данашњи дан око њених моштију и свете иконе окупљамо и њој се молимо“.

„Нека је благословен од Бога онај архијереј који је ову велику светињу донио овдје у Сарајево и оставио је у овом светоме храму да се она овдје чува. Многи овдје долазе и моле се овој светињи и одлазе са надом да ће се са њеним моштима и иконом поново срести. Овој светињи долазе многи, и не само православни него и људи других вјероисповјести“ - рекао је владика Николај, изразиши наду да ће нам Господ и убудуће подарити да на поклоњење овој светињи долазе сви који осјећају потребу да се Богу моле.

Дио светих моштију првомученице Текле, њену десну руку, донио је из Антиохије у Србију први српски архиепископ Свети Сава 1233. године, а патријарх српски Арсеније IV Јовановић их је 1733. године поклонио Српској православној цркви у Сарајеву.

Њену свету десницу митрополит сарајевски Сава Косановић однио је 1873. године у Русију гдје је за њу израђена бисерна рукавица са наруквицом.

Дио светих моштију свете Текле, која ужива велико поштовање код свих грађана Сарајева, налази се и у манастиру Свете Тројице код Пљеваља.

[Зоран]

ОСКРНАВЉЕНО ПРАВОСЛАВНО ГРОБЉЕ У ТРАВНИКУ

Непознати вандали оскрнавили су православно гробље на Шарића брду, недалеко од Храма Успенија Пресвете Богородице у Травнику.

Према ријечима пароха травничког протонамјесника Горана Живковића, на земљу је оборено пет надгробних споменика, а један је оштећен.

Он је навео да му је оштећење надгробних споменика пријавио један од вјерника који је то примјетио када је дошао да ода помен својим наближим који су сахрањени у том гробљу.

"Одмах сам видио да су оштећени споменици покојника из породица Стојановић, Миловановић и других. Споменици су највјероватније оштећени у току посљедњих неколико дана, а о свему је обавијештена полиција која је одмах дошла и обавила увиђај", рекао је Живковић.

Он је навео да је за вријеме његовог службовања у Травнику у протеклих 10 година ово гробље било мета вандала још само 2001. године, када су наркомани оштетили неколико споменика.

[Зоран]

СТАРА ЦРКВА НА БАШЧАРШИЈИ ПРОСЛАВИЛА КРСНУ СЛАВУ

Стара српска православна црква Светог архангела Михаила на Башчаршији у Сарајеву прославила је у недјељу, 21. новембра, крсну славу Сабор светог архангела Михаила и осталих небеских сила бестјелесних – Аранђеловдан.

Свету архијерејску литургију служио је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај, уз саслужење четири свештеника и два ђакона Митрополије дабробосанске.

Митрополит Николај је освештао славско жито и преломио славски колач, те честитао братству Старе цркве и свима који Аранђеловдан славе као крсну славу.

Високопреосвећени је у пригодној бесједи говорио празнику, односно небеским силама бестјелесним и светом архангелу Михаилу као предводнику Божије војске.

Владика Николај указао је на значај који у српском народу имају овај празник и Стара црква на Башчаршији.

Црква је најстарији сакрални објекат у Сарајеву и околини и као таква представља најбогатији и најважнији културно-историјски споменик од прворазредног значаја за општу културну баштину.

У прилог томе говори и податак да је Комисија за очување националних споменика БиХ градитељску цјелину цркве прогласила националним спомеником БиХ.

Када је изграђена Стара православна српска црква у Сарајеву, са сигурношћу се не може рећи, јер писаних трагова о томе нема, али са великом поузданошћу се може тврдити да је то било прије доласка Турака на ове просторе.

О тачном времену настанка цркве и њеном развоју кроз историју постоји више различитих мишљења. Неки њену изградњу смјештају у 5. или 6. вијек, а неки у раздобље од 12. до 14. вијека, док неки помињу њену обнову у вријеме отоманске управе на овим просторима у 15. и 16. вијеку.

[Зоран]

ИЗДАВАЧКА КУЋА „ДАБАР“ ПРОСЛАВИЛА КРСНУ СЛАВУ

Издавачка кућа „Дабар“ Митрополије дабробосанске, која дјелује у оквиру манастирског братства Добрунска Ријека код Вишеграда, прославила је у понедјељак, 29. новембра, крсну славу Светог апостола и јеванђелиста Матеја.

У манастиру Светог Николаја у Добрунској Ријеци славско жито је освештао и славски колач преломио Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Николај, уз саслужење по шест свештеника и свештеномонаха Митрополије дабробосанске.

Честитајући „Дабру“ крсну славу митропилит Николај је у краћој бесједи подсјетио да је након обнове манастира Добрун 1992. године у оквиру Митрополије дабробосанске формирано још шест манастира, који су за кратко вријеме постали центри духовног и културног живота, окупљајући све већи број православних вјерника.

Архимандрит Јован Гардовић, игуман манастира Светог Николаја и уредник у Издавачкој кући „Дабар“, која се из манастира Добрун у Добрунску Ријеку преселила 2008. године, подсјетио је да су у оквиру ње, од 1996. године, штампана 42 броја истоименог духовног часописа, те 15 часописа за духовну и културну просвјету Српског соколског друштва из Добруна „Соко“.

„Часопис «Дабар» се на стручан начин бави духовним темама и циљ му је да сваког православца и читаоце уопште побуди да буду прво људи, јер смо сви браћа по Богу“ - рекао је отац Јован и додао да се редакција, коју чини манастирско братство са бројним сарадницима, највећим дијелом монасима и свештеницима Дабробосанске епархије, потпомогнута новинарима из Вишеграда, максимално труди да комплетан садржај сваког броја читаоце побуди да воде рачуна како се понашају и како живе земаљски и духовно.

Осим истоименог часописа, Издавачка кућа „Дабар“ до сада је штампала и велики број разних духовних књига, од чега и добар број уџбеника за Духовну академију у Фочи, а обавља и услужно штампање црквених књига за друге епархије Српске православне цркве.

„У завршној фази су сабрана дјела митрополита Николаја, у чијем је комплету и његова аутобиографија, а оно што планирамо је двотомна монографија Вишеграда. У првој књизи биће обухваћен период до 1985., а у другој од те године до данас“ – рекао је отац Јован, истичући да ће у овај пројекат бити укључен велики број сарадника.

Он је навео да је „Дабар“ недавно основао и Фонд за издаваштво из којег се финансира штампање књига надарених књижевних стваралаца.

[Guest]

08.12.2010

МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ НА ВАВЕДЕЊЕ СЛУЖИО У ФОЧИ

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај је у суботу, 4. децембра, на празник Ваведења Пресвете Богородице, служио Свету архијерејску литургију у храму Светог Василија Острошког и Светог Петра Дабробосанског у Фочи, уз саслужење свештеника и ђакона Митрополије дабробосанске.

На светој литургији су се послије седмодневног строгог поста на води причестили професори и ученици Богословије.

Митрополит Николај је у својој бесједи свима који су се причестили пожелео да им причешће буде на здравље и спасење душе и тијела.

Прослављање празника почело је празничним бденијем у храму Светог Василија Острошког и Светог Петра Дабробосанског којем су присуствовали владика Николај

и професори и ученици Богословије.

http://www.mitropolijadabrobosanska.org/index.php?subaction=showfull&id=1291807271&archive=&start_from=&ucat=13&

[Зоран]

Mит. Николај позвао на прикупљање помоћи пострадалима у Новом Горажду

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај упутио је позив свештенству, монаштву и православним вјерницима, као и другим људима добре воље на подручју Митрополије дабробосанске, да се при свим православним храмовима и црквеним општинама укључе у акцију пружања помоћи становништву Новог Горажда, страдалом у недавним поплавама.

Владика Николај је старјешине свих храмова и предсједнике црквених општина обавезао да у парохијама и црквеним општинама за које су задужени организују прикупљање помоћи у новцу, храни, одјећи, хигијенским средствима и осталим потрепштинама неопходним пострадалом становништву Новог Горажда.

Подсјећајући да је српски православни род увијек красила хуманост и светосавска саборност, високопреосвећени Николај посебно указује на двије важне чињенице – да су пострадали већином избјеглице, које су већ једном у протеклом рату у БиХ остале без својих домова и већ неколико пута преживјеле страдања, те да их је ова невоља задесила у зиму, у најтежем годишњем добу.

Митрополит Николај посебно наглашава да је међу угроженима велики број дјеце, што позиву за помоћ даје посебну тежину.

Уз подјећање на једну од двије највеће заповијести Господње: „Љуби ближњег свог, као самог себе“, владика Николај се нада да ће се управо тако свештенство, монаштво и вјерници Митрополије дабробосанске односити према својим пострадалим сународницима у Новом Горажду.

[Зоран]

ПОСЈЕТА ПРЕДСТАВНИКА МЕЂУРЕЛИГИЈСКОГ ВИЈЕЋА БиХ ХРАМУ СВЕТОГ ПРОРОКА ИЛИЈЕ У ИЛИЈАШУ

Представници Међурелигијског вијећа /МРВ/ БиХ, Српске православне цркве /СПЦ/, Исламске заједнице и Католичке цркве у БиХ, те општине Илијаш посјетили су у уторак, 21. децембра, храм Светог пророка Илије у Илијашу, који је био мета напада непознатих починилааца у ноћи између 11. и 12. децембра, и осудили то вандалско дјело.

Парох Илијашки Предраг Масал рекао је да су непознати починиоци провалили у храм и том приликом оскрнавили црквене ствари.

"У самом храму су испретуране све ствари, разбацане иконе и прекривачи, у олтару су оскрнављени свети сасуди, антиминс и јеванђеље, а свештене одежде разбацане" - рекао је Масал и додао да је из храма однесено око 300 КМ које су вјерници прикупили као прилог.

Према његовим ријечима оваква дјела шаљу "неку поруку" и уносе немир у душе вјерника, јер није ријеч о обичној провали него оној у мјесто гдје се људи моле Богу.

Он је подсјетио да су прије три године са храма украдени бакарни олуци, а да се дешавају и провале у приватне станове.

"Питање је како овакве ствари рјешавати. Питање је колико законска регулатива може да допринесе да се овакве ствари не дешавају, јер многи осуђеници су на слободи па се дешавају овакве ствари" - истакао је Масал.

Он је навео да је полиција обавила увиђај, да је у току истражни поступак и да нема повратних информација из полиције осим да су нека сумњива лица већ привођена.

Масал је навео да на подручју илијашке општине тренутно живи не више од 500 Срба, и то старијих лица, подсјетивши да је, према попису становништва из 1991. године, на овом подручју живјело око 11 500 Срба.

Стручни савјетник у МРВ БиХ Игор Кожемјакин сматра да је мало вјероватно да је провала у храм Светог пророка Илије у Илијашу дјело вјерника.

Он је навео да МРВ БиХ апелује на државне органе да заштите имовину цркава и вјерских заједница, а од тужилаштва очекује да процесуира оваква недјела.

Имам илијашки Шериф Ћатић рекао је да осуђује овакве поступке и да се нада да се такве ствари више неће дешавати.

"Разочаран сам да су вјерске заједнице стално на удару неодговорних људи, којима су вјера и морал на нули" - истакао је Ћатић додавши да то чини мања група људи.

Жупник католичке цркве у Илијашу велечасни Анто Доминковић рекао је да осуђује, не само овај него и сваки чин напада на било коју цркву или вјерску заједницу, или богомољу гдје се људи окупљају како би Бога славили, а не како би једни другима чинили зло.

"Имам осјећај да се све догађа из обијести. Ако је данас на првом мјесту породица, онда је она носилац и добра и зла. Данас је породица прилично пуно заказала" - сматра Доминковић.

Помоћник начелника Илијаша за привреду и финансије Акиф Фазлић рекао је да локална заједница осуђује било какав напад на било који вјерски објекат из било којих мотива.

"Ми знамо шта значи један такав чин када је ријеч о суживоту на подручју општине Илијаш. Ми помажемо рад вјерских заједница, јер оне пуно значе за суживот" - истакао је Фазлић и додао да општина Илијаш годишње из буџета издваја од 70.000 до 100.000 КМ за рад вјерских заједница, у оквиру чега је у посљедње три до четири године СПЦ дато од 30.000 до 40.000 КМ.

Он очекује да ће органи за безбједност у конкретном случају обавити свој дио посла.

http://www.mitropolija.org/admin/data/upimages/Ilijas_MRV_2010_1.jpg

http://www.mitropolija.org/admin/data/upimages/Ilijas_MRV_2010_2.jpg

http://www.mitropolija.org/admin/data/upimages/Ilijas_MRV_2010_3.jpg

[Зоран]

Митрополит Николај честитао католички Божић

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај честитао је наступајући католички Божић надбискупу врхбосанском кардиналу Винку Пуљићу, римокатоличким бискупима и вјерницима у БиХ.

Честитку преносимо у цјелости:

„Ваша Узоритости,

Оно што су праоци још давно очекивали, што су пророци предсказивали, а праведници жељели да виде, то се на данашњи дан збило и стварно испунило: „Бог се на земљи јави и с људима поживје (Вар. 3, 38).”

Када Христос сиђе с Неба и роди се у царском граду Витлејему, када све људе, те свете храмове, уједини у једну Цркву Божију, онда људска памет и људска рука нема томе шта додати, нити одузети, него да све и свакога древним поздравом Празника Рођења Богомладенца поздрави:

МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!

ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

Срећан Божић и Богом благословена Нова 2011. година.

Испуњени сверадосним духом Празника, најсрдачније поздрављамо Вашу Узоритост, Ваше свештенство, монаштво и богољубиву паству – благодат и изобилна милост Исуса Христа, рођеног у пећини и положеног у јасле, нека буде са свима.“

Митрополит Николај честитао је католички Божић и хрватским званичницима у БиХ, Републици Српској и Федерацији БиХ, папском нунцију у БиХ Алесандру Д`Ерику и представницима дипломатског кора у БиХ.

[Зоран]

МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ НА МАТЕРИЦЕ СЛУЖИО У МАНАСТИРУ ВАРДИШТЕ КОД ВИШЕГРАДА

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај је у недјељу, 26. децембра, на православни празник Материце, служио Свету архијерејску литургију у манастиру Вазнесења Господњег у Вардишту, код Вишеграда, уз саслужење свештенства и монаштва Митрополије дабробосанске.

Владика Николај је присутним вјерницима честитао Материце и чин Светог причешћа, пожеливши им да у миру и радости дочекају наредне недјеље Оце, а затим и Рождество Христово - Божић.

Високопреосвећени је након литургије даривао пригодним поклонима сестринство женског манастира у Вардишту и братство манастира Добрунска Ријека.

[Guest]

Божићна посланица - Сарајево, децембар 2010

Н И К О Л А Ј

ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ, СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ ЕПАРХИЈЕ ДАБРОБОСАНСКЕ – СВЕМУ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ, СВИМА ДУХОВНИМ СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШИМ, СТУДЕНТИМА ФАКУЛТЕТА, УЧЕНИЦИМА СРЕДЊИХ И ОСНОВНИХ ШКОЛА,

ОД БОГОМЛАДЕНЦА БЛАГОДАТ, МИЛОСТ, МИР И БЛАГОСЛОВ, СА СВЕРАДОСНИМ И ДРЕВНИМ ПОЗДРАВОМ:

МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Данас се од човјека очекује да буде зналац свога времена, да положи испит садашњег времена. Да буде цијелим својим бићем потпуно уткан у ово вријеме. Да њиме јесте, буде и почива у своме бићу.

Његова духовна пражњења мање су вриједна од његове загледаности у вјечност и духовне пројекте. Цио живот људски веома је кратак у поређењу са будућим вијеком. Све наше је ништа пред Вјечним Животом. У овом свијету свака ствар се купује по цијени, и свака ствар се размјењује по истој вриједности, док се обећање Вјечног Живота купује за неку незнатност. Написано је: „Дана наших, година је седамдесет, а при већој снази осамдесет година“ (Пс. 90, 10). Немојмо падати у униније, немојмо мислити да смо дуго боравили у подвигу, нити да смо учинили нешто велико, јер „страдања нашега времена нису ништа према слави која ће нам се открити“ (Рм. 8,18).

Божић, рођење Господа Исуса Христа у Витлејему (Мт. 1, 18-25), јесте највећи хришћански празник послије Васкрса. Због његовог посебног значаја, у црквеним књигама назива се и „Мала Пасха“. Свети Јован Златоуст сматра овај Празник „часнијим и славнијим од свих празника и мајком свих празника“. Ово из разлога што је Божић извор, полазиште свих других хришћанских празника. Да није било Христовог рођења, не би било ни Његовог Крштења, а ни Васкрсења. Овај празник увијек се прославља 25. децембра по старом, односно 7. јануара по новом календару.

Овај празник је дан смјене у природи, крај једног годишњег циклуса и час када стара година препушта вријеме новој години. На иконама се овај радосни Празник представља као пећина у којој се Богородица одмара уз Дијете положено у јасле. У пећини, или испред ње, сједи Јосиф, ослобођен од сумње у Маријину вјерност, и пастири задивљени Божанским Рођењем. Некада ову представу прате исписане ријечи из Јеванђеља од Луке: „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља“ (Лк. 2, 14). Таквом љепотом умјетничког изображавања овог величанственог црквеног догађаја у својим најсложенијим појединостима у српском сликарству одишу фреске у манастирима Сопоћани и Градац из 13. вијека.

У првим вијековима хришћанства Божић је празнован заједно са празником Крштења Христовог, под заједничким називом Богојављење. Према Светом Јовану Златоусту, ово из разлога што је Господ Исус био крштен управо на дан свога Рођења. Остатке оваквог удруженог празновања опажамо у служењу Царских часова и Великог повечерја, уочи ова два празника. Божић се издваја у засебан празник тек у вријеме византијског цара Аркадија. Године 329. царица Јелена, мати Светог цара Константина Великог, подиже храм Рођења Христовог у Витлејему, а каснији цареви, Теодосије (438) и Јустинијан (535), својим указима озваничавају посебно свеопште празновање дана Христовог рођења, Божића.

За светковање Божића сваки се хришћанин мора достојно припремити, на првом мјесту, постом, молитвом и Светим Причешћем. На Божић се завршава пост, а он сам је увек мрсни дан. На Божић се поздрављамо поздравом: „Христос се роди!“ и „Ваистину се роди!“

„Царство Божије је унутра у вама“ (Лк. 17,21). Према томе, да бисмо имали врлину, потребно је да је пожелимо, да је његујемо у себи и да се у нама образује и буде дјелатна. Ако је душа у нама неспутана, ако је у свом природном, одуховљеном стању, тада ће и врлине у нама доносити изобилне плодове.

Вођа јеврејског народа послије Мојсија, Исус Навин је опомињао свој народ: „Привијте срца ваша Господу Богу Израиљеву“ (Ис. Нав. 24,23). И заиста, тек тако и тек тада ће свако од нас бити праведан пред Богом, и душа ће наша бити праведна и радосна. Привијајући срца своја Господу, нећемо скретати са правога, хришћанског пута, јер ћемо боравити у истинском врлинском стању. Треба се чувати од рђавих помисли, а у нашем народу има много оних који ништа не чине на свом напредовању у добру.

Данас има и оних који се одају алкохолу, дрогама, па и оних који чине тешки гријех самоубиства. Самоубиства су, на нашу велику жалост, учестала, а та појава говори да такви људи из неких разлога мало цијене свој живот. Међутим, живот је непоновив и Божји је дар! Човјек увек има разлога пред собом да живи и ствара, како за себе, тако и за друге, за Цркву, Државу, школу, за сиромаха, за дјецу без родитеља, и за сваког другог ближњег. Нарочито човјек, иначе саздан као креативно биће, дужан је да ствара за будуће младе нараштаје. Иначе тај човјек, као стваралац, до сада је на многим научним и цивилизацијским пољима узнапредовао крупним корацима, и тиме овај свијет обогатио, па треба да се труди да дјела и на свом духовном усавршавању.

У свему овоме главну борбу треба посветити души, а не тијелу. Тијелу можемо посветити неопходно вријеме, док све остало треба посветити души, чинећи оно што је њој на корист; другим ријечима, не смијемо се поводити за тјелесним страстима, него треба да себи потчинимо тијело, пошто сам Господ поручује: „Не брините се душом својом, шта ћете јести, или шта ћете пити, ни тијелом својим, у шта ћете се одјенути“ (Мт. 6, 25), и: „Не иштите шта ћете јести и шта ћете пити, и не узнемиравајте се. Јер све ово траже незнабошци овога свијета, а Отац ваш зна шта вама треба. Него иштите Царство Божије, и све ово ће вам се додати“ (Лк. 12, 29-31).

Имамо три доказа да је Господ Христос рођен и да је, уз то, и историјска личност. Први је чињеница што је овај празник убрзо почео да бива универзално прослављан и што је узрастао до толике висине и значаја, да ћу се ја усудити да тврдим исто оно што је и Гамалило истакао у својој јеванђелској проповиједи: „Ако буде од људи ова мисао или ово дјело, пропашће“, и напоменуо својим суграђанима: „Немојте да се нађете као богоборци!“ (Дап. 5, 38-39).

Други доказ јесте попис народа који спомиње Јеванђеље: „А у дане оне изиђе заповјест од ћесара Августа да се попише сва васељена. Ово је био први попис за вријеме Киринијеве управе Сиријом. И иђаху сви да се попишу, свако у свој град. А тада пође и Јосиф из Галилеје из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зове Витлејем, јер он бијаше из дома и племена Давидова. Да се запише с Маријом, зарученом за њега женом, која бјеше трудна. И кад онде бијаху, испунише се дани да она роди. И роди Сина својега Првенца, и пови Га, и положи Га у јасле, јер им не бијаше мјеста у гостионици“ (Лк. 2, 1-7).

Трећи доказ: мајка Светог Јована Крститеља Јелисавета зачела је Јована на шест мјесеци прије Маријиног зачећа Господа Исуса Христа. И ово је историјски веома важно, јер се тиме приближавамо дану Христовог Рођења у граду Давидову – Витлејему.

На крају, сви рецимо, као у виду завјета:

„Радујемо се дану који долази!

Захваљујемо на животу који нам се свима рађа у миру.

Смисаони тјелесни напори представљају оруђе добродјетељи.

Брига о обуздању језика свједочи о томе да човјек бива умудрен у духовном дјелању.

Међутим, необуздавање језика показује одсуство унутарње добродјетељи.

Благост у понашању рађа чистоту срца.

Љубав према Богу ослобађа од робовања гријеху.

И док људска слава постепено рађа гордост, дотле гледање на судове Божије зачиње у души страх Божији“.

Радовање свакој овој јеванђелској истини обједињује све нас и оснажује духовно, тако да сви, обрадовани празником Христовог Рођења, искрено и радосно можемо се поздравити радосним божићним поздравом:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

ЗАИСТА СЕ РОДИ!

Свима Вама желим Богом благословену Нову 2011. годину Господње милости.