Житије светог Јоаникија II, архиепископа и првог патријарха Српског

[Guest]

                                               

       После смрти образованог и ученог архиепископа Данила II требало је попунити архиепископско место па је сазван државни сабор, који се састао између 19. децембра 1337. и 3. јануара 1338. године. Овога пута за архиепископа није изабран игуман или неко од сабраће манастира Хиландара, већ Јоаникије, шеф дворске канцеларије – логотет краља Душана. Текст једног именика казује да је Јоаникије био родом из Призрена, и судећи по послу који је обављао код краља Душана, потиче из властеоске породице.

Приликом закључења уговора између Кантакузина и краља Душана, у Паунима у јулу 1342. године, обојица су положили заклетву пред архиепископом Јоаникијем.

С обзиром да се краљ Душан прогласио за цара, а цара крунише патријарх, Српска архиепископија је на Цвети 9. априла 1346. године проглашена патријаршијом, а први патријарх постао је до тадашњи архиепископ Јоаникије. У састав Српске патријаршије ушла је Света Гора и митрополије у грчким областима које су се сада налазиле на територији српске царевине. Да би се умањио углед цара Душана и Српске патријаршије, цариградски патријарх Калист, по наговору Кантакузина, бацио је анатему-проклетство на цара Душана, патријарха Јоаникија и на Српску цркву. Иако цар Душан није много обраћао пажњу на анатему, ипак, када су Турци прешли у Европу, покушао је да се Цариградском патријаршијом изглади односе, али у томе за свога живота није успео.

Патријарх Јоаникије се помиње 1348. године у повељи којом цар Душан оснива цркву Светих арханђела Михаила и Гаврила на Бистрици код Призрена. На Спасовдан, 21. маја 1349. године, одржан је велики сабор у Скопљу на коме је објављен Душанов Законик, најзначајније дело законодавне мисли код Срба. Тада је прокламован први део кодекса, првих 135 чланова. Други део, који садржи 201 члан донет је на државном сабору у Серу 1354. године. Велики удео у изради законика имао је и патријарх Јоаникије, посебно у оним поглављима где се говори о Цркви.

Када су Мађари у своме нападу на Србију, у лето 1354. године, дошли до Рудника, цар Душан је позвао патријарха Јоаникија д хитно дође у манастир Жичу. Не зна се тачно због чега је Душан звао Патријарха и какви су разговори вођени, али је сигурно да мује Јоаникијев савет био потребан. Претпоставља се да су разговори вођени поводом контаката које је цар Душан, преко својих изасланика, водио са папом Инокентијем VI, а са чиме патријарх Јоаникије није био сагласан. У току ових разговора у манастиру Жичи Јоаникије се тешко разболео и одмах затражио да га носе у Пећ, али није стигао до Патријаршије. Упокојио се у 3. септембра 1354. Године у Полимиру у Сутесци на Ибру, код данашњег Ушћа. Тело му је пренето у Пећку патријаршију и сахрањено у гробници коју је раније сам припремио за свој погреб. Његове мошти се и данас налазе у Пећкој патријаршији у цркви Светих Апостола.

Патријарх Јоаникије је, поред бриге коју је водио о Пећкој патријаршији, подигао у Палестини на кармилској Гори цркву Светог Илије а на Тавору храм Светитеља Николаја.

                                СВЕТИ ЈОАНИКИЈЕ МОЛИ БОГА ЗА НАС !!!

[Guest]

                                                      Тропар, гл.  4.

Данас међу светитељима празнујемо успомену доброг чувара апостолских догмата и пастира и учитеља Српске Цркве, преблаженог патријарха, светитеља Јоаникија. Славословимо Христа Бога нашега песмама по достојанству, кји нам је даровао Свога угодника, као доброг архипастира и учитеља, који се усрдно моли Цару свих Богу, да избави од беде душе наше.

                                                      Кондак,  гл.  3.

Показа се твоја светла успомена, архијереју, разрушивши таму туге и светлошћу дарова Небеских обасјавајући све који се окупише са радошћу. Од Бога си задобио благодат, светитељу Јоаникије , похвало светитеља и монаха.