Дмитриј Медведев

[Guest Оливера]

среда, 05. авг 2009.

Медведев долази у Београд у октобру

Председник Русије Дмитриј Медведев ће посетити Београд у октобру, саопштио је Кремљ. Медведев, који долази на позив председника Србије Бориса Тадића, ће присуствовати обележавању 65. годишњице ослобођења Београда у Другом светском рату.

Руски председник Дмитриј Медведев у октобру ће, на позив председника Србије Бориса Тадића, посетити Београду, где ће учествовати на самиту посвећеном руско-српском "стратешком партнерству", саопштио је данас Кремљ.

Медведев и Тадић, који су данас разговарали телефоном, у октобру ће имати прилику за "конкретне разговоре о свим питањима везаним за билатералну сарадњу", наводи се у саопштењу.

Председници Русије и Србије су изразили задовољство због споразума потписаних током боравка Тадића у Москви прошлог децембра и истакли су да је "неопходно убрзати реализацију конкретних пројеката".

Тадић је, такође, истакао "велики значај руских инвестиција за српску економију".

Током посете Србији, Медведев ће присуствовати и обележавању 65. годишњице ослобођења Београда у Другом светском рату.

Стратешко партнерство Русије и Србије

Подсећамо, председници Србије и Русије су у Москви, 24. децембра прошле године, потписали такозвани кровни политички споразум који ће бити гарант за изградњу гасовода "Јужни ток" кроз Србију и складишта гаса у Банатском Двору.

Дмитриј Медведев и Борис Тадић, потписали су и заједничку изјаву у којој је наглашен стратешки значај енергетике у међусобној сарадњи две земље.

Том приликом Медведев је потписивање руско-српског енергетског споразума назвао "епохалним догађајем", а посету председника Тадића "доказом стабилног, прогресивног развоја односа и пријатељског карактера веза између Русије и Србије".

Руски председник је, такође, односе две државе окарактерисао као "стратешко партнерство", заложивши се, истовремено, за нове облике сарадње.

http://www.rts.rs/page/home/ci.html

[Guest Оливера]

5/VIII-2009

17:30

среда

Состоялся телефонный разговор Дмитрия Медведева с Президентом Сербии Борисом Тадичем.

Д.Медведев поблагодарил Б.Тадича за инициативу и приглашение совместно отметить в октябре 2009 года 65-ю годовщину освобождения столицы Сербии Белграда от фашистских захватчиков. Д.Медведев подчеркнул, что это славное событие занимает достойное место в ряду памятных дат великой Победы.

При этом главы государств исходят из того, что торжественные мероприятия будут сочетаться с предметными переговорами по всем вопросам российско-сербского многопланового сотрудничества, определением ориентиров для дальнейшего укрепления стратегического партнёрства. В целях достижения максимальной практической отдачи от российско-сербского саммита президенты условились дать необходимые поручения министерствам и ведомствам.

В ходе беседы было выражено удовлетворение реализацией договорённостей по развитию сотрудничества в энергетической сфере, достигнутых в ходе визита Б.Тадича в Москву в декабре 2008 года, и отмечена необходимость ускорения реализации конкретных проектов. В этой связи Б.Тадич подчеркнул большое значение российских инвестиций для экономики Сербии.

При обсуждении международных вопросов Д.Медведев подчеркнул принципиальную линию в поддержку территориальной целостности и суверенитета Сербии, против одностороннего провозглашения независимости Косово, являющегося противоправным и неприемлемым актом.

http://kremlin.ru/sdocs/news.shtml#220556

[Зоран]

Лепо и за сваку похвалу  1317_womens

[Guest Оливера]

319.gif klapklap klapklap klapklap 0203_cool

[Зоран]

Почевши од 5. августа текуће године, Политика објављује изузетно занимљив фељтон под насловом Двојац царева, који садржи разговоре Николаја Сванидзеа са председником Русије Дмитријем Медведевим. Фељтон очигледно представља зналачки одабране одломке из Сванидзеове књиге о Медведеву, засноване управо на интервјуима са њим и објављене у коауторству са Марином Сванидзе, супругом писца књиге. Под „двојцем царева" подразумевају се, наравно, сâм председник Медведев и председник руске владе Владимир Путин.

Николај Сванидзе је иначе познати руски телевизијски и радио-водитељ, члан Јавне коморе Русије. Био је научни сарадник у Институту за америчке и канадске студије. Такође је радио за Сверуску државну телевизију и Радио-компанију. Особито се истакао као аутор и водитељ недељног аналитичког програма Огледало.

Уредници фељтонске стране Политике, госпођи Душици Милановић, честитамо за многе садржајне и корисне фељтоне, а за овај - нарочито.

Овде преносимо делове фељтона из наставака од 4. - 6. августа који сведоче о личном односу Медведева као верника и као државника према вери и Цркви. Напомињемо да су поднаслови у тексту наши, а не Политикини, и да смо извршили два ситна језичко-стилска захвата:

- за реч Црква користили смо велико почетно слово кад је посреди Заједница, а мало кад она означава храм или богомољу;

- термин религиозни заменили смо изразом религијски где год се говори о вери, осећањима, идентитету, статусу и слично, јер сматрамо да религиозан може бити само жив човек, а не неки његов елеменат или својство нити пак друштвени феномен.

Епископ бачки Иринеј

Смена традицијâ: интуитивно враћање Цркви и традицији историјске, предсовјетске Русије

Николај Сванидзе: Дмитрије Анатољевичу, у земљи је после пада комунистичке идеологије створен природни вакуум, празнина коју лако може да попуни религија. Православна религија има вишевековно искуство у попуњавању празнинâ те врсте. Какав је ваш однос према томе?

Дмитриј Медведев: Знате, ја сам затекао оно време развоја совјетске државе када значајан део људи више није веровао у социјалистичке и комунистичке догме, иако то неверовање није било свеопште. Могу да говорим о својим утисцима. Мени се чинило да је много шта од онога што се ради у нашој држави смешно и неправедно. Али није тачно да сам са шеснаест година био убеђени дисидент. Напротив, мени се, као и већини људи тог времена, чинило да је идеја исправна. Греше њени извршиоци који одступају од правила, они који су у једном тренутку издали идеју. То је било веома згодно, зато што се тако могло лако објаснити понашање готово сваког совјетског лидера почев од Лењина па до Брежњева.

Сада је, наравно, мој однос према томе потпуно друкчији. Али зашто о томе говорим? Ипак су одређене идеолошке представе постојале чак и у мојој генерацији. Биле су прилично дубоко скривене, али су постојале. Након краха читаве идеологије социјализма, заиста су створене колосалне празнине. Оне нису настале чак ни у области државне идеологије - а посебна је тема да ли је потребна јединствена државна идеологија - већ пре свега у личној сфери сваког човека. Нестао је систем вредности.

Зато је требало да дође до његове замене. И заиста, то се десило и дешава се преко поновног јачања вере. Сфера идеалног је пре свега везана за веру у Бога. За већи део наших грађана - за хришћанску, православну веру.

У одређеној мери читаве деведесете биле су године када је идеологија била у кризи. Пређашња идеологија је нестала. Ништа ново држава није могла да створи, а није се нарочито ни трудила. А окретање Цркви дешавало се код већине управо на интуитивном плану. То је била смена традицијâ - враћање пређашњој традицији.

Сада је ситуација друкчија. Потпуно је очигледно да људи иду у храмове, џамије, цркве, трудећи се да добију снагу и подршку да би могли да живе. Мислим да за нашу земљу то није лоше. Држава неће моћи да понуди људима нешто друго што би их претворило у људе с јасном моралном основом. Човечанство није смислило ништа друго. И у најразличитијим земљама, у развијеним државама, сфером идеалног бави се Црква. Црква је различито организована, али њена улога је иста.

И мени се чини да је сваки покушај да се нађе нешто друго осуђен на пропаст. У ствари, тиме се и завршио покушај бољшевикâ да створе комунистичку веру.

Црква и школа

Николај Сванидзе: Знате ли да се води веома озбиљна дискусија о томе да ли би Црква требало да буде присутна у школи?

Дмитриј Медведев: Присуство Цркве у школи не би требало да одређујемо ни ми ни држава. На крају би то требало да реши сâмо друштво. И то не може да се деси одједном него након неког времена. Па ми смо изашли, рецимо тако, из безбожног друштва тек пре петнаест година! Све то време развија се и наше друштво и идеална сфера сваког човека.

Сматрам, пре свега као човек с начином размишљања једног правника, да би ми требало да пођемо од правила која данас постоје. Правила су следећа: присуство Цркве у школи дефинише се тиме да може, факултативно, да прича о основним елементима веронауке. Ту су и недељне школе. Све зависи од тога где се налази школа, од афинитета ученика, од њихових родитеља.

С друге стране, у последње време сам се неколико пута враћао на тему религијског образовања. Сматрам да сам поступио апсолутно исправно када сам допринео томе да се високо образовање у верским установама изједначи са грађанским образовањем. Сматрам да је то праведно. Квалитет образовања у великим верским центрима - православним, муслиманским, јеврејским - врло је висок. Богословско образовање у том смислу није ништа горе од грађанског. И људи с богословским образовањем требало би да имају исте такве дипломе.

Мада, то је мало друкчија ствар. То је образовање за већ формиране људе, који сами доносе одлуку да ли ће студирати на грађанском факултету или хоће верско образовање. Однос државе према таквом образовању мора бити јасније дефинисан.

Лични пут ка Богу

Николај Сванидзе: Дмитрије Анатољевичу, хтео бих да попричамо о прилично интимној теми - о вашем личном односу према религији.

Дмитриј Медведев: То је безусловно лична тема. Шта вас занима?

Николај Сванидзе: Најинтимније питање - да ли сте ви верујући човек?

Дмитриј Медведев: Сматрам да то питање није толико лично колико је компликовано да се на њега дâ одговор. Како ми је рекао један свештеник: не можемо ми, земаљски људи, да схватимо ко више верује у Бога - ја, или човек који ће тек бити рукоположен за свештеника, или онај који служи већ четрдесет година, или човек који је крштен пре неколико дана. То су ствари које је апсолутно немогуће измерити. Зато је крајње сложено одговорити на таква питања у вези са самим собом, али ја ћу покушати.

У совјетско време - за време школовања и студирања - ја сам био човек који је био веома далеко од религије. Моји родитељи нису били религиозни људи. Деда је био потпуно „црвен", иако су и он, и мој отац, и рођаци по мајци били крштени. Деда и отац били су у партији готово по педесет година, тако да у породици на ту тему чак није било никаквих разговора.

Сећам се да су на Ускрс у совјетско време традиционално приказивани занимљиви филмови, као и програм „Мелодије и ритмови иностране естраде", како омладина не би ишла у цркву. То је све што памтим из тог периода.

Наравно, те представе су почеле да се мењају након што се живот у држави променио. Ја себе нисам посебно приморавао ни припремао. Просто је то некако ушло у мој живот. Некако сам постепено до двадесет пете године осетио да се нешто у мом животу мења и та тема није за мене страна, вештачка. И у једном тренутку донео сам одлуку да се крстим.

Мој друг и ја крстили смо се у једној од највећих цркава Санкт Петербурга - Спасопреображенској цркви. Не могу да кажем да се мој живот одмах променио. Иако сам био морално спреман да прихватим веру, испрва нисам често одлазио у цркву. Затим је та потреба почела да расте. И то је вероватно апсолутно нормално, јер сваки човек има свој пут ка Богу.

Надам се да сам током ових година успео да ближе схватим шта је то вера. И као човеку коме је то потребно, као верујућем човеку, то ми даје подстицај да одлазим у цркву не само за празнике него и у друге дане.

Црква и држава

Николај Сванидзе: Дмитрије Анатољевичу, хајде да попричамо о односу Цркве и државе. Какви су ваши ставови о томе?

Дмитриј Медведев: Моји ставови такође нису засвагда одређени. Главна ствар је у томе да је наша држава грађанска и истовремено мултиконфесионална. Последњих година дошло је до прилично озбиљног развоја не само грађанских институција него и религијских.

У совјетско време држава је просто уништавала Цркву. Затим је наступио нови период - период толеранције. За то време расла је религијска свест, повећавао се број парохијâ. Сада значајни део наших људи хоће да Црква буде озбиљно присутна у њиховом животу. Углавном се то односи на две најраспрострањеније религије - хришћанство и ислам, али, наравно, и на друге традиционалне религије.

Како да на то реагује држава? Ја сматрам - с поштовањем и потпуно спокојно.

Држава не може и не би требало да буде ментор религијама. Напротив, имајући у виду оно што се десило у нашој напаћеној отаџбини током протеклих сто година, чини ми се да би држава требало мало да се ослободи своје директне регулативне улоге, како би друштво сâмо одредило који му је степен религиозности потребан. Држава би требало да се одмакне и са стране посматра како ће узајамно функционисати грађанско друштво и религија, како ће религијска свест утицати на грађански живот. И мислим да држава у тој области ни у којем случају не сме да одређује било какве пропорције.

Не сматрам да долази до конфесионализације грађанског друштва, да се код нас појавила државна религија. Али с друге стране, сигуран сам да је потпуно нормално да шефови држава показују своја религијска осећања. Само, они то морају да раде веома пажљиво, како никога не би повредили.

Николај Сванидзе: Хоћете ли у тој сфери деловати само као шеф државе или ћете полазити од тога да сте ви верујући човек - православац?

Дмитриј Медведев: Ја сам обавезан да у тој сфери дејствујем као шеф државе независно од тога какви су моји лични религијски ставови. И обавезан сам да очувам равнотежу међу људима различитих вера.

Не бих хтео да, рецимо, посету шефа државе православном храму други људи доживљавају као повреду својих религијских осећања.

Николај Сванидзе: Да ли су ваша убеђења која имате као верујући човек некад у супротности са овлашћењима која имате као председник државе?

Дмитриј Медведев: Никада. Апсолутно никада.

Нови Сад, 11.08.2009.

Извор: Епархија бачка

http://www.spc.rs/sr/dmitrij_medvedev_drzavnik_vernik

[Guest Оливера]

Свака част брате! Видиш, људи су толико фасцинирани Путиновом личношћу, (било позитивно, било негативно), да је Медведев увек био у сенци. Изузетно је занимљива та тема, једино што ја знам о томе је да сам читајући Путинову биографију, сазнала да су блиски пријатељи још из тзв "Санкт- Петерсбуршког" времена. Видећу за ту архиву, било би корисно, мада претпостављам да су одлично извукли религијска питања из фељтона, у то не сумњам. Морам ти признати да у последње време нисам видела неки озбиљнији "Политикин" подухват. poklon

[Зоран]

????? ???? ?????! ?????, ???? ?? ?????? ??????????? ????????? ????????, (???? ?????????, ???? ?????????), ?? ?? ???????? ???? ??? ? ?????. ???????? ?? ????????? ?? ????, ?????? ??? ?? ???? ? ???? ?? ?? ??? ???????? ???????? ??????????, ??????? ?? ?? ?????? ????????? ??? ?? ??? "?????- ?????????????" ???????. ?????? ?? ?? ??????, ???? ?? ???????, ???? ????????????? ?? ?? ??????? ??????? ?????????? ?????? ?? ???????, ? ?? ?? ??????. ????? ?? ???????? ?? ? ???????? ????? ????? ?????? ???? ????????? "?????????" ????????. poklon

?????? ??? ?? ????? ??? ?? ? ?? ???? ????? ????????? ????? ???? ????? ????????

?? ?? ?? ???? ???? ????? ?????? ?? ????, ?? ?? ? ???? ????????. ?? ?? ???? ?????? ???? ? ??

???? ??????? ?????? ???????. ???? ?? ?? ?????? ?????? ???????????? ??????? ?????? ??? ???? ???????.

[Guest Оливера]

Погледај мало снимак у оном одељку о Украјини. (прекид односа).  Не личи ти на некога? Блиски су они одавно. 1312_womens

[Guest Оливера]

Priprema posete Medvedeva

Beograd

Tokom boravka predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva u Srbiji će biti potpisan niz strateških sporazuma, izjavio ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin.

U pratnji predsednika Medvedeva biće reprezentativna delegacija. Tokom posete je predviđeno razmatranje širokog kruga pitanja bilatelarlnih odnosa, saradnja u najrazličitijim oblastima kao i u sferi međunarodnih problema, izjavio je ambasador Konuzin u intervjuu "Večernjim novostima".

"Siguran sam da će ispunjenje sporazuma koji su već na snazi naročito onih koji se tiču naftne sfere, energetike kao i novi sporazumi podići odnose između naših zemalja na kvalitativno nov nivo. Ne samo da će Srbija učvrstiti svoju poziciju bitnog trgovinsko-ekonomskog partnera Rusije, već će i zauzeti viši položaj kao evropski faktor. Već u ovom momentu evropski operateri proučavaju kako da ostvare korist od naših privilegovanih privrednih veza", rekao je on.

Ambasador Konuzin je naglasio da se poseta Medvedeva može podudariti sa godišnjicom oslobađanja Beograda od strane Crvene armije i Jugoslovena.

"Otuda i ideja da predsednici dveju zemalja zajedno obeleže godišnjicu proterivanja nacističkih trupa Nemačke. I to je sasvim prikladno jer su narodi naših zemalja zajedno ratovali protiv fašista", rekao je Konuzin.

Prema rečima Konuzina jedna od tema razgovora dvojice predsednika biće i koncept Rusije o novom bezbedonosnom konceptu Evrope.

Ivor: Večernje novosti

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

Ambasador Aleksandar Konuzin

Počeli smo da pripremamo program posete predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva Srbiji, koji će biti veoma sadržajan. Sa predsedikom Medvedevom dolazi impresivna delegacija. Razgovaraće se o saradnji u različitim oblastima, kao i međunarodnim problemima, a biće potpisan i čitav niz sporazuma. Ovo je u intervjuu za „Novosti“ rekao Aleksandar Konuzin, ambasador Rusije u Beogradu, koga smo zamolili da nam kaže više detalja o poseti ruskog predsednika Srbiji koja je zakazana za 20. oktobar.

* Poseta predsednika Medvedeva biće prva poseta jednog šefa vaše države Srbiji. Koliko je izbor simboličnog datuma - 65. godišnjica oslobođenja Beograda „pogurao“ zakazivanje posete?

- Predsednik Medvedev dobio je poziv da poseti Srbiju nešto ranije. Nedavno je potvrdio spremnost da odgovori na taj poziv i obećao da će to učiniti do kraja tekuće godine. Vremenski to se podudara sa periodom kada su, pre 65 godina, Crvena armija i Jugosloveni oslobodili vašu zemlju od fašista. Otuda i ideja da predsednici dveju zemalja zajedno obeleže godišnjicu proterivanja nacističkih trupa Nemačke. I to je sasvim prikladno, jer su narodi naših zemalja zajedno ratovali protiv fašista.

* Naglašavate da se vaša zemlja ne stidi pobede u antifašističkoj borbi. Zašto se neki toga „stide“?

- Ponosni smo na to što samo dali presudni doprinos uništenju fašizma. Platili smo ogromnu cenu pobede u Drugom svetskom ratu: nenadoknadivi ljudski i materijalni gubici, neverovatan napor snage i duha. Svaka porodica je na svoj način sudelovala u zajedničkim naporima i gubicima. I upravo zbog toga praznik Velike pobede u mojoj zemlji ima svenarodni karakter. U drugim zemljama ovaj istorijski događaj takođe se decenijama svečano obeležavao. Ali se zatim, zbog političkih motiva, odustalo od te prakse. Interesantno je sledeće: dan prekida vojnih dejstava u Prvom svetskom ratu i dalje se obeležava u nekim zemljama. Takođe iz političkih razloga.

* Da li sa predsednikom Medvedevom dolazi šira delegacija? Koga sve od ruskih zvaničnika možemo da očekujemo tog dana u Beogradu?

- Naravno, u pratnji predsednika Medvedeva biće

reprezentativna delegacija. Tokom posete predviđeno je razmatranje širokog kruga pitanja bilateralnih odnosa, saradnje u najrazličitijim sferama, kao i u sferi međunarodnih problema. Još je rano govoriti o konkretnom sastavu delegacije. Siguran sam da će u njoj biti ljudi koji su cenjeni i omiljeni među Srbima.

* Koje sporazume će Rusija i Srbija potpisati tokom ove posete?

- Postoji čitav niz sporazuma. Neki od njih su usaglašeni, neki su u fazi dorade. Računamo da će tokom posete biti potpisani. Postoje ideje za nove dokumente koji bi mogli biti potpisani tokom boravka predsednika Rusije u Srbiji.

* Sastanak dvojice lidera vidite i kao pozicioniranje naših odnosa u budućih deset i više godina. Gde vidite Rusiju i Srbiju za deceniju i u kakvim međusobnim odnosima?

- Siguran sam de će ispunjenje sporazuma koji su već na snazi, naročito onih koji imaju strateški karakter i tiču se naftnogasne sfere, energetike, kao i novi sporazumi podići odnose između naših zemalja na kvalitativno nov nivo. Ne samo da će Srbija učvrstiti svoju poziciju bitnog trgovinsko-ekonomskog partnera Rusije, već i zauzeti viši položaj kao evropski faktor. Već u ovom momentu evropski operateri proučavaju kako da ostvare korist od naših privilegovanih privrednih veza.

* Da li će dva predsednika razgovarati o novom bezbednosnom konceptu Evrope koji Rusija zagovara?

- Da, to će biti jedna od centralnih tema razgovora dvojice predsednika. Rusija nije zadovoljna sadašnjim stanjem evropske bezbednosti. Odsustvo reakcije evropskih institucija na oružani napad gruzijskih trupa na Južnu Osetiju, čak i pokušaj da se iskrivi realna situacija - opravdati agresora i za napad okriviti one koji su došli da pomognu istrebljivanom narodu - pokazali su da su potrebni novi prilazi. Ali to je bilo očigledno i pre avgustovskih događaja 2008. godine na Kavkazu. Još u junu 2008. godine ruski predsednik izneo je inicijativu za sklapanje sporazuma o evropskoj bezbednosti. Pri tom mi ne predlažemo da se odustane od već postojećih mehanizama bezbednosti, ali potrebna je nova pravna baza, novi prilazi, inovaciona rešenja. Razumemo da ovakav predlog nije jednostavan i potrebno je vreme da se shvati. Mi nikoga ne požurujemo. Spremni smo da objasnimo našu poziciju najširem krugu evropskih struktura, kao i državama i ekspertima. Cena pitanja je bezbednost u Evropi. Drago mi je što je Srbija zainteresovana za našu ideju i spremna za kompetentnu diskusiju.

ZAJAM NA EKSPERTIZI

* NAJAVLJENO je da bi Rusija našoj zemlji mogla da odobri zajam od milijardu evra. Da li je poznato kako bi se rasporedila ta sredstva?

- Ta pitanja su u radnoj fazi. Ne želim da ispoljavam prevremeni optimizam. Suma je velika i potrebna je stručna ekspertiza.

PRIPREME U TOKU

* Je li planirano da predsednik Medvedev obiđe i neki drugi deo Srbije, osim Beograda?

- Tek smo počeli da pripremamo program posete. On će biti veoma sadržajan. Koncepcija još nije gotova. Budite strpljivi.

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=154259&title_add=Rusi%20nose%20%3Cbr%2F%3E%0D%0Adobre%20ponude&kword_add=aleksandar%20konuzin

[Guest Оливера]

Председник РФ има сопствени канал на YouTube

Председник РФ Дмитриј Медведев отворио је сопствени канал на популарном Интернет ресурсу YouTube. Нови канал је нставак видеоблога на сајту председника, појаснила је секретар за штампу шефа државе Наталија Тимакова. Уз помоћ овог канала надамо се да ћемо увећати публику, при чему не само на рачун корисника руског сегмента Интернета, већ и рускофонских посетилаца мреже у другим земљама. Адреса новог председниковог канала је: www.youtube.com/kremlin.

01.09.2009

и лични сајт

Дмитрий Медведев – личный сайт:

http://medvedev.kremlin.ru/

[Guest Оливера]

Интервју Амбасадора Русије у Београду

Александра Конузина

листу „Јединство“

7.септембра 2009

– У октобру у посету Србији долази председник Руске Федерације Медведев. Да ли су већ почеле припреме за посету и шта све садрже?

– Припреме за посету већ су почеле. Заједно са Министарством спољних послова Србије, Скупштином града Београда као и другим компетентним установама разрађујемо програм боравка Председника Русије, формат и садржај преговора, спремамо билатералне документе за потписивање. Обе стране раде на томе да предстојећа посета Д. А. Медведева постане важна етапа у историји односа Русије и Србије која ће допринети квалитативном напретку наше сарадње у најразличитијим областима: политичкој, трговинско-економској, културној. Да се развијају везе између заинтересованих ресора двеју земаља. Посета ће имати велики симболички значај. Шефови двеју држава учествоваће у обележавању 65. годишњице ослобођења Београда од нацистичког окупатора, положиће венце на споменике палим совјетским и југословенским јунацима.

– Србе на Косову и Метохији посебно радује посета председника Медведева Србији. Да ли ће и колико проблем Косова бити на дневном реду два председника?

– Тема Косова увек се разматра на свим руско-српским сусретима како на највишем, тако и на високом нивоу. Ни предстојећи сусрет у том смислу неће бити изузетак. Русија пружа чврсту подршку Србији у заштити њеног суверенитета и територијалног интегритета. Д. А. Медведев ће потврдити ту подршку и размотрити могућности наше заједничке сарадње.

Примедбе на рад ЕУЛЕКС-а дају и Срби и Албанци. Да ли је, по Вама, досадашњим радом ЕУЛЕКС показао неутралност око статуса Косова и Метохије?

Еулекс није могао у потпуности да испуни задатке који су му додељени одговарајућом одлуком Савета безбедности УН новембра 2008. године. Стиче се утисак да је је та Мисија хтела да се реши сарадње са УН. Не могу рећи да је успешна у поштовању неутралног карактера свог деловања – час се ограничава улогом „поштанског сандучета“, час затвара очи на оно што се дешава, час је пристрасна.

Територија Косова је најнебезбедније место у Европи. Срби се отежано и са страхом крећу, а истраге о многобројним убиствима Срба тапкају у месту. Колико су у том контексту опасне најаве смањења војника КФОР-а на терену?

Ваше речи само потврђују моје оцене у одговору на Ваше претходно питање. Што се тиче планова за смањење КФОР-а треба имати у виду да су те снаге дошле на Косово у складу са резолуцијом СБ УН 1244. Дакле, оне не треба једнострано да мењају свој мандат и бројност, што се, нажалост, дешава и што сведочи о непоштовању мишљења Савета безбедности који је најкомпетентнији за давање оцена о међународној безбедности. Смањење људства КФОР-а изазваће смањење нивоа безбедности. То могу да искористе екстремистичке снаге и то не само што се тиче односа између Срба и Албанаца. Нико није осигуран од сукоба између албанских кланова, међу којима је присутна политичко-криминална напетост, нити од оружаних упада у Јужну Србију из правца Косова.

Појединци из међународне заједнице често прикривају истину о правом стању на Косову. Уколико се не стабилизује стање безбедности у јужној српској покрајини може ли се нарушити регионална па и међународна безбедност?

Сматрам да је садашња ситуација у покрајини нестабилна. Последње што иде у прилог томе јесте изјава o националном уједињењу етничких Албанаца. Идеја о „Великој Албанији“ изазива све већу забринутост у региону. Она се директно тиче интереса читавог низа балканских земаља. Један од инспиратора пројекта стварања етничке Албаније јесте Приштина. Ширење оваквог великоалбанског расположења подстиче сепаратистичке тежње албанских мањина и представља претњу регионалној и међународној безбедности.

Русија је међу првима поднела поднесак Међународном суду правде, оспоравајући независност Косова. Сматрате ли да будући статус Косова може зависити од одлуке Међународног суда правде?

Рачунам да ће Међународни суд донети одлуку која ће бити у складу са међународним правом. Такав исход ствари логично ће захтевати враћање на разматрање статуса Косова. Изјаве у којима је реч о томе како се такозвана независност покрајине не може преиспитивати само говоре о занемаривању међународног права, као и о жељи да се силом наметне једнострано политичко решење.

У којој мери ће посета председника Медведева допринети развоју сарадње у економским, али и свим другим областима?

Сигуран сам да ће им она пружити нов, значајан импулс. Познати велики економски споразуми између наших земаља, посебно у нафтногасној сфери, већ се остварују. До краја 2009. године укупне руске инвестиције у привреду Србије премашиће милијарду долара. Потребно је размишљати о будућности, о новим пројектима. Такви предлози се разматрају. Предвиђено је да посети Председника Русије Србији претходи седница билатералног руско-српског Комитета за сарадњу на којој ће, између осталог, бити размотрена конкретна питања даље трговинско-економске сарадње. Осим тога, обе стране су заинтересоване за јачање сарадње на релацији министарстава унутрашњих послова у питањима отклањања последица ванредних ситуација. Сматрам да је потребно подићи ниво културне размене, сарадње у области образовања, у научно-техничкој сфери, као и у другим областима у односима између наших земаља.

Могу ли се нарушити односи Србије и Русије уласком Србије у ЕУ, с обзиром да нове чланице ЕУ морају поштовати критеријуме који од њих буду захтевани?

Полазим од тога да развој сарадње између Србије и ЕУ, као и њено приступање Европској Унији у перспективи, не треба да се одвијају науштрб односа са Русијом. Ови правци спољне политике Ваше земље не треба да буду алтернативни, већ да се узајамно допуњују. Драго ми је што је овакав став широко распрострањен у српском друштву и у Влади Србије.

http://www.ambasadarusije.org.rs/interview/09/14.php

[Guest Оливера]

Дмитриј Медведев позвао да се схвати прошлост,процени садашњост и размисли о будућности Русије

Дмитриј Медведев је извршио строгу анализу данашњег стања Русије. У чланку, објављеном у издању Газета.Ru на Интернету шеф државе је одредио стратешке задатке земље уочи нове деценије 21. века, изнео своје мисли о њеној садашњости и будућности.

Дмитриј Медведев је набројао хронична оболења државе која ометају њен развој. Главна су неефикасна економија, хронична корупција, нејака демократија, дубока убеђеност у друштву да све проблеме мора да решава држава, нестабилни Кавказ и негативне демографске тенденције. Поред тога Дмитриј Медведев не сматра такву ситуацију поводом за песимизам. Русија ствара. Она више није та полупарализована полудржава каква је била још пре 10 година. Јарким и емотивним позивом за национални дијалог назвао је членак руског председника заменик директора Института социјалних система Дмитриј Бадовски.

Ове јесени су сви чекали програмске изјаве лидера државе. Данас је настало то време. Оно је повезано с завршетком активне фазе кризе. Потребна је разрада стратегије излаза земље на нове међе. Најчешће су говорили да ће таква изјава бити или у оквиру Посланице председника Федералној скупштини, или у оквиру иступања Владимира Путина на конгресу Јединствене Русије. Међутим, Дмитриј Медведев је одлучио да не чека. У неком смислу је то нови политички стил, нови политички модел који се састоји у томе што посланица нацији претходи посланици елити.

Шеф државе одређује пет праваца економског развоја. Главни смисао се састоји у томе да Русија мора да постане земља чија се добробит обезбеђује не толико помоћу сировина, колико помоћу интелектуалних ресурса. Такав став се чини председнику Фонда ефикасне политике Глебу Павловском императивом данашњице.

То је апсолутно целовита идеја, став који почиње од речи Ја. При томе он помиње питања која постављају грађани, односно, најнезгоднија питања, — на који начин ћемо данашњу немодернизовану земљу за 20 година претворити у стабилну, безбедну и напредну демократију. Поменуте су и сметње. Веома је важно што Дмитриј Медведев говори не о неким неодређеним тешкоћама, већ директно о сметњама које потичу од људи. Корупција, односно, корупционери међу чиновницима. Патерналистичка расположења, која помиње Медведев, генерирају оно што ја називам широком коалицијом против модернизације. Између осталог, први пут је јасно речено о неопходности модернизације руске демократије.

Директор Института политичких истраживања Сергеј Марков види у посланици председника тежњу за изградњом слободне и јаке земље која просперира.

Главна мисао којом је прожет чланак Медведева, јесте идеја развоја коју подржава већина грађана земље. При томе, мислим, да се Дмитриј Медведев обраћа не подређенима, који су спремни да хвале сваку реч првог лица, већ грађанима. Председник очекује од нас дискусије по питањима, које поставља. Он чека подршку, чека мишлење што треба прво да се уради.

Дмитриј Медведев је доделио велику пажњу и теми слободе, демократије и либерализма. Према његовом мишлењу, ширење савремених информационих технологија пружа могућности без преседана ради реализације таквих фундаменталних политичких слобода као што су слобода говора и скупова, откривања и ликвидације жаришта корпције, директне размене мишлења и знања међу људима у читавом свету. Као никада раније друштво постаје отворено и транпарентно. Ту тезу аналитичари сматрају једном од главних у председничкој стратегији постепене модернизације политичког система земље узимајући у обзир мишлење свих социјалних група грађана.

13.09.2009

Глас Русије

[Guest Оливера]

http://ruvr.ru/files/Image/Editiors/bulgaria/RIA_NEWS/RIA-Medvedev_Yaroslavl-1.JPG/img]

Дмитриј Медведев позвао на одустајање од илузија глобалног господства

Државе имају право да оцењују и критикују не само спољну, већ и унутрашњу политику једна друге. То је неопходно ради спречавања конфликата и проблема светских размера, — изјавио је председник Дмитриј Медведев у понедељак на међународној конференцији Савремена држава и глобална безбедност, која се одржава у Јарослављу.

Према речима Медведева, неупућеност, а понекад и просто нежеља неке владе да решава проблеме наноси штету не само својој земљи. Председник Русије је подсетио да је протекле године непромишљена финансијска политика руководства једне државе постала узрок глобалне економске кризе. Осим тога, кривицом неких земаља повећава се опасност климатских промена на планети. Зато све земље морају да имају право критичне оцене акција једне друге не само на међународној сцени, већ и унутар земље. Према мишлењу Дмитрија Медведева, паметна, рационална политика, државни прагматизам морају да потисну све неразумно. У неразумно, према мишлењу председника Русије, спадају, с једне стране, опасне илузије национализма и архаичне предрасуде класне борбе. С друге стране, утопични пројекти глобалног господства – ма како да се зову – светски халифат или добронамерна хегемонија, високопарно оправдање војних авантура, кршење права и слобода. Све је то пожељно оставити у прошлости. Мада, свестан сам да је то једноставније изговорити него учинити, — додао је Дмитриј Медведев.

Руски председник је такође изразио уверење да данас улога нациоанлних држава расте у односу на међународне институте. Светска економска криза је оповргла помодан крајем протеклог столећа став о смањењу те улоге у епоху глобализације, јер не транснационалне корпорације и не међународне организације су преузели одговороност за судбине милиона људи у том сложеном периоду. Управо антикризни програми, стабилизационе мере, социјална заштита грађана од стране влада националних држава доприносе нормализацији глобалне економије, — истакао је Дмитриј Медведев.

14.10.2009.

Глас Русије