Слава све ближа Унеску

[Владан]

Један од најстаријих народних српских обичаја на добром путу до заштите у Унеску. Прва фаза истраживања завршена, предстоје монографија и документарни филм.

ПРВА фаза истраживања крсне славе у Србији је завршена, али то је тек први корак на дугом путу до листе светске нематеријалне баштине. Предстоји рад на монографији и документарном филму, а потом све то треба да прихвати Национални савет, који ће тек бити оформљен при Министарству културе, а онда и комисија Унеска.

Истраживање на терену је урађено од југа ка северу и од запада ка истоку, утврђен је временски оквир слављења славе, снимљени су видео записи на локалитетима где су задржани архаични облици начина прослављања кућног свеца. Установљена су правила православне цркве, али и како су се стварали алтернативни облици народног виђења празника. Носилац пројекта је Етнографски музеј, стручни тим сачињавају др Весна Марјановић, мр Милош Матић и мр Марко Стојановић

- Слава је остала упркос честим пресељавањима становништва, дугим периодима ратова и надасве у комунистичком режиму бивше Југославије - каже Весна Марјановић. - Данас многе породице које су напустиле Србију у дијаспори тако чувају обележје на своје порекло и завичај.

Феномен “враћања традицији”, који се јавио половином осамдесетих година протеклог века донео је и различите начине прослављања крсне славе. Али, препознатљиве традиционалне варијанте сачуване су до најновијег доба. Многи ритуали прослављања крсне славе сачувани су у фолклору нашег народа, што је видљиво и у усменим предањима, епским песмама, сценском фолклору, здравицама које су усмерене ка здрављу, благостању и берићету у породици и домаћинству. Слава се преноси са оца на сина, али очуван је и обичај да кад нема мушког наследника зет преузима улогу домаћина.

- Крсна слава није само српски породични празник иако се као облик духовне породичне светковине највише приписује Србима. Трагови овом обичају назиру се и код других старих народа насељених на Балканском полуострву и шире попут Трачана, Дачана, Илира, старих Грка и Римљана - каже Весна Марјановић. - Готово да је у одређеној форми била заступљена код многих индоевропских народа али и код свих Словена. Празновање кућне славе може се сагледати и код Цинцара, Албанаца католичке вере, Влаха у североисточној Србији, потом код једног броја Македонаца и Румуна. Као породични празник била је у пракси и код Хрвата у Херцеговини, средњој Босни, Славонији, Далмацији, Лици.

Порекло крсне славе ни до данас није у потпуности расветљено. Постоји теорија да је крсна слава произишла из римских култова лара, заштитника појединих породица.

- И данас с економског аспекта много више се потроши за крсну славу у односу на економски статус саме породице - сматра Марјановићева. - Приметно је и данас да је слава нека врста статусног славља и да се светитељ који се слави само тада помиње. У времену од славе до славе у многим крајевима као и да не постоји, мислим на молитве и поштовање православног кодекса понашања. Но, чињеница је и то да се у многим срединама у Србији није прекидало са слављењем, да није тако не би се том брзином појавила у јавности и везала као битно обележје деведесетих година за српски ентитет.

БЕЗ ПРЕТЕРИВАЊА У ЈЕЛУ И ПИЋУ
- СВИ до сада расположиви докази о формулацији крсне славе воде у 13. век и формирање српске аутокефалне православне цркве на челу са светим Савом - истиче саговорница. - За савремена проучавања крсне славе и њеног порекла значајни су и црквени прописи који су се изграђивали кроз векове и упућивали су како да се слави. Тада су установљене забране за одређене начине понашања који су били својствени народу - претеривање у јелу, пићу, песми и ласцивности. Архивски подаци из доба Марије Терезије указују да је она законом увела забрану српском народу у јужној Угарској да за славу троше велике своте новца.

СЛАВСКИ КОЛАЧ ЗВАНИ ЉУБИСАВ
- ДАНАС је заборављен смисао и симболика мешења славског колача - каже Весна Марјановић. - Обредни хлеб је најчешће кружног облика и већих димензија. Меси се с “неначетом” или “светом” водом. Горња површина хлеба украшена је рељефним украсима од теста од којег је умешен колач или пак, украси су начињени од бесквасног теста. Уобичајено је да украсе чине две уплетене траке од теста постављене у виду крста по средини колача, затворене кругом. Славски хлеб, колач, на пример у околини Књажевца назива се “љубисав” и поставља се на средину софре. Сваки гост који наиђе пожели домаћину срећну славу и пољуби колач.

НОВОСТИ

[dragisa]

- Крсна слава није само српски породични празник иако се као облик духовне породичне светковине највише приписује Србима. Трагови овом обичају назиру се и код других старих народа насељених на Балканском полуострву и шире попут Трачана, Дачана, Илира, старих Грка и Римљана - каже Весна Марјановић. - Готово да је у одређеној форми била заступљена код многих индоевропских народа али и код свих Словена. Празновање кућне славе може се сагледати и код Цинцара, Албанаца католичке вере, Влаха у североисточној Србији, потом код једног броја Македонаца и Румуна...

ako je tako zasto onda samo Srbi imaju slavu? ili je i to posledica nase retrogradnosti pa se zadrzala samo kod nas?

interesantno je citati novine....samo me zanima kako strucnjaci uneska nisu primetili u slavi elemente ranohriscanskih agapa?