Закон о ограничењу верских слобода

[XIO]

Да се подсетимо шта у Уставу Србије пише:

Слобода мисли, савести и вероисповести

Члан 43.

Јемчи се слобода мисли, савести, уверења и вероисповести, право да се остане при свом уверењу или вероисповести или да се они промене према сопственом избору.

Нико није дужан да се изјашњава о својим верским и другим уверењима.

Свако је слободан да испољава своју веру или убеђење вероисповедања, обављањем верских обреда, похађањем верске службе или наставе, појединачно или у заједници с другима, као и да приватно или јавно изнесе своја верска уверења.

Слобода испољавања вере или уверења може се ограничити законом, само ако је то неопходно у демократском друштву, ради заштите живота и здравља људи, морала демократског друштва, слобода и права грађана зајемчених Уставом, јавне безбедности и јавног реда или ради спречавања изазивања или подстицања верске, националне или расне мржње.

Родитељи и законски стараоци имају право да својој деци обезбеде верско и морално образовање у складу са својим уверењима.

Цркве и верске заједнице

Члан 44.

Цркве и верске заједнице су равноправне и одвојене од државе.

Цркве и верске заједнице су равноправне и слободне да самостално уређују своју унутрашњу организацију, верске послове, да јавно врше верске обреде, да оснивају верске школе, социјалне и добротворне установе и да њима управљају, у складу са законом.

Уставни суд може забранити верску заједницу само ако њено деловање угрожава право на живот, право на психичко и физичко здравље, права деце, право на лични и породични интегритет, право на имовину, јавну безбедност и јавни ред или ако изазива и подстиче верску, националну или расну нетрпељивост.

Дакле, по мени је као друштво и држава потребно направити закон који ће сва ова ограничења неопходна да се граћани заштите од погубних последица верских (и других) учења експлицитно кодификовати. Поготово, да се стане на крај врло забрињавајућој пракси неких верских заједница да се дирекктно зло нанесено детету оправдава верским разлозима.

Дакле, ево шта би по мени такав закон требао садржати: Већину ових ствари сам први пут описао овде:

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,11751.125.html

Па је то окарактерисано као ''тоталитаризам''. Да укидање право родитељима да не одведу смртно болесно дете код лекара је ''тоталитаризам''.

Елем, закон треба да садржи следеће:

Забрана обрезивања или других наношења тежих и неповратних физичких повреда малолетним (ашура и сл.)

Забрана терања малолетних (одсад деце), болесних, старих, трудница и жена које покушавају да затрудне на било какав пост или дијету строжију од вегетеријанске.

Забрана терања истих категорија на било какав недостатак сна (мањи од 8 сати, бдења и сл.)

Забрана изолације деце од света и ускраћивања права на основно образовање.

Забрана прећења деци паклом или било каквом загробном казном. (психичко насиље)

Забрана захтевања више од ИКС сати недељно посвећивања религијским ритуалима. По мени ИКС=20 сати би било ОК.

Забрана захтевања од верника да више од ИКС процента имовине и зараде дају цркви. По мени ИКС=15 или 20 посто би било ОК.

Забрана обдијања да се детету пружи медицинска нега неопходна за очување здравља и живота! У ово се наравно рачуна и трансфузија крви.

Иако родитељи имају права да васпитају децу, дете би са наступањем зрелости требало да има одређена права: Право да са навршених 12 година одбије да учествује у некој вери или ритуалу, и право да са 16 година изабере по свом избору веру или неверу.

Све цркве би држави требало да ставе на увид своје свете списе и да дају ЗВАНИЧНА тумачења оних делова који позивају на расизам и на насиље над другима и то поготово над онима коју су извржили апостазију, те да се насиље против истих не може оправдати ниједном званичном религијом у Србији.

За било који злочин почињен из религијских разлога (нпр. убиство детета услед небриге) не треба и не смеју се прихватити религијски разлози као било каква олакшавајућа околност.

[3 тарабе]

Slažem se sa gorenapisanim. Naravno, to važi za sve, osim za SPC.

[rogi]

samo neznam kako su onda registrovali jehovine svedoke.

[XIO]

samo neznam kako su onda registrovali jehovine svedoke.

Па зато што овакав закон не постоји, а ја не верујем да би се у широј јавности икад створио концензус, мада сам као и увек оптимиста и нећу престати да се залажем за овако нешто. Мислим да би се  већина православаца осим можда у делу са постом сложила са свим овим, али сам тај концепт да верска организација има, мора и треба да одговара држави и секуларној јавности, уместо обратно, је прилично стран.

Било је доста случајева деце која су УМРЛА због тога што нису добила трансфузију крви. То је нешто стварно неопростиво. Јеховине сведоке би требало сходно члану 44. забранити.