Da li zitija svetih imaju dogmatski karakter

[sasluzitelj]

iskreno receno nisam, od ranohriscanskih svetiteja sam se uglavnom bavio onima iz nasega kraja ili koji imaju veze sa nasim vremenom

[Ковач]

Нема никакве речи о легендарности у Житију Светих. То су протестанска наклапања о чему је довољно писао ава Јустин у свом обраћању "ученом" ректору богословије коме су се Житија чинила проста и бабска.

Житија садрже јеванђелски реализам који савремена наука не може да прихвати због своје рационалистичке логике која је, опет, чедо западних јереси.

[Александар Милојков]

Једно су житија светих а друго је оно што су свети богоссловствовали. Оно што су богословствовали то спада у предмет хришћанске догматике. Опис њиховог живота и подвига има за циљ пропагирање хришћанских вредности и лепоте Православља. Да у свему томе има и епских и легендарних елемената, то је неоспорно. Међутим, то никако не умањује њихову вредност и корисност хришћанима, у поучавању  и давању светлих примера. Ја бих то упоредио са нашим хагиографијама и народним епским песмама. И једно и друго говори о истини али на један књижеван начин.

[Ковач]

Ова тема је банално названа "Da li zitija svetih imaju dogmatski karakter" ваљда са циљем да оне, тобож, затуцане, убеди да Житија Светих нису Символ вере и да их не треба буквално схватати. Наравно да Житија нису сами догмати Истине, али јесу догмати владања и јеванђелског морала који ми требамо да следимо ако заиста хоћемо обнову наше вере и  наше заједнице са Христом. Житија Светих су практичан израз Символа Вере...

У житију Светих има легендарности једино протестанској (аријанској) западној култури и вери која изгони Бога из Богочовека Христа непризнајући вечност и божанство заповести Његових. Једино таквим теолозима су речи али и чудеса Христова превазиђени...

Ево шта нам вели свети Јустин Нови:

"Православље је на првом месту - Житије, и то - Свето Житије, а на другом месту - наука, и то животна, опитна, благодатна наука, у којој нема ничег схоластички-мртвог и протестантски-рационалистичког. Православље има своју методику и своју педагогику, то су - Житија Свјатих. У њима су изнети многовековни васпитни методи православни, помоћу којих је Православље стварало од несветих људи - Светитеље, од грехоликих душа - Христолике душе. Једино се у Житијама Светих налази право православно учење о души, учење израђено многовековним благодатним опитом, учење о томе шта је људска душа, откуда долази, куда иде, каквим се средствима, методима и подвизима очишћава и постаје христолика. Житија садрже православну психологију, опитно-благодатну психологију, која је сушта супротност псевдоопитној психологији Запада, психологији ohne Seele (=без душе). Осим тога, Житија Светих садрже опитно оправдање догмата: у њима се догматика јавља као опитна наука, наука преживљавана (= проживљавања). Животи Светитеља су изаткани од преживљавања православних догматских и моралних истина. У Житијама се налази и сва православна етика, опитно представљена, изражена и оправдана. Житија садрже у себи оно што Православље чини православним. У њима се показује и непобитно доказује да је Православље - Живот, а не теорија, опитна наука, а не гомила безживотних правила."

А ево шта каже свети Јустин Нови ректору богословије али и брату Аци коме су легендарности у Житијима Светих "неспорна":

"Примедбе ректора на "Житија Светих" су ништа друго до превод са немачког. Он држи да је "изучавање Житија Светих као облигатног предмета са 8 часова недељно премного и непотребно". Премного и непотребно, - то треба подвући. Непотребно је дакле за богослове изучавати Житије Св.Саве, изучавати оне благодатне подвиге који су од Растка створили Св.Саву. Непотребно је изучавати озбиљно и дуго Житија Атанасија Великог, Макарија Великог, Василија Великог. Непотребно је и необавезно изучавати и знати како је Св.Сава на Атону проводио своје подвижничке дане, чиме је испуњавао своје пробдевене ноћи и многотрудне дане. То је непотребно и необавезно за наше богослове, а потребно је и обавезно изучавати јеловнике француских и енглеских краљева и знати тоалете и гардеробу разних краљица и царица. Г. ректор мисли да је "за ову побожну и поучну лектиру довољно 2 часа седмично у једној години". То значи да би богослови за неких осамдесет сати могли изучити Житија хиљаде Светитеља! Но пошто је изучавање Житија Светих као засебног предмета унижавајуће за модерну наставу, то г.ректор предлаже да /се/ то изучавање "дода" Патрологији или "припоји" другој којој богословској дисциплини. - Дакле: Житија Светих треба да буду додатак, прилепак, а не језгро, не суштина, не главница! Да, тако мисле протестанти; но болно је што тако протестантски мисли ректор Богословије Св.Саве. Но да би иронија била потпуно заокружена, његов протестантизам иде до легендарности. Он дословно вели ово: "У Житија Светих налазе се само понављања, много мистицизма, и легендарности којима се не би ни богослови, а камо ли паства назидавала. Сва Житија Светих писана су по узору два до три калупа.

...

Треба констатовати да Житија Светих вређају естетска осећања г. ректора. Био бих врло захвалан г. ректору када би објавио та "два до три калупа" по чијем су узору писана Житија. Када би чак и то учинио, ипак не би умањио животворну силу њихову, јер је у њима главно шта се пише а не како се пише.

Тако мисли ректор православне богословије. Но наша је утеха и апологија - што тако не мисли Православна Црква, што тако није мислио и не мисли ни један православни Светитељ и подвижник, што тако не мисли нити ће икада мислити и један ваистину православни човек. "

[Александар Милојков]

Ја сам у једном хагиографском спису, који је писао један уважени светитељ, прочитао да је свети Сава, по повратку из Свете Горе, васкрсао свог упопкојеног брата, краља Стегана Првовенчаног. Верујете ли ви да је ова тврдња историјски факат? Ја не тврдим да у животима светих није било пројаве чуда Божијих, нити оспоравам да је Божијим промислом тако нешто могуће. Тврдим да у житијама има легенди и епских елемената, да не кажем преувеличавања. Видите, чак и у том случају, мени не смета да будем хришћанин. Поента хришћанске вере нису чуда већ нешто сасвим друго. Јер, о чудима у својој вери говоре и Јевреји и муслимани и будисти и многи други.

[Ковач]

Ако је Свети Отац потврдио ово чудо онда верујем. Верујем и да је Свети Сава исцелио непрокретног испред Жиче. Верујем и да је измолио од Бога лед пред иноверним владарем. Верујем и да је стишао буру на мору...  Верујем и да су сва ова чуда и данас могућа и да се дешавају тамо где има праведника и угодника Христових...

Верујем у Житија Светих јер су потврђена Светим Оцима који су имали Духа Истине и то ми је важније од списа међу којима има и много фалсификата. Протестанти су давно "раскринкали" јеванђеље Христово и то све чистом првокласном науком. Хоћемо ли да им верујемо? Нипошто. Но коме ми православни верујемо? Светим Оцима.

А има ли Светог Оца да негира истинитост чудеса Светог Житија? Нема ни једног јединог. Нико од њих није негирао ова чудеса а имали су "разум Христов". Имали су разум подвигом преображен и Духом просветљен. А којим разумом ти брате сумњаш у чудеса Светог Саве? Да ли Христовим? Не бих рекао. То је разум чулни, субјективни који испитује не зато што трага за Истином већ зато што му се нешто не допада, зато што га нешто саблажњава, зато што је он, субјективни разум, постао мерило истине.

Као што није могуће протестанским рационализмом схватити чудеса Христова, тако није могуће њиме схватити ни једно једино чудо до данашњега дана.

пс.

То што Јевреји и муслимани говоре о чудима нема никакве везе са јеванђелским чудима која се дешавају до данашњега дана и небулозно је тумачити и скрнавити јеванђељки реализам туђим аршинима, културама, верама... Хоћемо ли и истину о Светој Тројици да тумачимо Индијом?

[Александар Милојков]

"А народу који се скупљаше стаде говорити: Нараштај је овај зао нараштај; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка." (Лк 11, 29)

А да постоје калупи по којим су житија писана - постоје. То ће свако приметити ко буде узео да их чита.

[Ковач]

Ово брате мој нема никакве везе са чудесима светога Житија. Навео си пример где Господ кушан и поред свих чудеса и исцељења која је Он учинио. Овај цитат се односи и на данашње кушаче који баш као и тадашњи Јевреји "не виде" и "не чују" многа тиха исцељења Христова у Острогу и у другим светињама (али и у многих духоносаца) и који, поред свега, траже неки већи, грандиозни доказ Његовог Божанства...

Мислим да је прича о калупима бесмислена и небитна наспрам садржаја светог Житија.

Поздрав.

[fsa]

Када је Св. Симеон Метафраст издао своје верзије Житија, прокоментарисао је да је преправка била неопходна зато што се много бајки и митолошких детаља увукло у претходне збирке.

[karadjordje]

Мислим да треба имати одређене границе у свему овоме.-Димитрије је поменуо да треба одстранити неистините елементе из житија,типа:који светитељ је гдје живио,кад је живио,да није дошло до дупликата светитеља и тако даље...

По мени у сама чуда се не смије дирати јер на то као Хришћани немамо право јер за нас Хришћане у суштини и не смије да постоји чудо самим тим што знамо да постоји БОГ и да је нормално и реално да Он дјелује у овом свијету.

[Ковач]

Слажем се са Карађорђем а од брата Горана бих молио извор (мада верујем да је Свети духоносац могао тако нешто чинити)

Чуда Христова у Светим Житију (па и наша данашња) су много већа од оних забележених у Јеванђељу. То не кажем ја, но Господ наш Исус Христос:

"Заиста, заиста вам кажем: Ко вјерује у мене, дјела која ја творим и он ће творити, и већа од ових ће творити; јер ја идем Оцу своме.И што год заиштете (од Оца) у име моје, то ћу учинити, да се прослави Отац у Сину.И ако шта заиштете у име моје, ја ћу учинити."   (Јов. 14.)

Љубави и заједничарења са Христом без држања заповести Његових је само једна протестанска бајка. То не кажем ја него Господ наш Предраги:

Ако ме љубите, заповијести моје држите. (Јов. 14.)

Праштајте, не замерите.

[fsa]

Слажем се са Карађорђем а од брата Горана бих молио извор (мада верујем да је Свети духоносац могао тако нешто чинити)

Писано је о томе овде:

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=26.0

Чуда Христова у Светим Житију (па и наша данашња) су много већа од оних забележених у Јеванђељу. То не кажем ја, но Господ наш Исус Христос:

"Заиста, заиста вам кажем: Ко вјерује у мене, дјела која ја творим и он ће творити, и већа од ових ће творити; јер ја идем Оцу своме.И што год заиштете (од Оца) у име моје, то ћу учинити, да се прослави Отац у Сину.И ако шта заиштете у име моје, ја ћу учинити."  (Јов. 14.)

Љубави и заједничарења са Христом без држања заповести Његових је само једна протестанска бајка. То не кажем ја него Господ наш Предраги:

Ако ме љубите, заповијести моје држите. (Јов. 14.)

Слажем се са овим.

[Guest Alefshin]

Ипођаконе, јеси ли се бавио проучавањем 7 младића ефеских који се славе данас? Њихово житије је свакако интересантно за шири аудиторијум јер су они заспали по истоме у једној пећини за време суровог гоњења хришћана цара Декија, да би се на чудесан начин пробудили после 200 година у јеку теолошких расправа о општем васкрсењу. Које је твоје мишљење о томе?