Живе речи утехе: Живе речи утехе

Црква.нет - редизајнирана прва црквена друштвена мрежа! Придружите се!

Sun, 05 Nov 2017 20:24:32 +0000

Уложен је велики труд и рад и најпре желимо да захвалимо нашем члану Поука, веома стрпљивом и посвећеном програмеру @WiseMan , као и нашем техничком уреднику за сервере Мирославу.

Шта је ново?

На првом месту нови дизајн, нова пријавна страница, са прелепим сликама наше уреднице Данијеле Олуић

Нови изгледи профила и страница

Нове опције за постављање блогова, догађајâ, претрага YouTuba i gif-ова, прављење страницâ, групâ, фото-албумâ, постављање производа у нашој продавници итд...

Нова опција РЕАКЦИЈЕ на објаве

Мулти-чет са члановима сајта

Прилагођен дизајн за мобилне телефоне и таблете

Уједно, позивамо уреднике епархијских сајтова, црквених општина и манастира да направе своје званичне профиле и странице, где могу да објављују најновије вести и догађаје. Могу да затраже и потвду званичних профилâ

На крају, урадили смо и апликацију за андроид телефоне, тренутно је у бета фази

https://play.google.com/store/apps/details?id=com.crkva.Timeline

Препоручите вашим пријатељима и видимо се и на нашем новом сајту Црква.нет

www.crkva.net

НАЈАВА: "Албум сећања на наше претке из Првог светског рата" – изложба славним прецима у част!

Sat, 04 Nov 2017 13:47:20 +0000

Савез потомака ратника Србије 1912-1920.

"Албум сећања на наше претке из Првог светског рата"

– изложба славним прецима у част!

У склопу обележавања јубиларних година Првог светског рата и Видовдана, у Амбасади Републике Србије у Москви 09. новебра 2017. године, са почетком у 18 часова, биће отворена изложба „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“, у организацији :

Савезa потомака ратника Србије од 1912. до 1920. Београд

Пројекат „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“

У времену обележавања стогодишњице Великог рата враћа се сећање на славну епопеју српског и руског војника и незаборавно доброчинство руског народа према српским ратницима и избеглом народу. Стога, српски потомци руским потомцима желе да путем „Албума сећања на наше претке из Првог светског рата“ расветле из сећања потиснуту причу о обичном човеку, силом прилика ратнику. Његова судбина много казује о тежњи да се одбрани слобода, правда и истина – вредности које су темељ повезаности свих слободарских народа. Као сведочанство историјског пријатељства руског и српског бића на Калемегдану – месту пресека времена и простора – уздиже се обележје у облику крста, у чијем је центру мотив Светог Ђорђа, симбола руске војске и победе. Овај споменик је посвећен руским и српским војницима палим у Првом светском рату у одбрани Београда 1915. и борбама у Србији пре тога.

Изложба фотографија пројекта „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“ приказује фотографије, ратне дневнике, војничка писма, дописне карте, споменице и осталу историографску грађу учесника Првог светског рата. То су јединствена сведочанства о ратним авантурама и страдањима српског војника у ратним годинама, потиснутог са страница светске историје. Изложба „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата” резултат је жеље да се данас, сто године касније, ода дужна почаст том малом човеку из Великог рата за цивилизацију, и да се његово велико жртвовање за правду, истину, слободу и човечанство не избрише из нашег цивилизацијског памћења, већ постане културна баштина.

Видео филм „Васкрс јунака из Великог рата“ представља резултат жеље да се ода почаст појединцу – српском војнику и део је прикупљене историографске грађе из периода Првог светског рата коју су потомци послали у част сећања на своје претке, учеснике Великог рата.

Амбасада Републике Србије у Москви – Руска Федерација

Мосфилмовскаја бр. 46 М О С К В А

09. новембар 2017. године у 18:00 сати

Изложба је отворена до 24. новембра 2017. Године

(VIDEO) Округли сто Међународне конференције "Православље и наука"

Tue, 24 Oct 2017 21:24:28 +0000

(VIDEO) Промоција пројекта "Душу нису убили" на Сајму књига у Београду

Tue, 24 Oct 2017 21:22:09 +0000

Нови број часописа "Братство" Друштва Светог Саве

Tue, 24 Oct 2017 10:10:10 +0000

Братство бр. 21

Садржај двадесет првог броја:

Милорад Павић: ХИЛАНДАР
Томислав Јовановић: ДЕЛА СТАРЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ КОЈА СЕ ОДНОСЕ НА ПУТОВАЊА У СВЕТУ ЗЕМЉУ
Зона Мркаљ: ИВО АНДРИЋ У ЧИТАНКАМА ПРОШЛОГ И ОВОГ ВЕКА
Јелица Јокановић-Михајлов: АКЦЕНАТСКИ СИСТЕМ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И НАШ ДАНАШЊИ ГОВОР
Александра Секулић: (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ У ТРАВНИКУ
Љиљана Чолић: СРПСКЕ ДИНАСТИЈЕ У„ЦАРИГРАДСКОМ ГЛАСНИКУ”
Един Велетовац, Горан Поповић, Амра Шачић: НОВООТКРИВЕНА РАНОХРИШЋАНСКА БАЗИЛИКА НА ПРОСТОРУ СЕВЕРОИСТОЧНЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Ђорђе Перић: РАЗМАТРАњЕ О СТАРИНИ РИСАНСКИХ „ПЈЕСАМА СВАТОВСКИХ” НА ОСНОВУ ЈЕДНОГ БАРОКНОГ ЗАПИСА
Станиша Војиновић: ЂОРЂЕ ПОПОВИЋ ДАНИЧАР И СТАРА СРБИЈА
Миле Станић: ПРВИ СТАТУТ ДРУШТВА СВЕТОГ САВЕ
Небојша Берец: СТОПАМА СТАНИСЛАВА КРАКОВА
Александар Наумов: ПРЕВОДИ БИБЛИЈЕ НА СРПСКИ ЈЕЗИК (ХIХ–ХХI ВЕК)
Злата Бојовић: ДУБРОВАЧКИ ЗЕМЉОТРЕС ИЗ 1667. ГОДИНЕ У КЊИЖЕВНОСТИ
Маријана Матовић: ЛЕГАТ МИЛИВОЈА И БОЖИДАРКЕ ФИЛИПОВИЋ (СА ФРАГМЕНТИМА ИЗ РАТНИХ БЕЛЕЖНИЦА МИЛИВОЈА ФИЛИПОВИЋА)
Стеван Јешевић: ПРОСЛАВА ДАНА СВЕТОГ САВЕ У БЕОГРАДУ ЗА ВРЕМЕ ОКУПАЦИЈЕ (1942–1944)
Димитрије М. Калезић: ШТИЉАНОВИНА
Јелена Видовић: ПРИЛОГ ИСТРАЖИВАЊУ БИБЛИОТЕКАРСТВА У РИСНУ
Маја Ђорђевић: ЈЕЛЕНА ВЕЛИКА КРАЉИЦА – ИЗЛОЖБА НАРОДНОГ МУЗЕЈА У КРАЉЕВУ

ИЗ ПУТНЕ БЕЛЕЖНИЦЕ
Душко М. Петровић: ЗМИЈАЊЕM И ОКО ЗМИЈАЊА

СРБИ У СВЕТУ
Софија Божић: СРБИ У ДАЛМАЦИЈИ ОД УЈЕДИЊЕЊА
ДО СЛОМА ЈУГОСЛАВИЈЕ (1918–1941)
СРПСКЕ СУДБИНЕ
Данко Перић: „ТАМО ДАЛЕКО”
ИЗ СТАРОГ „БРАСТВА”

ПОМЕНИК
Драгана Динић: МИЛОШ НЕМАЊИЋ 1932–2016.
Љубодраг Ристић: ВЛАДИМИР СТОЈАНЧЕВИЋ 1923–2017.
Злата Бојовић: РАДМИЛА МАРИНКОВИЋ, 22.III 1922 – 22. VI 2017.
Душан Зупан: ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ДРУШТВА „СВЕТИ САВА” У 2016. ГОДИНИ
БЕСЕДА ДОМАЋИНА СЛАВЕ ДР ЉУБОДРАГА РИСТИЋА, ПРЕДСЕДНИКА ИЗВРШНОГ ОДБОРА ДРУШТВА „СВЕТИ САВА” 2017,НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ

Комплетна садржина новог броја:http://www.sveti-sava.org.rs/docs/pdf/bratstvo21.pdf

Комплетан садржај ранијих годишта: http://www.sveti-sava.org.rs/category/sadrzaj-ranijih-brojeva-bratstva/

Горан Комар: Прилог доказима истовјетности ћирилице и „босанчице“

Mon, 23 Oct 2017 20:51:21 +0000

Posted by Стање ствари

Околност да је огромни ћирилични Архив приморја, сачуван у установама и општинама старих комуна, показивао невјероватну многообличност, навела је извјесне истраживаче да, из политичких побуда, пројектују посебност „босанчице“ као независног система писма. Учинити тако нешто је као када би данас направили такву разлику између ћириличног рукописа исписаног такозваним „штампаним“ словима и рукописа исписаног такозваним „писаним“ словима

Др Горан Ж. Комар

Овај кратки прилог начинио сам из разлога очигледног показивања разноликости словних обличја ћириличних графема којима су исписани српски споменици током пуна три вијека српске писмености у нашем приморју. При том, овим прилогом, не пружам све словне варијанте. Као систем писма, ћирилица показује готово недокучиву разноликост.

Прилог је настао као резултат веома обимних истраживања у приморским архивима, укључујући Државни архив Дубровника, те архиве Српске Православне Цркве у Боки. Истраживања су провођена на начин, да су, тамо гдје је то било могуће, архивска документа снимана дигитално или фотографски (током деведесетих година 20. вијека и последњих година), а тамо гдје није било могуће снимати, усљед забрана (Државни Архив Црне Горе), словни облици су прецртавани на паус папир. Каткад, и читава изузетно важна документа. Ово истраживање тече од 1994. године са циљем посве неселективног „преписивања“ ћириличних докумената. За мене је, дакле, било посве свеједно, да ли сам се сусрео са обичном „стимом“, или било којим приватно – правним документом, или пак државним или општинским актом из наших приморских комуна. Хронолошки оквир који је био занимљив је подручје 17., 18. и 19. вијека, мада најстарије исправе (дубровачке) сежу до 1504. године.

За овај прилог одабрана су само четири слова: „Д“, „Ж“, „Ћ“ и „Ц“. Жели се показати само једно: Уколико би било којем припаднику нашега народа, или извањцу, који не познају и нису се сусретали са старим српским писмом, приказали, по избору, одређени број морфолошких варијанти појединих словних знакова, он би закључио да су у питању различити системи писма. И не само то. Највјероватније не би уочио ни да је у питању једно исто слово! Овдје, за слово „Д“ нудим седамнаест варијанти, за слово „Ж“ петнаест, за слово „Ћ“ седамнаест варијанти и за слово „Ц“ десет. При том је број варијанти ових словних знакова пуно, пуно већи. Ваља казати, такође, да је ово истраживање обухватило више хиљада ћириличних аката, и велики број архивских књига, те да је овакав прилог само мали дио обимне студије којом се настоји приказати читави словни систем са великим бројем варијанти кроз вријеме, наравно, уз назначавање извора. Само у Државном архиву Дубровника преписано је и пренешено из више од 250 докумената, махом 17. вијека и 18. вијека.

Према мјесту настанка, документа која сам преводио, то јест, која су бивала предметом транслитерације, припадају практично читавом динарском подручју. Када бих помињао оне дестинације које леже уз рубно подручје, тада бих маркирао Подгорицу, Мостар, Макарску, Београд. Но то је сасвим очекивано, из разлога што су дубровачки трговци употребљавали ћирилицу, чак и у обраћањима својој Влади, а такође, често, и дубровачка Влада пише своја званична акта овим писмом. Добро је познато да турске канцеларије Новога, Требиња и остале, у вријеме турске владавине, употребљавају ћирилицу, као што то чини и велики број муслимана са овога подручја.

Овај прилог начињен је у склопу пројекта израде специјалног ћириличног фонта за који се настоји обезбједити што квалитетнији супстрат у широком увиду у писмо које је током 17, 18. и 19. вијека употребљавао српски народ у средишњим дјеловима Динарског система.

Ћирилица, као ненормиран, нестандардизован систем, у широкој употреби од житеља Балкана у назначено вријеме, јесте универзално народно писмо. Њоме се подједнако сигурно служе припадници све три вјере. Посједујем низ исправа приватног карактера, којима се католички Далматинци, током 17. вијека, обраћају дубровачкој Влади, започињући своје дописе ријечима „Језус и Марија.“ За мене је питање споредне важности да ли су ту у питању припадници српског народа који су у познатим помјерањима становништва Босне и Херцеговине доспјели у Далмацију, па тамо покатоличени, или су у питању аутохтони житељи те земље. Данашња хрватска историографија, па и сами потомци ових Далматинаца, данас снажно потенцирају своју аутохтону заснованост у овој приморској земљи. Они су у својим заједницама, у својим кућама, чували и преносили ћирилично писмо. Као што га је у себи носио дубровачки властелин високог ранга кнез Медо Пуцић у 19. вијеку, спремајући дубровачка ћирилична акта средњега вијека за објављивање свијету. Историчар Јиречек, бавећи се тим послом, свакако је учио туђе писмо, али Пуцић – никако. Заиста, занимљиво је питање познавања ћириличног писма бројних властелинских фамилија дуж Боке и у Дубровнику. Овим писмом овладавали су и странци из млетачке породице Фонтана који су у Топлој, за потребе Топаљске општине (1719 – 1799) правили преводе општинских дописа млетачким властодршцима.

Ипак, околност да је огромни ћирилични Архив приморја, сачуван у установама и општинама старих комуна, показивао невјероватну многообличност, навела је извјесне истраживаче да, из политичких побуда, пројектују посебност „босанчице“ као независног система писма. Учинити тако нешто је као када би данас направили такву разлику између ћириличног рукописа исписаног такозваним „штампаним“ словима и рукописа исписаног такозваним „писаним“ словима. Због тога, овим прилогом, желим посегнути за очигледним средствима. Пружићу снимке одређеног броја варијанти четири ћириличне графеме. А затим, упутити питање поборницима „босанчице“: Која су, међу овим варијантама, слова која припадају или гравитирају „босанчици“? Када их, несумњиво, одреде, тада бих желио затражити да та слова буду одређена и смјештена у неки временски период и, такође, земљишни опсег. Ипак, то није могуће учинити. Све понуђене варијанте припадају 18. вијеку, и све су настале у Боки Которској, у бокешким српским општинама: грбаљској, кртољској, рисанској и топаљској. Њихови састављачи су искључиво православни Срби који су живјели у приморским комунама.

Стилизована, брзописна ћирилица, коначно, није особеност простора Босне, већ се употребљава у свим осталим околним областима.

Када је на измаку 17. вијека дубровачки конфидент Нико Кувељић, пишући својој Влади, поменуо долазак једног Турчина у Нови, који је собом из Требиња донио одређени акт, он је казао: „сербски једно писмо“.

Д

Најчешће употребљавана варијанта слова „Д“

Ж

Најчешће употребљавана варијанта слова „Ж“

Ћ

Најчешће употребљавана варијанта слова „Ћ“

Ц

Најчешће употребљавана варијанта слова „Ц“

Објављено у часопису „Слово“

Литература

Петар М. Колендић, ,,Босанчица“, ,,босанско-хрватска ћирилица“ и Дубровчани, Босанска вила, 1904, бр. 19. и 20, 349 – 351.
Ћиро Трухелка, Босанчица, прилог босанској палеографији, Сарајево, 1889.
Горан Ж. Комар, Кртољске исправе. Архива породице Костић из Кртола у Боки Которској. Ћирилична документа из XVIII и XIX вијека, Нови Сад, 2000.
Бранкица Чигоја, О такозваној босанчици, Траговима српске језичке прошлости, Београд, 2006.
Горан Ж. Комар, Бока Которска, Ћирилски споменици 17. 18 и 19. вијека (acta serbica), мјешовита грађа (1608 – 1917), Херцег – Нови, 2009.
Биљана Самарџић, Термин босанчица као заблуда у историјском развоју српској језика, Слово, бр. 23, Никшић, септембар 2009, 84–97.

Најаве - Сајам књигa

Sun, 22 Oct 2017 20:00:00 +0000

Промоција Монографије „Манастир Богородице Тројеручице" на Сајму књига у Београду

Додатак:

Штанд Манастира Свете Јелисавете из Минска на Сајму књига у Београду

ДОСТОЈАН - Филм о Митрополиту црногорско - приморском Амфилохију

Sat, 21 Oct 2017 19:59:44 +0000

На дан сећања на геноцид премијера филма о Логору Сајмиште

Fri, 20 Oct 2017 14:25:50 +0000

Документарни филм у продукцији Музеја жртава геноцида

Музеј жртава геноцида у оквирима својих активности започео је продукцију дугометражних документарних филмова. Први у планираној серији био је филм „Пакао Независне Државе Хрватске“. Вредност филма потврђена је емитовањем на програмима Радио телевизије Србије и Радио телевизије Републике Српске, на неколико мањих локалних телевизијских програма и доступан је на Интернету.

Продукцију настављамо дводелним филмом о логору Сајмиште: први је под насловом „Judenlager Semlin“ („Јеврејски логор Земун“), а други „Anhaltelager Semlin“ („Прихватни логор Земун“). Филм је урађен у оквиру обележавања 75-годишњице страдања српског народа на Козари (1942–2017) од којих је више од 8.000 особа било депортовано на Сајмиште. Овим филмом подсећамо и на страдање припадника јеврејског народа са територије Краљевине Југославије са посебним освртом на Сајмиште. Екипа која је урадила филм „Пакао Независне Државе Хрватске“, урадила је и овај: аутор филма је др Вељко Ђурић Мишина а режију потписује Драган Ћирјанић.

Пројекција филма ће бити 21. октобра 2017. (дан сећања на страдање у Крагујевцу 1941) у простору Дома Војске Србије, у 13 часова.

Мултимедијална изложба „Албум сећања“ у Призренској богословији

Wed, 18 Oct 2017 15:23:36 +0000

Изложбу су отворили о. Андреј Протосинђел Дечанац - заменик Ректора Призренске богословије Св. Кирила и Методија и Роксанда Алексић, историчар, испред тима Албум сећања. Свечаном отварању изложбе присуствовали су свештенство, др Драган Хамовић, посебни саветник министра културе и информисања, професори и ученици богословије, бројни гости.

Изложба је приређена у склопу Међународног научног скупа Савремена српска фолклористика - ,,Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту“.

Пројекат се реализује са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и благословом Његове Светости Патријарха московског и целе Русије. Пројекат је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадњу с дијаспором и србима у региону.

Боркиња, психолошкиња, војникиња, секретарка – ГРАМАТИЧКИ НЕПРАВИЛНЕ

Fri, 13 Oct 2017 09:44:21 +0000

Зграда Српске академије наука и уметности/Фото: Зоран Лончаревић, Расфото

Уводне напомене

Одбор за стандардизацију српског језика је до сада расправљао и званично реаговао на питања која су се односила на називе занимања женских особа – одлука бр. 57: Како именовати занимања и титуле женских особа (Списи Одбора за стандардизацију, X, 2008, с. 98–104). О томе постоје појединачни прилози српских лингвиста (Ковачевић, Клајн, Бугарски, С. Савић и др.). Овом приликом истиче се потреба за прецизнијом препоруком и ставовима како би се избегла банализација језичке теорије – да се због присуства или одсуства неке граматичке категорије може закључити о присуству или одсуству неке равноправности или дискриминације у језику.

Образложење

1. Поглед на свет, систем културе или друштвени систем нису условљени пуким постојањем или непостојањем одређених граматичких категорија, те се они стога не могу ни мењати њиховим увођењем или инсистирањем на доследности њихове употребе. Став да је само родно диференциран језик – језик родне равноправности, те да генеричка употреба мушког граматичког рода, или претпоставка да је таква употреба аутоматски „родно неутрална“, нарушава ту равноправност, представља управо банализацију лингвистичке теорије зато што савремена лингвистика сматра да се на основу присуства или одсуства неке граматичке категорије не може закључивати о присуству или одсуству претпостављене одговарајуће логичке категорије, нити пак о ванјезичкој стварности.

2. Такође, став да је само родно диференциран језик – језик родне равноправности подразумева да језици који не познају граматичку категорију рода нису или не могу бити језици родне равноправности. Тиме се, имплицитно, дискриминишу говорници оних језика који не поседују одговарајуће граматичке категорије, попут енглеског језика. А управо је на англосаксонском говорном подручју питање родне равноправности у језику решено на сасвим другачији начин – потпуном неутрализацијом обележја рода у ретким случјаевима где се оно јавља: на пример, уместо chairman препоручује се коришћење chairperson, a уместо policeman – police officer. Ово имплицира постојање друкчијег става у оквиру теорије родне равноправности, потпуно супротног оном који се шири у нашој јавности, а то је став да се родна равноправност заправо обезбеђује употребом родно неутралних облика, док инсистирање на обележавању пола у контексту у коме је тај податак ирелевантан може указивати на дискриминацију.

3. Родна неутралност генеричког мушког рода у српском језику није претпоставка, већ лингвистичка чињеница: граматички и природни род именица у српском језику нису идентични. Граматике српског језика у званичној употреби кажу да именице које значе врсту, звање или занимање означавају бића оба пола (човек/људи, пас, голуб, писац, судија…). Стога тврдња да употреба генеричког мушког рода угрожава права жена бива у нескладу са важећим ставом лингвистичке науке. И не само то ― оваква би тврдња подразумевала да су готово сви законодавни акти Републике Србије, почев од Устава, – родно дискриминаторски, јер се у њима не користе доследно облици женског рода. И у самом Закону о равноправности полова користи се генерички мушки род (сведок, послодавац…). При том, Закон о равноправности полова, сасвим у складу са важећом граматиком српског језика, изричито каже: Термини којима су у овом закону означени положаји, професије, односно занимања, изражени у граматичком мушком роду, подразумевају природни мушки и женски род лица на које се односе.

4. Граматичка категорија женског рода није једино средство за обезбеђивање видљивости жена у српском или било ком другом језику, нити пак може утицати на дискриминацију или равноправност жена. Равноправност не зависи од употребе појединих граматичких категорија, већ од контекста у коме су оне употребљене, односно – од значења целине текста. Чак и уз доследну употребу граматичке категорије женског рода могу се изражавати дискриминаторски ставови о женама (нпр. Жене политичари (политичарке) неспособне су за обављање одговорних послова). Такође, текстови у којима се не користи граматичка категорија женског рода могу садржати ставове који афирмишу родну равноправност. Позитиван пример представља превод Повеље Уједињених нација на српски језик. Повеља се залаже за сваки вид равноправности, па и за равноправност полова, али се у самом тексту користи синтагма права човека, а не тзв. родно осетљива синтагма права мушкараца и жена (уп. „унапређивање и подстицање поштовања права човека и основних слобода за све без обзира на расу, пол, језик и веру“).

5. Стандардизација говора у званичној и јавној употреби може у одређеној мери подразумевати интервенцију у правцу слања пожељне политичке поруке. Међутим, нормирање језика се не сме руководити искључиво принципом слања пожељне политичке поруке, посебно када се то коси са увидима до којих је дошла званична наука о језику, или када би то значило нарушавање структуре датог језика, односно – било у нескладу са важећим граматичким и правописним нормама и добром језичком праксом. Стога свака стандардизација говора у званичној и јавној употреби у Републици Србији мора најпре бити усклађена са постојећом нормом српскога језика.

Препоруке и ставови одбора за стандардизацију српског језика

Облике женског рода за именице које значе професије треба употребљавати тамо где је њихова употреба у складу са постојећом нормом и добром језичком праксом. Када је реч о облицима женског рода за означавање професија који нису нормирани или уобичајени у језичкој пракси, исправно је користити генерички мушки род (нпр. борац, пилот, академик), јер његова употреба никако не имплицира дискриминацију жена, већ подразумева свет о једнакој друштвеној (/људској) вредности мушкарца и жене.

Уколико је у датом контексту неопходно нагласити да је носилац функције женског рода, то се може обезбедити и другим језичким средствима или навођењем личног имена. Пример 1: Прва жена космонаут Валентина Терешкова летела је у космос.Пример 2: Генерални конзул Александра Ђорђевић задужена је за конзуларно подручје GK Frankfurt. У првом примеру важно је у датом контексту нагласити пол, док је у другом примеру, управо због принципа родне равноправности, потпуно ирелевантно да ли је генерални конзул мушког или женског пола, а при том је видљивост жена већ обезбеђена навођењем личног имена конзула.

Коришћење паралелних форми или навођење форме у мушком роду са ознаком за наставак у женском роду непотребно оптерећује реченицу, уз сасвим изгледну могућност њеног довођења до апсурда (Сви присутни/присутне на овој прослави били/биле су недвосмислено разочарани/разочаране итд.), те их због тога не треба користити.

Нацрт текста одлуке сачинила је Софија Милорадовић, члан Одбора за стандардизацију српског језика. Нацрт је разматран на седници од 24. фебруара 2011. године и усвојен каo одлука бр.60.

Претходно је овај текст разматрало и усвојило Научно веће Института за српски језик САНУ.

Дечији хор „Чаролија“/Фото: Танјуг, Д.Ж.

САНУ

http://hronograf.net/2017/10/12/sanu-borkinja-psiholoskinja-vojnikinja-sekretarka-gramaticki-nepravilne/

Промоција нових издања издавачке куће "Агапе књига"

Thu, 12 Oct 2017 21:15:25 +0000

На промоцији су говорили академици Владета Јеротић и Душан Ковачевић, Арно Гујон, Александра Нинковић Ташић и домаћин промоције Александар Гајшек.

Млади Француз, Арно Гујон, ког сматрају једним од највећих српских добротвора, у аутобиографској причи објашњава зашто је заволео Србију и за 12 година прикупио скоро четири милона евра помоћи народу на Косову и Метохији.

- Књига је доживела своје треће издање и никада не бих помислио да ће толико читалаца прихватити ово скромно сведочење. Централна нит ове књиге је да будућност зависи од нас, ако не можемо да је променимо у потпуности можемо свакако да утичемо на њу, рекао је Гујон.

Александра Нинковић Ташић приредила је први пут у оквиру једне књиге аутобиографије два велика имена – Пупина и Тесле. Говорећи о књизи, она је истакла да и данас постоји нада да можемо бити бољи људи достојни оваквих предака као што су Пупин и Тесла.

„Агапе антологија 4“ је књига у којој је академик Владета Јеротић изабрао 12 најбољих разговора из дванаестогодишњег серијала „Агапе“ који се емитује на ТВ Студију Б. Академик Душан Ковачевић, Арно Гујон и Александра Нинковић Ташић нагласили су на вечерашњој промоцији да им је изузетна част што су уврштени у књигу „Агапе антологија 4“.

Академик Владета Јеротић рекао је да је био веома субјективан када је бирао којих 12 разговора да стави у књигу. Он је говорио о сваком избору појединачно, образлажући разлоге који су утицали на коначан избор.

Домаћин вечери Александар Гајшек закључио је да „када нешто радимо, треба речима да буде тесно и да их буде мало, а делима широко и да их буде много“.

- Свако од наших гостију, осим што је мајстор речи, њихова дела више говоре о њима, истакао је Гајшек.

У уметничком делу програма учествовали су Хор „Мојсије Петровић“ и интерпретаторка џез и госпел музике Ива Икон.

Трибина: "Библија и филм" [НАЈАВА]

Wed, 11 Oct 2017 12:13:12 +0000

Предавачи ће, пре свега, изложити један кратки историјски пресек у контексту историје филма и адаптације библијских тема у кинематографији.

Након тога, на основу досадашњег искуства у адаптацији библијских наратива и на основу најрелевантнијих примера из историје филма, говориће се о комплементарности филмског језика и "језика" Библије.

На крају, фокус предавања ће се усмерити на саврмене аспекте филмске индустрије, независног фимла, аутентичног ауторског израза и визуелне културе у најширем смислу у односу на интерпретацију и адаптацију Библије у актуелном религиозном дискурсу.

НАЈАВА: "Албум сећања на наше претке из Првог светског рата" у Призрену, 13. окт. 2017. г.

Tue, 10 Oct 2017 09:43:44 +0000

Изложба фотографија пројекта „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“, приказује фотографије, ратне дневнике, војничка писма, дописне карте, споменице и осталу историографску грађу учесника Првог светског рата. То су јединствена сведочења о ратним авантурама и страдањима српског војника у ратним годинама, потиснутог са страница светске историје.

Изложба „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“ величанствен је омаж сенима наших предака. Она је израз жеље, да се славна ратничка прошлост херојског српског народа никада не преда забораву. Познато је да је народ који не познаје своју прошлост, осуђен на то да је увек наново понавља. Зато је Савез потомака ратника Србије 1912-1920, повео племениту мисију, да младе нараштаје подсети на моралну одговорност према Отаџбини и свом властитом народу и његовим жртвама.

Изложбу прати и мултимедијални приказ који ће посетиоцима омогућити интерактивну комуникацију са поставком.

Изложба се приређује у склопу Међународног научног скупа Савремена српска фолклористика - ,,Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту“

Придружите нам се у намери да поносно испричамо велику причу о нашим прецима!

славним-прецима.срб

*********

Пројекат Албум сећања реалиује се са благословом Његове Светости Патријарха Српског г. Иринеја и са благословом Његове светости Патријарха московског и целе Русије г. Кирила.

Контакт особа: Савез потомака ратника Србије 1912-1920.

Александар Василић 063 480 011