Поносни смо што вести и репортаже Телевизије „Храм“ интензивно преносе новинске агенције и медији у Србији и региону, а посебно на интеракцију коју имамо са нашим гледаоцима којима смо захвални на свим предлозима и сугестијама.

Телевизија "Храм" има своје активне налоге на друштвеним мрежама Фејсбук, Твитер, Инстаграм, Линкдин и ЈуТјуб, путем којих нас прати више десетина хиљада пратилаца.

Користимо прилику да овим путем позовемо све гледаоце Телевизије „Храм“ и све људе добре воље да својим идејама и сугестијама узму учешће у креирању програма наше Телевизије која по свом садржају и програмској концепцији представља уточиште уморнима од неукуса и духовно гладнима. Наша програмска концепција базирана је на афирмацији позитивних примера и вредности у друштву, културе у Отаџбини и расејању, представљању православне духовности и хришћанских вредности.

Уредништво Телевизије "Храм"

Листа кабловских оператера који дистрибуирају програм Телевизије „Храм“

• Телеком Србија(цела територија Републике Србије
• Антена Плус(корисницима омогућава да преко собне антене пратне најзначајније домаће ТВ канале међу којима је и Телевизија „Храм“
• МТЛ Црна Гора(цела територија Црне Горе)
• Елта кабел (цела територија БиХ)
• Пошта нет(Београд, Нови Сад, Петроварадин, Сремски Карловци, Суботица,Бајмок, Палић, Велика Плана, Смедерево, Чантавир, Соко Бања, Уб)
• Орион Телеком(цела територија Републике Србије)
• Саттракт (цела територија Србије)
• Exe Net(Ниш, Сврљиг, Крушевац, Пирот, Закечар, Лесковац, Сокобања, Алексинац, Ћуприја, Јагодина, Рековац, Књажевац, Дољевац, Параћин, Прокупље, Ћићевац, Мерошина, Пуковац, Блаце)
• Телемарк систем(Чачак, Краљево, Горњи Милановац, Пожега, Лучани, Кула, Мионица, Љиг)
• Астра Телеком(територија Републике Србије)
• ИнтерКом компјутерс (Поморавски округ)
• Радиус Вектор(Београд, Обреновац, Инђија, Прибој, Бродарево, Пријепоље)
• Ј.М. Оскар(Куршумлија)
• TeamNet Media(Бечеј, Беочин, Нови Сад, Србобран, Темерин, Врбас, Жабаљ)
• ТелСтар (Прокупље)
• Авком (Београд и Војводина)
• Smiley TV(Алибунар, Вршац)
• Victory Media(Српска Црња, Нова Црња, Кикинда)
• Pogled Blue(Бела Паланка)
• Поглед Телекомуникације(Ниш и околина)
• Лимес комуникације(Деспотовац и околина)
• Медиа КДС(Сомбор и Бездан)
• Телпас ДОО(Азања)
• Алтеко ДОО (Петровац)
• Цитадела комуникације (Бабушница, Пландиште, Варварин)
• ГроНет (Београд, Смедерево)
• Елите Сур(Кладово, крајњи југоисток Србије)
• Маско д.о.о.(Београд, Бабушница, Копаоник, Нова Варош)
• Тел Стар(Прокупље)
• Нет ТВ Плус(највећи дистрибутер регионалних ТВ канала у дијаспори)
• Путем интернет сајта tvhram.rs

Филм „Завештање“, у режији Ивана Јовића (2017), са снимљеним сведочењима оних који су као деца преживели логоре Независне државе Хрватске, био нам је преко потребан, јер само сећање није довољно.

Постоји индивидуално, лично сећање пре свега, оних који су преживели мучења, зверства и концентрационе логоре. Нажалост, већ колико сутра, ниједан преживели логораш више неће бити међу вама. Тада ће остати препричана и пренета туђа, недоживљена сећања, која за историју не могу бити поуздана. Сећања, по својој природи субјективна, са протоком времена још се више модификују и мењају. Постоји и такозвано јавно сећање које нам се понуди поводом Међународног дана сећања, када се држава, кроз говоре представника власти, једном годишње сети жртава и ужасних злочина.

У јавна сећања могу се уврстити и монументални, скупи и често тешко разумљиви споменици, поред којих се полажу венци и држе говори. На тим споменицима, по правилу, нема података из којих би намерник могао нешто више да сазна о жртвама, о злочину или о злочинцима. Уобичајено је да на споменицима стоји већ добро познат текст да су „ту страдали комунисти, антифашисти и родољуби од руку окупатора и домаћих издајника“, a страдали су невини људи и деца само зато што су били Срби, Јевреји или Роми. Та истина би морала да буде записана на споменицима. Та једноставна реченица најбоље обезвређује фалсификовану историју.    

Оваква јавна сећања су заправо део политичке обавезе државе. О тим спомен-данима држава подноси годишњи извештај, поручује да је успешно обележила међународни спомен-дан и тиме испунила своју међународну обавезу, преузету потписивањем неке неискрене међународне декларације. Оваквој врсти сећања недостаје морална, историјска, едукативна, васпитна и пре свега хумана димензија.

Због свега што сам написао, уверен сам да је филм „Завештање“ био преко потребан. Он је заправо та једноставна реченица, у филму мултиплицирана кроз казивања преживелих, реченица која огољује усташтво и обесмишљава сваки покушај искривљивања историје. „Завештање“ је документарни филм, сведок срамног времена када су нељуди ходали овим крајевима, саткан од истинитих казивања стотину људи, оних који су преживелих страхоте Јасеновца и других логора и стратишта.

Нажалост, многи њихови блиски и драги то нису.

Сензибилитет и филмско умеће Ивана Јовића, и сведочења преживелих казана уживо, у камеру са потпуним поверењем, једноставним, искреним језиком и топлином која и данас зрачи из њихових погледа, омогућили су подизање трајног споменика жртвама. „Завештање“ је споменик.

Снимљеним материјалом, који се мери стотинама сати, аутори су надоместили многе пропусте наручене и за неке друге потребе написане историје. Историје која је сакрила оно што није смело да буде сакривено. Та такозвана историја нанела је много зла, барем на овим просторима. Писана за потребе наводног очувања добрих националних односа, заправо је сакрила истину о националним односима у Југославији пре Другог светског рата, о злочинима, о злочинцима, и о броју жртава, којим се отуд до данас манипулише.

Филм „Завештање“ све то ненасилно и ненаметљиво, некако природно, поставља на право место. Уједно, по мом мишљењу, овај филм је најубедљивији одговор данашњој нашминканој поставци у музеју у Јасеновцу. После „Завештања“, срамно и нецивилизацијско пребројавање и поигравање бројем жртава логора Јасеновац постаје беспредметно. И поред несагледивог значаја документарног садржаја овог филма, он има несумњиве уметничке вредности: овде је небитно моје лаичко мишљење, то потврђују досадашња признања и награде. Овај филм се мора погледати, доживети и пре свега схватити на прави начин. Јер његово време тек долази.

Истраживање, доказивање и евидентирање је неопходно. У супротном, Ричард Коен ће бити у праву када каже: “Последња жртва геноцида је истина”. Аутори овог филма то нису дозволили.

На почетку сам написао да је филм „Завештање“ био преко потребан и да  сећање није довољно. Једино оно сећање које је истражено, доказано и записано представља валидно сведочанство једног времена. Моња и Иван Јовић са сарадницима су више година истраживали, доказе евидентирали, забележили на филмској траци и сачували истину. Поновићу: време филма “Завештање” тек долази.

У Београду, новембар 2017. године                     

Уложен је велики труд и рад и најпре желимо да захвалимо нашем члану Поука, веома стрпљивом и посвећеном програмеру @WiseMan , као и нашем техничком уреднику за сервере Мирославу.

Шта је ново?

На првом месту нови дизајн, нова пријавна страница, са прелепим сликама наше уреднице Данијеле Олуић

Нови изгледи профила и страница

Нове опције за постављање блогова, догађајâ, претрага YouTuba i gif-ова, прављење страницâ, групâ, фото-албумâ, постављање производа у нашој продавници итд...

Нова опција РЕАКЦИЈЕ на објаве

Мулти-чет са члановима сајта

Прилагођен дизајн за мобилне телефоне и таблете

Уједно, позивамо уреднике епархијских сајтова, црквених општина и манастира да направе своје званичне профиле и странице, где могу да објављују најновије вести и догађаје. Могу да затраже и потвду званичних профилâ

На крају, урадили смо и апликацију за андроид телефоне, тренутно је у бета фази

https://play.google.com/store/apps/details?id=com.crkva.Timeline

Препоручите вашим пријатељима и видимо се и на нашем новом сајту Црква.нет

www.crkva.net

Савез потомака ратника Србије 1912-1920.

"Албум сећања на наше претке из Првог светског рата"

– изложба славним прецима у част!

У склопу обележавања јубиларних година Првог светског рата и Видовдана, у Амбасади Републике Србије у Москви 09. новебра 2017. године, са почетком у 18 часова, биће отворена изложба „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“, у организацији :        

                                               Савезa потомака ратника Србије од 1912. до 1920. Београд

Пројекат „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“

У времену обележавања стогодишњице Великог рата враћа се сећање на славну епопеју српског и руског војника и незаборавно доброчинство руског народа према српским ратницима и избеглом народу. Стога, српски потомци руским потомцима желе да путем „Албума сећања на наше претке из Првог светског рата“ расветле из сећања потиснуту причу о обичном човеку, силом прилика ратнику. Његова судбина много казује о тежњи да се одбрани слобода, правда и истина – вредности које су темељ повезаности свих слободарских народа. Као сведочанство историјског пријатељства руског и српског бића на Калемегдану – месту пресека времена и простора – уздиже се обележје у облику крста, у чијем је центру мотив Светог Ђорђа, симбола руске војске и победе. Овај споменик је посвећен руским и српским војницима палим у Првом светском рату у одбрани Београда 1915. и борбама у Србији пре тога.

Изложба фотографија пројекта „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“  приказује фотографије, ратне дневнике, војничка писма, дописне карте, споменице и осталу историографску грађу учесника Првог светског рата. То су јединствена сведочанства о ратним авантурама и страдањима српског војника у ратним  годинама, потиснутог са страница светске историје. Изложба „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата” резултат је жеље да се данас, сто године касније, ода дужна почаст том малом човеку из Великог рата за цивилизацију, и да се његово велико жртвовање за правду, истину, слободу и човечанство не избрише из нашег цивилизацијског памћења, већ постане културна баштина.

Видео филм „Васкрс јунака из Великог рата“ представља резултат жеље да се ода почаст појединцу – српском војнику и део је прикупљене историографске грађе из периода Првог светског рата коју су потомци послали у част сећања на своје претке, учеснике Великог рата.

                  Амбасада Републике Србије у Москви – Руска Федерација

Мосфилмовскаја бр. 46    М О С К В А

09. новембар 2017. године у 18:00 сати

Изложба је отворена до  24. новембра 2017. Године

Братство бр. 21
 

Садржај двадесет првог броја:

Милорад Павић: ХИЛАНДАР
Томислав Јовановић: ДЕЛА СТАРЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ КОЈА СЕ ОДНОСЕ НА ПУТОВАЊА У СВЕТУ ЗЕМЉУ
Зона Мркаљ: ИВО АНДРИЋ У ЧИТАНКАМА ПРОШЛОГ И ОВОГ ВЕКА
Јелица Јокановић-Михајлов: АКЦЕНАТСКИ СИСТЕМ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И НАШ ДАНАШЊИ ГОВОР
Александра Секулић: (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ У ТРАВНИКУ
Љиљана Чолић: СРПСКЕ ДИНАСТИЈЕ У„ЦАРИГРАДСКОМ ГЛАСНИКУ”
Един Велетовац, Горан Поповић, Амра Шачић: НОВООТКРИВЕНА РАНОХРИШЋАНСКА БАЗИЛИКА НА ПРОСТОРУ СЕВЕРОИСТОЧНЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Ђорђе Перић: РАЗМАТРАњЕ О СТАРИНИ РИСАНСКИХ „ПЈЕСАМА СВАТОВСКИХ” НА ОСНОВУ ЈЕДНОГ БАРОКНОГ ЗАПИСА
Станиша Војиновић: ЂОРЂЕ ПОПОВИЋ ДАНИЧАР И СТАРА СРБИЈА
Миле Станић: ПРВИ СТАТУТ ДРУШТВА СВЕТОГ САВЕ
Небојша Берец: СТОПАМА СТАНИСЛАВА КРАКОВА
Александар Наумов: ПРЕВОДИ БИБЛИЈЕ НА СРПСКИ ЈЕЗИК (ХIХ–ХХI ВЕК)
Злата Бојовић: ДУБРОВАЧКИ ЗЕМЉОТРЕС ИЗ 1667. ГОДИНЕ У КЊИЖЕВНОСТИ
Маријана Матовић: ЛЕГАТ МИЛИВОЈА И БОЖИДАРКЕ ФИЛИПОВИЋ (СА ФРАГМЕНТИМА ИЗ РАТНИХ БЕЛЕЖНИЦА МИЛИВОЈА ФИЛИПОВИЋА)
Стеван Јешевић: ПРОСЛАВА ДАНА СВЕТОГ САВЕ У БЕОГРАДУ ЗА ВРЕМЕ ОКУПАЦИЈЕ (1942–1944)
Димитрије М. Калезић: ШТИЉАНОВИНА
Јелена Видовић: ПРИЛОГ ИСТРАЖИВАЊУ БИБЛИОТЕКАРСТВА У РИСНУ
Маја Ђорђевић: ЈЕЛЕНА ВЕЛИКА КРАЉИЦА – ИЗЛОЖБА НАРОДНОГ МУЗЕЈА У КРАЉЕВУ

ИЗ ПУТНЕ БЕЛЕЖНИЦЕ
Душко М. Петровић: ЗМИЈАЊЕM И ОКО ЗМИЈАЊА

СРБИ У СВЕТУ
Софија Божић: СРБИ У ДАЛМАЦИЈИ ОД УЈЕДИЊЕЊА
ДО СЛОМА ЈУГОСЛАВИЈЕ (1918–1941)
СРПСКЕ СУДБИНЕ
Данко Перић: „ТАМО ДАЛЕКО”
ИЗ СТАРОГ „БРАСТВА”

ПОМЕНИК
Драгана Динић: МИЛОШ НЕМАЊИЋ 1932–2016.
Љубодраг Ристић: ВЛАДИМИР СТОЈАНЧЕВИЋ 1923–2017.
Злата Бојовић: РАДМИЛА МАРИНКОВИЋ, 22.III 1922 – 22. VI 2017.
Душан Зупан: ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ДРУШТВА „СВЕТИ САВА” У 2016. ГОДИНИ
БЕСЕДА ДОМАЋИНА СЛАВЕ ДР ЉУБОДРАГА РИСТИЋА, ПРЕДСЕДНИКА ИЗВРШНОГ ОДБОРА ДРУШТВА „СВЕТИ САВА” 2017,НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ

Комплетна садржина новог броја:http://www.sveti-sava.org.rs/docs/pdf/bratstvo21.pdf

Комплетан садржај ранијих годишта: http://www.sveti-sava.org.rs/category/sadrzaj-ranijih-brojeva-bratstva/

Промоција Монографије „Манастир Богородице Тројеручице" на Сајму књига у Београду

Додатак:

Штанд Манастира Свете Јелисавете из Минска на Сајму књига у Београду

Документарни филм у продукцији Музеја жртава геноцида

Изложбу су отворили о. Андреј Протосинђел Дечанац - заменик Ректора Призренске богословије Св. Кирила и Методија и Роксанда Алексић, историчар, испред тима Албум сећања. Свечаном отварању изложбе присуствовали су свештенство, др Драган Хамовић, посебни саветник министра културе и информисања, професори и ученици богословије, бројни гости.

Изложба фотографија пројекта „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“  приказује фотографије, ратне дневнике, војничка писма, дописне карте, споменице и осталу историографску грађу учесника Првог светског рата. То су јединствена сведочанства о ратним авантурама и страдањима српског војника у ратним  годинама, потиснутог са страница светске историје, а који су поносни потомци послали на пројекту „Албум сећања“ у част својих предака - учесника Великог рата.

Изложба је приређена у склопу Међународног научног скупа Савремена српска фолклористика - ,,Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту“.

Пројекат се реализује са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и благословом Његове Светости Патријарха московског и целе Русије. Пројекат је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадњу с дијаспором и србима у региону.

Уводне напомене

Одбор за стандардизацију српског језика је до сада расправљао и званично реаговао на питања која су се односила на називе занимања женских особа – одлука бр. 57: Како именовати занимања и титуле женских особа (Списи Одбора за стандардизацију, X, 2008, с. 98–104). О томе постоје појединачни прилози српских лингвиста (Ковачевић, Клајн, Бугарски, С. Савић и др.). Овом приликом истиче се потреба за прецизнијом препоруком и ставовима како би се избегла банализација језичке теорије – да се због присуства или одсуства неке граматичке категорије може закључити о присуству или одсуству неке равноправности или дискриминације у језику.

Образложење

2. Такође, став да је само родно диференциран језик – језик родне равноправности подразумева да језици који не познају граматичку категорију рода нису или не могу бити језици родне равноправности. Тиме се, имплицитно, дискриминишу говорници оних језика који не поседују одговарајуће граматичке категорије, попут енглеског језика. А управо је на англосаксонском говорном подручју питање родне равноправности у језику решено на сасвим другачији начин – потпуном неутрализацијом обележја рода у ретким случјаевима где се оно јавља: на пример, уместо chairman препоручује се коришћење chairperson, a уместо policeman – police officer. Ово имплицира постојање друкчијег става у оквиру теорије родне равноправности, потпуно супротног оном који се шири у нашој јавности, а то је став да се родна равноправност заправо обезбеђује употребом родно неутралних облика, док инсистирање на обележавању пола у контексту у коме је тај податак ирелевантан може указивати на дискриминацију.

3. Родна неутралност генеричког мушког рода у српском језику није претпоставка, већ лингвистичка чињеница: граматички и природни род именица у српском језику нису идентични. Граматике српског језика у званичној употреби кажу да именице које значе врсту, звање или занимање означавају бића оба пола (човек/људи, пас, голуб, писац, судија…). Стога тврдња да употреба генеричког мушког рода угрожава права жена бива у нескладу са важећим ставом лингвистичке науке. И не само то ― оваква би тврдња подразумевала да су готово сви законодавни акти Републике Србије, почев од Устава, – родно дискриминаторски, јер се у њима не користе доследно облици женског рода. И у самом Закону о равноправности полова користи се генерички мушки род (сведок, послодавац…). При том, Закон о равноправности полова, сасвим у складу са важећом граматиком српског језика, изричито каже: Термини којима су у овом закону означени положаји, професије, односно занимања, изражени у граматичком мушком роду, подразумевају природни мушки и женски род лица на које се односе.

4. Граматичка категорија женског рода није једино средство за обезбеђивање видљивости жена у српском или било ком другом језику, нити пак може утицати на дискриминацију или равноправност жена. Равноправност не зависи од употребе појединих граматичких категорија, већ од контекста у коме су оне употребљене, односно – од значења целине текста. Чак и уз доследну употребу граматичке категорије женског рода могу се изражавати дискриминаторски ставови о женама (нпр. Жене политичари (политичарке) неспособне су за обављање одговорних послова). Такође, текстови у којима се не користи граматичка категорија женског рода могу садржати ставове који афирмишу родну равноправност. Позитиван пример представља превод Повеље Уједињених нација на српски језик. Повеља се залаже за сваки вид равноправности, па и за равноправност полова, али се у самом тексту користи синтагма права човека, а не тзв. родно осетљива синтагма права мушкараца и жена (уп. „унапређивање и подстицање поштовања права човека и основних слобода за све без обзира на расу, пол, језик и веру“).

5. Стандардизација говора у званичној и јавној употреби може у одређеној мери подразумевати интервенцију у правцу слања пожељне политичке поруке. Међутим, нормирање језика се не сме руководити искључиво принципом слања пожељне политичке поруке, посебно када се то коси са увидима до којих је дошла званична наука о језику, или када би то значило нарушавање структуре датог језика, односно – било у нескладу са важећим граматичким и правописним нормама и добром језичком праксом. Стога свака стандардизација говора у званичној и јавној употреби у Републици Србији мора најпре бити усклађена са постојећом нормом српскога језика.

Препоруке  и ставови одбора за стандардизацију српског језика

Облике женског рода за именице које значе професије треба употребљавати тамо где је њихова употреба у складу са постојећом нормом и добром језичком праксом. Када је реч о облицима женског рода за означавање професија који нису нормирани или уобичајени у језичкој пракси, исправно је користити генерички мушки род (нпр. борац, пилот, академик), јер његова употреба никако не имплицира дискриминацију жена, већ подразумева свет о једнакој друштвеној (/људској) вредности мушкарца и жене.

Уколико је у датом контексту неопходно нагласити да је носилац функције женског рода, то се може обезбедити и другим језичким средствима или навођењем личног имена. Пример 1: Прва жена космонаут Валентина Терешкова летела је у космос.Пример 2: Генерални конзул Александра Ђорђевић задужена је за конзуларно подручје GK Frankfurt. У првом примеру важно је у датом контексту нагласити пол, док је у другом примеру, управо због принципа родне равноправности, потпуно ирелевантно да ли је генерални конзул мушког или женског пола, а при том је видљивост жена већ обезбеђена навођењем личног имена конзула.

Коришћење паралелних форми или навођење форме у мушком роду са ознаком за наставак у женском роду непотребно оптерећује реченицу, уз сасвим изгледну могућност њеног довођења до апсурда (Сви присутни/присутне на овој прослави били/биле су недвосмислено разочарани/разочаране итд.), те их због тога не треба користити.

Нацрт текста одлуке сачинила је Софија Милорадовић, члан Одбора за стандардизацију српског језика. Нацрт је разматран на седници од 24. фебруара 2011. године и усвојен каo одлука бр.60.

Претходно је овај текст разматрало и усвојило Научно веће Института за српски језик САНУ.

Институт за српски језик © 2017

 САНУ

http://hronograf.net/2017/10/12/sanu-borkinja-psiholoskinja-vojnikinja-sekretarka-gramaticki-nepravilne/