Изложбу су отворили о. Андреј Протосинђел Дечанац - заменик Ректора Призренске богословије Св. Кирила и Методија и Роксанда Алексић, историчар, испред тима Албум сећања. Свечаном отварању изложбе присуствовали су свештенство, др Драган Хамовић, посебни саветник министра културе и информисања, професори и ученици богословије, бројни гости.

Изложба фотографија пројекта „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“  приказује фотографије, ратне дневнике, војничка писма, дописне карте, споменице и осталу историографску грађу учесника Првог светског рата. То су јединствена сведочанства о ратним авантурама и страдањима српског војника у ратним  годинама, потиснутог са страница светске историје, а који су поносни потомци послали на пројекту „Албум сећања“ у част својих предака - учесника Великог рата.

Изложба је приређена у склопу Међународног научног скупа Савремена српска фолклористика - ,,Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту“.

Пројекат се реализује са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и благословом Његове Светости Патријарха московског и целе Русије. Пројекат је подржан од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадњу с дијаспором и србима у региону.

Уводне напомене

Одбор за стандардизацију српског језика је до сада расправљао и званично реаговао на питања која су се односила на називе занимања женских особа – одлука бр. 57: Како именовати занимања и титуле женских особа (Списи Одбора за стандардизацију, X, 2008, с. 98–104). О томе постоје појединачни прилози српских лингвиста (Ковачевић, Клајн, Бугарски, С. Савић и др.). Овом приликом истиче се потреба за прецизнијом препоруком и ставовима како би се избегла банализација језичке теорије – да се због присуства или одсуства неке граматичке категорије може закључити о присуству или одсуству неке равноправности или дискриминације у језику.

Образложење

2. Такође, став да је само родно диференциран језик – језик родне равноправности подразумева да језици који не познају граматичку категорију рода нису или не могу бити језици родне равноправности. Тиме се, имплицитно, дискриминишу говорници оних језика који не поседују одговарајуће граматичке категорије, попут енглеског језика. А управо је на англосаксонском говорном подручју питање родне равноправности у језику решено на сасвим другачији начин – потпуном неутрализацијом обележја рода у ретким случјаевима где се оно јавља: на пример, уместо chairman препоручује се коришћење chairperson, a уместо policeman – police officer. Ово имплицира постојање друкчијег става у оквиру теорије родне равноправности, потпуно супротног оном који се шири у нашој јавности, а то је став да се родна равноправност заправо обезбеђује употребом родно неутралних облика, док инсистирање на обележавању пола у контексту у коме је тај податак ирелевантан може указивати на дискриминацију.

3. Родна неутралност генеричког мушког рода у српском језику није претпоставка, већ лингвистичка чињеница: граматички и природни род именица у српском језику нису идентични. Граматике српског језика у званичној употреби кажу да именице које значе врсту, звање или занимање означавају бића оба пола (човек/људи, пас, голуб, писац, судија…). Стога тврдња да употреба генеричког мушког рода угрожава права жена бива у нескладу са важећим ставом лингвистичке науке. И не само то ― оваква би тврдња подразумевала да су готово сви законодавни акти Републике Србије, почев од Устава, – родно дискриминаторски, јер се у њима не користе доследно облици женског рода. И у самом Закону о равноправности полова користи се генерички мушки род (сведок, послодавац…). При том, Закон о равноправности полова, сасвим у складу са важећом граматиком српског језика, изричито каже: Термини којима су у овом закону означени положаји, професије, односно занимања, изражени у граматичком мушком роду, подразумевају природни мушки и женски род лица на које се односе.

4. Граматичка категорија женског рода није једино средство за обезбеђивање видљивости жена у српском или било ком другом језику, нити пак може утицати на дискриминацију или равноправност жена. Равноправност не зависи од употребе појединих граматичких категорија, већ од контекста у коме су оне употребљене, односно – од значења целине текста. Чак и уз доследну употребу граматичке категорије женског рода могу се изражавати дискриминаторски ставови о женама (нпр. Жене политичари (политичарке) неспособне су за обављање одговорних послова). Такође, текстови у којима се не користи граматичка категорија женског рода могу садржати ставове који афирмишу родну равноправност. Позитиван пример представља превод Повеље Уједињених нација на српски језик. Повеља се залаже за сваки вид равноправности, па и за равноправност полова, али се у самом тексту користи синтагма права човека, а не тзв. родно осетљива синтагма права мушкараца и жена (уп. „унапређивање и подстицање поштовања права човека и основних слобода за све без обзира на расу, пол, језик и веру“).

5. Стандардизација говора у званичној и јавној употреби може у одређеној мери подразумевати интервенцију у правцу слања пожељне политичке поруке. Међутим, нормирање језика се не сме руководити искључиво принципом слања пожељне политичке поруке, посебно када се то коси са увидима до којих је дошла званична наука о језику, или када би то значило нарушавање структуре датог језика, односно – било у нескладу са важећим граматичким и правописним нормама и добром језичком праксом. Стога свака стандардизација говора у званичној и јавној употреби у Републици Србији мора најпре бити усклађена са постојећом нормом српскога језика.

Препоруке  и ставови одбора за стандардизацију српског језика

Облике женског рода за именице које значе професије треба употребљавати тамо где је њихова употреба у складу са постојећом нормом и добром језичком праксом. Када је реч о облицима женског рода за означавање професија који нису нормирани или уобичајени у језичкој пракси, исправно је користити генерички мушки род (нпр. борац, пилот, академик), јер његова употреба никако не имплицира дискриминацију жена, већ подразумева свет о једнакој друштвеној (/људској) вредности мушкарца и жене.

Уколико је у датом контексту неопходно нагласити да је носилац функције женског рода, то се може обезбедити и другим језичким средствима или навођењем личног имена. Пример 1: Прва жена космонаут Валентина Терешкова летела је у космос.Пример 2: Генерални конзул Александра Ђорђевић задужена је за конзуларно подручје GK Frankfurt. У првом примеру важно је у датом контексту нагласити пол, док је у другом примеру, управо због принципа родне равноправности, потпуно ирелевантно да ли је генерални конзул мушког или женског пола, а при том је видљивост жена већ обезбеђена навођењем личног имена конзула.

Коришћење паралелних форми или навођење форме у мушком роду са ознаком за наставак у женском роду непотребно оптерећује реченицу, уз сасвим изгледну могућност њеног довођења до апсурда (Сви присутни/присутне на овој прослави били/биле су недвосмислено разочарани/разочаране итд.), те их због тога не треба користити.

Нацрт текста одлуке сачинила је Софија Милорадовић, члан Одбора за стандардизацију српског језика. Нацрт је разматран на седници од 24. фебруара 2011. године и усвојен каo одлука бр.60.

Претходно је овај текст разматрало и усвојило Научно веће Института за српски језик САНУ.

Институт за српски језик © 2017

 САНУ

http://hronograf.net/2017/10/12/sanu-borkinja-psiholoskinja-vojnikinja-sekretarka-gramaticki-nepravilne/

На промоцији су говорили академици Владета Јеротић и Душан Ковачевић, Арно Гујон, Александра Нинковић Ташић и домаћин промоције Александар Гајшек.
 
Млади Француз, Арно Гујон, ког сматрају једним од највећих српских добротвора, у аутобиографској причи објашњава зашто је заволео Србију и за 12 година прикупио скоро четири милона евра помоћи народу на Косову и Метохији.

- Књига је доживела своје треће издање и никада не бих помислио да ће толико читалаца прихватити ово скромно сведочење. Централна нит ове књиге је да будућност зависи од нас, ако не можемо да је променимо у потпуности можемо свакако да утичемо на њу, рекао је Гујон.

Александра Нинковић Ташић приредила је први пут у оквиру једне књиге аутобиографије два велика имена – Пупина и Тесле. Говорећи о књизи, она је истакла да и данас постоји нада да можемо бити бољи људи достојни оваквих предака као што су Пупин и Тесла.

„Агапе антологија 4“ је књига у којој је академик Владета Јеротић изабрао 12 најбољих разговора из дванаестогодишњег серијала „Агапе“ који се емитује на ТВ Студију Б. Академик Душан Ковачевић, Арно Гујон и Александра Нинковић Ташић нагласили су на вечерашњој промоцији да им је изузетна част што су уврштени у књигу „Агапе антологија 4“.

Академик Владета Јеротић рекао је да је био веома субјективан када је бирао којих 12 разговора да стави у књигу. Он је говорио о сваком избору појединачно, образлажући разлоге који су утицали на коначан избор.

Домаћин вечери Александар Гајшек закључио је да „када нешто радимо, треба речима да буде тесно и да их буде мало, а делима широко и да их буде много“.
 
- Свако од наших гостију, осим што је мајстор речи, њихова дела више говоре о њима, истакао је Гајшек.

У уметничком делу програма учествовали су Хор „Мојсије Петровић“ и интерпретаторка џез и госпел музике Ива Икон.

Предавачи ће, пре свега, изложити један кратки историјски пресек у контексту историје филма и адаптације библијских тема у кинематографији.

Након тога, на основу досадашњег искуства у адаптацији библијских наратива и на основу најрелевантнијих примера из историје филма, говориће се о комплементарности филмског језика и "језика" Библије.

На крају, фокус предавања ће се усмерити на саврмене аспекте филмске индустрије, независног фимла, аутентичног ауторског израза и визуелне културе у најширем смислу у односу на интерпретацију и адаптацију Библије у актуелном религиозном дискурсу.

Изложба фотографија пројекта „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“, приказује фотографије, ратне дневнике, војничка писма, дописне карте, споменице и осталу историографску грађу  учесника Првог светског рата. То су јединствена сведочења о ратним авантурама и страдањима српског војника у ратним годинама, потиснутог са страница светске историје.

 Изложба „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“ величанствен је омаж сенима наших предака. Она је израз жеље, да се славна ратничка прошлост херојског српског народа никада не преда забораву. Познато је да је народ који не познаје своју прошлост, осуђен на то да је увек наново понавља. Зато је Савез потомака ратника Србије 1912-1920, повео племениту мисију, да младе нараштаје подсети на моралну одговорност према Отаџбини и свом властитом народу и његовим жртвама.

Изложбу прати и мултимедијални приказ који ће посетиоцима омогућити интерактивну комуникацију са поставком.

Изложба се приређује у склопу Међународног научног скупа Савремена српска фолклористика - ,,Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту“

Придружите нам се у намери да поносно испричамо велику причу о нашим прецима!

славним-прецима.срб

*********

Пројекат Албум сећања реалиује се са благословом Његове Светости Патријарха Српског г. Иринеја и са благословом Његове светости Патријарха московског и целе Русије г. Кирила.

Контакт особа: Савез потомака ратника Србије 1912-1920.

Александар Василић  063 480 011

Његош писао по образу свог народа

Међу гостима и Патријарх Иринеј, митрополит Амфилохије, академик Матија Бећковић, Фото А. Стевановић

Свјет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној! Пророчки стихови владике и песника Петра II Петровића Његоша изговорени синоћ у пуној сали Коларчеве задужбине звучали су као да су написани пре неколико дана, а не пре више од 17 деценија. Свечаност "Његош у нашем времену", поводом 170 година објављивања "Горског вијенца", окупила је многобројне поштоваоце дела великог поете и владара. Међу њима су били патријарх Иринеј и други црквени великодостојници, архитекта Драгомир Арсовић, редитељ Божидар Ђуровић, кошаркаш Дејан Бодирога....

- Сам Његош и његово дело данас су савременији неголи у времену када је оно написано - беседио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије. - Сведочанство тога је његов "Горски вијенац" и "Луча микрокозма".

Говорећи о духовно непролазној снази хришћанске промисли, цитирајући "нека буде што бити не може, нека траје борба непрестана", митрополит је навео:

- Основна мисао "Горског вијенца" је питање праве и лажне вере, питање добра и зла. У Црној Гори Његоша су прогласили за геноцидног. Али, то није геноцид, већ жртвовање себе за другог.

Академик Матија Бећковић је подсетио да је "Горски вијенац" објављен кад је и Вук Караџић штампао превод Новог завета: - Временом је "Горски вијенац" постао Нови завет српског народа. За велике песме потребни су велики разлози. Његошево дело настало је у шкрипцу, а "Горски вијенац" у ропцу, кад су се Омер-паша и глад удружили против српског рода.

Догађај на Коларцу организовало Српско просвјетно друштво "Просвјета" из Београда

Бећковић је рекао да су и данас Срби у шкрипцу.

- У време кад је мастило било светије од крви мученика, а хартија скупља од крви смртника, Његош је писао по образу свога народа - рекао је Бећковић. - Ко год је имао образа на њему је имао исписан "Горски вијенац". А кад се пише по образу народа води се рачуна и шта се и како се и о чему се пише. Ко није имао образа, ни Његош му по образу није ништа написао. Сад има мастила и хартије, па свако може узети лист и писати чиме било и како било. За образ мало ко мари, а они који добро задрже и данас носе на лицу исписан "Горски вијенац" као неку врсту невидљиве тетоваже.

Догађај је организовало Српско просвјетно друштво "Просвјета" из Београда, а у име домаћина обратио се сенатор Републике Српске професор доктор Милимир Мучибабић.

- Некад неизоставан писац на југословенском простору, данас је непожељан и у својој родној Црној Гори - рекао је Мучибабић. - У бестијалности и у неразумевању суштинског код Његоша иде се толико далеко да га Универзитет у Сарајеву тумачи као геноцидног писца, а то мишљење деле и неки црногорски квазиинтелектуалци, што је равно скандалу. Његош је песник слободе и филозоф, религијски мислилац, духовник и државник, чије дело има најдубље психолошко, религијско, хришћанско и етичко значење. Његово разумевање и поимање слободе надилази границе ових простора. "Горски вијенац" у себи садржи изванредну интерпретацију различитих култура. То је енциклопедија српског живота у Црној Гори.

 

ЛУЧА МИКРОКОЗМА

У славу Петра Петровића Његоша и "Горског вијенца", глумац Петар Божовић и прво београдско певачко друштво извели су његову "Лучу микрокозму". У уметничком делу програма учествовао је и гуслар Славко Алексић.

Организатор: Галерија Српске академије наука и уметности
Народни музеј у Београду и
Музеј Српске православне цркве

27. септембар - 12. новембар 2017.

СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ
Има част да Вас позове на свечано отварање изложбе

СРПСКО УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ. ИДЕНТИТЕТ, ЗНАЧАЈ, УГРОЖЕНОСТ
Аутори: дописни члан САНУ Миодраг Марковић и проф. др Драган Војводић

Свечана сала САНУ
Кнезa Михаила 35, други спрат
Среда, 27. септембар, у 19 сати

Мултимедијална изложба СРПСКО УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ. ИДЕНТИТЕТ, ЗНАЧАЈ, УГРОЖЕНОСТ саздана је из две, вишеструко проблемски повезане основне тематске целине.

Прва целина има првенствено задатак да одабраним оригиналним делима и различитим репродукцијама представи особен културни идентитет српског уметничког и духовног наслеђа на Косову и Метохији од 12. до 20. века, произашао из ширих развојних токова наше старе уметности, као одговор на потребе државе и цркве. У том контексту нарочита пажња биће посвећена прегнућу српских ктитора и приложника у стварању и идентитетском профилисању те баштине.

Друга изложбена целина намењена је указивању на сталну угроженост и уништавање тог наслеђа, управо због његове јасне идентитетске одређености као нарочитог квалитета. Документовано ће бити представљени дуга историја уништавања и различити облици угрожавања српског уметничког наслеђа на Косову и Метохији, све до данашњих дана.

Планирано је да на поменутој изложби, као претежан део експонaта, буду изложени уметнички предмети из збирки Народног музеја у Београду, Музеја примењене уметности, Галерије фресака, Архива САНУ и Музеја СПЦ. У току припреме изложбе врши се темељна конзерваторско-рестаураторска обрада и заштита угрожених икона и богослужбених предмета. С обзиром на лоше стање појединих изузетно значајних уметничких дела, њихова конзервација представља суштински део пројекта.

Поводом изложбе у припреми су три пратеће публикације – каталог изложбе и зборник радова (обе на српском и на енглеском језику) и Црква Светог Ђорђа у Речанима код Суве Реке. Цртежи фресака и архитектуре (научна грађа о храму из 14. века, срушеном до темеља 1999).

У Неготину су почели 52. „Мокрањчеви дани”, традиционална манифестацији која се одржава у родном граду чувеног композитора Стевана Стојановића Мокрањца.

Фестивал „Мокрањчеви дани”, који ће трајати до 29. септембра, окупља најзначајнија имена из области музике, али и ликовне и сценске уметности.

Манифестација је свечано отворена у суботу полагањем цвећа на споменик Стевана Стојановића Мокрањца, поздравним речима председника Општине Неготин Владимира Величковића и беседом диригента Дејана Савића.

У дворишту родне куће славног композитора сви учесници традиционалног натпевавања и неготински хорови извели су Шесту Мокрањчеву руковет, чиме Неготин симболично одаје највећу почаст свом великану.

У традиционалном натпевавању хорова, Мешовити хор Министарства одбране и Војске Србије, под вођством диригента Катарине Божић, обухватао је композиције „Богородице Дјево”, „Васкршњи антифони”, „Воскресни Боже”,„Свјат Господ Бог наш”, затим „Што се боре мисли моје”, „Пошла мома на вода” , „Оро се вије” и „Рум, дум, дум”, саопштило је Министарство одбране.

У Дому културе учествовали су и Камерни мешовити хор „Лола” из Сарајева (БиХ) под вођством диригента Јосипа Катавића, Градски мешовити хор „Абрашевић” из Ваљева уз диригента Драгана Васиљевића, Певачко друштво „Преподобни Рафаило Банатски” из Зрењанина са диригентом Сенком Милисављевић и Вокални ансамбл „Фортишимо” из Бургаса (Бугарска) уз диригента Милену Добреву.

Победник натпевавања је Певачко друштво „Преподобни Рафаило Банатски” из Зрењанина, о чему је одлучивао жири у саставу - музиколог проф. др Соња Маринковић, диригент др Милоје Николић и диригент мр Тамара Адамов Петијевић.  (Танјуг)

Neiscrpni izvor energije i nadahnuća koje je posedovao Mihajlo Idvorski Pupin, nikada ne prestaju da nas zadivljuju. Odakle to nadahnuće dolazi i šta ga je pokretalo? Dete svoga doba, on u sebi sjedinjuje impulse tehnološke revolucije koja se odvijala u Evropi i Americi i buđenja srpskih oslobodilačkih težnji, u nekoliko uzastopnih ratova. Njegov život je ostvarenje svega onoga što se zvalo srpski- "američki san". Život ispunjen radom, borbom i uspesima, u punoj meri je iskazivao, moglo bi se reći, sve vrline srpskog genija, zapadnog tipa. Ogromna snaga arhetipa, uz božansko nadahnuće, je ono što čini genija. Po ostvarenosti i veličini, budući da takvih ljudi danas bolno nedostaje, njegov nam život liči na bajku. Velike krize rađaju velike ljude. Uvek su nalazili svoj put. Takav je bio i Mihajlo Pupin, čija veličina nije ležala samo u oblasti tehničkih dostignuća, već i u mnogim oblastima politike i kulture. Pripadao je verodostojnoj srpskoj eliti kraja 19. i početka 20. veka, kada se ponovo rađala srpska država. Borba za interese Srbije dala je pečat celom njegovom životu. Inspirisani njegovim patriotizmom i delom, grupa entuzijasta na čelu sa g-đom Aleksandrom Ninković-Tašić, je tokom prošlih godina, stvorila originalnu interaktivnu izložbu, koja je po broju posetilaca, premašila sva očekivanja i pokazala da se u Srbiji još uvek cene snažne ličnosti koje imaju inicijativu i znaju da kristališu sve vrednosti naroda iz koga potiču. Pupin, patriotizmu danas vraća autentični sjaj. Ovo putovanje kroz život i delo Mihajla Pupina, govori da su vrednosti koje je on nosio, još uvek žive, poželjne i ostvarive. Glume: Filip Tašić, Svetlana Labus, Dragan Vučelić a narator je Aleksandra Ninković-Tašić. Urednik je Ivana Kovačević a reditelj Dragan M. Ćirjanić

SVETSKA PREMIJERA PSALMA 78 ISIDORE ŽEBELJAN

Četiri vodeća svetska kamerna hora – Holandski kamerni hor, Triniti hor iz Njujorka, Norveški solisti i Talis skolars iz Velike Britanije – osmislili su izuzetan projekat koncertnog izvođenja svih 150 psalama, komponovanih tokom 10 vekova, od Hildegard fon Bingen do savremenih stvaralaca. Samo sedam kompozitora iz celog sveta dobilo je porudžbinu da napišu po jedno novo delo na stihove psalama, a među njima i Isidora Žebeljan. Ona je izabrala stihove iz 78. psalma i to u prevodu na portugalski jezik. Premijera njene kompozicije Psalm 78 (Salmo 78) održana je 2. septembra u čuvenoj sali Fredenburg u Utrehtu, na završnom koncertu Festivala stare muzike, najznačajnijem svetskom festivalu te vrste. Kompoziciju su izveli Holandski kamerni hor i dirigent Peter Dejkstra, jedan od internacionalno najistaknutijih horskih dirigenata današnjice. Psalm 78 Isidore Žebeljan biće tokom ove godine izveden još na koncertima u Njujorku (Linkoln centar) i Briselu.

Владимир Коларић „Хришћанство и филм“ (Отачник и Бернар, 2017)

Садржај:

Предговор

I

Религија и филм – Од Анрија Ажела ка могућности заснивања једне хришћанске естетике филма

Слика и страст – испитивање филма

„Филм је наша нечиста савест“

Филм и телесна лепота

Религија и помирење у филму „Исцељење“ Ивана Јовића

II

Фантастични реализам Алексеја Балабанова

Два филма Павла Лунгина

Посредовања – О филму „Исцељење“ Ивана Јовића

Са вером у Бога – Филм „Завештање“ Ивана Јовића

У раљама лудила – Филм „Унутра“ Мирка Абрлића и Јелене Марковић

О наказама и људима – Филм „Ја, Данијел Блејк“ Кена Лоуча

Нови живот – „На млечном путу“ Емира Кустурице

„Викинг“– Филм о Владимиру Кијевском и крштењу Русије

У љубави и истини – Кадијевић о Кадијевићу

Напомена о изворима

О аутору

Предговор

Ова књига представља зборник мојих текстова на широко постављену тему односа хришћанства и филма, односно на који начин филм као уметност и медиј може да „изрази“ или „посредује“ хришћанско искуство Бога, човека и света.

Моји одговори, као што ће се видети, нису једнозначни. Текстови су писани у распону од готово једне деценије и одразу трагања које има колико интелектуалну и теоријску, толико и егзистенцијалну мотивацију. У том смислу, текст који отвара књигу је мој први теоријски, научни рад који сам уопште написао, и он покреће она питања о уметности и филму којима сам наставио да се бавим у континуитету, и даље ћу се бавити.

Књига је подељена на два дела: први обухвата теоријске студије раније објављиване у научним часописима, а други приказе, објављене већим делом у Православљу и Руском алманаху. Текстови, такви какви су, дати у оном облику у ком су се првобитно појавили, пре свега другог представљају позив на дијалог.

О аутору

Владимир Коларић је теоретичар уметности и културе, прозни и драмски писац и преводилац. Дипломирао драматургију и докторирао теорију драмских уметности, медија и културе на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду. Одбранио је дисертацију на тему „Филм и књижевност: Трансформација књижевног текста Ф. М. Достојевског у филмовима Живојина Павловића“.

Делује као самостални истраживач и слободни уметник.

https://otacnik.blogspot.rs/2017/08/blog-post.html