Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служили су 24. септембра 2017. године свету Литургију у крипти Спомен-храма Светог Саве на Врачару. Предстојатељу Александријске Цркве овом приликом уручен је орден Светог Саве.

Торжественом Литургијом у крипти Спомен-храма Светог Саве на Врачару началствовали су предстојатељи Српске Патријаршије и Александријске Цркве,  Свјатјејши Патријарх српски г. Иринеј и Блажењејши Патријарх александријски и све Африке г. Теодор, уз саслужење викопреосвећене господе митрополита загребачко-љубљанског Порфиријеа, гвинејског Георгија и пилусијског Нифонта, преосвећене господе епископа жичког Јустина и зворничко-тузланског Фотија; и видокопреподобних архимандрита Стефана - настојатеља храма Светог Саве, и Данила, секретара Синода Александријске Цркве.

Саслуживали су и протојереји-ставрофори др Саво Јовић - главни секретар Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, и проф. др Владимир Вукашиновић - архијерејски намесник, као и протођакон Игор Давидовић, ђакон Владимир Руменић, ипођакони Владимир Јелић и Дејан Накић.

Литургијском сабрању молитвено су присуствовали епископи бачки Иринеј, сремски Василије и нишки Арсеније.

Богослужењу су присуствовали и саветник председника Републике Србије г. Никола Селаковић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, амбасадор Грчке г. Елијас Елијадис, први секретар апостолске нунцијатуре монсињор Филипо Колнаго, надбискуп београдски Станислав Хочевар, саветник амбасадора Руске Федерације г. Денис Кузнедељев и представници амбасаде Египта.

После свете Литургије предстојатељ Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх г. Иринеј поздравио је Блажењејшег Патријарха александријског и све Африке г. Теодора II:

-Ваше Блаженство, Папо и Патријарше александријски и све Африке, вазљубљени у Христу брате и саслужитељу, господине Теодоре, Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, сабраћо и саслужитељи часни оци, драга браћо и сестре у Христу и верна чада наше Свете Цркве. Господ наш, Који се Својом вољом узнео на Крст и смрћу Својом победио смрт, а нас начинио наследницима вечног живота, подарио нам је чудесно оружје Своје, како каже кондак који данас појемо, победу и непобедиву силу Часнога Крста, чије свето Воздвиженије данашња света служба најављује. Победничка сила Крста – од искони до данас, у векове векова и кроза сву вечност – за хришћане, за оне који су у Богу живи, за житељство, како наш стари језик назива Народ Божји, извор је небеске радости и залог вечне победе над видљивим и невидљивим непријатељима. Каже се у данашњем Јеванђељу: „Бог тако заволе свет да је Сина Свога Јединороднога дао да нико ко верује у Њега не пропадне него да свако има живот вечни” (Јован 3,16). А Крсту Господњем, некада знаку слабости, безумља и срамоте, у Цркви Божјој ми се, живим и животворним Духом Светим научени и Светим Предањем утврђени, клањамо, уздижемо га и славимо као радост и дар, као знак победе и извор освећења.

-Клањајући се Крсту Господњем и славећи свето Васкрсење Његово, радујемо се и братској заједници коју нам Бог дарује данас у овоме светоме храму, али и у срцима нашим, заједници са нашим драгим гостима из свете апостолске Александријске Цркве, на челу са њеним Предстојатељем, Његовим Блаженством Папом и Патријархом александријским и све Африке господином Теодором, поручио је патријарх Иринје и додао:

-Крст и свети Путир које уздижемо и приносимо занавек спајају наше сестринске Цркве и народе у њима прибране. Возглављени у Христу Господу, постајемо једно Тело и Један Дух. Постајемо жива и реална богочовечанска заједница, браћа и сестре, испуњени љубављу Божјом. Само Бог је Љубав и вечни извор љубави,  која по Божјој заповести, као што смо чули у светом Јеванђељу, талентима који су нам дати и које не смемо никако закопати, настављамо дело Искупитеља нашег, испуњавајући Јеванђеље Његово делима милосрђа и ширећи спасоносну реч Његову. Овај свет је Виноград Господњи. Светотајинским поклоњењем Крсту и Васкрсењу, напором подвига и самоодрицања, ми учествујемо у крсноваскрсном Телу Господа Христа, у Цркви Његовој, свако према броју, количини и врсти добијенога дара (таланта).

-Обиље таланата које је добила, Александријска Црква није само сачувала, него и многоструко умножила. Сетимо се, драга браћо и сестре, пре свих светог апостола и јеванђелиста Марка, који је и оснивач свете Александријске Цркве, затим светих архиепископа Александра, Атанасија Великог, Кирила Великог и многих других светих првојерараха које Ваша Црква подари свету! У историјском сусрету хришћанске Благе Вести, новйне коју је Христово учење донело, и античког културног света, античке философије, они су поставили темеље нашег богословља, наше православне философије у Духу Светом, Истине која не стари него и данас облагодаћује ум човечји.  Светим Памћењем сећамо се и подвижника египатских – Антонија, Пахомија, Пајсија, Пимена и толиких других (свима њима је Црква додала епитет Велики) – који у египатским пустињама основаше организовано монаштво, а који и данас својим молитвеним заступништвом пред Богом, светим поукама које написаше и правилима здравог подвизавања устројавају побожни живот не само монаха  него и свих хришћана, истакао је Патријарх српски и наставио:

-Целом православном свету је познато да Ви, Блажењејши, неодступно и непоколебиво, „проповедајући Јеванђеље о Царству" (Марко 1,14 и Матеј 4,23),  не само да умножавате децу Цркве и испуњавате ове речи Марковог Јеванђеља, него, надахнути свим врлинама које је древна Александријска Црква вековима стицала и неговала, настављате апостолско служење у свима областима – у делима милосрђа, у ширењу богословске науке, оснивањем многих духовних академија широм Африке, а нарочито у мисионарском деловању. Ви сте, Ваше Блаженство, цео афрички континент претворили у Њиву Господњу. Народе гладне и жедне спасоносне и живоносне вере нахранили сте и напојили живом речју Господа нашег Исуса Христа, подигли сте манастире, основали парохије и епископије. Цео континент је почео да дише светим дахом православне хришћанске вере, наде и љубави; чује се појање и песма која велича Часни Крст и Васкрсење Господње; народи се припремају за вечно Царство које проповедамо и очекујемо.

-Понешто знамо – а још више можемо да замислимо – о томе са каквим сте се искушењима и тешкоћама на том путу сусретали. Слава Богу за све! Као од Мајке Цркве, ми учимо од Вас, гледајући Ваш подвиг и радујући се великом труду који показујете и добрим, сјајним плодовима које, као умножено благо таланата, Богу приносите молећи се за сав род православни. Заједно са васцелим српским народом, ми се молимо да овај Ваш труд, ово непрекидно, а ново, апостолско дело буде спасоносно за народе Африке како би они ушли у вечни загрљај Пресвете Животворне Тројице, Оца и Сина и Светога Духа. Али знамо и то да су настала нова времена. Наши дани, не само на афричком континенту, него и у читавом свету, испуњени су новим проблемима и искушењима. Велике миграције, покрети становништва са једног континента на други, прогони хришћана, страдања муслимана,  велике несреће које се дешавају – све се то догађа у свету чија цивилизација као да се труди да знамење Часнога Крста буде заборављено и презрено, која покушава да потамни и прекрије Вечну Светлост Христовог Васкрсења, да своје хришћанске корене сасуши и сасече. Стога је Ваше дело, Блажењејши, дело Ваших архијереја, свештеника и верних, у овим трагичним околностима, још значајније. Последовање учењу Светих Отаца просијавших у најсветијој Александријској Патријаршији сигуран је пут који сви ми православни морамо да прођемо да бисмо и ми узнели свој принос, а умножили таланте од Бога нам свима дате, како  би и народи Африке, ми овде на Балкану и сви верни широм васељене били достојни да чују спасоносне речи Господа: „Уђи у радост Господара свога!” (Матеј 25,21.23), поручио је предстојатељ Српске Цркве и нагласио:

-У знаку тих речи, којима живимо, и крећемо се, и јесмо, којима посвећујемо сав живот свој, ми Ваше Блаженство, Вископреосвећену браћу архијереје и све чланове Ваше свештене пратње, заједно са архијерејима, свештенством, монаштвом и богољубивим српским народом, поздрављамо целивом љубави, а преко Вас поздрављамо и целивамо све Ваше вернике широм афричког континента. Добро нам дошли!

Потом је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уручио је Блажењејшем Патријарху александријском и све Африке г. Теодору II највише одликовање Српске Православне Цркве - орден Светог Саве првог реда.

Орден Светог Саве другог реда Патријарх је уручио Митрополитима гвинејском г. Георгију и пилусијском Нифонту.

Такође, Његова Светост Патријарх г. Иринеј уручио је Блажењејшем Патријарху г. Теодору икону Светог апостола и јеванђелиста Марка. 

Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке узвратио је бираним речима:

-„Аврам је био рáд да види дан Мој; и виде и обрадова се“ (Јован 8,56). Ваше Блаженство, осећам ваистину дубоко узбуђење док посећујем сестринску Цркву у Србији, која увек наводњава духовну Њиву овога народа, цвета и доноси плодове на славу имена Његовога Светога у Тројичном Богу, у Православној Цркви нашој. Ово смо осетили данас приносећи бескрвну службу у овом величанственом храму; било пак у овом у којем се налазимо, или у некој сиромашној колиби од грања и прућа, негде у Африци, а што је место наше службе, служења Богу, и има исто мистичко величанство и сједињује оно што је овде доле са оним што је гóре, на небу са Господом. У мистеријском и светотајинском доживљавању Васкрсења Христовога и Другог доласка Господа нашег, ради освећења целокупнога нашега бића, нека буде име Господње благословено! Хвала и слава Богу Свесветом који нас свагда укрепљује у Христу и благосиља миомирисом знања Свога које се пројављује у нама, поручио је патријарх Теодор и додао:

-Ваше Блаженство, посебно се радујем што се са својим сарадницима налазим овде међу Вама. Желео бих да нашу посету сестринској Српској Цркви прихватите и означите не тек као уобичајену, протоколарну, мирну посету.  Дошли смо као поклоници у земљу освећену мученичком крвљу, српску земљу. Дошли смо да сусретнемо многострадални, мученички, али изузетно побожни православни народ Србије. Дошли смо као поклоници да узвратимо поклоничку посету оснивача Српске Цркве, њеног првог Архиепископа, Светога Саве који је посетио нашу Цркву у Египту пре осам стотина година. Дошли смо да целивамо благодатне свете мошти светих угодника Божјих, подвижника вере наше најсветије, православне вере, коју благочестиви српски народ држи и чува као драгоцени залог и благо, као неугасиво кандило, и то стога што зна да ако се угаси пламен Православља угасиће се и постојање самог народа.

-Наравно, треба да нагласимо и то да Православље није неки гласноговорник национализма, јер, као што наглашава новопројављени светитељ наше Цркве, Јустин Поповић, Православље је Једна Света Саборна и Апостолска Црква, основана од Господа Исуса Христа преко Светих отаца. Остваривана мисија Цркве је у томе да буде усађена, да делује, обделава и да се развија у души свакога народа. Сваки члан, сваки припадник Православне Цркве треба да има осећање и сазнање да је саборна личност - вечна личност, богочовечанска личност, да припада Христу, и стога је брат свима људима, свој творевини, свакоме створењу. То је од Христа даровани циљ, сврха Цркве, те сваки други циљ није од Христа ни по Христу, већ од антихриста.   Управо ову саборност, католичност Православне Цркве ми данас проповедамо служећи овде, и својим присуством овде посведочавамо с Вама и међу Вама. Наше служење је засновано, пре свега, на богонаученом и  богољубивом начелу да у свези љубави, у љубави нелицемерној, једни друге упознајемо и признајемо што присније, да служимо нераскидивом јединству и заједничком ходу кроз историју, још већем спајању од оних првих веза љубави међу првим сестринским Црквама и браће хришћана међусобно у вери, браће у богослужењу,  браће по канонском устројству, браће по нади. Истицање јединства Православне Цркве намеће нам императивну потребу наших дана, а која гласи: Треба да се што више зближавамо, да негујемо јединство, да удружимо све своје снаге као чланови и удови једног те истог Тела, тј. Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве, која поседује непатворени, нелажни сасуд са благом вере, љубави и наде. Само на овај начин Православље ће увек моћи да пружа истинско сведочанство Јеванђеља - да буде онај дан, као што каже свети писац, Пастир Јерма, када је једно Тело, једно мишљење, једна мисао, један ум, једна вера, једна љубав, казао је предстојатељ Александријске Цркве и наставио:

-Свакако, наша је дужност, али и велико задовољство, да овом циљу доприносимо колико можемо речју, а пре свега молитвом Ономе који изнад свега може изобилно пружити одговор на оно што волимо или мислимо. Наше присуство овде, пред истим светим жртвеником, наше општење које увеличава и умножава нашу веру и чини да изобилује љубав свакога од нас једних према другима, и заснива се на темељу љубави Христове која је свеза савршенства (Колошанима 3, 14), а љубав је Дух Свети који чини да свако тело, спајано даром небеским, расте у Тело Христово, Тело Цркве, на изградњу и назидање Њега у љубави. Карактеристичне су по овом питању речи Светог Василија Великог, који пишући своме светом претходнику, Петру Александријском, примећује да су очи виновник или повод за телесну љубав, али истинска љубав Духа Светога јесте онај дар који спаја оне који су, споља гледано, далеко један од другог, која чини да они срасту и дођу до јединства и заједнице општења у вери. Наша је дужност да се спајамо, да разговарамо једни са другима, као што напомиње Свети апостол Павле, сваким међусобним контактом у светлости даривања Духа Светога који одржава свеколико биће устројства Цркве и који је изаткао свештене и неразориве везе љубави. Богорођено и богоочувано јединство чини основну претпоставку и предуслов који је неопходан да би Црква као Тело Христово расла и изграђивала се. Под таквим условима она може да се рашири и унапреди, иако са тешкоћом, са унутрашњим препрекама које су опасне, и то нарочито зато што су се умножиле у нашем материјалистичком времену.  

-Црква чини све ради сталног утврђивања речи Светога Јована Златоуста: Нека бесни море, али не може да учини ништа чврстој стени. Ово јединство у Господу треба да буде предмет служења свих помесних Православних Цркава које чувају апостолски императив: чувати јединство Духа свезом мира (Ефесцима 4,3), будући сједињени  у љубави која је, по апостолу Павлу, свеза савршенства (Колошанима 3,14). Одбацујемо сваку препреку или ситну амбицију с обзиром на визију великога циља - да се пружи свето и прозирно сведочанство данашњем немирном савременом свету. Веома је значајан допринос Ваше Свете Цркве, Српске, у очувању јединства. Много пута сте се с великим ревновсњем борили за овај свештени циљ. Што се тиче Александријске Цркве, можда је излишно напомињати да верно и постојано чувамо Предање, Реч Божју, скривену у Његовој Творевини, желимо да реч Божја, хришћанство допре у сав свет, да хришћански послужимо свему ономе што доприноси пројављивању и сведочењу свеправославног јединства. Ми, иначе, на својим плећима носимо терет александријске историје, Александрије као великог космополитског града чија васељенскост и екуменичност у мисли допире до крајњих граница, у све народе и сва племена. Овај покушај показује и наше присуство, посета делегације Цркве Александрије, овде међу Вама данас као израз изражавања црквеног општења и јединства на највишем нивоу, као најбоља могућа прилика да са одговорним погледом на ствари разменимо мишљења о значајним црквеним темама од општег и посебног значаја. Што се више и боље упознајемо кроз наизглед спољашње и телесно пријатељство, како се изражава Свети Велики Василије, утолико више и боље разумевамо надсветски дар јединства у Духу Светоме. То је позитивни допринос Цркве савременом, у много чему узбурканом и атомизираном и модернизованом свету у којем живимо. Веома лепа је порука и подстицај који пружа Свети Игњатије  Богоносац када каже да треба да будемо подражаваоци Божјега човекољубља, да у љубави Христовој поново разгоревамо своје биће и уопште свако биће, да савршеним учинимо своје деловање. Молимо се Господу да нас Он удостоји да наставимо да сарађујемо по вољи Божјој и на добро најслађега нашег Православља.

-Молитвено желимо побожном, благочестивом српском народу да заувек подражава живот, делања и понашања свог молитвеника и покровитеља архиепископа Светога Саве, који је приликом своје посете Египту оставио такав утисак на муслимане са којима се срео да су они после тога непрекидно говорили: Достојнији љубави и поштовања човек од овога данас није посетио египатску земљу; заиста је ово човек Божји. Благодаримо благочестивом српском народу на љубави коју нам је показивао. Благодаримо, Ваше Блаженство, посебно Вама Патријарше Иринеју, које име у преводу значи човек мира, на свем Вашем доприносу, напорима и жртви. Узносимо благодарност Светоме и Јединоме слављеноме Богу на благослову који нам је даровао да можемо бити данас овде с Вама, у овоме светоме  храму, и да једним устима, једним срцем кличемо: Стојмо смерно, стојмо са страхом Божјим..., беседио је патријарх Теодор II.

Као мало уздарје и спомен на посету Српској Цркви Блажењејши Патријарх г. Теодор II уручио је Свјатјејшем Патријарху г. Иринеју пригодан дар, нагласивши поново да у Патријарху српском види човека мира и да ће када буде путовао широм Африке, на својим мисионарским путовањима, увек мислити на њега и искати молитве за њега говорећи: Теодоре, сећај се свога брата, човека мира и љубави, патријарха Иринеја.

Данашњем радосном сабрању присуствовали су: свештенство Архиепископије београдско-карловачке; протојереј-ставрофор Радивоје Панић; главни архитекта дипл. инг. арх. Мирослав Николић; иконограф на мозаику у Спомен-храму г. Николај Мухин; представници Академије за уметности. консервацију и рестаурацију Српске Православне Цркве, професори и студенти Правословног богословског факултета Универзитета у Београду, ученици Богословије Светог Саве, многобројне личности јавног и културног живота.

Мушки београдски хор, Дечји хор Растко вођен диригентском руком Јелене Јеж и хор Мокрањац са диригентицом Милицом Тишмом пјенијем су торжествено прослављали Господа.

З.Зец, фото: ђакон Драган Танасијевић

Свечана доксологија у част Његовог Блаженства Папе и Патријарха александријског и све Африке г. Теодора II служена је вечерас, 22. септембра 2017. године, у Патријаршијској придворној капели Светог Симеона Мироточивог у Београду.

За време торжественог и радосног чина доксологије, којом је началствовао високопреподобни архимандрит Стефан - настојатељ храма Светог Саве на Врачару уз саслужење ђакона Владимира Руменића, поглавар Александријске Цркве Његово Блаженство г. Теодор II стајао је у патријарашком трону у молитвеном присуству Свјатјејшег Патријарха српског. г. Иринеја. Свечаном чину присуствали су чланови часне пратње предстојатеља Александрије Цркве: вископреосвећна господа митрополити гвинејски Георгије и пилусијски Нифонт, и секретар Синода високопреподобни архимадрит Данило, као и архијереји Српске Цркве: Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Преосвећена господа Епископи бачки Иринеј, жички Јустин, зворничко-тузлански Фотије и ваљевски Милутин. Многобројно свештенство Архиепископије београдско-карловачке, заједно са омладином и верним народом, испунило је Патријаршијски храм којим се разлегао пој Првог београдског певачког друштва.

Доксологији је присуствовао и амбасадор Грчке у Београду г. Елиас Елиадис.

Поздрављајући високог госта Патријах српски г. Иринеј је рекао: -Ваше Блаженство, Патријарше александријски и све Африке господине Теодоре, у Христу вазљубљени брате и саслужитељу наше смерности, Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, драга у Господу браћо и саслужитељи, браћо и сестре! Пастиреначалник наш Господ Исус Христос сабрао нас је данас, благодаћу Духа Свога Светога, овде, у Саборном храму престоног града Београда, поводом и у част Ваше званичне („мирне”) посете нашој светој Српској Православој Цркви. Ми Вас од свега срца, целивом братскe љубави у Христу, најсрдачније поздрављамо и желимо Вам добродошлицу.

-Празником се може назвати дан када примамо обиље благослова Божјих, а сада их, ево, примамо из крила древне, а опет вечно младе и цветајуће, апостолске Цркве Александријске, које нам данас доносите Ви, Ваше Блаженство, својим присуством, Ви, чувар стада Божјега које апостол и јеванђелист Марко стече, а Ви га чувате и надгледате, по Богу, добровољно и од срца. (ср. IПетр. 5, 2). Под свештеним омофором Вашега Блаженства сачувани су сви дарови Духа Светога који вековима почивају у ликовима светих стубова Цркве, стечених трудом и жртвом египатских подвижника и александијских учитеља Цркве, у славу Господа нашега Исуса Христа, Који их постави за светилнике васцеле Цркве Христове. Ти дарови - које чува Ваш свештени омофор - данас нису сакривени од очију многољудне Африке, а ни од очију читавог православног света, хришћанске васељене и културног човечанства, истакао је патријарх Иринеј и додао:

-Држава Вашег седишта Египат, цела Северна Африка, па и цео афрички континент, доживљава тешке, ако не и најтеже, тренутке своје историје. Свет је - то са жаљењем кажемо - већ навикао да слуша о великом сиромаштву, неразвијености, нестабилности и отвореном насиљу које тамо влада, али у новије време свакодневно се чују и вести о међуверским сукобима, отвореном прогону хришћана и другим, новим облицима зла које читаве народе покреће на велике миграције. Последице тог историјског процеса остају несхватљиве или, може бити, схватљиве, али незанимљиве управо за силе које га, уз запањујућу ледену равнодушност, изазивају. Прогони хришћана у неким земљама могу се упоредити са великим прогонима и страдањима хришћана из прва три века хришћанске историје. Свештено памћење на те догађаје чувају и Ваша и наша света Црква. Чувају то памћење и живе са њим све помесне Православне Цркве и тропарима кличу Христу Богу: „По целом свету мученици Твоји, као пурпурном хаљином и дивном тканином, украсили су крвљу Цркву Твоју” (тропар у Недељу свих светих).

-Само јеванђелска вера - дубока вера у спасоносни Промисао Божји и у вољу Божју - може да дâ смисао свим трагичним догађањима око нас и међу нама, да дâ наду народима који су жедни живога сведочења Истине Христове, народима хришћанским, као и онима који до сада нису имали историјску прилику да се са хришћанством упознају. Речи утехе, наде и људске подршке, као и свеколика дела братске љубави, милосрђа и материјалне помоћи, потребна су свима, поручио је Његова Светог патријарх г. Иринје и подсетио:

-Александријска Патријаршија и Ваше Блаженство лично – ово наглашавамо јер српски народ то треба да зна – пастирски служи и Божји благослов и вишњи мир ниспошиље православним заједницама у педесет и четири државе афричког континента чинећи тако јединствену Православну Цркву на целом континенту. Ако се томе дода и Ваша архипастирска брига о јединству васељенског Православља, Ваша сарадња са другим помесним Црквама, Ваше свештенослужење, Ваша јеванђелска проповед, Ваша молитва за јединство свих у Христу Господу и у Јединој Светој Цркви Његовој, Ваша улога и место у савременом свету, - који за многе, удаљене од Светога Предања Цркве, постаје ужас и кошмар, - онда Ви и Ваша александријска апостолска катедра постајете узор и пример, путоказ и путовођа православним хришћанима широм света.     

-Нека Вас, Блажењејши оче и владико, Бог сваке благодати и даље усавршава и укрепљује у Вашем мисионарском и јеванђелском труду за мир и добробит свих народа, у вечну славу Господа нашега Исуса Христа, и Бога и Оца и Пресветог и Благог и Животворног Духа Светог, а пастви Вашој нека подари увек побеђујућу, духовну снагу и свету, вечну пасхалну радост! Ми пак осећамо сада ту пасхалну радост примајући Вас и Вашу часну пратњу као љубљену сабраћу. Ви лично нисте први пут у Србији. Познајете српски народ, познајете његову историју и све околности данашњег историјског тренутка нашег народа. Нећемо о њима сада говорити,  али их предањским и заветним духом морамо носити у себи. Ваше присуство нас у томе охрабрује. Јер, дошли сте да заједно испијемо Чашу Господњу, Чашу спасења и вечног живота, и да благодарно прославимо Вечнога Првосвештеника Цркве, Који приноси и Који се приноси за живот света. Њему нека је слава и сила у векове векова. Амин, поручио је првојерарх Српске Цркве виском госту и нагласио:

-Многољудне и многообразне народе свете Александријске Патријаршије, који су заправо један Народ Божји, сабран и сједињен у Христу, доживљавамо као нашу браћу и сестре у Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви. Као што се кандило пред иконом Пресвете  Богородице Тројеручице, у згради Александријске Патријаршије, по благослову Вашег Блаженства, што нам је познато, никада не гаси и као што оно непрестано гори испред исте Иконе у нашој највећој светињи, манастиру Хиландару,  тако нека кандило вере гори и у срцима наших народа и нека буде знак међусобне братске љубави двеју сестринских Цркава и наших народа, молитвама Оне која је родила Спаситеља света, Пресвете Богомајке, на спасење свих Духом Светим у Цркви Божјој сједињених у једној вери, нади и љубави! Тако да буде, амин!

Затим се Патријарху српском г. Иринеју и присутнима обратио Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II. (беседа у припреми).

Централни догађај посете биће саборна света Литургија коју ће патријарси са архијерејима обе Цркве служити у недељу, 24. септембра 2017. године. Заједно са Патријархом српским Иринејем, епископима, свештенством и монаштвом, благочестиви српски народ ће гостопримство драгом госту указати и у најзначајнијим српским светињама: Крушедолу, Хопову, Жичи, Студеници, Сопоћанима, Пећкој Патријаршији, Високим Дечанима, граду Нишу и његовим храмовима и знаменитостима, као и манастиру Раваници.

Поглавари двеју Цркава ће се сусрести и са водећим личностима државног и друштвеног живота Србије. Током посете поглавари двеју Цркава, са члановима делегацијâ, водиће званичне разговоре који ће се тицати актуелних питања и проблема са којима се суочавају обе Цркве, али и Православље и хришћанство у целини, међу којима значајно место заузимају питања узрокâ и последицâ досад незабележеног страдања и егзодуса народа, посебно са Блиског Истока и са афричког континента.

Званичне или мирне посете, та древна и непрекинута пракса Православне Цркве, прилика су да се изнова потврди јединство Православне Цркве остварено у Глави Цркве, Господу нашем Исусу Христу, и у Духу Светом, у славу Бога Оца, односно да се јединство изнова посведочи заједничким служењем свете Литургије. У исто време мирне посете представљају и потврду живе и реалне заједнице православних народа. Братска сарадња, узајамна подршка и свеза љубави двеју сестринских Цркава, двојице поглавара и православних народа свакако су саставни део и плод ове посете.

Матурска екскурзија ђака Призренске и Цетињске богословије

Матуранти, професори, као и пријатељи и добротвори Цетињске и Призренске богословије кренули су 16. септембра 2017. године на заједничку матурску екскурзију – поклоничко путовање у Свету Земљу. Ово је својеврстан историјски догађај – први пут у историји СПЦ двије богословије организују заједничко поклоничко путовање за своје матуранте.
Прва станица на којој су се цетињски путници зауставили након поласка са Цетиња, истог тог дана у поподневним часовима, био је Истанбул. Вишесатну паузу између два лета искористили су да посјете Цариградску патријаршију и поклоне се њеним светињама. Тамо их је дочекао љубазни домаћин, Митрополит силивријски Максим. Након овог корисног и богоугодног предаха између два лета наставили су своје путовање за Свету Земљу, у коју су стигли у касним вечерњим часовима. Те прве ноћи у Светом граду Јеруслиму присуствовали су васкршњој поноћној Литургији у цркви Гроба Господњег, и поклонили се светињама Храма Васкрсења. На овој Светој Литургији, коју је служио митрополит Јерусалимске Патријаршје Димитрије, саслуживали су Преосвећени Епископ рашко-призренски Теодосије и професори Призренске и Цетињске богословије, као и гости свештенослужитељи.
У недељу поклоници су обишли светиње града Јерусалима. Између осталог, прошли су Крсним путем до Голготе и Гроба Господњег и поклонили се мјесту Успења Пресвете Богородице.
У понедељак, након посјете мјесту Вазнесења Христовог, отишли су на пријем код Његове Светости Патријарха јерусалимског господина Теофила III. Патријарх је овом приликом угостио ђаке, професоре и госте обје богословије СПЦ, обративши им се надахнутом пастирском бесједом у којој је прије свега нагласио јединствени карактер и значај Јерусалимске Патријаршије, мајке свих Цркава која је призвана да на најсветијим мјестима васељене свједочи вјеру и јединство цјелокупне Цркве. На крају ове посјете, која се поклопила са годишњицом освећења храма Светог Јована Владимира у Бару, Патријарх Теофил је на благослов свим професорима, ђацима и осталим поклоницима дао пригодне поклоне, док су они њему узвратили такође пригодним даровима. Поклоници из Црне Горе су му, између осталог, даривали јединствен поклон – фотоалбум у којем је забиљежена његова посјета Митрополији црногорско-приморској приликом освећења Храма у Бару 2016.
Истога дана призренски и цетињски поклоници су посјетили манастир Светих Архангела, задужбину светога краља Милутина и Сионску Горњицу.

Из Свете Земље – Ивана Јовановић

Величанственом Литургијом началствовао патријарх Иринеј уз саслужење архијереја Амфилохија, Хризостома и Лаврентија. Изнет кивот са моштима новопросијавшег Стефана Троношког

Славна задужбина краља Драгутина и краљице Катарине - манастир Троноша - торжественом Литургијом прославио је седам векова историје, духовности, традиције, културе нашег рода и наше Свете Цркве. Од свог настанка Троноша је била важан духовни и културни центар и учесник свих битних историјских догађаја народа западне Србије.

Величанственом Литургијом, која је сабрала христољубиви народ Епархије шабачке и многобројне вернике из Србије и Републике Српске, началствовао је Његова Светост Патријарх српски Иринеј уз саслужење Високопреосвећене господе Митрополита црногорско-приморског Амфилохија и дабробосанског Хризостома, као и Епископа шабачког Лаврентија,  домаћина светог сабрања.

Молитве Господу са благоверним народом узносило је и часно монаштво: архимандрити Нифонт из манастира Богоштице, Стефан из Велике Ремете; светогорски монах Доситеј Хиландарац, као и часно свештенство:  протојереји-ставрофори Мирко Вилотић, архијерејски заменик; Драган Протић, ректор Богословије Светог Саве из Београда, и Милан Ковачевић, професор ове школе; Стојадин Павловић,  директор Патријаршијске управне канцеларије; оци Велибор Џомић (Митрополија црногорско-приморска) и  Славиша Поповић (Саборна црква у Београду), као и ђакони Владимир Руменић, Никола Јанчић и Бранислав Кеџић.

Песме хвале и славе Господу за певницом узнели су богослови Богословије Светог Саве са диригентом проф. Бранком  Тадићем.

На овогодишњем заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве прибројан је светима и игуман Стефан Троношки (18. век), који је живот свој положио за Цркву и народ. Током Свете Литургије изнет је из манастирске цркве кивот са моштима мученика Стефана Троношког, пред којим се монаштво ове светиње са сестринством из других манастира, децом из КУД Коретина и верним народом причестило светим тајнама.

После свете Литургије Свјатјејши је осветио и преломио славски колач; славски тропар појали су су митрополити Амфилохије и Хризостом, свештенство и сабрано монаштво и Христово војинство.  

Високопреподобна игуманија мати Варвара са сестринством и духовником манастира Троноше оцем Николајем, као добри домаћини, старали су се о свему уз свесрдну помоћ свештенства и монаштва Епархије шабачке и благочестивих српских жена и домаћина. За свакога се нашло место под сводом ове свете обитељи, реч богоугодна, изражена радост због сусрета са Господом и Божјим угодником Светим Стефаном Троношком.

Слово о седмовековној српској светињи, на чијим зидовима је исписана историја страдалног нашег рода, произнео је Патријарх српски Иринеј. Он је казао да је величанствен повод сабрања - прослављање седам векова манастира и прослављење новопросијавшег Светог Стефана,  игумана троношког.

Првојерарх наше Свете Цркве је истакао: -Наша нада, вера и укрепљење јесте у светитељима српским. Данас се обраћамо Светом Стефану Троношком, управо причисленом светима, са молбом да принесе молитве наше пред Лице Божје како бисмо били заштићени од сваког зла и пошасти нашег времена.

Епископ шабачки Лаврентије је заблагодарио Светом Архијерејском Сабору и Синоду на одлуци о канонизовању игумана троношког Стефана за светог, као и свима који су дошли у манастир Троношу, а посебну захвалност је изразио Митрополитима црногорско-приморском Амфилохију и дабробосанском Хризостому, високопреподобном и преподобном монаштву, као и свему свештенству на сабрању и благодарењу Господу.

Међу многобројним угледним званицама, представницима локалних власти, сабрању су присуствовали др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама, и г.  Драгомир  Карић, почасни конзул Белорусије у Србији.

У културно-уметничком програму учествовао је хор Србадија из Бијељине, Православни србски појци и фолклорна група из Троноше. 

З. Зец