Претражи Живе Речи Утехе

Ovogodišnji nastup srpske vazduhoplovne industrije u organizaciji Jugoimport SDRP-a inovativniji je po ponuđenom nego ranije. Isključivi „krivac“ za to je trenutno najaktivnija domaća privatna kompanija u namenskoj industriji EDePro. Pored već predstavljenog Stršljena i nove planirajuće bombe, EDePro je na IDEX-u prvi put javnosti prikazao projekat VTOL bespilotne letelice. Aleks (ALECS- Advanced Light Electric Composite System) je kvadkopter sa dodatnom petom potisnom elisom koji je u mogućnosti da poleće i sleće vertikalno, lebdi u mestu ali i obavi tranziciju između vertikalnog i horizontalnog leka i na posletku leti horizontalno. Aleks za sada u dve verzije, veličine i upotrebe / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Kako je ekskluzivno za Tango Six ispričao Vladimir Jezdarević, sistem inženjer EDeProa i vođa grupe za bespilotne (električne) letelice, ideja kompanije bila je da prikaže da koncept petomotornog bespilotnog VTOL-a radi: – Aleks trenutno postoji u dve verzije. Manji težine 35 kilograma uz nosivost 6 kilograma korisnog tereta koji je koncept demonstrator ali koji će biti i poseban proizvod dominantno za civilne upotrebe nadzora i druge opcije moguće sa odgovarajućim senzorima. Veći je ideja militarizacije dizajna, čija je prva verzija izložena ovde na IDEX-u. On teži 250 kilograma i može nositi 70 kilograma korisnog tereta. Ideja kompanije Jugoimport SDPR je da se veća verzija razvije u borbenu bespilotnu letelicu a mi ćemo u nju integrisati turbo džet motor. Ovde na sajmu smo prikazali mogućnost nošenja nevođenih raketa ali naravno postojaće opcija i za vođena sredstva. – kaže Jezdarević. Pozicija podvesnih tačaka će se menjati, opcije naoružanja biće nevođene i vođene / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Motor broj 5 će biti ili klipni ili turbojet / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Kako nam je takođe rekao, EDePro će manji Aleks pripremiti za nastupajući sajam naoružanja Partner u Beogradu. Ideja je da letelica demonstrira poletanje, tranziciju u horizontalni let, prelazak u lebdenje pred cilj i da ispali dve rakete koje će biti urađene specijalno za ovu demonstraciju. Nakon lebdenja letelica će se horizontalnim i na kraju vertikalnim letom vratiti na početno mesto poletanja. Za više detalja pogledajte ceo intervju: https://tangosix.rs/2019/21/02/video-sve-o-novom-projektu-kompanije-edepro-prvi-srpski-bespilotni-vtol-imace-civilne-i-vojne-verzije-letni-prikaz-uz-simulirano-dejstvo-vec-ove-godine-na-partneru/

Petnaest porodica vojnih penzionera, uprkos pretnjama, odbija da napusti hotel u Savamali koji im je tri decenije „privremeni smeštaj“. Zgrada treba da ode Beogradu na vodi, a penzioneri da se drugde smeste „privremeno“. Za novinare u hotel nema ulaska. Na fotografijama koje su nam pokazali stanari vide se hodnici pregrađeni najlonom zbog promaje i gomila kutija, raširenih sušilica za veš jer u sobama nema dovoljno mesta. „To je kolektivni smeštaj, tu je miris pasulja, kupusa, veša, perete suđe na lavabou pa se okrenete i stavite na mašinu za veš“, priča Miodrag Kuljanin koji u „Bristolu“ živi sa suprugom i sinom. U tom hotelu u beogradskoj Savamali nekada je živelo više od stotinu porodica vojnih penzionera koji su nakon izbijanja rata devedesetih premešteni iz drugih jugoslovenskih republika u Srbiju. Kolektivni smeštaj im je dodeljen privremeno, kako im je rečeno, do rešenja stambenog pitanja. Ali privremeni život u hotelskoj sobici odužio se na 27 godina. U "Bristol" novinari ne smeju da uđu Njihovo pitanje ponovo je došlo na dnevni red u avgustu, kada je na hotel stavljen katanac jer treba da se isprazni i preda na upravljanje „Beogradu na vodi“. Većina nekadašnjih stanara je u međuvremenu iseljena u nove privremene smeštaje, ali su u hotelu i dalje petnaest porodica, čistačica, majstor i domaćica. Oni već tri meseca žive pod pretnjom prinudnog iseljenja. Prvo su im isključili grejanje, a sada dobijaju pretnje da će ostati i bez struje i vode. „Miris pasulja, kupusa i veša“ Kada je 1992. došao iz Sarajeva i dobio sobu u „Bristolu“, priča nam dalje Kuljanin, ipak je bio zadovoljan, jer su za razliku od drugih kolektivnih smeštaja, stanari tu imali barem zasebno kupatilo. „Kad prođete rat i izgubite sve, onda ste zadovoljni i tim malim. Ali šta boli čoveka, posle 40 godina radnog staža, od vojske živim celi život i nikad protiv vojske ne pričam: zaboli kad kolege s kojima sam do juče radio ovako postupaju s nama. Šta smo mi, kunići? Zavrćete nam grejanje da vidite šta ćemo sada, hoćemo li napolje, pa hajde, sad ćete da nam zavrnete i vodu“, ogorčen je Miodrag. Iako im grejanje ove zime ne radi, računi uredno stižu. Ali račune su vratili s obrazloženjem da uslugu nisu dobili. „Van svakog ljudskog dostojanstva živimo, bilo šta više da kažemo je suvišno“, priča Radmila Radosavljević, udovica jednog vojnog penzionera iz „Bristola“. „Moj muž je umro u ovom hotelu, ja sam tri karcinoma operisala i 27 godina nisam mogla rođendane slaviti, prijatelje pozvati, ne mogu mi doći ćerka i unučad, nemaju gde da spavaju. I sad bi oni mene posle 27 godina u privremenom smeštaju, opet u privremeni smeštaj. Neću.“ Misterija 134 stana Jer iseljavanje iz hotelskog smeštaja za vojne penzionere nije značilo rešavanje stambenog pitanja, iako sada pouzdano znaju da su za njih bili opredeljeni dugo očekivani stanovi. Posle višemesečne prepiske sa institucijama i zahteva da im se dostave dokumenti, saznali su da je Grad Beograd u maju Republici Srbiji dao 134 stana veličine od 26 do 101 kvadrata, da se reši pitanje stanara „Bristola“, a Beogradu na vodi preda hotel „oslobođen lica i stvari“. Na osnovu te odluke Grada, Vlada Republike Srbije donela je 2. avgusta zaključak da je saglasna da Grad preda stanove, te da će Republika biti upisana kao titular, a korisnik će biti Ministarstvo odbrane. Tu, prema rečima stanara, počinju njihove muke. Umesto da ih Ministarstvo trajno zbrine, oni donose odluku da njihovo stambeno zbrinjavanje izmesti iz nadležnog stambenog organa i formira komisiju koja bi korisnicima privremenog smeštaja iz Bristola trebalo da dodeli drugi privremeni smeštaj. Od stanova koji su im prvobitno namenjeni, izdvaja 33 jednosobna i samo nekolicini njih nudi ugovor na dve godine. Miodrag Kuljanin (levo) i Dragan Stojanović, stanari hotela Ali ono što Ministarstvo naziva jednosobnim stanovima, oni nazivaju garsonjerama, a za pojedine tvrde i da nisu stanovi uopšte, već lokali u prizemlju koji nisu predviđeni za stanovanje. Radmila, koja je bila među onima kojima su stanovi ponuđeni, prvo se zapitala kako na dve godine, kad oni već imaju rešenje koje kaže „do rešavanja stambenog pitanja“. „Sutra opet sastanak, kaže eto dogovorili smo se s ministrom, može do rešenja stambenog pitanja. Molim, reko', jel to znači do groba? Ja imam sedamdeset godina i rešenje stambenog pitanja kod mene je samo grob. To nije rešenje, neću tu sobu“, prepričava Radmila sastanak u ministarstvu. Ugovore je na kraju ipak potpisalo 25 porodica. Oni su sada, objašnjava Radmila, došli u situaciju da pola penzije daju za te stanove. „Obećano je da im se neće uvećavati troškovi stanovanja, ali evo, ja sad plaćam 7.660 dinara, a kad bih prihvatila garsonjericu, platila bih još porez 1.800 za tri meseca, info-stan, struju, vodu, znači pola bi mi penzije uzeli“, priča Radmila. Najviše je ipak boli što prema tom ugovoru, niko ne bi mogao da joj dođe. „Sad kad sam bolesna, nema gde ćerka koja je lekar da dođe da me neguje. Mene niko nije imao da neguje“, priča Radmila na granici besa i suza. Protest u 5 do 12 Oni kojima ugovori nisu ni ponuđeni, uglavnom su raseljeni u druge kolektivne smeštaje, takođe „do rešenja stambenog pitanja“. „Kad kažu da su 95 odsto rešili, ali kako su rešili? Znaju po deset puta zovnuti da napuste sobu. Pretili su ljudima“, tvrdi Radmila. Njih tridesetoro ne odustaje, jer argumenti su, tvrde, na njihovoj strani, jer imaju i odluke Grada i Vlade, ali i rešenje kojim im se soba u „Bristolu“ dodeljuje do „rešenja stambenog pitanja“, do čega i dalje nije došlo. Pri tom podsećaju da ne traže ništa što im ne pripada, jer su stanove u bivšim republikama, koje su kroz Vojnostambeni fond već otplatili, napustili pod komandom. Pogledajte video02:22 „Ogorčen sam na sve“ „Prema nama se godinama krši i Ustav i zakoni, a svi ćute, predsednik Vlade, predsednik države, poverenik za ravnopravnost, zaštitnik građana. Sad idemo na ulicu. Tražimo razgovor, jer oni izbegavaju razgovor s nama, i tražimo da se stambeno pitanje reši kako zakon kaže, a ne kako su oni namerili“, najavljuje predsednik Udruženja vojnih beskućnika Srbije Vlado Đukić. Simbolično okupljanje u četvrtak (27. decembar) u pet do dvanaest ispred „Bristola“ održano je pod sloganom „Ptice umiru pevajući, vojni beskućnici čekajući stan“. https://www.dw.com/sr/dostojanstvo-je-umrlo-u-bristolu/a-46873226?maca=sr-Facebook-sharing&fbclid=IwAR3d11-qgJHkoi-9eraWS9K7v1bJBO_2kv2wvI_q9F9ZfTXJ_N8Bq6P0ELU

Da ne bude da samo Srbija zna kako da upotrebi svoje ratno vazduhoplovstvo za političke izjave i promociju juče popodne su na bazu Pleso Hrvatskog Ratnog Zrakoplovstva (HRZ) sletela tri višenamenska borbena aviona F-16D Brakeet kao deo ekspedicije ratnog vazduhoplovstva Izraela. Tri dvoseda Brakeeta u poseti Zagrebu i Kninu / Foto: MORH Kako prenosi Obris Izraelci su na Pleso sleteli dan ranije sa transportnim C-130H. Juče su sletela tri dvoseda „063“, „041“ i „023“. Komandant 91. zrakoplovne baze pukovnik Željko Ninić leteo je u Izraelu upravo u dvosedu „041“. Hrvatsko ministarstvo odbrane (MORH) fokusiralo je svoje saopštenje i dolazak IAF-a na učestvovanje dve od tri izraelske letelice u preletu iznad Knina u okviru nastupajuće državne proslave vojne akcije „Oluja“ u nedelju što će predstavljati prvo zvanično učešće neke strane države i njene vojske (ako izuzmemo paradu sa zastavama) u njenom redovnom obeležavanju za 23 godine. Kako prenosi Obris poseta je organizovana na incijativu države Hrvatske i MORH-a. Izraelske avione je kroz vazdušni prostor „sproveo“ MiG-21 HRZ-a / Foto: MORH Poseta će pružiti pilotima HRZ-a letove upoznavanja sa njihovim budućim višenamenskim borbenim avionom čiji ugovor o kupovini i vojno-industrijskoj saradnji još nije potpisan. Činjenica da su u poseti tri dvoseda ići će u korist upoznavanja „nove“ tehnike od strane većeg broja pilota i tehničara HRZ-a. Kako je Tango Six ranije pisao, proces nabavke polovnih aviona F-16 C i D sa lokalnim izraelskim modifikacijama naišao je na kontroverze kako u stručnoj tako i u laičkoj javnosti Hrvatske.

KAKO VULIN SLAVI Uzeo 13 vojnih kuvara i konobara da mu služe na jubileju stranke FOTO: D. GOLL / TANJUG Ministar odbrane Aleksandar Vulin angažovao je trinaestoro zaposlenih iz Vojne ustanove "Dedinje" za proslavu desetogodišnjice svoje partije, Pokreta socijalista. Vojni sindikat je prvo tvrdio da im za tročasovno služenje nije plaćeno, dok su danas saopštili da je usluga naknadno plaćena i da su ugovori antidatirani. Iz Vojske kažu da je sve urađeno u skladu sa zakonom. Predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić kaže za "Blic" da je skandal što angažovanom osoblju ništa nije plaćeno jer su njihove plate od 25.000 do 34.000, koliko imaju kuvari i kasiri. - Za proslavu "Pokreta socijalista" iz Vojne ustanove "Dedinje" angažovani su dva šefa sale, devet konobara i dva kuvara, koji za svoj tročasovni rad nisu dobili nikakvu naknadu. Osim što Zakon o odbrani jasno kaže da je zabranjeno korišćenje Vojske Srbije u stranačke, ideološke i političke svrhe, pa se ovakvim činom krši i zakon ove zemlje, ovde se prvenstveno postavlja pitanje morala. Zbog čega su ljudi radili, narodski rečeno, badava? Svaka svetkovina u Srbiji, kada se pravi, domaćin koji organizuje veselje, znajući red, trudi se da se svi koji su angažovani budu isplaćeni. Nisu radnici Vojne ustanove "Dedinje", koja ima svoj ugled i tradiciju, došli na radnu akciju levičarske stranke, pokreta, što god da je Pokret socijalista - kaže Antić. FOTO: B. JANAČKOVIĆ / RAS SRBIJA Novica Antić sa saradnicima Zaposleni u toj ustanovi su, kako ističe, takođe radnici koje štite zakoni i Ustav Srbije, odnosno Vojna ustanova "Dedinje" nije ničija "dedovina, već državna institucija". - Apelujem da sa Vulin sa svojim stranačkim „drugovima“ dogovori i izdvoji deo novca od partijskih članarina i da se plate radnici “Dedinja” - predlaže Antić. On je upozorio i da je Pokret socijalista za ovo trebalo da potpiše ugovor sa nadležnom vojnom ustanovom. - Bar dovedite ovo stranačko bahanalisanje u zakonske okvire potpisivanjem ugovora sa državnom institucijom, čije radnike angažujete. Ne brukajte se. Ti ljudi ionako rade za više nego skromne plate, tako da im nametanje prekovremenog rada, bez dinara, dođe kao kažnjavanje. A na to, dok je Ustava i zakona ove države - niko nema prava! - istakao je Antić S druge strane, odgovarajuči na pitanja "Blica", iz Ministarstva odbrane tvrde da je usluga plaćena, te da se radi o uobičajenoj komercijalnoj aktivnosti. - Vojna ustanova "Dedinje" bila je angažovana za pružanje ugostiteljskih usluga na događaju Pokreta socijalista 14. jula 2018. godine od 17 do 20 časova u Domu omladine. Usluga je pružena pod komercijalnim uslovima, a bila je blagovremeno ugovorena još 11. jula. Za realizaciju ove usluge angažovan je broj zaposlenih u skladu sa ugostiteljskim normama, na poslovima posluženja, u njihovom redovnom radnom vremenu, za šta ih sleduje redovna zarada u skladu sa zakonskim propisima. Za ovakve delatnosti nije potrebna nikakva posebna dozvola, niti odobrenje jer se radi o poslovima u okviru osnovne delatnosti VU "Dedinje" i radi se o jednoj od uobičajenih komercijalnih aktivnosti, keteringu, koji je dostupan svim građanima. Sve je urađeno u skladu sa zakonom i propisima, kao i u prethodnih 50 godina koliko ova ustanova posluje - kažu u Ministarstvu odbrane. Direktor "Dedinja" Čedomir Kisić rekao je da Vojna ustanova kojom rukovodi posluje u skladu sa zakonom i daleko bolje nego što je bio slučaj u prethodnom periodu. - Molim predstavnike Vojnog sindikata da svojim delovanjem, a pre svega širenjem netačnih informacija, ne nanose štetu poslovanju VU "Dedinje" i ugledu njenih zaposlenih koji su reputaciju među ugostiteljima u zemlji stekli predanim radom u trajanju od pola veka - kazao je Kisić. PS: Biće nam drago da pokažemo ugovor i uplaćena sredstva Predsednik beogradskog odbora PS Nebojša Petrović kaže da su vojno osoblje angažovali jer su hteli simbolično da pokažu da im je stalo do vojske i države te da će im "biti drago" da pokažu ugovor i uplaćena sredstva. - "Dedinje" je samodohodovna ustanova koja nam je pružila uslugu keteringa, baš kao što bi i bilo koja druga ustanova ugostiteljskog tipa. Angažovali smo VU "Dedinje" u skladu sa zakonom i uredno platili usluge. Nismo želeli da angažujemo privatnike, već da angažovanjem VU "Dedinja" pokažemo, simbolično, da nam je stalo i do vojske i do države. PS pita Vojni sindikat zašto se nikada nije setio ove ustanove i njenih radnika za vreme dosovskog režima, kada je ova ustanova sistematski uništavana, kada je propadala, kada radnici nisu dobijali platu na vreme, već sada kada je "Dedinje" konačno stalo na noge, kada prihoduje, a radnicima plata ne kasni ni dan - poručio je Petrović. Šutanovac: Nedopustiva zloupotreba Bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac kritikovao je potez Aleksandra Vulina. - Nije prvi put da se zloupotrebljavaju vojska i njeni kapaciteti. Na novogodišnjoj zabavi je bivši ministar Bratislav Gašić izveo pripadnike vojske da tu noć dele čaj i kuvano vino građanima u Kruševcu. Vulin je u svojoj bahatosti u toj zloupotrebi otišao korak dalje i to u partijske svrhe, što je nedopustivo i neoprostivo - kaže Šutanovac. Vojni sindikat: Anidatirali su ugovore Danas, dan posle prvog saopštenja, Vojni sindikat izdao je novo u kome kažu da je zaposlenima VU “Dedinje” usluga naknadno plaćena, nakon što je čitav slučaj dospeo u javnost. Oni trvde je direktor Vojne ustanove „Dedinje“ antidatirao ugovore i da su radnici “brže bolje isplaćeni uz davanje instrukcija šta da kažu.” Vojni sindikat pozvao je danas Ministarstvo odbrane da objavi ugovor o angažovanju ljudi, ponudu menija, radne naloge, radne liste, kao i fiskalne račune. https://www.blic.rs/vesti/politika/kako-vulin-slavi-uzeo-13-vojnih-kuvara-i-konobara-da-mu-sluze-na-jubileju-stranke/sngddlk

Na predstojećem drugom po redu Vazduhoplovnom Samitu Jugoistočne Evrope#SEAS18 koji će se održati u Beogradu 8. i 9. marta, prvi put ćemo imati i konferencije o vojnim temama, konkretno o planovima domaće vojne industrije kao i o vojnim helikopterima. Na panelu koji će se odnositi na vojne helikoptere a čiji je sponzor kompanija Erbas Helikopters, biće prisutni predstavnici Ministarstva odbrane Srbije, kompanije Erbas kao i predstavnici Ratnih vazduhoplovstava Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Države jugoistočne Evrope započele su obnovu svojih vojnih helikopterskih kapaciteta a glavne teme panela o vojnim helikopterima biće upravo detalji o novim nabavkama ovih letelica koje su realizovane u poslednjih par godina kao i o daljim planovima za opremanje vazduhoplovnih snaga zemalja regije. Biće reči i o industrijskoj saradnji koju proizvođači helikoptera nude uz njihovu prodaju, zatim o tome kakva su razmišljanja njihovih vojnih korisnika i kakve su njihove buduće potrebe. U ponedeljak očekujte detaljnu reportažu našeg urednika koji je u prethodna tri dana imao ekskluzivnu priliku da obiđe fabriku Erbas Helikoptersa gde se, između ostalih, proizvodi i H145 u M verziji koji je naručila Srbija. Tango Six je takođe, ekskluzivno, dobio priliku da obiđe Lauphajm, bazu Luftvafea gde je bazirana jedinica koja koristi H145M u misijama podrške specijalnim snagama. U regionu vrlo popularan američki laki višenamenski helikopter Bell 206. Nabavile su ga Slovenija, Hrvatska, Makedonija i Bugarska / Foto: Igor Božinovski Iako je Tango Six već mnogo puta do sada pisao o vazduhoplovnim snagama država iz okruženja Srbije samim tim i o njihovoj komponenti vertikalnog transporta, ovoga puta koncentrisaćemo se na helikopterske flote bivših jugoslovenskih republika odnosno njihov trenutni inventar kada su u pitanju ovakvi vazduhoplovi. Istovremeno kratko ćemo se osvrnuti i na perspektive daljeg razvoja njihove upotrebe, modernizacija, remonta i mogućih kupovina novih helikoptera radi zamene starih ili kao potreba razvijanja novih mogućnosti svojih oružanih snaga. Hrvatska s najvećom flotom aktivnih helikoptera Najveću helikoptersku flotu u regionu, s oko 48 letelica, trenutno poseduje Hrvatska a najbrojniji među njima je sovjetski/ruski srednji transportni višenamenski helikopter Mi-8 koji čini čak polovinu broja ovih vazduhoplova. U inventaru eskadrile transportnih helikoptera koja se nalazi pod komadnom 93. vazduhoplovne baze Zemunik nalazi se 14 preživelih od, tokom 90-tih godina, 26nabavljenih Mi-8. Danas se koriste dva Mi-8T, jedan Mi-8PS-11, 10 Mi-8MTV-1 (jedan u salonskoj verziji) i jedan Mi-17-1VA. Šest helikoptera remontovano je u periodu 2013-2014. godine a preostalih 8 je odrađeno tokom narednih godina. Na helidromu Lučko nalazi se eskadrila transportnih helikoptera 91. vatduhoplovne baze Pleso koja je popunjena s 10 transportno-borbenih helikoptera Mi-171Š (izvozni Mi-8AMTŠ). Ti helikopteri dobijeni su od Rusije kao deo naplate duga bivšeg SSSR-a u iznosu od 65 miliona dolara, prvi helikopter stigao je 5. decembra 2007. a poslednji krajem 2008. godine. Usled turbulentne političke situacije i kašnjenja u donošenju odluka o njihovom remontu, hrvatski Mi-171Š su danas prizemljeni. HRZ i PZO MI-171Š naoružan lanserima B-8V-20 nevođenih raketnih zrna S-8 kalibra 80 mm. Prvi je prestao da leti novembra 2016. a poslednji juna prošle godine. Konačno je decembra 2017. s Zrakoplovno-tehničkim Centrom iz Velike Gorice potpisan ugovor o njihovom remontu u kome će glavni partner biti ruska kompanije ’’Ruski helikopteri’’. Radovi na njima već su počeli, započeto je rasklapanje prva četiri primerka a ceo posao bi trebao biti završen do kraja 2019. godine. I dok bi Mi-171Š nakon remonta najverovatnije mogli biti korišćeni još 9-10 godina, helikopterima Mi-8 starijih verzija će u narednom periodu biti potrebna zamena. Još od maja 2014. hrvatski zvaničnici među kojima je i sama predsednica spominju američke višenamenske helikoptere Sikorsky UH-60 ’’Black Hawk’’ kao moguće rešenje. Poslednji put krajem oktobra prošle godine ministar odbrane Hrvatske najavio je njihovu nabavku i potvrdio da se trenutno pregovara o nabavci dva UH-60 za potrebe specijalnih jedinica. U medijima se spekulisalo da su hrvatski zvaničnici s predstavnicima SAD razgovarali o kupovini 9 do 15 polovnih ili novih primerakaali je sadašnji ministar odbrane Damir Krstičević izjavio da će se ići korak po korak u skladu s mogućnostima i sposobnostima i raspoloživih budžetskih sredstava. Hrvatski Bell-206B-3 tokom obuke iznad planine Velebit. Školovanje pilota helikoptera u HRZ odvija se u helikopterskoj eskadrili 93. vazduhoplovne baze Zemunik koja raspolaže s 8 lakih višenamenskih helikoptera Bell-206B-3 ’’Jet Ranger’’ koji su nabavljeni kao novi 1997. godine. Tada je kupljeno 10 primeraka ali su u udesima u međuvremenu izgubljena dva. Osim za obuku, u skladu s njihovi mogućnostima, ove letelice koriste se i za zadatke traganja i spasavanja, za vezu i osmatranje. Na njima su se obučavali i piloti iz stranih armija, između ostalih i iz Makedonije i Bosne i Hercegovine. Borbene mogućnosti helikopterske flote HRZ-a koje su od povlačenja desantno-jurišnih helikoptera Mi-24, bile vrlo skromne jer su jedino bili naoružani Mi-171Š i to s nevođenim raketnim zrnima S-8 kalibra 80 mm, značajno su povećane uvođenjem u naoružanje polovnih američkih lakih izviđačko-borbenih helikopteraOH-58D(R) ’’Kiowa Warrior’’. Hrvatska je 2015. prihvatila ponudu SAD za doniranje ovih helikoptera a 16 izabranih primeraka su, kako je prenelo hrvatsko Ministarstvo odbrane, proizvedeni u periodu od 2010-2012. dok su u naoružanje uvedeni između 2012. i 2015. godine i imali su 100 do 600 sati naleta. Detalj sa prvog bojevog gađanja posada helikoptera OH-58D(R) / Foto: MORH Prvih pet OH-58D(R) dopremljeni su 30. jula 2016., s helikoperima su stigla tri simulatora, naoružanje i sva prateća oprema. Njihovo predstavljanje organizovano je vrlo brzo 10. avgusta a preostalih 11 helikoptera stiglo je 3 decembra 2016. Prvi letovi započeli su 11. aprila 2017., obuka je počela početkom maja a prva bojeva gađanja su izvršena 1. avgusta. Početna operativna sposobnost je uz pomoć instruktora iz SAD i kroz 1000 sati naleta, postignuta početkom decembra kada je i održana promocija završetka obuke pilota i pripadnika vazduhoplovnotehničke službe eskadrile helikoptera 93. vazduhopolovne baze Zemunik. U toku borbene obuke hrvatske posade imale su gađanja iz mitraljeza 12,7 mm, raketiranja nevođenim raketnim zrnima Hydra 70 kalibra 70 mm, školskim protivoklopnim raketama AGM-114 ’’Hellfire’’ i dejstva iz ličnog naoružanja vojnika tj. automatskim puškama Heckler-Koch G-36CV. Po nekim podacima planirana je nabavka 32 bojeve protivoklopne rakete ’’Hellfire’’ kao i laserski vodjenih raketnih zrna APKWS kalibra 70 mm. Sredinom januara ove godine organizovana je prva zajednička vežba posada helikoptera OH-58D(R) s jedinicama Kopnene vojske a početkom februara HRZ je započelo samostalnu obuku na ovom tipu helikoptera. Osim za izviđanje i dejstva po ciljevima na zemlji, ovi helikopteri će se koristiti i za navođenje artiljerijske vatre kao i komandovanje i osmatranje iz vazduha. Makedonija remontima obnavlja sposobnosti svojih helikopterskih jedinica Najnoviji veći oružani sukob još od 2001. godine, koji je tokom maja 2015. godine vođen s terorističkom grupom ubačenom s Kosova i Metohije, Makedonija je bila dočekala nespremno kada je pitanju stanje vojnih helikoptera koji predstavljaju osnovu njenih vazduhoplovnih snaga. U tom trenutku su od ukupno 14 helikoptera Mi-8, 17 i Mi-24 bila operativna samo dva srednja transportna Mi-8MT. Od tada do danas Makedonija je preduzela određene mere koje će značajno poboljšati operativnost ovih letelica a prvi remontovani helikopteri stigli su u Makedonju početkom marta prošle godine. Bila su to dva srednja transportna Mi-17-1V koji su remontovani u litvanskoj kompaniji Aviabaltica Aviation Ltd. , ovi helikopteri su poslati u Litvaniju februara 2016. a prethodno su bili prizemljeni čak 5 godina. Jedan je proizveden 1990. a drugi 1991. da bi u Makedoniju stigli iz Ukrajine 1994. godine kao deo kontigenta od 4 takva helikoptera od kojih su u međuvremenu dva izgubljena u udesima. Makeonski Mi-8MT naoružan s 6 saćastih lansera UB-32-57 nevođenih raketnih zrna S-5 57 mm / Foto: Igor Božinovski Makedonija ima plan da u operativno stanje vrati ukupno 12 vojnih helikoptera Mi-8MT, Mi-17 i Mi-24. Najverovatnije će se, pored već dva odrađena Mi-17, na remont poslati 4 Mi-8MT i 6 Mi-24V a vrlo moguće je da će nabrojani vazduhoplovi, pored helikoptera Bell 206B-3, činiti makedonsku helikoptersku flotu u bliskoj budućnosti. Dva višenamenska helikoptera Bell UH-1H ’’Huey/Iroquois’’ teško da će naći mesto u sastav RV Makedonije. Njih je 2001. Makedoniji donirala Grčka, međutim jedan helikopter ne leti još od 2009. godine a drugi je u međuvremenu poslat na remont u Grčku ali nije vraćen zbog neplaćanja izvršenih radova. Po nezvaničnim informacijama deo helikoptera Mi-8MT i Mi-24V već je poslat na remont u Ukrajinu koja je te helikoptere i prodala Makedoniji 2001. godine. Tada je pored 4 Mi-8MT koji su predati Makedoniji iz ukrajinskog kontigenta KFOR-a na Kosovu i Metohiji, nabavljeno i 12 desantno-jurišnih Mi-24, od kojih 10 Mi-24V i dva Mi-24K. Vremenom broj tih helikoptera je spao na 8 primeraka od kojih su 4 bila aktivna a 4 su se našla u rezervi. Desantno-jurišni helikopteri Mi-24 na aerodromu Skopski Petrovac / Foto: Dragan Cvetić Od aktivnih helikoptera dva su bila modernizovana na standard ’’Jasmin’’ a dva u varijanti ’’Aleksandar’’ dok su dva ’’Jasmina’’ bila remontna rezerva. Čine inventar Borbene Helikopterske eskadrile ’’Noćni Gromovi’’ koja je kao i Transportna helikopterska Eskadrila s Mi-8MT, Mi-17 i UH-1H stacionirana na aerodromu Skopski Petrovac. Za obuku pilota helikoptera koristie se 4 laka višenamenska Bell-206B-3 ’’Jet Ranger’’ koji su kao polovni kupljeni 2012. i 2013, godine. Oni danas lete u sastavu Centra za obuku pilota koji je formiran 2010. godine i koji predstavlja firmu u kojoj 50 procenata učešća ima izraelska kompanija Elbit a 50 procenata ima makedonski Elmak. Pored toga Makedonija jedina u Evropi pod istim krovom poseduje veoma moderne tzv. ’’full mision’’ simulatore za helikoptere Mi-17 i Mi-24. Bosna i Hercegovina još uvek bez novih letelica Nakon formiranja zajedničkih oružanih snaga Bosne i Hercegovine 2006. godine u sastav Ratnog vazduhoplovstva ušla je sva ona tehnika za koju se smatralo da je perspektivna, da odgovara potrebama vojske kao i da postoji smisao njenog daljeg korišćenja. Što se tiče vazduhoplova odlučeno je da to budu samo helikopteri, iz Vojske Federacije BiH preuzeti su Mi-8 i 17 kao i UH-1 dok su iz Vojske Republike Srpske nastavile da lete Gazele i takođe Mi-8. HN-45M GAMA Vazdušnih snaga Bosne i Hercegovine Helikopteri su danas stacionirani u dve baze, na aerodromu Mahovljani kod Banja Luke bazira 1. helikopterski skvadron koji u svom sastavu ima 9 lakih višenamenskih helikoptera Gazela od čega jedna Hi-42 HERA, tri HO-45 i 5 HN-45M GAMA. Po nekim informacijama aktivno je samo 6 primeraka. Na Mahovljanima se takođe nalaze i dva srednja transportna Mi-8T. U Rajlovcu, u 2. helikopterskom skvadronu nalaze se dva helikoptera Mi-8MTV-1, jedan Mi-17,12 UH-1H, dva UH-1V. Helikopteri Mi-8 i 17 su remontovani u Ukrajini u periodu od 2007. do 2011. 1996. i 1997. SAD su u programu vojne pomoći Federaciji BiH nazvanog ’’Opremi i obuči’’ donirali 15 višenamenskih helikoptera Bell UH-1H i V ’’Iroquois’’. Jedan helikopter je izgubljen već tokom obuke pilota ali je zamenjen drugim, jedan se srušio 28. juna 2012., mnogi su vremenom kanibalizovani za rezervne delove, deo flote je prizemljen zbog isteka resursa pa je danas aktivno svega tri do četiri UH-1. Jedan od čuvenih američkih Hjuia koji se u BiH koristi za zadatke traganja i spasavanja. Stanje u vazduhoplovnim snagama BiH je veoma loše, zvanično je objavljeno da je u 2016. godini ispravnost svih tipova helikoptera bila samo 10 procenata. Obnovu kapaciteta i nabavku novih letelica onemogućuje nestabilna i komplikovana politička situacija koja je na primer prošle godine onemogućilo da se u budžetu za 2018. godinu obezbedi 39,45 miliona dolara za nabavku dva nova srednja višenamenska helikoptera. Crna Gora naručila nove helikoptere Bell 412 Sve do 2012. godine Vazduhoplovstvo Crne Gore je u svom inventaru osim helikoptera imala i avione, i to školsko-borbene. Te godine prestala su da lete poslednja dva Super Galeba G-4 i od tada Crnogorci lete samo na lakim višenamenskim helikopterima Gazela kojih je, nakon osamostaljenja 2006. godine na aerodromu Golubovci ostalo 14. U toj bazi tada se našlo i 5 srednjih transportnih helikoptera Mi-8T koji u tom trenutku nisu bili u letnom stanju. Crnogorski HO-42 / Foto: Vojska Crne Gore Tokom 2007. u Crnoj Gori su boravile delegacije ruskog ’’Rosoboronoeksporta’’ i ukrajinskog ’’Aviakona’’ koje su pregovarale o njihovom remontu ali je ponuđena cena za Crnogorce bila previsoka (milion dolara po helikopteru bez remonta motora). Na kraju je odlučeno da se 4 od 5 Mi-8T proda a da se jedan sačuva za neki mogući budući remont koji međutim nikada nije urađen. Crnogorske ’’osmice’’ prodate su Kirgiziji za samo 61 hiljadu dolara po helikopteru. Ukupno je 8 Gazela različitih verzija prošlo kroz C2 preglede u avio-servisu ’’Ikar’’ iz Banja Luke u kome se ove letelice i održavaju. Dva helikoptera izgubljena su u udesima, jedan 2011. a drugi 2016. godine. Smatra se da VCG danas u Helikopterskoj eskadrili s tri odeljenja može da računa na do 6 helikoptera i to po dva SA-341G, HO-42 i HN-45M. VCG će po svemu sudeći nastaviti da održava svoje Gazele u “Ikaru“ а u narednom periodu se iz Banja Luke može očekivati još helikoptera koji su prošli neophodne preglede. Veliko pojačanje svoje helikopterske flote stići će već tokom ove godine. 30. januara potpisan je ugovor o nabavci tri višenamenska helikoptera Bell 412 od toga dva Bell 412EPI i jedan Bell 412EP čija je vrednost 30 miliona evra. Prvi helikopter stići će u prvom kvartalu a preostala dva u četvrtom kvartalu tekuće godine. Ministarstvo odbrane Crne Gore međutim nije saopštilo da li je u pomenutu cenu uključena obuka pilota i tehničara, dodatna oprema, logistika i naoružanje zbog čega su ovaj posao kritikovali pojedini crnogorski mediji. Živojin BANKOVIĆ,

Ministar odbrane Aleksandar Vulin otvorio je juče novu vojnu ambulantu u naselju Bežanijska kosa, u koju će biti premešteno zdravstveno osoblje i pacijenati iz ambulante koja je zatvorena u bloku 63. Nova ambulanta, u kojoj će raditi dva lekara i dve medicinske sestre, ima tri ordinacije, laboratoriju i apoteku, čije osoblje je „preraspoređeno“ iz Vojnomedicinskog centra (VMC) Novi Beograd. Vulin je rekao da je nova vojna ambulanta opremljena i puštena u rad nakon što je predsednik Srbije i glavnokomandujući vojskom Aleksandar Vučić „izdao naređenje da vojska mora biti jaka i zadovoljna“. Jaka, objasnio je Vulin, kad se naoružava i obezbeđuje obuka, a zadovoljna kad je obezbeđena materijalno, stambeno i sa zdravstvenom zaštitom. On je najavio i da će ambulanta na Bežaniskoj kosi uskoro dobiti i službu hitne pomoći. Načelnik Uprave za vojno zdravstvu pukovnik Uglješa Jovičić rekao je da je na početku godine Vulin dao nalog da se napravi „kvalitativni iskorak u pružanju zdravstvenih usluga vojnim osiguranicima“. Upitan kako će da se napravi taj „kvalitativni iskorak“ ako je prošle godine iz VMC otišlo 10 lekara i dosta drugog medicinskog osoblja, on je objasnio da se „radi sve da se prime nove kolege“, a da je posebna potreba za kardiolozima, anesteziolozima, hirurzoma i medicinskim tehničarima. Jovičić je rekao da su prijemi u toku, a na pitanje da li se zabrana zapošljavanja u javnom sektoru odnosi i na vojno zdravstvo, odgovorio je Vulin, istakavši da se od komisije Vlade Srbije dobijaju pozitivna rešenja. Otvaranju ambulante prisustvovali su predstavnici Udruženja vojnih penzionera, koji su za ovu priliku „glumili“ pacijente. Uoči izbora 2012. buduću vojnu ambulantu na Bežanijskoj kosi su u dva navrata obilazili tadašnji ministri odbrane i zdravlja Dragan Šutanovac i Zoran Stanković i najavljivali da će ona biti otvorena do kraja te godine.